ВИТЕШКОМ РЕДУ СВЕТИ ЂОРЂЕ

Модроплаве-виолет таме посред,
у одаји скромној витешкога стана,
састао се миран Светог Ђорђа Ред
решен да, наксутра, током Видовдана

кад отпочне битка и фијукну стреле
и, о штитове, распрше се копља тврда,
и улубе челичне кациге се беле,
од људских и коњских тела начине се брда,

пођу сви из Реда, под барјаком дивним,
ка центру Османа, око њега стени,
чинећ стазу мечава ударцима силним,
у рухо с грбом српског цара одевени.

И кренуше сви, секућ Турке, к циљу,
а коњи им прескакаше пободено коље.
Од њих дванаест, слутану у изобиљу,
први стиже витез штита с три главе кобиље.

Он смрска султана својим тешким мачем
а, на њега, крену од јањичара стена
те паде под њом, а близу, што ко корбачем
шибала је, паде рука одсечена

топличког војводе, па прободе га сабља.
Друге, још спремне да охолост сатру црну,
сачека оштра, из турских лукова, паљба
и тела им, већ мртва, престаше да трну.

А, под трупом с Косанице витеза,
још сјаји у тами (што страшна се хвата),
и с осталих уз народ и његовог кнеза,
девет медаљона Реда Светог Ђорђа (носише их око врата)…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

БЕДЕМОМ

Правили смо круг кроз добар део града,
једним делом ишли бедемом (крај реке)
чињеним да каква поплава не надвлада
варош; недовољно финим за, на ногама ти, балетанке меке…

Фино ме је опијала сила да кренем у атак
у ком неки ритер, бранећи свој, креће на друге вере свет…
И даље нас је грлио чудно црн мрак
и пратило шибље никло ко за авет…

Атак: дотачем те, једва, у пределу лакта,
да застанеш само, да нешто ти пробам рећи.
Још, ако приђем до усана твојих довратка,
пољупцем бих изнео ти све што не умем говорећи…

Но силе су отишле за одломак трена,
као да их је ветар растерао пољем пустим, голим…
Причала ми је, после, и та ноћ заљубљена
да сувише рано почињем да волим…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

СЕОСКА ПЕСМА

Све што ми је драго ставићу под свилу
некићену, чисту, по боји ко шљива…
Прекрио бих и ту преосталу бригу,
јер се златно иње по тој шљиви прелива…

Чест гост оваквих кућа је јастук подупрен,
пречист. Ту је да уз перје греје…
Присанак, без наде, већ постаје снен
док доле, под даском, ничу орхидеје…

Криво схватам предакове радње,
јасне за чуднодушне људе…
Ствар је таква, па макар било задње
и нека, после, прегорка ствар буде…

Први пут мати своје младо дала
суседу поштеном, добром и без бриге.
Сваке би се ноћи, сигурно, сну предала
јер је знала да суседа таквог нема нигде…

Показа се младо, баш, као у злату.
Сваки педаљ справи. Да сачува очи…
Узеше га брзо. Таман да у рату
потомство им само, још мало, поскочи…

Спадају ли дела као мале сузе
и потеку стаблом, ветром просушене?
Успеле су бриге до нас да допузе.
Али не и драге ко (тек рођено) штене…

Беше сата кад очи упорне
теглише брдом, да што брже стигну,
јер ни једне друге не беху приорне
да младо (са меког), због нечег, придигну…

У још мерно време, кад посете чини, нама драго и једино место,
и кад сваки треба дуг полет да гизда,
још, у мени, шуште старине где, ни мало често,
здрав јастреб (у свили) искрвављеног изда…

То ме бехар храбри. Улио ми неку веру
да скупина лепог за навек потраје. А снуле
турле-турле приносе ми меру
да ти, за сад, само нешто дошапнем. У сујле…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (3 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)

НА ДРВЕТУ

Ставили су нас у, пажљиво,
изобликоване комаде дрвета,
да красимо модерне одаје
и занимамо госте њихових власника…
Што се мене тиче,
биће ми најбоље ако ме
ставе крај неког платна…
Могу гледати шта ради
и остали свет…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 9.5/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

ПОХВАЛА ТРАВИ

Трава је фино расла и хвала јој на томе… Нарасла је тако (хвала јој и на томе) да се лако може савити и на њу сести а онда, чекати тренуци новог (вероватно ће испасти) помирења…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 9.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

БАЛАДА 1.

Са ноћима донеће те звезде,
у бескрају модрог неба.
У очима сни се гнезде
а машта, лагано, вреба
твоју косу меку, дивну.
Пробуди ми жељу силну…

А у башти нар још цвета,
и модро је слатко грожђе.
Па још сањам, с краја лета,
да ми твоје лице дође,
да ти очи сјајне љубим
док се зора, бела, буди…

И сликаћу, и сниваћу,
још хиљаде красних стиха.
У сновима ја биваћу
једна мала песма, тиха,
што донесе теби срећу,
ја наћи је никад нећу…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)

У ТАМИ ЈУНСКОГ СВИТАЊА

Звоне тешка звона на црквама
а иза њих остаће звуци страшне тишине.
Свуда је пустош, дубока тама.
Мирише јунска ноћ и густ облак прашине…

Чопор љутих паса оштро режи…
Пехар ми хладног, руменог вина наспи…
На копље ми траку своју вежи…
Надолазе моћи. Не могу да заспим…

 У тами јунског свитања,
кад ране љуте заболе,
чопор бесних лавова ме гања
и твоје очи за мене се моле…
Судар хладних, оштрих мачева,
зле виле смрти пробуди.
Из крви никне хиљаду цветова крупних,
боје крви. Божури…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

МОГУЋНОСТ ДА НЕ НАСТАНЕ БАЈКА

Оставићу за се
да од, зе мене, најлепших речи
хтео сам саставити бајку
о твојим коленима
и областима испод њих,
петама, ногама ти прикрајку,
јер, на њима, гледах твог талента дела,
док ти се (на лицу)
кретао пар усни – дружина весела,
недајући пажњи да затури их.
То (што остављам за се),
с жељом да је снаге дела,
хтедох да бајка буде
но шта ћу ако, од тог хтења,
начини се само стих?

