Tag: erotska poezija

Једне ноћи у „Мићином сокаку“ – Петар Савић

477 пута прочитано

 

 

Једне ноћи у „Мићином сокаку“,

без месечине у полумраку,

седео сам за столом сам

у кафани већ затвореној.

А поред шанка – њих две.

Већ ми је свест обузимао сан,

 у полутами, димној, сненој,

окренух се и видех да спремне су на све.

 

Ја писао сам стихове на бледом папиру,

док њих две се нежно миловаше.

И у налету страсти, том љубавном виру,

да им се придружим оне ме позваше.

 

Генетски састав њихових гуза,

усана, струка и груди,

као да је пореклом од неких Муза

и надреално искуство ми нуди.

 

Док оне као Сукубе око мене,

летеше прскајући соковима страсти,

од крви набубрише све моје вене,

препустисмо се заједничкој врелој власти.

 

Није било стида, претварања, лажи.

О, Боже како пријаше те немирне руке.

На њиховим телима сок љубави

заједничке, страствене и слатке муке.

 

И спуштајући се на колена доле,

док тихо ми шапташе како ме воле,

узеше га влажним својим уснама, врућим

као укроћене даме, у очи ме гледајући.

 

Наша тела врела иако је зима,

лед топимо нашом страшћу,

десет ожиљака на мојим леђима –

  као доказ да под њиховом сам влашћу.

 

А оне неуморне, пуне ентузијазма,

улоге се мењају, као и позе,

на врхунцу смо заједничког оргазма,

испуњењу секса дневне дозе.

 

О, како прија чувати ту тајну

Пити за столом на ком су лежале,

репризирам ту сцену страсну, бајну,

у којој сву себе су ми дале.

 

И нестаде тад сваки духовни немир,

ми у облацима, лебдимо, сањамо,

а кафана постаде бескрајни свемир,

који једно другом несебично поклањамо.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60976