Monthly Archives: januar 2008

«DALEKA OBALA»

Božo Popadić Aktus

Prva pesnička zbirka Bože Popadića Aktusa (1951) «Daleka obala» izlazi pred čitaoce u izdanju Foto Future iz Beograda. U noj je sopšteno oko četrdeset pesama, od kojih je na uvodnom mestu uspeo poetski monolog pesnika Oprosti mi mati, a kao završna pesma pesničke zbirke – Kada me ne bude. Izmedju uvodne i završne pesme pružaju se, kao prosuti biseri, rasute pesme iz pesnikove intime. Čitanjem upoznajemo i obuhvatamo najpre pesnikov ljubavni kanconijer ili ciklus ljubavne poezije, koju su pisali, pišu i pisaće mnogi pesnici svih nacija iz celog sveta. Pored njih, zapažamo nekoliko pesama koje su ispevane u duhu moderne, savremene pevane srpske kafanske sevdalinke, koje bi se mogle komponovati, pa možda i zapevati (Stranac tužnog lica, Ako odeš ti od mene, Njoj ostaću dužan, Misle ljudi, Ja sam skitnica, Idi od mene). Pesnikov osećaj dobro pogodjenog boemsko-kafanskog ambijenta u glatkim rimovanim stihovima ne može se poreći.

U pesnikovoj zbirci zapažam težnju pesnika da sabere i opeva svoja intimna osećanja oslikana tužnim, elegičnim slikama uspomena iz mladosti. Pesme su ispevane manje ili više uspelo, oseća se da pesnik pomno traži svoj osobeni stil pevanja i originalni pesnički identitet. U pesničkoj zbirci Daleka obala naročito se ističu jedna zrela, osobena i duboko proživljena pesma, kod koje će čitalac u nedoumici zastati, a koja nas svojom lepotom realizma osvaja i duboko fascinira. Forma je nešto slabija, ali je siže pesme izuzetno jak i vrlo originalan, do sitnica tačno uhvaćen, sjajno poetski opisan. To je istančana balada o seoskoj devici Mariji, sa naslovom Susret na proplanku, koja se izdvaja nedirnutom čistotom tužne devojačke sudbine, koju je pesnik vanredno u svojoj pesmi prikazao. Takav siže pesme teško će se naći u moru drugih pesničkih zbirki savremenih amatera pesnika i zato sam smatrao da to treba istaći i pohvaliti.

Od ostalih pesama snagom sirovig, ali zdravog realizma, osvaja i pesma Kako Balkanac ne biti, koja je istim postupkom realističkog pevanja skrenula na sebe pažnju, kao uostalom i uvodna Oprosti mi mati. U njima se zapažaju čitaocu i nameću snažna osećanja koja pesnik crpi iz uspomena na rodni kraj, na zavičaj, u kome neprestano bije zavičajno srce, suza i žalost zavičaja, koji se u pesnikovoj duši vije i provejava kroz sve njegove pesme.

Pesnička zbirka samoniklog pesnika Bože Popadića Aktusa «Daleka obala» u kojoj ima pored prosečnih i dirljivih i snažnih pesama pruža nam uveravanja da će pesnik još zrelije i sigurnije zapevati u novim pesmama, u budućnosti. Njegova poezija se dopada u prvom redu onim čitaocima širom sveta, koji kao i on žive i stvaraju daleko od zavičaja, od rodne grude, od domovine. Ukratko, pesme njegove, sa motivima iz zavićaj a u ovoj zbirci su najbolje i najvrednije pesnikove pesme …

Beograd, 11. II 2007.

