Category: Nekategorizovano

Светски дан поезије 21. 3.2018. – ПоезијаСРБ

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, је са три поетска програма обележило Светски дан поезије. Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима” (извод из УНЕСКО извештаја при дефинисању овог дана).

На сам дан, 21 3. 2018. године у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Бивољу одржан је сусрет чланова овог одружења са ученицима ове шкoлe. Песници Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Драгиша Павловић Расински Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић и Саша Милетић говорили су своју поезију и афоризме. Претходно су са директорком шкoлe Драганом Иванковић попили кафу и разговарали о будућој сарадњи.

Касније, у току истог дана, Сусретом песника у холу Дома синдиката који се налази у самом центру Крушевца, испред слике Милића од Мачве, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је у сарадњи са Пословним центром Крушевац, обележило Светски дан поезије у 17:00 сати. Песници Мирослав Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Добринка Почековац, Градимир Карајовић, Стефан Кнежевић, Драгослав Мирковић, афористичар Михајло Ћирковић и сликар Живорад Милановић Маки су попили кафу, и изговорили стихове у част поезије. Сликар Живорад Милановић Маки је говорио о сликару Милићу од Мачве испред чије су слике “Обретење Лазарево” песници говорили своју поезију. Председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Љубодраг Обрадовић је изговорио своју песму “ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ” Милићу у част.

А предходног дана, 20. 3.2018. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, уочи Светског дана поезије, одржана је промоција књиге Горана Минића РАСПРОДАЈА ОСМЕХА. О књизи су говорили Мића Живановић и Светлана Ђурђевић – рецензенти књиге, а поезију из књиге читали су поред аутора и Далибор Ђокић и Мирко Стојадиновић. Своје импресије о стваралаштву Горана Минића изговорио је Љубиша Бата Ђидић. Водитељи промоције били су мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак постарала се Марија Вујић на клавиру… После промоције, одржана су традиционална “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ”, а своју поезију говорили су присутни песници: Добринка Почековац, Далибор Ђокић, Драгиша Павловић Расински, Јована Марковић, Никола Стојановић, Драгослав Мирковић, Живота Трифуновић, Градимир Карајовић, Михајло Ћирковић, Стефан Кнежевић, Јованка Владић, Мира Смиљанић, Дејан Петровић Кенац и Љубодраг Обрадовић.

Тако је, са три поетска програма, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, обележило Светски дан поезије и показало да се поезијом треба борити за бољи свет.


Обретење Лазарево – Милић од Мачве

ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ

Милићу од Мачве

Небом лете посечене брезе,
на истоку се злати огањ рађања.
У бескрај одвезоше га небеске чезе,
са судбином нема погађања!

Сад небом и нашим сновима језди,
ка звезди хита, а за Косово брине,
колоне прогнаних у мислима гнезди,
дух генија кад му рај врата одшкрине!

Најбоље сања и никад се не умори,
као звезде далеке жеље му трепере.
Силнике никад осмехом не соколи,
све док Србија кожу на шиљак бере!

Еј Милићу, од Мачве поносне,
душа ти у Крушевцу нађе смирај.
Сад слике што их занос донесе
у нас луче неизбрисив сјај!

Тиха ватра сад разумом клија,
светли видик у раму прошлости.
Вечност ће истином да опија
сваког ко те у срцу угости!

Еј Милићу, нека језде брезе небом,
нека се прелепа нимфа на обали свлачи…
Нас овде и бескрај горе греје твоје дело!
Вечност сад из слика твојих зрачи!

© Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић и Мирослав Живановић

Директорка ОШ „Бранко Радичевић“ у Крушевцу Драгана Иванковић
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57507

CRVENO- Nena Miljanović

Bojom bola nebo
Bojom pretnje mesec
U meni
Crvena Luna di Chiaro
Rađa se i raste
Sa rubinski koturom nad horizontom
Raste strah
Javi se
Zvukom glasa razbij ga
Daj mi
Jučešnju reč za udah
Biću
Disaću
Gušim se pod crvenim mesecom
Rečju
Učini da bude srbrno zveckav i beo
Kao moja prva Bela pesma o tebi

Bojim se (sebe)
Tišina je
Crveno je
U panici
Gluva kao bivša ljubav
Čuću iz sebe pogrešne note
Pogrešnom ću po njima pesmu
Kajaću se
Kasno
Javi se

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57484

Zanat-Vlada Ilić

Na buvljaku prodajem stare stvari,od braće Roma učim zanat.Nekad sam radeo u zanatskoj firmi,al’sada koristim drugi alat.Kad stomak počne svoju ariju,čast i ponos baciš u ćošak.Od ovakvih kao ja možeš da napraviš armiju ,što su na radnju stavili vosak.Ustajem zorom pakujem stvari,u zapećak bacam sve vrline.Vetar fijuče al ne mari,ima kupaca za starine

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57481

ISTINA – Rade Mijatovic

Uzdigni se u istinu

da premudre glase cujes

i u veri veru stvoris

od istine sve je zdano

kada stvaras istinujes !