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

ПРЕЛАЗ ПРЕКО НИШАВЕ

Долазих однекуд, одакле не знам. Била је зима…
Нишава беше овако подељена:
од моста плава, до моста зелена.
Текла је неометано, без знања да, на себи, две боје има…

Та дивота, по трајању, беше безмерно краћа
од оне што је Црни Дрим својим током чини,
кад као водич околној му, прелепој, даљини,
јача кршну жељу да се сва та чар мом народу враћа…

Кад дођем, тада, иза мене, стоји Тврђава.
Неколико пута, док прелазих (пред њом) мостом он задрхта
и, тад, мењах корак у ко да јурим хрта
али Нишава не беше до моста зелена а, од моста, плава…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 8.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

ЛЕТ

Да трагања није нашло би се друго
да помути разум даха пољског, чистог.
Нашли би га, као некад исто,
тек на крају места (ходајући пругом)…

Иза куће трешња… Видео је нисам…
А кажу да дивно успава, са кишом.
С њом долази замор, као хајдук, кришом.
И тад можеш знати колко спаваш сам…

Неко ми спомену благи процват свега
што кити се зеленим  (ко паша).
Посутог, ко из руку неког великаша
што баца из бисага, па захвати и њега…

Спомену ми неко свој одлазак двору,
опседнутом милим јоргованом, бујним.
И прожетом песмом, славујима чујним.
Спомену ми неко ко испуни зору…

Не бих сада зору такву, упамћену.
Склопљену од безброј заклапања кратких…
Пронађем ли другу, лепих трешања слатких,
роју, заувек запамтићу њену…

Кад би наше баште, припросте за свет,
прихвативши негу изглађених руку,
кренуле ке небу, незнавши за муку,
као да би пошле у Икаров лет…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

ЈУТРОС СЕ БУДИМ БЛИЖИ ТЕБИ

Јутросе се будим ближи теби,
мрви твоје мирне собе, топле.
И, као лане, зажмурићеш у мом оку,
лагано, док до драге ноћи допреш…

Јутрос су била ту и тешка звона
да све нове сне отпрате
а, ноћима, ја их враћам
да те у мој сан, тихо, врате…

Јутрос се будим ближе теби
али би и да се не будим…
можда кад прође све ово…
Кад неко мало среће понуди…
Кад машта, полако, небом крене…
Будио бих се да знам да си ту
и колико још бићеш поред мене…

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

ТЕШКО ЈЕ ДА ТИ ТО МОЖЕШ

Покушаћу да замислим твоје мисли,
и да насликам нешто што би ти могао сањати,
а тешко је да ти то можеш…
По подрумима, у окованим сандуцима, кријеш дукате…
Твоје су штале пуне лепих, здравих дората…
Никад ти нећеш помислити
да је овде више несрећника него твојих
дуката из ковчега, и да се многи боре
као што се борио
сваки твој полудивљи парип…
Ти ћеш остати миран… Бар до туђег времена.
Док на тебе не крене побеснела легија
и не рашчупа твоје, давно сањане снове…
И опет ћеш остати миран…
Можда са мањим сандуком и са мање коња…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

ДА САМ ТЕ ЈЕДНОМ ПИТАО

Да сам те једном питао
да ли ме волиш… Ћутала би.
И тихо ставила прст
на моје усне, а шаптала речи,
чекајући да једна од њих
нешто друго преузме…
Казала би много тога,
а опет би испало као да си ћутала…

И ја опет нећу заборавити свако зрно твоје тајне љубави,
и сан…
Једино њим могла си ми опростити то
што нас Дунав никада није видео загрљене,
и што нисмо заједно застали
пред страшним коњаницима…
А сан је био обичан:
без цвећа, снегова, замкова, вила…
Сан који смо још само нас двоје сањали…

Да сам те икад питао
која ти је боја најдража…
Казала би… Али другу… То знам…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Nakon ustajanja

Zamukla je beda, ko vinom prepuna,

il smo to mi sretni od ljubavi čiste?

I uz stalnu blagost i miris sapuna,

ja ti oči nikad ne naslikah iste…

Oprosti mi mila što me Bog ne istka

kao vuka hlanog, napadnutog, spretnog.

Ti me nećeš nema i govora plitka,

jedino kraj konja i kraj tebe sretnog…

Al pogledaš ipak,kad polaziš nekud

gde prečesto bivam i gde svačeg ima.

Znaš da posle zime najveća je stud,

pa polaziš tad, dok još cveta zima…

Ne polaziš, rano, jer se mene setiš

već zbog novog lica i za časak nem.

Nađeš pravu njivu ali ne posetiš

onu malu crkvu uraslu u bagrem…

To najbolje znaju duhovi za spav

što saviju ćebe, da utopli vrat,

u zamorno doba kad Jastrebac sav

slije se u teget, ko u dušu brat…

Nemam ja tog prava stavljati te samu

da zamišljaš sreću kao zveket čujnu,

pred preoštar sudar i strašnu galamu

kad platna (sa znakom) uzmu njihu olujnu…

Oprosti mi, mila, što ne pamtim sete

napujale patnje, iznete na glas.

Jednom, kad ih naši dragulji se sete,

neće biti nikog da opiše nas…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 8.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Pages: 1 2 Next