Monthly Archives: jul 2009

ZA MALO – DJOKA

Proveo sam subotu
na vrućem beogradskom asvaltu,
i sasvim slučajno sreo tu devojku.
Suknjica kratka i duge noge
gotovo ista ko druge mnoge.
Kakva je ženska, ljudi moji
da nisam video rek’o bih, ne postoji!

(dalje…)

Kao na filmu…

Ušla je u život moj
Sasvim slučajno…
Kao na filmu…
Kiša je padala…
Pozvao sam je na kafu
Tačno u podne…
Pričali smo neobavezno
Kao da se znamo oduvijek…
Hemija, ah ta hemija
Pričali smo dugo, dugo…
Željeli vrijeme da stane…
Znali, a da, znali smo…
Sudbina, šta li je već?
Od toga dana…
Ništa nije kao ranije…
Sve je isto, a opet?
Kao na filmu…
Dali smo zavjet
Na vječnu ljubav
Jedno drugom…
Kao na filmu…
Čekamo dječaka
Zagrljeni šetamo
Ulicama Onogošta…
Kao djeca ponekad…
Kiša dok pada…
Oblivena Suncem
Milujemo dugu…
Kao na filmu…
Sudbina, šta li je već?

(C) Arsenije Lalatović

KUTIJA

Stavio si me u kutiju,
kao tvoju Koko.

Kutija ko kutija,
ova je naročita.

Ona ima priču,
pre nego je nastala,
a, živi nakon svog završetka.

Dođe mi da se opet,
vratim u kutiju.

(C) Rada Lugumerski

O KOLIKO MOŽE

O, koliko može, mnogo tuge,
da stane, samo u jedno
malo uplašeno, srce ljudsko…
O, kako su nesnene noći duge
i svako jutro, sivo i bijedno…
Nekad je čovjeku i živjeti mrsko…

Evo, nikako da suncem svane,
a tolike su godine prošle
otkako je pao preteški mrak,
provlačim se kroz sumorne dane,
sanjam trenutke još nedošle
i dušom lovim, svjetlosti zrak…

Pokušavam da odgonetnem,
tajnu, kako li se otvaraju,
prošlošću zakovani prozori,
da glavu naprijed okrenem,
da oči, u nadi ne skapaju
da će se pojaviti, obasjani obzori.

Pokušavam da zamislim,
ruže rascvale, žute i crvene,
mirišem ih, kao za ritualne seanse,
a one mirišu, mirisom kamenim
i sve su jednom bojom obojene…
Sivom! Samo se razlikuju nijanse…

Sanjam da se igram, kao dijete,
po livadama mekim, nekošenim,
u vijence stavljam poljsko cvijeće…
I opet teški oblaci zaprijete,
očima mojim, tugom orošenim…
I opet sve vidim, kroz zjenice pseće.

Zatvaram oči da vidim,
nestašnog dječaka, malog Žutog,
kako je veseo i ne zna šta ga čeka…
Djetinjstvo nestade, kao cigarete dim,
nastade borba, život kao vrtlog…
Život je čudna, igra neka…

(C) Miro Beribaka

Ah živote moj

Oči su Tvoje bademi
Usne krinke medene…
Osmijeh Tvoj Sunce
Živote, ah živote moj…

Tvoja je patnja bol
Suza u oku jecaj…
Sreća je Tvoja spokoj
Živote, ah živote moj…

O, kako sam srećan
Kraj mene dok hodaš…
Zvijezde to samo znaju
Živote, ah živote moj…

Ljubav je vječna spona
Živote, ah živote moj…
Sreća, spoznah šta je to sreća
U zagrljaju tvom…

Živote, volim te živote
Lijepi cvijetu moj
Naučih sa Tobom da volim.
Da,  ja volim napokon...

(C) Arsenije Lalatović

METAMORFOZE

Život je borba, san i nada
u kome kolo sreće sudba vrti.
Sa spletom zala, bola i jada
Čovek se bori, radi i voli do smrti.

