DODIRI DUŠE – Slobodan Jevremović

Onda
kada su nam dani bili
najduži od neke najduže godine,
u ćutanju čuli odjeke glasne planine,
snivali smehom budni, snivali radosno sneni,
budjeni cvrkutom zova malene senice,
pokriveni željama onih lepota
i traženja opet nadjenih mesta
gde su nam tajne ponekad bile
nestalo izgubljene ali sa nadom nekom
da se jednom ponovo nadju,
sa nama, zajedno, kod onih ćutanja,
iskrene ljubavi i glasnih šapata,
i snova onih najviše naših,
tamo, sećaš se,
to su nam bili i opet će biti,
pravi i iskreni,
dodiri duše…

(Bgd, 15. avg.2017)

OKVIRI DODIRA DUŠE – Slobodan Jevremović

Hteo sam tebi veoma pomoći
al’ sada vidim, uopšte ne treba,
jer sama si sve one isplakane suze
smehom radosno i srećno zamenila,
pa onda i ja, pun sreće, uživam
u svetlosti tvoje iskrene duše
i ljubavi jedinstvene, najjače na svetu,
one, daleke al’ ipak mi bliske,
veoma tamo i iskreno ovde,
što snažno zrači jasnom lepotom
iza ogledala naših najlepših okvira,
dodira duše, ljubavi prave,
mila moja…
(Bgd, 08.avg 2017)

NAJBLIŽA DALJINA – Slobodan Jevremović

Tebi, daljino koja si ovde,
snažan zagrljaj dajem ti sada
i ruke ti pružam, i sunce da greje,
pa sve hladne sumnje da ispare tada,
moja najdraža daljino najbliža,
i pogledaj u holu našeg sećanja,
sreća ne stanuje više preko puta,
već samo u nama, i nisi sama,
ovde si sa mnom, daljino najbliža,
mila carice mojih snova,
ti vidiš sada, ljubavi moja,
ovde si, zajedno,
blizina srećna,
blizina sada
i najbliža nada…
(Bgd, 07.avg.2017)

TVOJA SLIKA – Slobodan Jevremović

Nisu to više sećanja naša,
priče do kasno dok mesec sja jasno,
lepote zvezda nit’ presahle nisu,
pa mirisna livada tih cvetova puna,
a senica skakuće kraj svakog žbuna,
već stvarnost to je, okolo, svuda,
kad juče je odmah postalo sada,
i više nije i neće k’o pre
da jesi ovde, a nisi, k’o tada,
jer slika tvoja mi kaže i gleda,
spokoj mi donosi duboko u duši
i vraća mi snagu svakog trenutka
da čekam te sada i čekam te sutra.

I ne seća ljubav, već nju sad donosi,
pa onda te milujem i ovde vidim,
i volim te puno, i gledam te puno,
sada, kraj mene, ona je divna,
najlepša od svih drugih, čuvanih,
onih,
tvoja slika…

(Bgd, 04.avg.2017)

MOŽDA TI NISAM – Slobodan Jevremović

Ipak se pitam, u duši se čitam,
možda ti nisam pokazao ljubav,
možda ne dovoljno tvoj bio jesam,
možda ne umem, il’ možda ne znam,
koliko volim tebe to duša zna;
i dodir tvoj meni je dovoljan,
tim pogledom plavim sasvim zadovoljan,
i zagrljaj tvoj, najjači na svetu,
kao da grli celu planetu,
donosi srećne časove nove,
osećaj tebe, najdraže tebe,
u zlato pretvara sekunde ove,
u ljubavi izliven medaljon istine,
za nas.

I onda ne znam, a ti mi sudi,
da li sam dovoljan, iskrena budi,
jer svu znanu ljubav iz duše svoje
tebi sam dao, sunašce moje,
za tebe samo, vilo daljina,
ljubavi moja, sad snenih blizina,
vilo najdraža,
mila moja…

(Bgd, 01.Avg. 2017)

TEBI ZA SREĆU – Slobodan Jevremović

Dajem ti sve odbrane moga života
Tebe da čuvaju u danima ovim,
Da spavaš lepo na mome ramenu,
Da vedra budeš u radosnim snima,
Smejuljica iz bajki stvarnih likova,
Jednom da veselo snivaš lepotu
Onih zajednih najsmejnih dana
I noći zvezdanog raspetog neba
I onda i uvek, i tada i sada,
Mila moja…

Bićeš ti čuvana pod svodom ljubavi,
Na ramenu mome uživaćeš tada,
Jer ja te čuvam, k’o onda, k’o sada,
I tu sam mila, jesam kraj tebe,
A ti tamo jesi, divotno dobra,
Kao da jesi, najmila moja,
U prostoru ovom, ljubavi moja,
A nisi…

(Bgd, 30. Jul 2017)

VOLEO BIH TEBI – Slobodan Jevremović

Koliko bih voleo pokloniti tebi
Svu radost i sreću moga života
Da sasvim tvoj sam, više no sada,
Pomoći hoću, sve poklone meni
Tebi da predam, da tvoju lepotu
Uz povrede duše ulepšam još tada,
Od odavnih saznanja ranjene srne,
Od tegoba u duši gde zlotvori grme,
Da osmehe tvoje i radosti tvoje
Sasvim ti vratim i dušu povratim
U čistoće sreće i radosti života,
Na sreću danas, na ljubav od nas,
I samo za nas, za ovaj baš čas,
Za proteklo vreme, za buduće vreme,
Najdraža moja.

