Category: Zlatko Knežević

Sunce boje meda

Boje meda Sunce zađe

boje meda su kose tvoje.

Kose med’ne mi najslađe.

Medom pišu ime moje.

 

Boje meda Sunce zađe

kad ljubih ti usne med’ne.

Med’ne usne od meda slađe

i oči plavlje od vode led’ne.

 

Boje meda Sunce zađe.

Usne rujne boje vina.

Hvalim Boga što mi te dade

i što mi prija ova medovina.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40372

MALO SRCE – Zlatko Knežević

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/473

Pomorandža – Zlatko Knežević

Zlatko

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/439

KOLEVKA SRBIJE – Zlatko Knežević

Zlatko

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/287

KOCKA – Zlatko Knežević

Zlatko

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/226

GITARA

gitara.jpg

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/187

MALO SRCE – Zlatko Knežević

vedro-malo-srce.jpg

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/185

TRAGOVI ZIME – Zlatko Knežević

tragovi-zime.jpg

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/179

DUGINE BOJE – Zlatko Knežević

dugine-boje.jpg

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/171

GITARA – Zlatko Knežević

ZlatkoK - Gitara

GITARA

Sa tugom se sećam tog divnog vremena.
Tad kad bejasmo skupa po noći i po danu.
Kad bila si mi sve, ljubavnica, sestra, žena,
a danas iz gluposti samo ukras u stanu.

Gitaro moja mila, ti što bojom krvi plamtiš,
dal’ znaš da si mi uvek ti darivala sreću?
Koliko sam tobom bio ponosan, ti pamtiš.
Ali danas iz gluposti to ne mogu i neću.

Ti bez koje ni jednog dobrog provoda nema.
Ti sa kojom se noćima družismo na terasi.
Pomogla si da prebrodim na stotine trema,
a danas za tobom hladna suza obraz kvasi.

Ti što u ćošku zaboravljena tužno dremaš
a onih dana ne mogoh bez tebe da maknem.
Danas smo daleki jer ni trena za mene nemaš
a tako bih voleo da ti žice jos jednom taknem.

I da hoću protiv sudb’e ne mogu da se borim
jer znam da više nikada neću čuti tvoje zvuke.
Znam da uzalud čeznem i vatrom želje gorim,
kad iz gluposti k’o nebo daleke su ti moje ruke.

(C) Zlatko Knežević

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/164