Category: Nekategorizovano

Potkrovlje-Mila Jašović

Noćas budnije sanja
Spiralnim stepenicama pleše
Put potkrovlja
Para
Končasti mozaik paučine
Rastvara portal vremena
Gde priče počinju krajem
Da budu lepše
Dok stakleno nebo na odvaljenim šarkama
Vitrine
Po sunčevom hodu promiče
Hrani se šakom zrnevlja
Na pikniku sa pticama
Neka se zasite
Pa nek se oglase kričanjem
Ponosne
Što nije svakom dato da leti
Što su im prohodne vazdušne sfere
Sa filigranskog poda u prostore
Gde su im letovi zakoniti
Srećne
Što im je dostupno živeti
Na mestima
Van domašaja ostalima
Sa njima
Postupno raste do kostima
Zmaja u četiri zelene boje
Što od vatre ima tek tračak dima
Minijatura koje se boje
čudovišta
Nije li čudno
Još celi šapuću u polumraku
Skrovišta
Gde samo ona može da priđe
Mikrosvetovi u glini
Vajani malim prstima
Zar nije smešno
Dete sa slike na trambolini
Koje je ostalo na oblaku
I nikad nije znalo da siđe

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57970

OBALE ITALIJE – Dejan Ivanović

Naša misteriozna egzistencija,
počiva na egzaltiranom sjaju
purpurnog neba u dalekim predvečerjima;
U nizu kompleksnih indeksa
prirodne modifikacije anizotropnih osa,
prelamaju se titraji laganih spektralnih linija;

Plaču na tvojim obalama, tužne Beatriče i Laure idealne
muze, nad prizorima zemlje iz mašte;
Jetka fluidna zvona bazilika kasnoantičkih svodova,
oplakuju romantična gnezda laste; u hladu peristila
pod suvim lišćem kestenova,
stoluju diskursi egzistencijalne zapitanosti …

Gotičke palate odišu senzacionalizmom
raskošne fragmentiranosti; kanali ispunjeni suzama
pokreću u heterogenoj strukturi,
nadolazeće plime elastičnim kontrastima;

Ezoterični duh okamenjenih lavova,
na trgovima Venecije,
gordih u svoj veličini nadlične tragedije;
Podsvesnim reminiscencijama pruža ishodište,
uznemirujućoj konačnosti egzistencije …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57967

NE VOLIM TE – Milovan Petrovi (pesma za komponovanje – pevanje)

Na volim te
i ne želim više
lažem sebe to već znaš i sama
sve lepo je nestalo zauvek
samo priče ostaše za nama.

Ne volim te
ponavljam u sebi
a sanjam te opet svakog dana
lažem druge
al’ ne mogu sebe
naša priča nije ispričana.

Ne želim te,
kako gordo zvuči
još u srcu mome živi nada
da ću opet biti senka tvoja,
pratiti te ulicama grada.

Ne volim te,
kažem samom sebi
ali srce tuguje i pati
ne volim te,
kako eho boli
kad se negde iz daljine vrati

Milovan Petrović

(pesma za komponovanje – pevanje)
Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu me kontaktirati na:
milovpetrovic@gmail.com

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57945

GETO (EPISTOLA 7.) – Nena Miljanović

 

Ne čitam više prošle pesme o tebi
A progoni me svaka napisana
Iako ne otvaram svoje prašnjave knjige u kojima su
Kad je svaki stih upisan u ovojnicu duše
Kao u lanene trake u koje se umotavaju mumije

Ti moji izvikani stihovi stigmatizovane ljubavi
Svedoci su čiji se iskazi ne mogu prepraviti na “poštene”
Stisnuti među korice kao bludnice među žice u getu
Izopštenu iz tvoje ljubavi
Osuđuju me na oslobađanje od poezije
I na zabranu pisanja na teme o tebi

