HAJDE DA ZAJEDNO – Slobodan Jevremović

Hajde da zajedno otćutimo
sve radosti postojanja našeg
da bez reči još više saznamo
da ljubavi dosta nije još bilo,
da buduće pokriva sve što se zbilo
i lepše dolazi jače, snažnije,
pa sve će obično nam biti važnije
u danima satkanim od prošlosti naše
i najveće ljubavi tvoje i moje,
samo za nas.

Hajde da otćutimo zajedno
ove radosti dodira duše,
hajde da kažemo pogledom
da naše sve je postalo jedno,
još ljubavi nam donosi buduća nada,
pa hajde da veselo zajedno
ćuteći kažemo da.

(Bgd, 24.nov.2017)

JEDNA MALA DEVOJČICA – Slobodan Jevremović

Jedna mala plavušna devojčica
i dalje je stajala na onom uglu
naših sećanja, ispred ulaza
doma kulture, čišćenog prilaza,
a sneg je bio, pa promrzlog lica
jedva je rekla, pitala mene,
da li ću čekati uporno tebe
i posle onda, i posle juče,
i uvek da li ću dušom tvoj biti
a znaš da ljubav ne treba kriti,
nikada niko, od nas, nit’ od tebe.

I samo sam nerazumno upitno gledao
jer tada sam upravo andjela video,
tu malu promrzlu devojčicu
iz naših snova u domu kulture,
a pre bilo šta da sam rekao
i sve da to potvrdim hteo,
nje nije bilo, i vreme je letelo,
minute u desetke godina poslalo
i svemir se puno ka nama pomerio,
a mi smo i uvek i najzad ovakvi,
dobri u duši, onakvi i isti,
veoma takvi kako i obećani…

Pa iako nisam stigao ni odgovorio
nju stalno sanjam, tog malog andjela,
nju malu, slatku, promrzlog lica,
najlepšu devojčicu iz mojih snova,
i dalje je sanjam, i dalje je znam
i u sve obećano ispunjeno verujem,
u vizije onda i one od danas,
i u sve one za sutra za nas,
mila moja…

Jedna preslatka devojčica mala,
jedna najlepša i prava andjela,
onda…

(Bgd, 22.nov.2017)

NIJE MIR – Slobodan Jevremović

Nije još mir u nemiru mome,
nije ni moć u nemoći mojoj,
nije to ljubav u ljubavi ovoj
već više od toga šaljem do tebe
i reči ne znam u želji kod mene
da vrate te opet u doline snova,
gde uvek otkrivaš i uvek si nova,
smehom da budiš trenutke pospane,
lepote da sanjaš i predgradja ova
naših vidika, daljina nekih
što putuju brzo danima onih
saznanja naših, od juče do sutra,
i nama donesu ponovo jutra
od svih onih divnih vremena prošlih
što traju i dalje od svih novih, došlih,
dana za nas samo, tih dana srećnih,
svih dana za nas…

(Bgd, 17.nov.2017)

 

PITANJE ODGOVORA – Slobodan Jevremović

Pitanje nije da li te volim,
ni upit nije da li sam ja,
odgovor pravi ljubav je tvoja,
onu što milujem i samo želim
da uvek to imam pa srcem celim
pokrivam sve čase protekle bez nas,
da sreća ti budem, radost i spas,
za časove onda kad bila si moja
i daleko, i blizu, i samo za nas.

(Bgd, 15.nov.2017)

LEPOTA GLEDANJA – Slobodan Jevremović

Gledanje lepote tvoje,
lepota gledanja tvoga,
govor ćutanja gde sanjaju snovi,
ovog trenutka sveželjnog moga,
samo je tren večnosti ljubavi
i srca divnoga, najlepšeg, mirisnog,
i sasvim tebe, pune najnežnog
dodira tvoga.

Lepota gledanja,
srce govora
i najnežnog dodira
neostavljene istine
uvek u meni,
mila moja …

              (područje Slavonski Brod,
               14.nov.2017)

APARTMAN – Slobodan Jevremović

Ovaj cvet
čuvaj kao putokaz
ka novim susretima,
ka našim htenjima
i željama.

