Monthly Archives: april 2008

kad već kroz moje snove s belegom snovidnice

protičeš kao reka

na mališevac se namini

utvrdu da podignemo od bele izmaglice

opalog lišća zavičajnog

pesmom dočekanih zora

od smeha razbibrige dokolice i priča sa izvora

da obnovimo to uzvišenje dvorac iz bajke

na kojem u dubokom snu

čukundeda jovan evo stoleće stražari

da dozovemo ga za sofru na večeru

i prohugorimo uz frulu gusle gajde

o vremenu davnom

da zapiljimo o lepote u njegov sahat stari

odatle pogledom da uznesemo se na tri brda

kao u heladi

stolovak božac vrove

i spustimo niz tri rečice svete

rzavsaku krompirsku i krasinsku

koje sastaju se na jednom mestu u luci našoj

opasuju mališevac i grle kao dete

da oživimo stanište u bespuću

što pridigli su bili moji preci

u varljivom hodu kroz olujno vreme

pa da se oglasimo kliktajem kao orao kao pesmom ševa

kao pesnik što se iz sveta rasklimanog

iz razvaline olupine vraća ognjištu predelu pretku

šumu i huku reke smeštenom u detinjstvo

iz kojeg kao prenut starac peva

a zavodi me beskraj

ona utvrda što čitava u pesmu stane

a progoni me treptaj

kuc kuc neumitno što odbrojava sate dane

кад се сила земних ослободиш
и над горама и водама расклони се
тама што се свила
кад попусти грч језика и љутина
и зањихају се сенке што уносе привид у наша чула
кад поравнају се брда и долине
унутрашњег неспокоја и памћења
опусти се у тој аури док прође прошлост  лакокрила
док се у моме оку не настани
светлост коју си заумила

нек мину
нек протекну као вода поворке знатижељних
што личе на гладни зверињак
и утихну гласови
што кидају те и развлаче
нека те оставе  да  сабереш се и обзнаниш
и заогрнеш смехом загонетним
што у бескрају дотиче хоризонт плави
смијуљку смејни
ветрићу што тајно ме дозиваш и милујеш
док разгореваш ватру у сну који надолази
који додирује вечност
чулима ломим
изнутра
изнутра једина                        љубави

Узгајам те нежни цвете
Једном ћу те неком дати
Неком ког ћу моћи
Ја најдражим звати
Нећеш бити сенка
Обећане речи
Већ изданак
Што ће на дну срца лећи

Из руке у руку
једном ћеш ми прећи
Симболом ћеш бити
Узаврелој срећи
Неко ће се вредан наћи
Да рука те моја пружи
Животу сам дане даровао
Теби процветалој ружи

Сакривено благо
Ископаћу теби
За тебе га крио
Под сунцем не зеби
Оној што уморном срцу
Увек јад и тугу нуди
Трње ћу јој само дати
Кад уберем цвет тај луди