Retki su dani ljudske sreće
kad sve je Lepo i Dobro i kako treba;
kad sija sunce i cveta cveće;
kad grom ne vreba iz vedra neba…

I dani blagi kad rose sitne kiše;
bez strepnje kad cveta nada;
kad vetar ledni poljem ne briše;
kad sneg lagano, tiho, pada.

Izgleda da konce života i đavo drži
i zmija ljuta, otrovna, preti
i moraš biti umniji, jači i brži,
ako ne želiš prerano mreti.

Kažu da nije niko crko od rada,
al rad je ropstvo ako se ne voli,
jer osim tela i duša strada…

Radimo jer ne možemo gladni, bosi i goli,
al kamen sa srca nikad ne pada
jer ropstvo Čoveka najviše boli!

Uprkos svome genetskom kodu
Čovek je otuđen od Rada, Pravde i Istine,
I rob je što večno sanja Slobodu
bez borbe i krvi odnekud da sine.

I kad se dvoje strasno voli
u srcu dok plamte čežnje žarke,
sudba već kroji gnusne varke:
da jedno lako Ljubav preboli
a drugo, do smrti, pati i voli.

Na lancu smrti sve se vrti:
zlo smenjuje Dobro, Lepo ružno guši,
i tako večno do svačije smrti,
kad srce stane i bol i radost u duši…

( ? ! )…

Iako klet, prelep je ovaj svet:
sunce i kiša i vetar i sneg,
ljudi, polja, reke, i do i breg
ko ružin bajni, al trnovit cvet.

(C) Miljojko Milojević

THE END

Znam da tugaljivi zvuci romantičnosti
tako opor vihor nose.
I patetična želja u grudi se utisne i ode…
Osećam paperjaste želje kaplju
po sred tvoje kose
i rasuta sreća mahnito prkosi svemu istom,
kad nema tebe, kad nema mene.

(C) Nevena Ugrenović – Iskrica

GOVORIM

Stvaraš sliku, od mojih reči

izgovorenih, bez namere

da nemir probude,

u tvojoj duši.

Stvaraš je od treptaja,

što bljesnuše,

na tvoja čula uspavana,

u tišini velegrada.

Treptajima crtaš moje lice,

zvezde pune sjaja,

to su oči,

glas iz nedara

to su ptice.

Crtaš ih na platnu

svojih želja.

Ništa ne kazuješ.

Dok poziram,

Tebi, nepoznata.

(C) Branka Zeng

U RIJEČ…

Moj život je pero i papir….
Sebe pretočih u mastilo…
Mastilo u riječ…

(C) Arsenije Lalatović

Jedva za tebe znam

Koja te žudnja
Ispred mene stvorila
Poput usamljenog vuka
Koji luta
U vreme
Mirisa lipa

Ne diraj mi opet srce.

Nosi te ruže
Neka venu
Kao ti
One noći
Kada su se vrata
Za tobom zatvorila.

Toplu kao hleb
Ljubav moju
Udiše neko
Nalik Mesecu
Razdanjujući noc
Na usnama mojim.

Prodji slobodno
Hladno mi je
Na plus trideset
Od tvoga lika
Koji udara u mene.

Bodežu
Crnih kupina.

 Lepa Simić

DO NOGU

Potučena do nogu,
u ovom prostoru ograđenom
bršljanom mog razuma,
u ovom prostoru
između dva noćna nesmiraja,
u milosrđu s bludnim maskama
i obeščašćenim jutrom,
ja varam
i lažem
i kradem poslednje rezerve
svoje dobrote.

Na klizavom pristaništu misli
mahnito važem
sve svoje ZA i PROTIV,
otkucavam vreme na usnama,
i više ne prepoznajem
disanje moje kože,
ni otkuda ova stišnjena tuga
u lancima nemuštog jezika.

Škripi tišina kao zarđala kapija
u razbaštinjenoj oporuci
gole mahovine,
gubimo vezu sa svetom i sobom,
ušuškani u nedovoljno
razvijenu koprenu
jedinstvenog otkucaja srca.

