KNJIŽEVNI KLUB *PARABOLA* – Leskovac

KNJIŽEVNI KLUB *PARABOLA* – Leskovac

Poštovani prijatelji, sa velikim Vas zadovoljstvom obaveštavam,  da je sinoć, 21.01.2010. godine, na Svetog Jovana, u Leskovcu osnovan književni klub „Parabola“. Osnovni zadaci kluba su promocija stvaralaštva mladih i neafirmisanih pisaca, saradnja sa književnim klubovima i udruženjima u Srbiji i van nje, formiranje literarnih sekcija u saradnji sa školama i domovima kultura, organizovanje književnih večeri i susreta pisaca, organizacija književnih konkursa itd…

Nadamo se da će nam se  književni klubovi koji su zainteresovani za saradnju javiti i da ćemo u buduće sarađivati na zajedničko zadovoljstvo.

Srdačan pozdrav Zoran Jovanović – Leskovac

Има једно село

Има једно село,
знам му сваки камен!
Све сам шуме добро упознао
свака стопа земље добро ми позната
знам мирисе шума и са њива
и распоред звезда кад су летње ноћи
парче неба по ком сунце плива.

Има једно село,
знам му сваку стазу
и црквени конак трошних стреја
знам храст стари
с’ког октобра на југ крену птице
знам сво жбуње поред Пусте Реке
где се крију шеве и штиглице.

Има једно село,
знам му све врбаке
све тарабе где и како прећи
и кад која кућа слави славу
знам ракија кад се добра пече
кад се прави добро црно вино
и с пролећа који поток тече.

Има једно село
ја га својим зовем
у њему сам провео детињство из бајке
памтим где су расле прве трешње
и погачу из црепуље старе
маст на њој и мало паприке
најслађе, из руку моје мајке.

SUSRETI U LESKOVCU – TREĆA SREĆA

Zoran Hristov
Treći pokušaj organizovanja susreta pesnika koji pišu na sajtu poezijascg će, nadam se, biti uspešan. Pa vidimo se i u Leskovcu !

Termin je 26.09.2009. godine, sa početkom u 11.00 časova.

Ostale detalje saznaćete u toku dana  ili najkasnije do srede. Ovog puta se, stvarno, nadam da će se više vas potruditi i doći.

Srdačan pozdrav,
Vaš drugar, Zoran

aL-hEmičar – Zoran Jovanović – Hristov

ZoranHristov

Idu mi ove prirodne nauke, reći će neko, mLatematičar…al-Hemičar…za očekivati je u nekom novom nastanku da me vidite i ulozi FizikaLca…pa onda BiOgLoga, dok vam ne dosadi.

Za alHemičara, molim zahvalite se mojoj dragoj prijateljici sa kojom sam se sinoć družio. Ja njoj dobro veče, ona mene „mili“. E kad me neko miliše, ja prosto odlepim, na prvu loptu. Reče da se smejala mom znanju iz mLatematike, tako da mi se rodi ideja da njoj, naravno i vama, pokažem i svoje poznavanje alHemije.

Dakle….

Neko je pre mene osmislio “Ženu” kao hemijski element i to je svetom putovalo, i nekako se dokopalo moje adrese i nagnalo me da Muškarca stavim u Mendeljejev sistem, odmah ispod Žene. Kod onih koji vole drugačije oPozicije, neka Ze bude ispod.

Nastavi sa čitanjem „aL-hEmičar — Zoran Jovanović — Hristov“

M(l)atematičar – Zoran Hristov

Zoran Hristov

Neki dan, upoznah čoveka koji mi ‘ladno kroz priču reče da piše erotske priče i zaradjuje pare. Nije da sam mu ukrao ideju pa da i ja maznem neku kintu…al reših da se oprobam. Pa šta mi b(L)og uz svemoćnog ФејсБука da.

Okreni, obrni, reših da udarim po matematici, jer ako se tu gde sam najslabiji pokažem dobro, onda ću tamo gde sam dobar…da najebem.

Dakle, matematika i ja.

Slab sam vam ja matematičar, stalno sam iz matiša dobijao ocenu onako, od profesora. Ne preko veze, niti daleko bilo mita. To nikad ne bih uradio. Ne ni na „lepe oči“ (iako mi jedna drugarica reče nešto na tu temu)… ja sam vam to više dobio u skladu sa onom našom domaćom poslovicom. “ Ne onodi lep, onodi uporan“.

