Monthly Archives: novembar 2009

Još jednom spiram nemire,
tvoje i moje, što ubogi vire
iz silovane mrtve strasti,
uzalud bludi napinjem se spasti.

Još čistim naše znojeve i masti,
što iz nabreklih vena zadavljene slasti,
pričešćuju vezanog arhangela Dennicu,
umivaju oči a svrdlaju zenicu.

Perem opet  srce- pepeljaru zlatnu,
opušcima pretvorenu i u kutiju satnu,
noktom zupčanike stružem od gara
gutam urmu paklenog ljubavnog žara.

Vredeli smo kao kanta i smeće
za šugave mačke škrge od sreće:
ti – prazan lim, ulubljen i prljav,
ja – po tebi rasejan, poduo i drljav.

SUZE

O, suze, tihe izdajice bola,

Vi, tople, slane rečice tuge,

ne vijugajte više!

Zastanite sada na pola…

…noći ove k’o sam život duge…..

Gde podignem kamen, sa srca se sliju,

u modre dubine tonem, razum gubim,

kad Gospoda tražim

blagosilja kišom……

….pa suzama toplim, prostu patnju ljubim…..

Ni korita nova,

ni obala ne dam!

Utehu ne umem naći u Vama.

Na jastuke vlažne  duša mi se spušta

bez Vas, bar noćas……

……………..da prilegne sama…..

Kuda, suzo, mogu,

lice svoje skriti,

da po njemu pute ne pohodiš svoje?

Ti, okrutna reko,

pečeš, a ne žežeš!

Vrati mi nazad……

………..srećno srce moje……

Volio bih…

Poljubio bih te…
Kao nekada… Kada bih znao
Drumove tvojih snova…
Tragajući otkrio bih
Tvoje tajne… Kao nekada…

Da sam ptica…
Eh da sam ptica…
I da imam krila…
Na tren doletio bih
U tvoje gnijezdo…
Za šaku topline
Iz tvoga osmjeha…

U jednom trenu…
Kao kap vode…
Na vrelom drumu…
Miris tvog tijela
Isparava… Trljam oči…
Mislima dozivam…
A tebe nema, nema, pa nema

Volio bih na tren… Iskra…
U oku tvom da budem iskra
Zasijam kao padalica
Bljesnem i nestanem…

Ljubavi tražim te…
Dozivam mislima…
Tamo đe sve prestaje…
Razum đe bitke gubi…
Između jave i sna…
Tankom niti hodao bih
Prostransvima nemira…
Za pogled tvoj…

Volio bih, volio bih, eh…

НАУЧИ

Научи да побеђујеш или ћеш заувек остати сам

Губитника не воли нико, то засигурно знам

Научи да будеш сам да би научио победити

Ако не трпиш самоћу, рањив си и лако ће те повредити.

-

Свекоме дај на знање да си довољан сам себи

Претварај се и онда када то није тако.

Ја сам искусио и желим да кажем теби :

Достојанство, је бисер који се губи лако

-

Зато га стегни у шаку и не пуштај

Ако њега сачуваш сачувао си себе

Сузи на светлост нипошто недај

Ако стегнеш зубе и срећа је уз тебе.

-

Сваку слабост мораш вешто и мудро крити

Јер ако је нањуше, знај да ће је злоупотребити

Страхове, наде и тежње, свим силама пробај сакрити

Јер само тако ће те ценити и само тако ћеш вољен бити.

( Мојој пријатељици Н.Н )

Александар Илић

ČOVEK OD SNA

Ostaćemo skriveni
u bezvremenim senkama ljubavi
što lelujaju samo pored nas
i nestaće tvoj dah sa mojih usana
shvatiću ti si poput sna.
Jedna olujna noć za pamćenje
mir za nadanje
čovek od veselja i od sećanja
jedino biće koje sam trebala
iskra u mojim očima
dar poput nadanja
misli kao virovi
lepršanje duše dok još uvek zri.
Ti si bio sve što znam
i što sam htela znati
dušu dati, od sreće zaplakati
trebati, želeti, voleti.
Soko u mojim pesmama
poezija u mojim grudima
dan koji nikad ne prolazi
sunce što večito izlazi
ti si čovek satkan od mojih snova
i znam te samo dok sanjam
nadnjem se se pokrijem
i potajno za tobom tragam.