27.01.2017.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57471

REKA ŽIVOTA – Dejan Ivanović

 

Putuješ daleko, zelena smaragdna reko .
Za tobom ostaje gola pustoš nema, stigma i anatema;
Očarala si mnoge grehom, veselim gromkim smehom,
zavarala ih neistražena dubina tvoja i divota, reko, reko života …

Odakle tvoje obale strme – urezaše ih valovi što grme.
Skupljaš sitan pesak na dnu, prašinu dosadnu;
U mulju kojeg zraci sunca ne obasjavaju, duhovi obitavaju,
njihova večna staništa ispunjava samo pusta tama i ništa …

Ljude zanima od pamtiveka tajna koju nosi reka,
korita usnulog u gorskim nedrima, zmijolikim meandrima.
Usečenim u oštre stene, planine, niz koje se valjaju snežne lavine.
Šapat zvukova seni i duhova; Čiji zaspali daleki preci žive u dubokoj reci?

Požuri, putuj reko, da negde zagrliš more što je samo tvoje …
Nemaš mosta, pa žališ, u pećine neispitane zalaziš,
duž obale, vlažne, obrasle u korov i šipražje.
Samo ptica što kruži, preleti nekad na drugu stranu, oštrog šarenog oka;

Preplivali bismo rado preko, al’ si hladna, opasna i široka;
Senke što pomrače um šapatom, odvedu neoprezne sa sobom;
Vrtlozi, virovi, struje i talasi, začas se sklope iznad glava;
Nevične proguta gusta trava koja buja, obrasta i sputava …

Zelena reko, tajno i uteho, požuri bez nas, juri daleko …

Dejan Ivanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57467

KO MI JE UKRAO PESMU – Milovan Petrović

Ko mi je ukrao pesmu
i tebi na poklon dao,
ko te je mojom rimom
k’o svojom obukao.

Ko te za ruku uze
kad ja sam trebao to,
ko te bez trunke stida
odvede pred matični sto.

Njemu ćeš rađati decu
uz moje pesme i rime,
a daćeš svome prvencu
pesnika jednog ime.

Zatim ćeš u noćima dugim
kada su hladne zime,
dok tiho klizi suza niz lice
šaptati sinovo ime.

Pesnik će tvoj negde daleko
i dalje pisati rime
i vešto u svome stihu
skrivati tvoje ime.

A kada njegov sat
jednom zauvek stane,
ostaće još mnoge pesme
o tebi nenapisane.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57458

Bez limita

Ljubavi moja o kako volim tvoj detinjasti osmeh,

I prodoran pogled kad me slusas kako pricam

Da mogu zaustavila bih vreme

I pricala, zauvek, samo za tebe

 

Volim da te gledam kad razmisljas, dok ti se pogled u daljini gubi

Te oči jesenje boje tamnog kestena,moja su slabost

Kad si me pogledao, kao da svet je stao

Taj pogled je moje srce ukrao

 

Volim nacin na koji prolazis rukom kroz kosu

tvoje lapsuse i prodoran smeh

Razgovore s’ tobom do jutra

I tvoj ostrouman pogled na svet

 

Ponekad nepromisljen, često naivan

Al srce daje bez limita

U ovu borbu za ljubav i sreću

Krenuo je on bez štita

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57426

Dim-Mila Jašović

Bilo je kao plavi dim

Što ostavlja repatica pod plamenom

Padalo kameno sa dna tvog pogleda 

Po  mom

 

I ko bi rekao da ću u njemu izgoreti

 

Bilo je kao buđenje

Na mestu gde nisam zaspala

Planeta znači lutalica

I ona nastavlja po svom

I kad to znači da na tom mestu bez nje ću

Ostati

Noćas sam sanjala

Dogorele baklje

Nepokorene revolucije

 

Modro nebo i mesečev srp

Zarastao u prolećna sazvežđa

Kako po meni 

kiša konfeta kaplje

 

I kako dolaziš

Slažeš da ne pušiš

I da si svemu dorastao

Pa sklanjaš ruke iza leđa

 

Plavi dim u tvom pogledu

Kako čitava stajem u njega

Osećam da opet sve je u redu

I da je ovo vredelo svega

 