Te epistole
Nagovaraju me da ih spalim u svojim knjigama
I uveravaju
Da ću te se samo tako osloboditi sasvim
Ako pepelom pesama zatrpam matericu koja ih je rađala
Moje izjalovljeno srce
U čijim komorama te čuvam i pulsiraš
Upisan u ovih stihovanih poslanica bol
Koji me nadživeo

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57933

LEDI PEVA BLUZ – Nena Miljanović

 

Volela sam te toliko
Da je to bilo neprimereno
( u mojim godinama je za osudu
toliko se zaboraviti)
Mnogo je snage trebalo
Da ti ime ne pevam glasno
Dok damski otmeno koračam ulicom
A u sebi stepujem razuzdan bluz
U ritmu slogova tvoga imena

Potpuno pometena poznom ljubavlju
U vlasti strasti
Kao Ledi Godiva gola pred tobom
Raspusna kao mlada Ciganka bez mere
Sa skarednostima na usnama
I đavolskom vatrom u telu
Aristokratski hladna pred drugima
Skrivala sam se malograđanskim manirima

I sada se krijem
Dok finim rečima pišem podobnu liriku
O gresima i kajanjima
A iza stisnutih zuba
Urlam ti ime na sav glas
Promuklo kao poslednja uličarka
Preklinjem te i proklinjem
Daleko od odmerenosti udate dame u godinama
Vučem se za tobom i posrćem
U ritmu strašnog ljubavničkog jauka
Koji samo ja čujem

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57922

BOSI – Dejan Ivanović

 

Hodali smo nekad bosi, poljem kroz poleglu travu;
Gazili uskovitlanu, mokru, još uspavanu sobu.
Trava je na radosnom suncu blistala,
a jutarnja rosa prskala sa listova …

Zlatno sunce sjajno li si !
Budiš nas naivno u svitanja;
Kroz prozore u još prohladnoj zori izviruju,
grane tek olistalih mladih višanja;

***

Zašto više ne pamtimo proleća ?
Leta, ni jeseni ..?
Osećamo samo zimu na domaku.
Kad bregovi ostaju goli i pusti
a jeza počinje da se uvlači u kosti …

Prolaznost života i uspomene blede;
U čemu nestaju njegovi tragovi?

Na višnjama su polomljene grane,
povijene, ledom okovane
a tako je volela da ih jede.

Ni onom stazom kroz travu odavno,
niko ne prolazi posle mene.
Sklonile pogled u stranu,
sakrile glavu, topole i breze,
dok liju teške suze.
Stadoše da odjekuju planine …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57912

UTOPIJA – Nena Miljanović

Tada
Bila sam vernik i pesnikinja
I verovala u pesničku utopiju
Da sunce nije helijumska lopta
Nego vruć zlatnik
Ukovan u čelo Boga i u moje sopstveno
Iza kog su se rojile tople verujuće misli
Da postoji Bog koji mi daje život
I da si to ti

Verovala sam i da leptiri nisu insekti
Već leteći cvetovi Ljubavi izlegli u duši
I pušteni niz vetar lepršavih reči
U mojim mladim pesmama o tebi
Iz Početnog Vremena rađanje tebe u meni
I mene u pesništvu

Sada sam ateista bez ičega
Šuplja kao gasno jezgro Sunca
Kotrljam se kroz Prazninu Vremena
Besmislena kao zaboravljena božanstva
Koja su smenili novi bogovi

Napuštenu od tebe
Napustila me je vera
U leptire i moje ostarele stihove
I nepodnošljivo mi je u ovom bezverju
U kom me ni jedna utopija ljubavi ne laže
Da postoje besmrtnost i Bog
I da si to ti

Moj pali Bože
Ne mogu da verujem u tebe više
Jer uzeo si život koji si dao
I meni i mojim pesmama…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57910

Majska etida

Sićušne kapljice na staklu
oblak plav i zelen
propinje se majski dan
kao u gori
mlad jelen

Crvenokosi
univerzum sija
pulsira sav
rascvjetava se
ljubav…

Vedrina plava probija
razgoni paperje sivo
životna radost klija
nebo je živo
živo…