Đordje Perić – književni istoričar

Ovih dana ni kriv ni dužan moram da posmatram prodavače magle koji nas bombarduju floskulama o brizi za narod i državu.Moram priznati da sam i ja zabrinut, ali ne dijelim njihove brige, ja sam zabrinut kako će taj narod (*NA-i ja sa njim) ostati normalan slušajući gluposti i otrcane fraze koje im serviraju „zabrinuti“ lideri. Mogu vam reći da i jesu zabrinuti, jer nije lako ostati bez zlatne koke koja se zove politika. Ulog je nikakav, samo nekoliko mitinga, koje naravno plaća porezna masa i par onih koji su tu masu doveli do prosjačkog štapa da bi oprali bar malo savjest koje ineče nemaju. Dobit je velika, položaj koji daje privilegije, obaveze koje obavljaš kako ti padne napamet. Važno je samo ne zamjeriti se onima koji su te progurali, a za poreznu masu…ma ko ih….jel’ tako..oni to i onako ne shvataju, to je viša matematika za njih, oni su glupi, nepismeni i prosti i dovoljno im je dozvoliti da gledaju sa malih ekrana razgolićene silikonske kreštalice i ubijediti ih da je sve to u njihovom interesu. A to što su gladni, e pa to moraju sami riješiti. Nek se zaposle, vidiš kako lideri imaju posla i preko glave, naravno i njihova uža i šira rodbina. Samo to što nemaju gdje, pa i to nije problem lidera, pa ne može on o svemu da brine, ni on ni politička elita od vrha do dna, pa dovoljno je to što su našli sistem za ispiranje mozga, prodavanje magle, šarenih laža sa TV ekrana, jer i to je dovoljno i to je uspjeh. To je širokim neobrazovanim poreskim masama duhovna hrana, za koju naravno moraju dodatno da plate ako žele u njoj da uživaju. Pa zar nisu zadovoljni ti nezahvalnici što se elita namučila dok im je omogućila smrzavanje na trgovima za Novu godinu „izmislivši“ taj novitet koga ranije nije bilo, doduše jeste nešto slično za 1 maj, prvomajski uranci, ali to je iz onog trulog komunističkog sistema i to je nazadno i nezdravo za poresku masu. Trebalo je da im se smisli nešto što će im omogućiti da sutradan idu u apoteku i kupuju aspirine da liječe nazeb i šta ti ja sve znam nakon duge hladne noći na trgu. To je u njihovom interesu i zdravo za njih. A elita?Aaaa.. ne…, ona nije dorasla tim novim načinima izražavanja ljubavi prema Novoj godini, oni se zadovoljavaju sa odlaskom u inostranstvo, u luksuzne hotele, u ekskluzivne zimske centre, oni su skromni. Neće da se izdižu toliko visoko i da se pridruže poreznoj masi koja oduševljeno cvokoće na -5 Celzijusa uz po neku čašicu lošeg vina, bajatih viršli i u društvu već isluženih ili nižerazrednih muzičara.

Januar prvi,

snijeg pada da

pokrije pijanstvo

decembarsko

i radost novog, prvog dana

u nizu od tristošezdeset i šest,

uljepša.

Godina je Nova,

prestupna,

dvijehiljadeosma.

Ošamućeni decembar

se sinoć u rijeci utapao,

dok pahulje bijele su njegovu agoniju

prikrivale

i lagano ga

u žuboravo bistru rijeku

spuštale.

Ti jutros poslije noći prepune

vina i tuge ,

sa bolom u glavi i srcu

si ustao.

Sinoć si ju sa drugim vidio,

i on joj godinu Novu čestitao,

a ti željan usana njenih ostao,

zaželio si u rijeci

umjesto decembra

pijano umornog da si se našao.

Jutros,

dok se januar

prvi put u rijeci umivao,

ti si kraj nje šetao,

ne bi li tugu svoju odagnao,

jedva si u oku suzu suzdržavao.

Znam da bi rado

zaplakao,

kao i ja,

i zato si se za ovim stolom našao,

ponovu u vinu

svoju bolnu istinu sakrivao,

tugu utapao,

i našao nekoga,

kome bi priču tužnu svoju

ispričao.

Dugo smo sjedili i pričali,

vino kao krv crveno,

i kao bol hladno žedno ispijali,

i na kraju si mi rekao:

„Čak ni Sretna godina Nova

nisam joj rekao,

a tako sam dugo i strpljivo

to sanjao i čekao.“

Moja koleginica je prekjuče dala otkaz.Zavidim joj.
Danas mi priča kako je sve proteklo
“I kažem ja njemu.. Piter ,don’t be happy.I’m leaving.I’m going to start my own bussines.And this is my last day“
“Oh…Želim ti prijatno putovanje i lep provod u tvojoj zemlji.Što se tiče posla,takođe ti želim da uspeš…A zar ne bi mogla da odložiš odlazak za četvrtak? Vidiš da je hotel prepun i treba nam neko da radi ujutru..“
..Nakon godinu dana ona odlazi.Njemu se cepa srce…Nema ko da radi.
U špicu
    Ipak je odlučila da odradi danas i sutra.Kaže žao joj mene..Zna sa kakvim proždrljivcima bi me ostavila…Njih 200,a ja sama…Na kraju bih se prevrnula i završila u funeral home(mrtvačnici).
   Dakle,nas dve se borimo sa aždajama-služeći ih kafom,kapućinom,sokovima,voćnim salatama…čisteći stolove koji su za divljenje kada ustanu i jednostavno odu…

   Muž i žena zamažu 4 tanjira,4 čaša,5 šoljica za kafu,izgužvaju 4-5 salveta ,“pročitaju“ PO New York Times,PO New York Today,On Sport,Ona 2-3 Magazina..onako ležerno-za pola sata…..

