ONA DEVOJKA PLAVE KOSE – Slobodan Jevremović

Ona devojka najmila, plave kose,
žurila koliko brzo noge je nose
da traži potpise poznatih lica,
da hoda istom trasom ulica
tragom nekada Tina Ujevića,
pa Dom Omladine i tamo žurke,
pa naši susreti i naše žmurke,
i ulica moja
i ulica tvoja
i naša …

Hoću da vidim ponovo sreću
da osetim davne neprošle snove,
da dodirnem juče dodirom sutra,
da sutoni opet budu i jutra,
hoću tu devojku plave kose,
najlepše duše, i danas i sutra,
i ponovo livadom punom rose,
večeri juče, večeri ove,
ja hoću tebe.

(Bgd, 23.feb.2018)

NEKAD SU DALEKE BLISKE DALJINE – Slobodan Jevremović

Što su daleke ponekad
naše bliske daljine
kada to nisu snovi,
kada to java jeste,
kada te budan sanjam,
kada mi sreća iz duše moje
peva najlepše pesme,
one, najlepše blizine
tvoje …

A onda boli pokriju reke,
zalede zimske čarolije sreće,
zaveju pute a reči lebde
u hladnoći disanja života teškog
pa opet, srećom, samo ponekad,
dolaze budjenja u noći snene,
ponovo pitanja vetar donese,
zašto su nekad tako daleke
naše najlepše bliske daljine?

(Bgd, 22.feb.2018)

BLISKA DALJINO MOJA – Slobodan Jevremović

Nisam te upozn’o neznano
Da te zaboravim nekad,
Da slike tvoje izblede
Da skloni se lik tvoj.

Da ostanu snovi samo u snovima,
Da tragove odnesu vetri nad nama,
Da patina zaborav pokrije sama,
Da sve što je bilo bude da nije.

Nisam te video znano
Da te izgubim nekad
Da mene ostaviš samog,
Da nisam obećan, tvoj.

I nikad ne mislim
I nikad neću,
Drugu ne tražim i neću sreću,
Kad imam tebe
Uvek kod sebe,
Pa neka su slike,
Pa neka i misli,
Pa neka i tebe,
Ponekad, nekad,
Blizinom vezana
Daljino naša,
Daljino tvoja,
Bliska daljino,
Ti, mila moja…

(Bgd, 28. dec.2017)

OPET ĆU DOĆI – Slobodan Jevremović

Na samo naš trg prekrasne sreće
Opet ću doći, da osetim veće
Ponovo one radosti, smeha,
Najdivnih očiju, milih pogleda,
Gde nema perona, ulaska, vagona,
Autobusa niti redova vožnje,
Tamo gde u gomili mi jesmo sami,
Gde tramvaji i bučnost sve druge mami,
Tamo gde tek kasnije nastaju čežnje,
One o kojima sad nećemo mi.

Na naš trg placa ja opet ću doći,
Da grlim tebe, jer hoću da znam
Da i tamo jesi, a ne samo ovde,
Ja tamo hoću i tamo moram
Da opet te ljubim,
Da opet znam…

(Bgd, 18.dec.2017)

*Foto -S.Š.K.

TAKO MALO – Slobodan Jevremović

Ranije nikad verov’o nisam
da male stvari velikost čine,
a sada te poznam i osećam stalno
i ljubav si svuda, sa mnom, odavno,
i najzad znam da malo od tebe,
bilo reč, dodir, što dotakne mene,
to tvoje malo za mene je mnogo,
nenaviknut tako, možda sam mog’o
zahvalnost još više pokazat’, reći,
pa one najlepše zahvale izreći
za tebe samo, ljubavi moja,
nestvarnih dodira najlepše duše
ja hvala sad kažem i radost nek’ tvoja
svetlo mi bude gde tuge se ruše,
gde samo mi možemo biti,
na paperju duše iskreno sniti
il’ noć bila, il’ dan,
naš najlepši san.

I veoma puno meni je stalo
za tako malo, za vrlo malo…

(Bgd, 10.dec.2017)

HAJDE DA ZAJEDNO – Slobodan Jevremović

Hajde da zajedno otćutimo
sve radosti postojanja našeg
da bez reči još više saznamo
da ljubavi dosta nije još bilo,
da buduće pokriva sve što se zbilo
i lepše dolazi jače, snažnije,
pa sve će obično nam biti važnije
u danima satkanim od prošlosti naše
i najveće ljubavi tvoje i moje,
samo za nas.

Hajde da otćutimo zajedno
ove radosti dodira duše,
hajde da kažemo pogledom
da naše sve je postalo jedno,
još ljubavi nam donosi buduća nada,
pa hajde da veselo zajedno
ćuteći kažemo da.