Kako pucketaju vatrometi 

U čast pobeda 

Od nekud zvona su zvonila

 

Noćas sam sanjala

Da smo srećni

 

Jedna se zvezda odronila

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57422

ARHIPELAG – Dejan Ivanović

 

Морске немани

Ваздух је врео, препун влаге,
заоденуо далеке, пусте архипелаге;
Прекрили су васцели широки предео,
ниски сиви облаци и вулкански пепео …

Помахнитале вирове праве полуделе струје,
монументалне вртлоге, баш надмоћне;
Жироскопи и компаси региструју невиђене олује,
вртоглави понор гута све што му се на путу нађе;

У далеким координатама нејасних контура,
губе се, нестају авиони и лађе;
Кроз висине тутње и брује,
громови и муње, звижде мукле небеске оргуље .

Нижу се апстрактни симболи и слике, болни сентименти,
контраверзна стремљења у уму, чулно надахнуће …
Једино се радују гладне морске немани,
весело круже око места несреће.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57407

Sudbina-Vlada Ilić

Trasirao sam put ka paklu,istinu zborim pa nek mi sude.Sam sudbinu svoju krojim,al’ mogu ponosno među ljude.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57399

Reka…

Zelela bih biti poput reke,
brze i silovite vodene mase,
koja, kada zaprece je branom,
ne ocajava i ne roni suze u jezero.

Koja ne napusta svoje korito
kada joj preseku tok
i ne izliva se
kako bi svojim ocajem
potopila sve oko sebe…

Zelala bih biti poput reke
sto se probija kroz prepreke,
koja upornim rastvaranjem
na kraju srusi branu
i oslobodi sve svoje snove
godinama akumulirane…

Takvo nesto najmekse na svetu,
kao sto je vode dodir,
moze potopiti i razoriti,
bas sve…

Nevino nezna,
a opet, okrutno silovita.

Reka…

Njena priroda je i u nama samima.

Dopustam da me osnazi njena matica.

Osecam reku u sebi…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57391

STIH ZA TRN -Nena Miljanović

(za 8.mart)

Ne poklanjaj mi ružu danas
Ako ti ruža nisam svaki dan
I kad te trnjem svađa bodem
I nisam ti nežna
Isti sam miris koji te jednom opio
I ti si meni snaga
I kad si nesiguran u sebe i slab
Verujem u tebe i tu sam
Svaki moj dan
Moj si Muškarac velikim slovom
I ne treba mi poseban datum da mi to budeš
Neka ne treba ni tebi
Nikad
Neka ti nisam kraljica od jedan dan kojoj se klanjaš
Neka sam ti uvek i samo Žena koju kuneš i voliš
Trnata i opojna bez koje ne možeš
I koja ne ume bez tebe
Tvoja
SVOJA

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57387

PEHARNIK (EROTIKON)-Nena Miljanović

 

Pogledima
Pališ vatre po naježenoj koži
Od nožnih prstiju do vrha temena
Gorim
Do kosti
Prodiru ti plamičci zenica
Omekle
Ovijaju se oko tebe bedrene i šire karlične
U susret
Izvija se kičma u podatni luk
U požaru
Topi se poslednjeg stida led
U gustu kap
Sva sam stala
Kapljem ti
U mlazu
Tečeš mi
Peharnik
Do ruba
Nalij mi sobom crveni pehar bez dna
Prepuni
Ispiće
Kraljica
Sobarica
Žedna žena
Kralj si joj i sluga noćas u snu
Veličanstven i prost
Kao nekad
Dogoreo
Izgoreloj

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57335

Oči sjajne – Nenad Stojadinović

Tvojih očiju sjaj,je poput vetra. Ide u širinu. Poput zraka Sunca putuje daleko daleko i duboko. Tvojih očiju sjaj pogadja srce moje, te ga rani. Pa krvari, kap po kap. Do poslednje kapi. I kad krvi više nema, u njemu ostaće TVOJIH OČIJU SJAJ

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57309

COOKIE

Duša mi je kaplja morske pene,
razasuta nad obalama.
U tamnim bespućima moje oči izgubljene;

Nasmešim se odjednom a ne znam kako.
Pogled mi se razbistri,
preleti spokojno, polako
po travi, zaustavi na cvetu ,
reci koja žubori .
Zašto, to ne znam,
pticu ugledam u zraku ?
Dok zamišljeno posmatram reku,
maštam o nama, o budućnosti;
Čekam,
a ti si daleko u izmišljenom svetu …

Dejan Ivanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57293

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 137 138 139 Next

Load more