Nešto ispisuje u zraku
vitičasta
mladica loze
tu je i gorući cvijet nara…
boje oblici
oblaci…
Zraci muzike što proljeće je stvara
Ljubav je u etru
Mirisu vesne, mirisu mora…
mislima
snovima
vjetru…

To univerzum sija…
pulsira sav
rascvjetava
ljubav!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57904

MIMIKRIJA – Nena Miljanović

Ne možeš biti drugo nego što jesi
Pribegavam mimikriji
Biću ja ono što nisam
Lakše ću podneti prezir prema sebi
Nego istinu o tebi
Duši je potrebna velika laž
Gde nema tvoje velike ljubavi

 

Pod prisilom slabosti
Uvodim sebi policijski čas
Ne javljam se dok me ne pozoveš
Na tebi je i vreme i nevreme za ljubav
U puževoj ljusci preljube
U kojoj čamim sluzava
I čekam tvoj poziv da ispuzim

 

Mizerna
Mrzim sebe više nego što volim tebe
Ovo je protiv moje prirode
Ovo što radim je i protiv ljubavi
Ljubav je plemenita
Ne unižava
Ne gazi se po dostojanstvu u njeno ime
Ostavi me
Neka sam bar Čovek sebi
Kad nisam Žena tebi

 

Patiću bez tebe
Patim bez sebe
I s tobom i bez tebe isto je
Ne mogu više
Idi

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57902

MARGINE – Nena Miljanović

 
U antikvarnici pamćenja
Gde se čuvaju stvari iz boljih dana
Čuvam sitne pojedinosti te ljubavi
Krupno je već zbrisalo vreme
Koje je odbrojalo što je imalo za nas
I stoji zaustavljeno u mojim starim pesmama
I sve što sad pišem
Samo je prepričavanje i ponavljanje tebe
Počistiti to treba
I napravi mesto za novo ime i nove velike stihove
 
Prebiram po tugama
I odvajam što ću u zaborav
Gle koliko je samo tu trica
Tih običnih dana bez izliva ljubavi
U kojima smo samo postojali
U običnim rečima i dobrim ćutanjima
I koliko je noći
U kojima smo ležali kao dve nevinosti
I samo slušali disanje jedno drugom
 
Čemu pamtiti te prozaičnosti
Sa margina poetske ljubavi i strasti
Sve ću to u zaborav
Ne bih li zaboravila istinu
Da veliku ljubav čine te male stvari
A ne velike pesme
 
Vreme je da prestanem da pišem
Ili da počnem da lažem
U novim pesmama o novoj velikoj ljubavi
Da sam ti bar ritam disanja zaboravila

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57892

LAKU NOĆ – Milovan Petrović (pesma za komponovanje-pevanje)

Laku noć društvo
tonem u san
odavno je noć
zamenila dan.

Odlazim u postelju
jer ja samo znam
jedna žena svake noći
dođe mi u san.

Dođe mi pred zoru
kada dan zarudi
a sunce me svojim zrakom
bezobrazno budi.

Ne budi me zoro
ja ne želim dan
sve što želim to je samo
da potraje san.

Prespavaću jutro
prespavaću dan
prespavaću jer ne želim
da prekidam san.

Milovan Petrović

Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu me kontaktirati na; milovpetrović@gmail.com

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57886

ZA LJLJANU – Rade Mijatovic

Ne budite me, nemojte neka,
barem jos malo saceka dan.
Neka se smire gora i reka,
ona mi nocas dodje u san.

U kosu joj se zudnje uplele
tanane srcu diraju strune,
kako trepere daljine bele
likova njenih azurnih pune;

Sve sto sam snevo ,tajno se nado
i sto je ljubav stvoriti znala,
od svetog duha i vecnog tvara,
sve te divote njojzi je dala.

O slatka roso vecite tajne,
vrelo zivota u meni jeca.
Od rasplamsale lepote kajne
dusa mi gori nemocno kleca;

Da li je ikad iko do mene
zemaljski takav video raj.
Il su me zene sludile njene
jos jedan sanak boze mi daj.

