Monthly Archives: maj 2008

Балконска дама седи у чешкаоници за вечност

у Дјеловима.

Ако се не лажемо Дјелови су село семберско!

Але и наравно, вране круже над њеним сламатим шешером.

Сви вриште: вране јер су за то одалеко плаћене,

Але јер су але,

а дама не што је дама већ што јој  СОПСТВЕНИ мозак пију,

Кобац и остали.

Слобода, да, наравно има одавно затвор и тврду столицу.

Ако се не лажемо затвор и слобода су стомачне тегобе.

Заласком сунца за ћошак вијуга остали у чекаоници

правдом правду правдају дами.

Јадни је хвале, други не жале… Е, моје але!

Вране су блаћене да мозак пију и кроје СЛАМАТИ шешер.

POEZIJA

Poezijo,
izvoru čudnog,
lepog, tajanstvenog
i mudrog sveta,
u tvoja nedra sad bežim.

Poezijo,
majko za ljude bez izlaza,
u tvojim čarima,
smisao cveta,
ti si kontra
kojom se tešim.

Poezijo,
igro mila.
Igra si i odsjaj.
Mnogima si učinila,
noćas snage
i meni daj.

Ja volim i igru
i kocku.
Ovih dana
mnogo gubim.
Poezijo,
ti si meni verna,
tebe nikad neću
da izgubim.

A život trči,
život tutnji,
sa problemima
sad se borim.
Svako se uvek rado
vraća kući.
Poezijo, ja sa tobom
bih da gorim.

Poezijo,
moja uteho,
za sve propušteno,
tvoj sam podanik,
tvoj dužnik i sluga.
U životu nije nikad sve
skroz napušteno.
Poezijo,
u tebi nađoh
prijatelja,
ženu,
brata,
druga…

(C) Ljubodrag Obradović