Nastavi sa čitanjem „M(l)atematičar — Zoran Hristov“

Marketing, bato! – Zoran Hristov

Dakle ovako…ovo nije reklama, ali može da bude.
Ovo nije marketinški trik, niti marketinška laž, ovo je potpuno čisto i legalno promovisanje prodaje – poklona.
Nema laži, nema prevare,
Dakle, u marketingu postoji marketing miks koji se sastoji od 4P.
Product-Price-Place-Promotion u engleskoj verziji, odnosno
Proizvod-Cena-Distribucija-Promocija, srpski.
Pošto sam vas upoznao sa osnovama marketing miksa krećem dalje u pravu marketinšku kampanju.
Klijent za koga radim je jedna naša draga drugarica i prijateljica, poznata pesnikinja i stručnjak za poljoprivredne radove neka njeno ime ostane tajna, zbog anonimnosti i diskre(dita)cije.
Ne bojte se, necu pokusati da vam prodam nista od poljoprivrednih proizvoda, to imate na svakoj pijaci ili u svakoj piljarnici, necu da vam prodajem ni njenu poeziju, nju imate besplatno – čak i sa dozvolom da je hvalite.
U stvari, neću da vam prodam ništa, hoću da izreklamiram njenu macu.
Da, macu. Za one koji vole mačke.
Za one koji vole nešto drugo – nema. Nije da ne da, nego nema, a verovatno bi dala.
Uzgred budi rečeno, ko se odluči za macu, kao bonus može da dobije i mleko – kozje, ali pod dva uslova. Prvi je da razjuri jariće, a drugi da sam pomuze.
Za one koji sumnjaju u trikove i laži marketinga naglasićemo da se koza i jarac razlikuju po bradi i rogovima, ostale znake raspoznavanja tražite sami – na vaš rizik ili zadovoljstvo neka ostane poslovna tajna.
Nego nazad na ono što hoćemo da vam uvalimo. Pardon. Poklonimo.
Maca – ko maca, dlakava, malo umiljatija od drugih, voli da se mazi i pazi. Ako je malo čupnete, ona počne da prede i uvija. Repom, molim lepo.
Za one koji vole mace bez dlake…nemamo, ali mozemo da preporucimo da kliknu na link i vide kako izgledaju. http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Sphinx2_July_2006.jpg/450px-Sphinx2_July_2006.jpg
Druga stvar je cena.
Kad je zadovoljstvo u pitanju da li je cena bitna?!
Naravno da nije, poenta je doći do ove mace, a kako je tražnja povelika, naravno da može brzo da bude razgrabljena od obožavalaca, preporučujem da požurite dok još ima. Jeste da mace nisu sapun pa da se istrljaju i nestanu…ali ko zna.
Cena dakle – bagatela…na vaš rizik i kasnije zadovoljstvo kad počne da se uvija i prede oko vas.
Distribucija je treća stvar ovog marketing miksa.
Pošto sam uzeo na sebe obavezu da macu hvalim na sva usta, ja ću i da je distribuiram do zainteresovanih. Ko želi jednu ovakvu macu, neka ostavi pisani trag u vidu komentara na ovaj tekst, a detalje ćemo već dogovoriti. Obećavam da maca stiže sveža i da nećete osetiti nikakve neprijatne mirise. Ponajamnje ne na ribu, jer ova maca ne jede ribu, hrani se isključivo domaćom kobasicom tako da postoji rizik da se iz njenih usta oseti pritajeni miris belog luka. To opet ide na vaš rizik, ali ako je hranite pravilno i redovno, ako je redovno kupate i pazite da brkovi ne budu masni nakon hranjenja, obećavam uživanje u milom zvuku predenja dok je držite u krilu.
Promocija je poslednji korak ovog marketing miksa.
Smatram da sam dovoljno promovisao ovu macu da ćete je prosto zgrabiti oberučke i sa zadovoljstvom držati dok pokušavate da je zadržite za sebe.
Naravno, prednost ima onaj ko pre stigne obzirom da se radi o samo jednoj maci.