   Kupusište!
Šta mislite kakav dzumbus ostane kad su, ne daj Bože- familijarno tu?
   Nabacila sam veštački osmeh-to je inače prva i osnovna stvar koju sam morala da naučim…Ne umem još da ‘zasladim facu’ i sakrijem krupne oči..koje su još veće kada vidim kako svi pristižu kao po dogovoru -u isto vreme i nastaje opšti krkljanac.  Nije bitno-u pravilniku glavna stavka je -razvučena usta,a o totalnoj izmeni ličnog opisa nema reči.Za sad prolazim-nemaju boljeg radnika…   Nisam pogrešila u odluci da ne odlučim da “jednog dana kad porastem,biću glumica“ ..
 “Good morning,sir!“osmeh…“Can I get you anything?“
 “Coffee,please“
 “Milk or cream?“
„Yes,please“-šta yes?
“Sugar?“
“Yes,please…“’
..Njih 200 su bili toliko izdašni-ostavili su nam bakšiš čak 6 dolara…Javljaju mi se kad odlaze
“Good bye“
“Good bye,please“ odgovaram
Jedan mi se zahvaljuje za kafu
“Thank you“
“You welcome,please“….

 Zvoni telefon.Javljam se “Good morning!Hotel Giraffe breakfast room.How may I help you?
“Doručak za dvoje.Soba 304.Šta nudite?“
“Continental breakfast.“-pogačice,sir za mazanje,margarin,marmelada,jaja,kolači…
“Dva sendviča!“
“Gospodine,rekoh vam da serviramo kontinental…“
“A kad ce sendviči biti dostupni?“
“Verujem-nikad..“-odgovorih…Naravno uz osmeh

Zvoni telefon.Javljam se “Good morning!Hotel Giraffe breakfast room.How may I help you?“
“Da li mogu da naručim doručak s tim da ga neko donese ?’
“Da.Imamo room-service“
“Šta je na jelovniku?“
Nabrojim sve šta ima i..
“Thank you“…..Klik

I opet sve to isto samo malo drugačije..
“Šta imate vruće?“
“Samo jaja.Kuvana.“
“Tvrdo?“
“Da.Hard boiled eggs“
“OK.Omlet“
“Nemamo omlet,izvinjavam se“
“Onda dve kobasice za mene i moju ženu…“
“Gospodine,mislim da moj engleski nije toliko loš…“
“Vi zaista nemate…“
“Ne!Ali specijalno zbog vas i vaše žene otići ću do prodavnice i kupiti tiganj,salamu,zejtin,kobasice,šporet…Da li biste nešto od kuvanih jela kako bih znala čime još da snabdem..?“