Jos jednom samo sni nek mi vrate,
cudesnu vecnost trenutka toga…
U grlu nek mi se slavuji sjate
da spevam odu zivota svoga.

Pa ako mora muk nek me budi,
ne moze uzdah u grudi stati,
hej snovi moji slikari ludi
duga se ne da naslikati…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57883

ZONA SUMRAKA -Nena Miljanović

o bolu treba tek posle bola
kad svi njegovi mučitelji pođu na počinak
( svi koraci i odjeci tebe iz vremenske zone ljubavi)
umorni od ujeda kad klonu i pospe
i slegnu se misli i stalože strasti
tek tada
jer
ne može oko zamućeno suzom videti stvarnost
ne bez pogleda u ogledalo racia pred čijom oštrinom
preuveličan bol i prevelike reči se postiđeni povlače
posramljeni ljubavlju
padaju
na dno mene bez ičega (bez tebe)
čak i bez tog ogledala
(krišom od sebe trezvene sam ga razbila
o čelo svog poslednjeg budnog i ludog dželata
o svoje ljubavlju iznačinjano i stihovima iskrpljeno srce)
sve to stoji
to o nepisanju poezije u afektu (pogotovo poslo sloma)
da se izbegne emotivnost jer vuče u patetiku (i lošu poeziju)
(u vreme brzih veza i kratkih sparivanja
patetika je sve što liči na ljubav i patnju što je nema)
ali ja ne umem ni razumno da volim ni dozirano da pišem
(kao umerene žene i ozbiljni pesnici )
bez ushićenja ili jadikovanja
i čak besa u pesmama
ne umem ni da bolim sebe do poezije
ako pustim vremenu i umu da odrade svoje
i prođe(š) me
do neosetljivosti i odmerenih pisanja
do dobre i bezvredne pesme
o bolu tek posle bola

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57879

To mi je.-Mila Jašović

Meni je do borove iglice na Kopaoniku
Do ruke u ruci
kraj vatre u kaminu
dok nas zvuci s gitare
golicaju po tabanima.
Meni je da gledam tvoje lice
dok puštaš muziku, spuštaš krov
i pokrećeš lavinu
toplih snegova u prstima.
Meni je da se osećam bezbedno
sa tobom svuda.
Sa povezom na očima
dok plešem svoje korake
da me zavrtiš i da te tražim.
Meni je svejedno
i nemam straha
od priča i predrasuda.
Ne drhtim pred stvarima lažnim.
Meni je da ti verujem
dok me ljubiš
da ne padnem.
Meni je do lepo spakovanih iluzija
u papire zlatne boje
i da se sjaj u tvoje zenice
iz prskalice i lampiona spusti
Da ti i ja
slavimo u dvoje.
Meni je do kolača od brusnice
na tvojoj usni.
Meni je do ispijanja koktela
Do vatrometa u glavi
i bezazlenih šetnji posle ponoći
dok me tvoje biće pije
i da pobegnem od tvog tela
od ljubavi
da me otme koprena noći
kad me pitaš šta mi je.
To mi je.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57874

Lepša vremena – Dejan Ivanović

Svi misle,
lepše je bilo pre;
Sad vidim,
bilo je drugačije;
Govorimo, kako prolazi sve,
kad izgubimo drage ljude ,
bližnje, prijatelje …

Tačno je,
prolazi sve.
Bila su neka vremena,
nesređena ali ushićena ;
Bar je u nama živela i rasla istinita,
bitna i iskrena nada
duboka, bistra, plemenita;
U poređenju sa ovim sada …

Događajima kažu
nije uzrok vreme ;
Igrom slučaja sve,
zbiva se pa nestaje…
Na dnu mirnih, tamnih
gustih ponornica i ambisa,
prošlost, pustoš i breme
ne menja ništa, prazno vreme !

I nikoga, do nas samih …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57867

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 137 138 139 Next

Load more