(C) Zoran Hristov

Slava gi… – Zoran Hristov

Polina (koju od milja zovemo Poli) i Tihomir (koga od milja zovemo Tika) iz mog komsiluka svake cetvrte godine slavili su slavu Svetog Tamantija Vlastodrsca. Oni, inace, nikako nisu voleli da ih razdvajaju u razgovoru, nit je Poli volela da ide sama bez Tike, nit je Tika voleo bez Poli. Sve o njima moralo je da pocne njihovim imenima inace bi se zestoko razljutili. Dakle, sve se vrtelo oko Poli Tike.

Redovni gosti na slavi bili su Leka Čep, Žika Trepka, Goce Krtinka, Goga Dentalka, Gojče Slogin, Džile Promincla, Sloba Globa, Slave Dukace i nezaobilazni gradski šereti Joca Lažov i Mika Slepac.
Mene su na slavu najčešće zvali da konobarišem.
Poli Tika su bili već matori ljudi a svoje goste želeli su da ugoste maksimalno, pa sam ja kao konobar sa iskustvom stečenim u kafani „Narod pita“ bio pogodan da idem od gosta do gosta i punim čaše koje su praznili ko da su njihove.
Pozvali su me da i ove godine radim isti posao:
– alo, jel toj Mita Nećejaško?
– jes’ ja sam, kuj vika?
– Poli Tika, trebaš ni za slavu jutre naveče, svi će dođev.
– Lele, toj li već prođoše četiri godine, miščini mlogo brzo, ko da juče beše.
– Ne, be, nesu prošle, nego ovuj godini Sveti Tamantije Vlastodržac pada vanredno el se pa moz desi privremeno, ko prošli što beše, ni mi jos ne znamo.
– E, daklem ni crkva više neje ko što je bila, da se čovek prekrsti, malo malo pa taj Sveti Tamantije Vlastodržac. Čas redovan, čas vanredan,čas pa privremen (kude ga i takvoga izmisliše) ne mož ga navatamo, a u kalendarče ga ne obeležavav s crveno slovce.
– More Nećejaško, će doodiš li el pa da si tražimo drugoga da konobariše?
– Doodim, ne se sekirajte, samo da nabavim pola vijagru, će mi treba.
– Ček be, šće ti pola, za ebanje ti treba cela, a ti doodiš da konobarises na slavu a ne da ebes
– Ma bre, Poli Tiko, necu onodim, oću da podjebavam zatoj mi treba sm polovinka.

*********

Ovaj svetac vrdajući, klizni, vanredni, privremeni, povremeni…bem li ga kako da ga nazovem malo malo pa se desi.
Eve na primer u naš sokak, najavljujev ga od septembar.
Čs se javi Džile Promincla i kaže:
– još dva tri dana pa će se mi krstimo i naša slava će bude,
čs se javi Žika Trepka pa kaže:
– neće da može, zna se da smo mi ovuj godinu presekli slavski kolač pa će budne kad mi oćemo

Nikako brate na svetog Tamatnija Vlastodršca da mu vatimo datum, da znamo kako da se spremimo, d’l da koljemo prase ako će je u mrsno, el da vaćamo ribe ako će je u posno.
Nego, zaboravi da vi kažem i ovoj. Na slavu kod Poli Tiku dolazio je nekad i jedan Vlasta.Ime mu bilo Vlasta, a narod ga od merak zvao „čiča“. Priča se za njega da je mlogo voleo piletinu, al, toj se sg priča, u njegovo vreme toj se neje čulo.
Njega su na slavu vikali ko posebnog gosta jer mu na svetog Tamantija Vlastodršca padao imendan. Ja ne znam, al mi pričali da je on sedeo u čelo astal, a svi drugi mu se klanjali i ruku celivali. Uvek je na slavu dolazio prvi a odlazio kad je teo. Iz neke kuće neje ni odlazio (kad je umreja uramili ga). E kad ga više neje bilo, počeo je i grabež kuj će sedne na njegovo mesto.

*******************

Poli Tika su bili glavni i kod nji se odlučuvalo koj će, kad prođe sveti Tamantije Vlastodržac, na sledeću slavu da sedne u čelo. Prosli put, ete, desilo se da mesto da jedan sedne u celo, moralo je da sedu dvojica. Zika Trepka i Goce Krtinka zasedli na dve stolice i s noge se fatili za nogarke a s ruke za astal i ne pustav, kad jedan pije drugi drzi i obratno. Da gim slucajno ne izmaknu stolice pridrzavav gi Goga Dentalka, Leka Cep i Sloba Globa….eeee, al…
……..
cu se vrnem da nastavim, sm prvo da pometem u moje dvoriste eve gu zena vika po mene cel komsiluk se zveri:
-odma metlu da si fatija u ruke, i toj onuj s pogolemu drsku, kupila sam ti gu kad si reko da ne moz vise se saginjas otkad te spondiloza fatila, nefatila te dabogda. (inače, ovoj nema veze s priču)

