Monthly Archives: februar 2007

VETAR

U slepoj ulici zastao vetar,
u izloge izložio svoju bol.
Glupo je lutati svetom,
glumeti boga, a biti ohol.

Ko umorni starac,
posle gradova i sela,
odmara se sad vetar,
koga je sudbina ponela.

Baš sve da se vidi,
sav jad da se oseti.
Glupo je biti vetar
i u lutanju živeti.

Deca su mu mahala,
devojke ludele za njim.
Bio je mangup besan,
sad ga proklinju svi.

Misli su proste na kraju.
Gle sablasno kruže klinci
i vode neke crne psine,
koje besno na mesec laju.

Gle, sad muzika neka,
uzdasi crne kolone,
a ulica je slepa
i napred se ne može.

Ali vetar je uvek vetar.
Bliska prošlost kratko peče.
Baš je lepo lutati svetom
i biti reka koja stalno teče.

I vetar sakupi svoju bol,
izloge i bedeme lako oduva.
i odlete u taj promenljivi svet,
da ga gradi, ruši i čuva.

(C) Ljubodrag Obradović

ISPUNI MI ŽELJU

Ispuni mi zelju…
noćas,
da budem tvoja pahulja,
snežna i plaha,
a potom nestanem,
kao vetar u noći.

Da se kotrljam
na tvom dlanu,
da se topim,
dok me dodiruješ…

Smeje se duša…
Ove reči
postoje zbog tebe.

Jednom,
kad tvoje nade,
drugo ime ponesu,
u srcu tvom ostaću,
blaga tačka.
Pamti me…
po dobru…

Kad te nečiji
ledeni prsti probude,
možda ćeš tada
priznati sebi:
Bila je
sasvim obična,
plemenita i nežna…

(C) Lepa Simić

JULIJANA

U predgradju mog sna,
jedne julske noći,
sreli smo se tajno.

Vetar je pevao pesme,
koje vreme ne briše.
Vetar je nosio moju čežnju
i strast koja je,
visila u vazduhu.

Ti si,
odmahnula rukom,
svesna lepote
i kombinacija
koje se nude.
Sve teče,
sve prolazi.

U predgradju mog sna,
svi sokaci sudaru vode,
a java tvojih snova,
samo nepogode donosi
i drugim pesmama,
glavu mi hladi.

(C) Ljubodrag Obradović

СТОП

С. Јесењину

Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише?

У моме оку игра одсјај,
снови се нешто множе.
Да ли је то већ дошао крај,
или се на други излаз,
изаћи може?

Дрхтим ко свила,
разапет на нити славе.
Моја је прошлост
некад светла била,
сад се сви труде,
да ме забораве.

То је та судбина,
то проклетство света.
Било је некад весеља,
сад и то моћнима смета.

Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише.

Љубодраг Обрадовић

SAM

Stojim sam na putu,
prašina i napred i pozadi,
izbrisala mladosti trag.
Imam samo sliku žutu,
iz dana, kad bili smo mladi…
Da li ljubav ta, bila je laž?

A goreo sam, uz golo ti telo…
I bio na putu, u raj ravno…
I srce te želelo…
ali zbog ljubavi izmaštane,
nije uspelo…

A ti si drhtala,
mene čekala, sreći se nadala…
Onda si zaplakala,
kroz suze me proklinjala…
Otišao sam bez pozdrava.

Sad stojim sam na putu,
prašina i napred i pozadi,
izbrisala mladosti trag.
Još imam tvoju sliku žutu,
iz dana kad bili smo mladi…
I srce opet bije ko nekad.

(C) Ljubodrag Obradović