Potučena do nogu
govorim DOSTA a mislim JOŠ,
častim te pogačom i solju
u nošnji tkanoj od
iskričavih uzdaha,
i ispraćam te kao gosta
u sebičnoj nasladi
zgaženog oprosta.

(C) Gordana Knezević

TEBI,  ZAUVEK

Oholost ti tvoja surovošću britka,
korbac ljuti biva  i tiranin crni,
mesto ruža sreće i nektara pitka;
prožimaju dušu: otrovi i trni.

Ti, u svetu svome bezdušja i boli,
dižeš vitke kule i tamnicu lednu,
zanešena žarom, saznanjem da voli,
hitaš strele ljute u dušu mi čednu.

Daj, prestani više, umoru na pragu
sa ranama teškim nemoćan,  gord stojim
i životom branim misao mi dragu:
Verujem zbog tebe uopšte postojim.!

(C) Jugoslav Nestorović

,,КОСОВИНА“

(Рајици Драгићевићу)

Мораћу и ја пут Косовине
Да ту нагнуту корабљу походим
Да опевано препознам
И у Саставке
Том изворишту наде
Да сачекам ветар или реч
Песму тајну и несуђену

Мораћу и ја пут Косовине
У друштву верне браће или сам
Да светло заветно, вечно
На трен зажигам и засијам
Да песма се отме и докаже
Свака реч испуни
Туђина мојом да постане

МорAћу и ја пут Косовине
Завичају песника и песме њихове
Ћелији неочекиваног исповедања
Ратника светлости, љубави и песме
Домовини и тихој пустињи
Која пулсира у крви
Оних које породи

Мораћу и ја пут Косовине
Слици мог завичаја запустелог
И заборављеној људскости
И Богу, продатом за мало
Мораћу сам или у друштву браће
Пустињак као или саборац
Мораћу и ја пут Косовине

Август 2007.

Александар Марић

KAO NEKADA

Sjedim kraj okna
U muklu noć…
Bečim u daljinu
Očekujem, nadam se
Doći ćeš…
Iako dobro znam
Tvoj hod po tišini
Razliva se…
Mislim, sam sa sobom
Proći će bol…
Ali ne prolazi
Ne jenjava
Krvavu mu majku
O zašto?
Možda je san
Ova noć?
Možda?
Ma ko to zna?
Doći, da Ti ćeš doći
I zagrliti me…
Kao nekada…
Pričaću ti priče
O da, Ti znaš
I ja znam
Dok cvrkuće lahor…
Bljesnuće padalica
Zaklopićemo oči…
Zamisliti želju
Zaliti je poljupcem
Uzjahaćemo Nirvanu
Kao nekada…
Kraj okna…

Arsenije Lalatović

ĆELAVI I ČUPAVI

Stavi kapu ej bre Miko oči mi istera
Kolko sijaš, kolko šljaštiš pa baš ga pretera
Namaži se s neki puder il maramu veži
Radi more šta god oćeš al od mene beži

Šta ti treba bre čupavi šta će ti ta vuna
Pogledaj se bre kaki si ličiš na majmuna
Svuda s tebe dlake vise može da se prede
Bolje šišaj bre to runo dok te ne pojede

Ref:
Ćelavi i čupavi
bez kose i rutavi
Džapaju se non stop stalno
to je bre normalno
2x

Ćelavost li je nasledna ili je prelazna
Šta god da je ne prilazi možda je zarazna
Meni moja griva gusta mlogo lepo leži
A od lude glave tvoje i kosa već beži

Ja sam ćelav al potentan to mi je od boga
Muževnost iz mene kipi ćelav sam zbog toga
Muški geni čvrsti jaki šta tu da se krije
A magarac još nikada ćelav bio nije

Ref:
Ćelavi i čupavi
bez kose i rutavi
Džapaju se non stop stalno
to je bre normalno
2x

Muzikanati

www.pozoriste-horizont.ch