Volela sam noći – Vjera Mašović

ne obožavam jutra

trenutak budilnika

koji ti razbije san

kojim počinje dan

ali volim zore

rađanje Sunca

razlivanje Sunca

na dalekom horizontu

preživljavam dan

terajući po svome

i ne dižem glavu

i ne gledam u stranu

ali volim topli zrak

ili dobot kapljica

ili suvi vetar

kao da je slobodan

ne uzdišem zbog večeri

nadolazeće tame

nadolazeće hladnoće

i užasa samoće

ali volim sumrak

brojna mastila po nebu

romantiku zalaska

i tinanje svetla

volela sam noći

tihi mir tmine

mili beli Mesec

i nasmešene zvezde

ali noći su najteže

najusamljenije

najbolnije

bez tebe

Školjke – Vjera Mašović

Nađeš tako ljušturu
dok na moru šetaš plažom,
i podigneš je, zagledaš,
pa ubaciš u vrećicu s ostalima.

Pa čekaš dok dođeš do sobe
da se skloniš sa Sunca
i da popiješ malo vode
pa da vidiš blago s plaže.

Tada ćeš prosuti kesicu,
i raširićeš njen sadržaj po krevetu.
Sve školjke, velike i male
šarene i rebraste, koliko duša ište.

Ima onih mnogo lepih,
pa onih zanimljih, ćaknutih,
s nekim uvrnutim detaljom
a opet lepih.

Ima i nekih potpuno običnih
od kojih ćeš zadržati koju,
tek da se nađe i ta;
mada bi ih prve bacio.

I negde u toj gomilici,
ima još potpuno čudnih,
i shvatićeš da su razbijene,
i pitaćeš se što si ih uzeo.

Valjda su bile zanimljive,
dok nisi shvatio da imaju rupe
kako su u poluraspadu, u delovima,
na pola puta do peska.

Pa naravno da su raspad.

Kad je to samo spomenik
Kad je pravo biće koje je tu
Živelo, hranilo se, spavalo, volelo,
davno nestalo u nekoj oseci.

Tajna – Vjera Masovic

Neke stari su isuviše svete
Za tuđe podrugljive uši.
Čuvamo ih samo za sebe,
Bezbedne, samo svoje…

Ponekad te proganja,
Muči te kao kakva kletva.
Bode te, kao da je svuda,
I svi je vide, i svi će znati;

Ipak nikom nećeš reći,
Ponekad bi i od sebe skrio,
Ali je tu, uvek ti se vrati,
I držiš je uza sebe;

Udišeš njen opojni miris,
Dodiruješ je pažljivo,
Osećaš njen ukus zadovoljno
I tiho, tiho uzdišeš.

Samo je tvoja
Niko neće znati
Samo si moj
I nikome te neću dati

Posle kiše – Vjera Mašović

Svud male barice. kaplje
Ništa suvo nije više.
Sunce iza oblaka krije lice
Nakon duge kiše.

I drveće zazeleni.
I cveće zamiriše.
Ne mogu da objasnim sebi
Ali sve je lepše posle kiše.

Kapi se slivaju lako.
Voda sva zla briše.
Jer ništa ne miriše tako
Kao vazduh posle kiše.

I nestaju sve tuge.
I sve volim više.
I svaka boja duge
Dolazi posle kiše.

Bubble world – Vjera Mašović

Sve je moguće
U mom sopstvenom mehur svetu.
Ptice cvetaju, cveće cvrkuće;
Sve je naopako, obrnuto i izokrenuto,
Kako mi u trenu godi,
U mom sopstvenom mehur svetu.

Moj mali beli oblak,
Sjajni delić raja u mom ličnom paklu.
Moj veliki zlatni cvet
Koji me bojom i mirisom zove,
„Dođi! Vidi, čuj, dodirni, pomiriši, okusi!
Oseti moj život! Oseti život sam!“
Moja noć i moj dan…

Sve je moguće
U mom sopstvenom mehur svetu.
Sve se menja, raste, opada, kreće;
Svaka vlat, nit, misao il dlaka,
Ako imamo sreće utiče na kraj
U mom sopstvenom mehur svetu.

Moj mali jang unutar jina.
Tanak sloj sapuna između dve vode.
Sam vazduh koji dišem,
Sam vetar koji me nosi;
Delikatan, sjajni štit
Koji se preliva duginim bojama,
Koji me okružuje i hrani i ubija.

Sve je moguće
U mom sopstvenom mehur svetu.
Sve tuge, besovi il sreće;
Kao malecna svetla zvezda
Na džinovskom tamnom nebu,

Moj sopstveni mehur svet.

Nada – Vjera Mašović

ovo je prva pesma koju sam ikada napisala, tako da sam malko nesigurna oko nje… bila bih zahvalna na komentarima 🙂

NADA

Želim da imam,

Ali gubim.

Želim da sanjam,

Ali se budim.

Želim da volim

Ali učim da mrzim.

Želim da se sećam,

Ali sećanje nestaje.

Želim da traje

Ali prestaje.

Želim da letim,

Ali padam.

Znam da umirem,

Ali životu se nadam

(C) Vjera Mašović

VjeraM