Onda oprosti, još uspeo nisam
Sasvim pomoći, a vrlo se trudim,
Ljubav ti dajem i osećaj budim
Tebi voljena dobro da vratim,
Još nisam potpuno, još nisam sasvim,
Ali to želim i ja veoma hoću,
Iskreno osećam, iskreno želim,
Za tebe samo, za tebe od mene,
Mila moja.

(Bgd, 27. Jul 2017)

NEDOSANJANA JUTRA – Slobodan Jevremović

Nismo videli naše jutarnje magle,
one najlepše na početku dana,
nismo osetili mirisne hladnoće jutra,
ali jesmo spavali nas zajedno
na onim pomenutim dodirima paperja,
na divno dosanjanim snovima želja,
na svim otkrivenim našim čekanjima,
pored livada divnih, cvetno – mirisnih trava,
to jesmo, radosno, osetno, srećno i divno,
veoma mi…

A jutra ona nedosanjana, mirisno lepa,
ona će čekati skoru blizinu daljina,
sada sa tobom, jer tu si, kraj mene,
iako nisi,
mila moja…

(Bgd, 26. Jul 2017)

HVALA, U DANIMA ONIH ZVEZDANIH NOĆI – Slobodan Jevremović

Sve moje jeseni u sunca si pretvorila
i nedosanjane snove ponovo otvorila,
za ljubav si mene opet stvorila,
u dušu si moju svoju uklopila,
osmehe sreće za mene porodila,
i sve si to ti, i samo ljubavi ti,
u danima onih zvezdanih noći,
mila moja.

(Bgd, 24.Jul 2017)

HVALA TI – Slobodan Jevremović

Otišla si,
rastanke vratila,
a kao da nisi…

Srećan sam na tvojim mirisima,
preradostan sa tvojim šalama,
nerazumno lud za tvojim postojanjem,
prezaljubljen u vrline i mane,
i onda ljubim tvoje dodire moje kože,
nežne, još nežne, meke k’o pahulje snežne,
i svaki je delić onog najvremena
sa tobom predivno sasvim proveden
vremenski eon one lepote duše
kad snovi su stvarnost, a stvarnost su snovi,
oni čekani, sanjani, nedosanjani,
novi i lepi, čarobno divni,
najlepši pokloni mog postojanja,
pa hvala ti za to svim beskrajem reči,
ljubavi života, radosti svetla, suncu lepote,
mila moja.

I opet,
otišla si,
rastanke vratila,
a kao da nisi…

(Bgd, 19. Jul 2017)

TVOJ DOLAZAK – Slobodan Jevremović

Na peronu čekam minutu stotu
a tmine sviraju poslednju notu
one iz prošlosti zaborava zapisanu
simfoniju boli i tuge u tvome životu,
al’ više neće, tebe ja ne dam,
sreća od sada, ja tako znam,
i neka traje i neka bude,
i neka dana, zore nek’ rude,
i sada i posle, ovde il’ tamo,
uvek smo tihi zagrljaj vetra
i njišemo zanosno po ivici spektra
svetlosti prizme, razlaganja boja,
osećam davno, samo si moja,
uz lepote duše ljubavnih nada,
po zamisli tada, baš tako sada,
tebe,
mila moja…

Sad čekam te željno da dodješ k’ meni
na ovom peronu odbeglih tmina
gde poslednje boli oduze tišina,
pa samo gledam, dolazak čekam,
u opštim zvucima glasne tišine,
tebe,
mila moja…

(Bgd, 08. Jul 2017)

CVET PORED STAZE -2 – Slobodan Jevremović

Istom sam stazom prošao danas
i moram reći, cvet stoji, čeka na nas,
nisu ga ukrali niti posekli,
uništili nisu, ni istinu pretekli,
pa tebi pišem ove tople reči
da zna dobra duša tvoja,
cvet naš je zauvek tamo,
stoji i gleda i nikom se ne da,
mila moja…

(Bgd, 08. Jul 2017)

CVET PORED STAZE – Slobodan Jevremović

Kosi se trava, bruje mašine,
ljudi su drugi, nema tišine,
a park naš stoji i dalje tamo
i snove čuva na nas samo…

Mnogo je klupa što istinu znaju,
mnogo njih rešilo ljubav da daju,
a onda vidim cvetić kraj staze,
O, Bože, lepote, pa ne dam da gaze,
ne dam da pridju kosidbe tamo,
tolike trave, šta će ovamo,
cvetići drugi, a ne ovaj samo,
i setim se onih dalekih šetanja
i cveta ovog što od tad živi
uvek kraj staze u parku sećanja
kao znak da nismo mi bili krivi
za protek vremena, za uzdah sećanja,
za tvoje večite misli o meni,
za tvoju za mene ljubav u seni,
eto, do danas,
taj cvet za nas,
naših čekanja,
mila moja…

(Bgd, 07. Jul 2017)

DANAS HOĆU – Slobodan Jevremović

Ne mislim više, prošlost ne snivam,
samo sam danas i sada te gledam,
vidim te svuda, gladan i žedan,
ispunjen tobom i nikom te ne dam,
o tebi mislim i tu si, ne sanjam…

A snovi o tebi?
A misli o tebi?
Kud odoše oni dani
drugih puteva svepostojanih,
nestvarno brzo stvarno proteklih,
do danas ne znam, kada ja hoću,
baš danas tebe ja hoću,
iako ovde nisi
a jesi…

(Bgd, 06. Jul 2017)

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Next