A tvoje srce gde sad da smestim
kad najlepšu tebe već imam sasvim,
a tvoju reč divnu gde opet da čujem,
ponovo, nežno, tamo gde milujem
ove časove lepote ćutanja,
ove minute divnih voljenja,
kada već imam sve reči tvoje,
one što leče kazane boli moje,
i tvoje ćutnje,
i tvoje…

Čuvaj taj cvet,
čuvaj svu našu javu
i samo naš sačuvaj san,
čuvaj to najsrećno sećanje,
na ljubav našu,
na apartman.

(Zagreb, 14.nov.2017)

MUZIKA JE OGLEDALO DUŠE -2 – Slobodan Jevremović

                                             ♫ LA MUSíCA ES EL ESPEJO DEL ALMA ♫
                                             ♫ MUSIC IS THE MIRROR OF THE SOUL ♫

Poemu radosti slušam u duši,
note o tebi još kakva si bila,
to boli moje uvek uguši
najdraža vila najlepših krila
što muziku svira i glasno poje
najdivne tonove prekrasne, tvoje,
te pesme radosti, pesme davnina,
pesme o nama i naših blizina,
tada…

Dolaze tonovi još lepših nota
poema o najlepšoj ljubavi života
pa moram da ležim, moram da snivam,
ogledalo naših daljih blizina,
odsjaj naših bližih daljina,
i srećno te putujem, veoma čekam,
da muziku duše sa tobom slušam
ovu muziku što stalno je nosam
u ostavi duše,
samo za nas…

(Bgd, 29.okt.2017)

 

DOLAZIM – Slobodan Jevremović

Nisam te tražio odavnih dana
jer znao nisam, povredjen, dalek,
pun one prevare i razočaranja,
ja, lutalica – grešnik, kad hoda i sanja
tih tužnih godina prolazio gradom
gde bila jesi, a nisam to znao,
najgore ne znati i neznanom nadom
ići bez cilja, lutati svetom,
dalekim stazama, k’o drugom planetom,
tako sam sneni budan tetur’o
i kajem se sada i grizem sebe
za godine istekle, one bez tebe,
one bez najdražih, one bez nas.

A skoro ti dolazim, voljena moja,
i ponovo radosti, da duša tvoja
najmilosne snove ponovo sanja,
tamo, gde opet je utih slavuja,
na ramenu mome gde spavaš sama
i kada jesam i kada nisam,
i kada ti jesi, i kada nisi
niti daleko a niti blizu,
a dani sa nama idu u nizu,
ja za njih ne znam, voljena moja,
tebi dolazim da duša tvoja
bude mi najdraži, ne više dalek,
potreban veoma tebi i meni,
lek.

I neka sanjam, al’ stvarno vidim,
na našem sam putu, pravcem ka tebi,
ja dolazim.

(Bgd,28.okt.2017)

U NAŠEM SVETU – Slobodan Jevremović

Ljudi bez lica, prazna vozila,
duše bez zavisti lutaju gradom,
niko ne pita i svako skita,
senkom se krije i luta kradom,
a pesme u nama svetlost nam daju,
jedino one nam bole vidaju
i predavne vidike otvaraju neke
da pravac odrede, a travke neke
leže po parku i trag odaju
gde snegom smo gazili jesenje pute
onoga dana našega sveta,
mi znamo kada, i onda i sada,
mila moja.

U svetu su našem samo slavuji
pevaju cvrkutom najlepše pesme
a dečak onaj zna šta se ne sme
i ćuti ipak, ne kaže ništa,
a pita zapravo, glasno te moli,
i srce tad boli jer dušom te voli,
al’ ćuti, onda, i plačući spava,
na snegu krivice, ispod je trava,
tamo,
u sadašnjoj prošlosti,
najdražoj toploti,
u kutku čekanja,
u našem svetu
večitog trajanja,
i želja,
mila moja.

Onaj dečak,
ti znaš…

(Bgd, 27.okt.2017)

BOL – Slobodan Jevremović

Boli me duša, daleko tvoj bol,
Nije ti dobro, mene ne miluješ,
Ja živet’ ne mogu kada ti boluješ,
Za sebe ne znam a ne vidim tebe,
Pa koja to može pomoć da ti bude,
Ona pomoć prava od dalekog mene ?

Da ozdravi tebe, da ublaži boli
I najveći lek primi od onog što voli
Tebe, ljubavi moja …

(Bgd, 23.okt.2017)

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 Next