Tag: поезија

JA OPET ŽELIM TUŠKANAC – Slobodan Jevremović

221 пута прочитано

Ne znam to mila,
Stalno te sanjam
I opet želim,
Svim srcem celim,
Da ponovo dodjem
K’o stari znanac,
K’o voljeno biće,
Tamo, sa tobom,
U naše gnezdo,
U svet snova i jave,
Od juče za sutra,
U naš Tuškanac.

(Bgd, 29.05.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58037

MOŽDA – Slobodan Jevremović

189 пута прочитано

Možda samo sanjam,
možda i ne živim,
moguće da spavam sve lepote tvoje
u ramu svevečnom te ljubavi moje.

Najdraža plavetna lepotice moja
čuvaj me k’o juče, danas ili sutra,
i protekle godine, večeri il’ jutra
neka budu sa mnom, il’ bez mene tvoja.

Možda samo sanjam,
moj najmili cvete,
na mesecu snivam
protekle susrete …

Možda …

(Bgd, 29.04.2018.)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57828

GDE SU NESTALI TRAGOVI … – Slobodan Jevremović

182 пута прочитано

Ponekad pitam gde su nestali
tragovi nekada šetanja naših
jer uvek i sada kao i tada
smeh svetli staze gde mi smo bili,
onako prijatni, onako mili,
duša iskreno prenasmejanih
od prijateljstva predugo dugih …

I praznim rukama grlim te sada
i prizivam opet, kao i tada,
iskrene reči, a ljubav željena,
najpoglede snijem, a neznanja skrivena,
a tragovi duše ostali dugo
iza vremena kada smo snili
kao frendovi iskreni tamo,
i tako tada, i tako samo …

Gde su nestali tragovi oni
nekada šetanja veselog našeg,
jer sada smo više i dalje od toga,
deo smo sada života našeg,
i tvoga i moga,
i moga i tvoga …

Ne vidim al’ osećam tragove naše,
naše se priče pričaju same,
život ti pričam jer nema tebe,
ovde bez tebe sasvim te gledam,
mada je svetlo jače od tame,
pa vidim ono još uvek što ne znam,
i volim što sada ponovo znam,
sve oko tebe, i sve za tebe,
i sve …

A gde su nestali tragovi naši,
saznanjem pokriću sve što me straši,
i naći ih tako, sve i svakako,
mila moja …
(Bgd, 27.apr.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57821

JA ŽIVIM TVOJA SUTRA – Slobodan Jevremović

194 пута прочитано

Upiti neznani nestali tada,
nisam ja onda, nisam ni sada,
pa nosim terete naše prošlosti,
ne znam, ne umem, saznanja nemam,
umorno listam slike radosti
i probam da ćutim, ne mogu da pitam,
gde su lepote onih dolina,
skriveni mirisi poljskoga cveća,
da li nas čekaju blizine daljina
tamo da vesele opet nas nose,
tamo, gde sreća i jeste najveća,
tamo i opet, tamo i nas.

Odmorno probudjen ovoga jutra
svakoga dana osamne sobe
radosno tužim tvoje osmehe,
ćuteći urlam reči za tebe
i nemirno živim sva tvoja sutra
i tvoja danas, i tvoja jutra,
za nas …

(Bgd, 09.apr.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57656

ONE LIVADE -2 – Slobodan Jevremović

188 пута прочитано

One livade mirisnih trava
iz prošlosti vratile ponovo sreću
i cvrkutom života iz zaborava
kroz zrake sunca u nežne snove
radosno pozvale dolaske ove
iz mojih snova i jave moje
da vratim se tamo na poznate pute,
na iste livade mirisnih trava,
bez ikada, bez nekada,
zaborava.

I zato želim, sa tobom hoću,
povratke naše neću da brojim,
ja tamo jesam i kada nisam,
kao kad tu si i kada nisi,
i budan sanjam livade naše
onih mirisa tebe i mene
i samo sa tobom ja tamo jesam
kada danas jeste i juče
u vremenu kome ne dam samoću,
livade mirišem i s’ tobom sanjam,
i zato želim,
i zato hoću…

(Bgd, 26. Mart 2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57534

ONE LIVADE – Slobodan Jevremović

182 пута прочитано

Hoću da ponovo odem
na livade one moga detinjstva
gde putevi dugi bliski su bili
tamo smo srećno zajedno snili
bez osama, bez onih težina, boli,
gde budan sanjam i sanjiv te volim,
na livade one ti mene vrati
da spavam i snijem te mirise sreće
na tepihu trave zelenih vlati.

