Monthly Archives: jun 2009

KAD ME DEDA ČUVA

Čuva mene često deda,

ja bih reko radi reda.

Nit me pita dal sam jeo,

ako nisam dal bih hteo.

U šetnju me on ne vodi,

šetnja njemu baš ne godi.

On da igra fudbal  neće,

da ne zgazi divno cveće.

Da ne zovem ja drugare,

dok on drema da ne kvare.

I da trčim sve polako,

lupanje mu smeta jako.

Da muzika tiho svira,

jer glasna ga baš narvira.

I sve tako, sve po redu,

pazim više ja na dedu.

(C) Lela Stojanović

JER JA SAM PLEME

Ne, ja neću da igram, kako ti sviraš, sviraču kleti,
krv si mi već prolio, možeš me i raspeti,
ali ja neću da slušam, svirale tvoje zvuke,
na njoj su tragovi koje ostavljaju, krvave ti ruke,
niti mi trebaju tvoji, okovi sjajni s’ pozlatom,
tvoj je čudesni sjaj, presuda pod mojim vratom.

Samo ti prijeti, vitlaj, sijeci krvavom mačetom,
raduj se bijesna nemani, da zavladaš svijetom,
dok stojim dignuta čela, ja te se ne bojim,
jaa tvoje poslednje, uboge dane brojim,
jer, jaa sam pleme, koje se uvijek diže iz pepela,
ja sam hrabrosti sjeme, ti mene ne možeš ubiti cijela.

Ja imam srca pedeset, za cijeloga tebe,
gledam te pravo u oči, ja znam što ne žalim sebe,
jer, jaa sam pleme, koje se uvijek radja iznova,
ja sam slobode sjeme, mora iz tvojih znojavih snova.

Još po jedno srce, imam za sluge tvoje,
što boje se imena moga, boje se sjenke moje,
moju zemlju i krv, omamljeni od tebe išću,
isplaženih jezika k’o paščad, uz koljena ti se stišču,
ja prezirem tvoje strvi, dok srce im dršće, izgara,
.da im daruješ moju zemlju. Čekaju krvava dara…

Na meni, slomićeš zube, jer ja sam orah Njegošev,
svakome od mojih sinova, srce je bodež Milošev,
časno ću protiv tebe i tvojih bijednih puzavaca,
ja sam na svojoj zemlji, na zemlji mojih otaca.

Svećena vinom i vodom iz kondira Kosovke djevojke,
svećena vrelim mlijekom, iz materine dojke,
ova zemlja je sveta, rijekama krvi svećena,
svećena kricima majki, suzama djece mivena,
ova zemlja je posvećena, čestitog kneza glavom.
Nije na prodaju svetinja, ovjenčana vječnom slavom.

Zato udri, ne žali, to moje su, ne tvoje grudi,
svakim tvojim udarcem, časnija zora mi rudi,
svakim tvojim udarcem, ti mene uzdižeš više,
a moje se besmrtno ime, sve većim slovima piše.

(C) Miro Beribaka

Ljudska dela duse ogledala 

Ne naucih nista od zivota

Par zrnevlja iz gomile trine

Blag sudija al stroga porota

Ko pile se spetljah u kucine

Kao zvezde sto na nebu stoje

I na zemlji ima pravda neka

Samo pravdu prepoznati to je

Dar od Boga a ne od coveka

Covek ore al` dubinu rala

Ne odredi ruka u oraca

Ljudska dela – duse ogledala

     Sve  ostalo aloga i draca..

Milorad J. Nikic

Idu mi ove prirodne nauke, reći će neko, mLatematičar…al-Hemičar…za očekivati je u nekom novom nastanku da me vidite i ulozi FizikaLca…pa onda BiOgLoga, dok vam ne dosadi.

Za alHemičara, molim zahvalite se mojoj dragoj prijateljici sa kojom sam se sinoć družio. Ja njoj dobro veče, ona mene „mili“. E kad me neko miliše, ja prosto odlepim, na prvu loptu. Reče da se smejala mom znanju iz mLatematike, tako da mi se rodi ideja da njoj, naravno i vama, pokažem i svoje poznavanje alHemije.

Dakle….

Neko je pre mene osmislio “Ženu” kao hemijski element i to je svetom putovalo, i nekako se dokopalo moje adrese i nagnalo me da Muškarca stavim u Mendeljejev sistem, odmah ispod Žene. Kod onih koji vole drugačije oPozicije, neka Ze bude ispod.

(dalje…)