(C) Nevena Ugrenović-Iskrica

Ne znam dokle lebdi
svemirska prašina
ali su na Zemlji samo tvoje oči
za mene takva tišina…
Miran moj san je
strah kada mi pričuvas,
ne tonem samo tada-
kad mi ti u jedra duvaš…

Prepoznaj me opet…
I ja ću tebe..u tom ili drugom liku.
Želim ceo njihov svet,
Ponovo, kao bledu sliku,
A mi, kao onda- magija sa strane,
Na odmoru ovde, u obliku ljudi,
Bojimo njihove napete dane
Spajanjem duše, spajanjem grudi…

Dodji. Mlečni Put i mi-
Opet u očima pokaži,
Raduje me ples po vatri…
Jedino taj put za mene važi.
A ti, kao tada, srećna budi,
Kad ti oči rečima glancam,
Ućuti me usnama- reci da smo ludi,
Pa me opet pusti da po njima tancam…

Videceš, kao nekad, u hodu maštanja…
Uzmi srž- čuvaj kao dar…
Seti se nebo kada danju sanja,
Kako smo krali te snove- kao par…
Uzbudjene i vedre sto za nas čara
Puteve sigurne i daleke…
Smehom nas opija, drhtanjem vara
Da znamo njegove predele neke…

Sa tobom, jos uvek, ne znam kako.
Godine retke razbiše nam suze tad,
što ne kanuše zbog srdžbe lako,
kao kada se svega setim- sad.

Teška si i glavi i srcu,
bojim se svega tako mlad,
gubim dvoboje i bitke u grcu,
gutam poraze i dlakavi jad.

Ne znam reči više za tebe…
Juriš stazom od trnja bosa,
pa po žaru mirno šetaš sebe,
mojim stopalima, kao da je rosa..

Volim svaki miris tvoj
i vapaj pogleda vitez kada sam bio,
i prkos uzdaha kad dobiješ boj
i majčin osmeh, topao i mio…

Dan mi je nalik kovrdži tvojoj,
crn, uvijen i miriše na tebe,
veče je nada u mašti mojoj
da noću budeš makar san kod mene.

Sa tobom, još uvek, ne znam kako.
Godine retke razbiše nam suze tad,
što ne kanuše zbog srdžbe lako,
kao kada se svega setim- sad.

KOME?

Коме значе

моје слутње,стрепње, коме?

И онима који су у њима

то сигурно не може бити важно.

Коме значе

Моја страдања,стварања, коме?

И они што ме такну

осећам, додирнуше ме лажно.

Коме ноћи бдијем,

зоре кротим, коме?

И оној звезди и небу под њом

ништавна је мудрост, прах.

Коме римама мојим

крила ничу,дар су, коме?

Чему, кад она немају Вас,

све обузе голи страх.

Коме рећи

да се топим слатким миром, коме?

И они који су крај њега

тај смирај осетити не могу.

Коме стећи блага

предати у руке, коме?

Гозба ова, ни спас богатом,

ни хлеб, ни вода убогу.

Kada staneš na tren
Pitaš se:što pišeš?
Šta imaš od toga?
Šta znače reči prepune tuge
Slike nekih gradova?

Kada pogledaš u nebo
Pitaš se:da li vredi?
Da li neko shvata?
Šta znače misli nekog prosjaka,
Pesme nekih vodopada?

Kada napišeš stih
Pitaš se:gde dalje?
Da li možeš napred?
Šta znače nespokoji u strofama
Sećanjima koja se vrate?

Kada pocepaš list
Pitaš se: zašto?
Šta se tu krije?
Šta znaće kuće od vetrova
Neostvarene fantazije?

Kada napraviš pesmu
Pitaš se: ko je to?
Da li ona zna?
Šta znače početci naših krajeva
A šta korak od dna?

Milena

O tako te nežno mogu voleti,
ne znam kako prići il’ odoleti,
na uzdi čarima otegnut- ne dišem,
ljutim se na tebe i ljubav ti pišem…

O kako si hladna, nekad me samo čudi,
ni ono sto mrzim tada me ne budi,
jer tako su topli i nežni sa tobom snovi,
srce vrelo a ledenom vodom plovi…

Ma bolje je ovako- kad ne znaš i ne pitaš,
mada, stoji mi u duši, samo ja znam…
Ma bolje je kad tako uživaš i skitaš
nego da se sruši ono što ti dam.

(C) Miroslav Stojiljković