I TAKO – Zoran Hristov

Зоран Христов

И ТАКО…

Кренем ти ја,
једно јутро у рану зору
ту око пет ил’ пола шес’
ал’ шес’ сигурно није прошло,
право у поље.
Бацим на леђа клепану косу,
а у џеп ставим камен брусни
на главу метнем шешир стари
онај дедин, пробушен сламни
па низ сокаке, у ливаду.

Идем тако, и вучем ноге
прашина се иза мен’ диже
сагнуо главу па као мислим…
кад ме комшија Живко стиже.

‘број’т’ро комшијо, ‘де си пош’о
ја еве дидем траву да косим,
па вид’о тебе и мислим кој’си
баш смо га јутрос уранили….

Прича Живко, ја га к’о слушам
док не дођосмо до ливаду.
Баш кад сам стиг’о, и поглед диг’о
да видим небо
дал’ можда неће пада киша
и дал’да косим зелену траву
Живко извади мученицу.

Живи били први комшијо
у здравље траве косили,
сено пред краве износили,
краве да дав’у млеко бело
да се град ‘рани из нашо село
да су нам здраве домаћице
сисе да су гим ко лубенице…
па си Живко стаде да ређа
овце и козе, шуме и њиве
чуди ме к’о му се језик не свеза
ко празна воденица меље
а из флашу ич не натеза.

Узо му флашу из руке,
ај жив ми бијо драги комшијо,
натего флашу, пооодооообар цуг
после и Живко, ко прави друг
па ударисмо у косидбу.

Коси Живко, косим и ја,
до подне косисмо обадва
мало косимо, па мало тргнемо
звезда припекла, дал да се врнемо
ил’да још неки откос обрнемо.

Коси и удри, бруси и удри
покосисмо моју ливаду
и пописмо кило ракију.

Косили би и у његово
с’м ливаду кад му нађемо
Ту је негде, обадва знамо
ал’ не мож’ се без флашу снађемо
навикли, брате, кроз њу да гледамо
сад више не мож’да косимо
ниту дом умемо да се врнемо.

‘ај Живко да ‘ватамо ‘лад
млого смо брате данас косили
б’ш смо се мушки уморили
Не б’е брате, несмо пијани
с’м смо весели и раздрагани
што нам посао добро иде
пописмо ракију, ники не виде.

…….

има још….ал кад косимо у његово.

Зоран Христов

KAO CRNO VINO – Zoran Hristov

ZoranHristov

Ti si meni kao crno vino
pamet mutiš i dušu opijaš,
ti si meni kao crno vino
oko mene kada se uvijaš.

Pogledom me setnim ti zaneseš,

a dodirom teraš da poludim,
ti si meni kаo crno vino,
pamet svoju zbog tebe izgubim.

Od poljupca tvoga sav uzdrhtim,

u zanosu strasti tada gorim,
ti si meni kao crno vino,
za tebe ću uvek da se borim.

Zato tvoje oči stalno gledam,

jer u njima ljubav me veseli,
ti si meni kao crno vino,
da te pijem, svakog dana želim

PLES – Zoran Jovanović Hristov


Ples, na mesečini,
pod sjajem zvezda…
plešu umesto nas senke
i drveće na vetru.
pleše i pero u mojoj ruci,
svoj valcer po papiru
pleše moj nemir
zagrljen sa tvojim strahom
sve pleše,
samo nas nema na podijumu za igru
Igraju nervi,
žestoko, vatreno svoj flamenko
terajući prašinu
da zaigra prelepi tango
pleše gudalo po violini,
tužni i setni G-mol
prsti po dirkama klavira,
opet neki svoj ples
Sve pleše,
samo nas nema na podijumu za igru
I suza iz oka krene,
niz lice plešući tvist
U grudima srce bije,
neki svoj, teški, Rock
Budućnost polako gubi svoj plesni korak
A crni leptir
plešući na svetiljci pali svoja krila.
Nećemo mi da plešemo,
sve drugo, plesaće za nas
Naš ples je odigran davno.
 

Pages: 1 2 Next