Monthly Archives: avgust 2008

Kao ispucala zemlja kišu,

moje usne čekaju da

nektar piju sa tvojih.

U noći tamu razbija svjetlost

iz misli punih ljubavi.

*****************************

Zamirisao jorgovan

u poznu jesen života,

usne su ti med medeni.

*****************

Kukurijek izviruje

ispod snijega bijelog.

Sunce si što me grije.

***********************

Pjevaju slavuji

u sunčanom lugu.

Pjesmu ti poklanjam svoju,

ljubavnu.

Sprega satkana od umora

Nedolicna, Nedovoljna, Nesuvisla

U moja alava secanja

Pustinjom jurim pokisla…

Za mnom ostaju

Naprstak, kruna i kljun

Svalja, Kreljica i Ptica

To su tek tri zivota…

Bez linija na dlanu prestrojavam lica…

Nude mi arijevske gladijatore,

Crvenokose rimljanke,

pero, mac perjanicu i sanke

A ja gladna vasione…

Ja ne bih ime, ne bih sudbine,

pa da me polome

prosecne brzine za male pare,

Ledeno je meni u nebeske jare…

Ni tebe ne bih

ako ce ruke da ostare

kao gluve kuce i samotna groblja

il’ zitista legla u klonulo pruce,

Necu vise male ruke

kao nesto sasvim licno

da ne mogu da zagrejem samu sebe

i u spokoj da umotam,

I zbog toga tebe jurim svih devet zivota…

PERIHEL

Zaprepašćene molitve

Okivaju tvoje cevanice

Znam ne bih smela

Da ti okrenem ledja

I pružim privid zaklona

Čitam opelo za bacanje zrebija

Osuda svačijeg ali ne svoga greha

Sjašem i krenem sa troprsta vetra

Da požurim flamingose

u perihel ovoga dana

Mnogo ti je pola pravde

Malo greha za praštanja

———————-

Svetlim pogled da dosanjam

Na nenačetoj vodi bičujem školjke

Znam, pamet ti kidiše na odgovore

Ali za njih ti treba još parče mene….

(C) Svetlana Poljak

SEĆANJE

Ljubodrag Obradović

„Ti sad šetaš,
obalom zelene reke,
provlačeći kosu
ispod vrbovih grana.
A ja bih ipak,
mog lika da se setiš
i bar na tren,
saznaš kako je lep,
a prolazan,
miris sećanja“.