Hoću ponovo da odemo tamo
gde rastu kaćuni na vlažnoj travi,
gde jaglaci požute brda a ptice se bude
i cvrkuti svuda upletu tišinu
sa muzikom sreće i mira prirode
tamo, na zelenom moga detinjstva.

Hoću da ponovo odem,
sa tobom …

(Bgd, 25.mart 2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57524

KAKO DA KAŽEM „VOLIM TE“? – Slobodan Jevremović

173 пута прочитано

Mislim i ne znam,
ne umem da kažem,
„Volim te“ – to nije pravo,
ne mogu da lažem,
jer nije to hvala za tebe mila,
to nije za više nego si bila,
a mene iz tuga sasvim izvukla
i vratila suncu, povratila tebi;
sve davno poznato u novo isplela
milošću svojom, ljubavlju vernom,
od mene učinila osobom nežnom,
osobom tvojom,
i mojom i tvojom…

I zato hoću, al’ reči nemam,
istinu reći, al’ više ne znam,
nemam ja reči lepših od ovih,
nisam pronaš’o izraza drugih,
pa pišem dve reči, nek’ nedovoljne,
bar deo prenesu ti osete voljne
moje za tebe,
samo za te
volim te

(Bgd, 03.mart 2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57301

TI ZAISTA POSTOJIŠ – Slobodan Jevremović

167 пута прочитано

Toliko ljubavi, nežne topline,

toliko pažnje i razumevanja,

koliko to umeš neznanom snagom sebe

i glasa svoga iz duše preneti,

da na trenutak pomislim da nisi stvarna…

 

Samo sam nekad u bajkama čitao

o princezama dobrote ali iz snova…

I nikada nisam, ni kao dečak,

poverovao u bajke, ili u sve to,

a ni sada, skoro da kažem,

da tako ipak ne verujem …

 

Ali, verujem zato u tebe, mila,

verujem zaista da si stvarna,

moja princeza iz najlepše, istinske,

ali nikada napisane bajke …

 

Nenaviknut na toplinu reči,

ne osetivši radost onog predivnog,

iskrenog i sunčano toplog osmeha,

ostajem ponekad upitno zbunjen,

negde, i lebdim izmedju jave i sna …

 

I dodir samo blaženstva tvoga,

tvojih ruku me vraća u stvarnost …

Ti zaista, ja sada znam, ja sada vidim,

ti zaista postojiš, i za mene živiš,

mila moja …

                                  (Bgd, 01.mart 2018)

(Po motivima pesme „DOISTA POSTOJIŠ“ – Seka Knežević)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57263

PAHULJE SNEGA NA TVOJOJ RUCI – Slobodan Jevremović

222 пута прочитано

Šaljem kristale na tvoju ruku,

umij se snegom što tajne sve zna,

neka ti sreća od mene bude

na licu, u srcu, u duši od sna.

 

Na tvojoj ruci pahulje snega

moje su reči ljubavi tebi,

na lice prigrli, polako, nežno,

ljubi daljine što tebi su blizu,

k’o mene uvek, iskreno, mazno,

i voli kristale iz moje duše,

onako im šapći, baš kao meni.

 

             (Bgd, 27.feb.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57235

ZAKLJUČNO PROTEKLE GODINE – Slobodan Jevremović

210 пута прочитано

Neću da mislim o danima onim,
neću se vraćati stazama starim,
k’o onda u osami, napušten, sam,
ponovo ne znam i niti ne sanjam,
za grešku što tebe odveo nisam,
za krivnje moje godina proteklih
i sreći i radosti godina nekih.

Neću više juče da živim
niti za neku krivicu krivim
naša znanja ili neznanja
i nema zaključno proteklih godina,
one su juče, nema ih sada,
upravo suncem je nestala tmina,
i vlada jedina bliza blizina,
najlepša, najdraža, jedina,
ljubavi moja…

(Bgd, 25.feb.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57206

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 24 25 26 Next

Load more