(Bgd, 24.nov.2017)

JEDNA MALA DEVOJČICA – Slobodan Jevremović

Jedna mala plavušna devojčica
i dalje je stajala na onom uglu
naših sećanja, ispred ulaza
doma kulture, čišćenog prilaza,
a sneg je bio, pa promrzlog lica
jedva je rekla, pitala mene,
da li ću čekati uporno tebe
i posle onda, i posle juče,
i uvek da li ću dušom tvoj biti
a znaš da ljubav ne treba kriti,
nikada niko, od nas, nit’ od tebe.

I samo sam nerazumno upitno gledao
jer tada sam upravo andjela video,
tu malu promrzlu devojčicu
iz naših snova u domu kulture,
a pre bilo šta da sam rekao
i sve da to potvrdim hteo,
nje nije bilo, i vreme je letelo,
minute u desetke godina poslalo
i svemir se puno ka nama pomerio,
a mi smo i uvek i najzad ovakvi,
dobri u duši, onakvi i isti,
veoma takvi kako i obećani…

Pa iako nisam stigao ni odgovorio
nju stalno sanjam, tog malog andjela,
nju malu, slatku, promrzlog lica,
najlepšu devojčicu iz mojih snova,
i dalje je sanjam, i dalje je znam
i u sve obećano ispunjeno verujem,
u vizije onda i one od danas,
i u sve one za sutra za nas,
mila moja…

Jedna preslatka devojčica mala,
jedna najlepša i prava andjela,
onda…

(Bgd, 22.nov.2017)

NIJE MIR – Slobodan Jevremović

Nije još mir u nemiru mome,
nije ni moć u nemoći mojoj,
nije to ljubav u ljubavi ovoj
već više od toga šaljem do tebe
i reči ne znam u želji kod mene
da vrate te opet u doline snova,
gde uvek otkrivaš i uvek si nova,
smehom da budiš trenutke pospane,
lepote da sanjaš i predgradja ova
naših vidika, daljina nekih
što putuju brzo danima onih
saznanja naših, od juče do sutra,
i nama donesu ponovo jutra
od svih onih divnih vremena prošlih
što traju i dalje od svih novih, došlih,
dana za nas samo, tih dana srećnih,
svih dana za nas…

(Bgd, 17.nov.2017)

 

PITANJE ODGOVORA – Slobodan Jevremović

Pitanje nije da li te volim,
ni upit nije da li sam ja,
odgovor pravi ljubav je tvoja,
onu što milujem i samo želim
da uvek to imam pa srcem celim
pokrivam sve čase protekle bez nas,
da sreća ti budem, radost i spas,
za časove onda kad bila si moja
i daleko, i blizu, i samo za nas.

(Bgd, 15.nov.2017)

LEPOTA GLEDANJA – Slobodan Jevremović

Gledanje lepote tvoje,
lepota gledanja tvoga,
govor ćutanja gde sanjaju snovi,
ovog trenutka sveželjnog moga,
samo je tren večnosti ljubavi
i srca divnoga, najlepšeg, mirisnog,
i sasvim tebe, pune najnežnog
dodira tvoga.

Lepota gledanja,
srce govora
i najnežnog dodira
neostavljene istine
uvek u meni,
mila moja …

              (područje Slavonski Brod,
               14.nov.2017)

APARTMAN – Slobodan Jevremović

Ovaj cvet
čuvaj kao putokaz
ka novim susretima,
ka našim htenjima
i željama.

A tvoje srce gde sad da smestim
kad najlepšu tebe već imam sasvim,
a tvoju reč divnu gde opet da čujem,
ponovo, nežno, tamo gde milujem
ove časove lepote ćutanja,
ove minute divnih voljenja,
kada već imam sve reči tvoje,
one što leče kazane boli moje,
i tvoje ćutnje,
i tvoje…

Čuvaj taj cvet,
čuvaj svu našu javu
i samo naš sačuvaj san,
čuvaj to najsrećno sećanje,
na ljubav našu,
na apartman.

(Zagreb, 14.nov.2017)

MUZIKA JE OGLEDALO DUŠE -2 – Slobodan Jevremović

                                             ♫ LA MUSíCA ES EL ESPEJO DEL ALMA ♫
                                             ♫ MUSIC IS THE MIRROR OF THE SOUL ♫

Poemu radosti slušam u duši,
note o tebi još kakva si bila,
to boli moje uvek uguši
najdraža vila najlepših krila
što muziku svira i glasno poje
najdivne tonove prekrasne, tvoje,
te pesme radosti, pesme davnina,
pesme o nama i naših blizina,
tada…

Dolaze tonovi još lepših nota
poema o najlepšoj ljubavi života
pa moram da ležim, moram da snivam,
ogledalo naših daljih blizina,
odsjaj naših bližih daljina,
i srećno te putujem, veoma čekam,
da muziku duše sa tobom slušam
ovu muziku što stalno je nosam
u ostavi duše,
samo za nas…

(Bgd, 29.okt.2017)

 

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Next