Verujem i ne -V.D.
18 april 2010
VN:F [1.9.3_1094]
VN:F [1.9.3_1094]
BLOG PoezijaSCG
Poezija sa ex-yu prostora! Dobrodošli !
VOZ – VESNA DIMITRIJEVIĆ
17 decembar 2008
VOZ
Kradem dan
satkan od uspomena
i skrivenih želja.Da bih pregledala
svaku osnovu i potku
-povlačim se u samoću.Razdvajam ih
praveći prostor za nit mašte
i
provlačim novoizmišljene scene…Šta se sve moglo desiti
da sam umesto:
”Neću”, rekla:
„Da,da! Hoću!”***
Voz je prošao…
Vesna Dimitrijević – Stih dana jul 2008
20 jul 2008
“Vruće je !
Smem li da legnem kraj tebe ?
Ne… nemam ništa na pameti.
Samo da legnem, tik pored tebe.
Da te pokrijem svilenim čaršafom
Onako preko stomaka , kako ti želiš
Da ti noge budu gole.
Tvoje prelepe noge. “
Čaršaf od svile
Vlada Vasiljević
Web hosting
RSS
- 209 – Dejan Perić Dejan Perić
- OČAJ – Omer KLIČIĆ OmerK
- Bojim se — Marina Adamović poetessa
- Peko Laličić, BELI LAVIRINT – početni deo romana PekoL
- BACA GA- Aleksandar Ilić Aleksandar83
LG Slajd Šou
Loading...
ANKETA
Loading ...
PESMA 2008. GODINE
Gordana
Knežević
VREME JE
Kao izmaglica
obavijena svilenkastom
koprenom sna
trajem u prostoru
ne zavaravajući se više
da mogu kad hoću
sa tvog dlana liznuti
zeleni izvor tišine
Postojim nesmotrena
kao misao
i neprisutna i hitra i svirepa
i mazna
nepopravljivo uporna
na vetrometini pokislog
prvog zaloga usamljenosti
Smejem se vlastitoj nemoći
u beznadežnom pokušaju
da ti se iz daha iskradem
i predajem se
ovoj veštičjoj nadarenosti
da se u reč pretvorim
i razbijem o hridi
tvrdo nejestivog propadanja
Šutiram upozorenje
kao svojeglavo
bacanje kamena na svilu
guram urezanim borama teret
svojih izgubljenih četrdeset godina
uvrežena u ove hladne kotrljajuće
bele raspukline
u memoriji zaboravljenog hodočašća
Vreme je da se pokloni i kaže hvala
ili da se okrene i ode i ne kaže ništa
(C) Gordana Knežević
Pročitajte
izveštaj sa V susreta PoezijaSCG
VREME JE
Kao izmaglica
obavijena svilenkastom
koprenom sna
trajem u prostoru
ne zavaravajući se više
da mogu kad hoću
sa tvog dlana liznuti
zeleni izvor tišine
Postojim nesmotrena
kao misao
i neprisutna i hitra i svirepa
i mazna
nepopravljivo uporna
na vetrometini pokislog
prvog zaloga usamljenosti
Smejem se vlastitoj nemoći
u beznadežnom pokušaju
da ti se iz daha iskradem
i predajem se
ovoj veštičjoj nadarenosti
da se u reč pretvorim
i razbijem o hridi
tvrdo nejestivog propadanja
Šutiram upozorenje
kao svojeglavo
bacanje kamena na svilu
guram urezanim borama teret
svojih izgubljenih četrdeset godina
uvrežena u ove hladne kotrljajuće
bele raspukline
u memoriji zaboravljenog hodočašća
Vreme je da se pokloni i kaže hvala
ili da se okrene i ode i ne kaže ništa
(C) Gordana Knežević
Pročitajte
izveštaj sa V susreta PoezijaSCG
|
Poezija sa ex-yu prostora! Dobrodošli ! |
Powered by WordPress The Aesthete theme by vatuma.com |
POSLEDNJI KOMENTARI