 “Ne,ne.Donesite nam doručak koji imate.“

  Zapušila se sudopera.Šta ćemo sad?Strašno čudo i panika.Menadzerka i još jedna menadzerka gledaju zabrinuto u prljavu vodu…
 “Ovo ne valja“
“Otčepićemo gumom.“- kažem ja..
“Iju!!Kako misliš da otpušiš to sa gumom sa kojom čistimo wc?“-odgovara starija i pametnija..Prekorno!
 Uspela sam samo da zinem,kad sam već navukla belaj na sebe…I da izađem iz kuhinje.Hotel sa pet zvezdica nema 99 centi…To jest 1 dolar i 6 centi za jednu gumu…Ionako sam nameravala ja da im kupim  pošto na ćošku imamo prodavnicu…
  Koje bolesno razmišljanje…Ko je rekao baš Tu za čišćenje wc-a?
Matora je otišla,a ja ostah glupava.Ušla sam zabezeknuta još uvek i pitala
“Slavka,do I look that much stupid??Who said that I want to clean with THAT fu*ken thing?“
„Ne!!Ne obraćaj pažnju!“Hmmmm…
  Menadzer ulazi i po svakodnevnoj strategiji pita ljubazno kako smo.Po svakodnevnoj strategiji odgovaramo ljubazno da smo dobro i veoma zauzete.
“Da,da…Dođe mi da obučem pižamu i odem nazad u krevet“-kaže on dok izlazi iz kuhinje
“Čekaj me…I ja dolazim..“-odgovara moja menadzerka u isto vreme pocrvenivši jer je shvatila malo kasno šta je rekla…
“Do djavola!Svaki dan napravim neko sra*e s njim!“
“Xe xe…Ti svaki dan sa Piterom ,a ja sa Karmen.Ali ti mene ne bi mogla da razumeš da se i tebi ne dešava isto..Tako da mi je drago.U istoj smo vreći “
        Mini bar
 Ulazim iz sobe u sobu kako bih proverila mini bar i dodala piće ukoliko su gosti nešto popili….Mnogi popiju piće,zatvore flašu i vrate na mesto….Na njihovu žalost vid me još uvek dobro služi pa sve to snimim i moraju da plate….
Ili pojedu čips ,lepo vrate papirić i poklopac…baš kao da je iz prodavnice izašao-netaknut…
Meni nije mrsko da podignem…Na njihovu žalost još uvek znam da napravim razliku između pune i prazne kutije od čipsa.Tako da opet moraju da plate.
   Ako pored sobe imam oznaku C/O to znači da su gosti otišli iz hotela pa i ne moram da kucam kako bih ušla u sobu.
Ulazim u sobu-bez kucanja…Ups!
“Izvinjavam se,dame!“
Osoblje hotela ima problem sa stresom-pa je u toku masaža.
  Ok,od sad uvek kucam,reših.Ali dva dana pridržavati se pravila je previše za mene.
..Ulazim bez kucanja.Žensko osoblje hotela i dalje ima problem sa stresom ..Pa kad su me videle “nastaviše“ razgovor o mukotrpnom poslu..Uz vidljiv trzaj iznenadjenja.
Definitivno – ja od sad kucam!…I imam nekog u šaci…
   Zbog redovnog mažnjavanja od strane restorana moramo ići jedan sprat niže i uzimati posuđe koje je nestalo u toku noći…To dosadi-tako da ja silazim..I ulazim….
Naglašavam da se to desilo pre moje konačne odluke da uvek kucam!…
On stavio jednu nogu na stolicu i gleda u svetiljke na plafonu…
“Oh,izvinjavam se….Nisam znala da vam je otkopčan šlic!“
“Šta treba?“
“Posuđe sam uzela…Ali ne znam gde je led.Naš ledomat je u kvaru danas.“
“Nije problem.Pokazaću vam.Evo odmah“
I tako mi pričamo kao sav normalan običan svet…Ja ne primećujem- mrtva hladna dok zateže kajiš na pantalonama…Sve u službi posla.Profesionalno.

Izlazim iz hotela,palim cigaretu-nakon 8 h-bez pauze na poslu.
“Izvinite mlada damo da li imate ekstra cigaretu za mene?’
Vadim kutiju.U njoj su tri cigarete.On uzima jednu-za sad i jednu -za poneti.
“Such a gentleman!..“ I nastavljam na našem“Je*em ti mater pokvarenu!“

Izlazim iz hotela,palim cigaretu-nakon 8 h.Jedan lešinar,tri puta veći od mene prilazi…Znam šta me čeka…
“Nemam!Upravo sam bacila praznu kutiju“-English
“Idi radi.Ako sam ja mogla da rintam -možeš i ti.Lenčugo ****“ -SRBSKI. Zvezdice su-rasizam. A primećujem kod sebe sebični amerikanizam.

  Protiv njih se i ne može drugačije osim njihovim sopstvenim metodama.
Recept: 1 razvući usta 2 odgovoriti 100%neistinu od onoga što zaista je- istina(to se kod  nas zove lažov) 3 ljubazno i toliko ubedljivo da osetite gađenje prema sebi kad lešinar izgleda kao da vam veruje 4 ne skidati osmeh odjednom i dokle god niste na bezbednoj razdaljini okrenuti leđima jedno drugom ..Možete misliti što god vam volja-bez ustezanja i laži -bar za sebe ..srećni zbog rezultata…Na način -fin otresli ste se napasti…Mada nije isključivo da napast vama…mater  5 odahnite “uhhhh“ i zapalite još jednu….
…“Izvinjavam se.Žao mi je.Dala bih vam..ali imam samo još jednu .Švorc sam i nemam za novu kutiju“ …

…“Ooo!!Izvinjavam se.Ja sam baš odlučila da prekinem s tim zbog zdravlja.Ovo mi je poslednja“…

Vrlo važno je- da vam je žao i da se izvinjavate kako bi izbegli svadju i psovke.Vrlo  važno je-opravdati se na pristojan način-zbog nečega što je lično vaše i ne želite da dajete,a neko to hoće baš kao da je njegovo…bez pardona. 

   Takvi su po pitanju svega….Njima je najlakše reći“Greška!“

Udri,ubij,zgazi

“Žao mi je.Nisam hteo-la.Greška“…..