Tag: romantična poezija

Остаци надахнућа – Петар Савић

511 пута прочитано

 

Сакрила се муза моја,

надахнућа више немам,

појави се строфа која,

ал’ онда опет почнем да дремам.

 

Сетим се те пролећне ноћи

кад смо лежали заједно на крову,

надах се ноћ та неће проћи,

осећања почеше да навиру и зову.

 

Бајковито је и чаробно било

чак и небо без расутих звезда,

она ми тад нежно седе у крило

као птић што остаде без гнезда.

 

Пожелех да чувам је од окрутности света,

да будем јој веза између јаве и сна,

помогнем да престане по ивици да шета,

ако ипак падне да дигнем је са дна.

 

Али она рече већ исте те ноћи,

не жели део мојих песама бити,

иако нешто осећамо то ће проћи,

на неко време жели се скрити.

 

И ја сам се сакрио и тумарам сам,

али она је и даље у песмама мојим.

Опет ми је ноћ заменила дан

ал’ док о њој пишем још увек постојим.

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60922

JEDNA MALA DEVOJČICA – Slobodan Jevremović

116 пута прочитано

Jedna mala plavušna devojčica
i dalje je stajala na onom uglu
naših sećanja, ispred ulaza
doma kulture, čišćenog prilaza,
a sneg je bio, pa promrzlog lica
jedva je rekla, pitala mene,
da li ću čekati uporno tebe
i posle onda, i posle juče,
i uvek da li ću dušom tvoj biti
a znaš da ljubav ne treba kriti,
nikada niko, od nas, nit’ od tebe.

I samo sam nerazumno upitno gledao
jer tada sam upravo andjela video,
tu malu promrzlu devojčicu
iz naših snova u domu kulture,
a pre bilo šta da sam rekao
i sve da to potvrdim hteo,
nje nije bilo, i vreme je letelo,
minute u desetke godina poslalo
i svemir se puno ka nama pomerio,
a mi smo i uvek i najzad ovakvi,
dobri u duši, onakvi i isti,
veoma takvi kako i obećani…

Pa iako nisam stigao ni odgovorio
nju stalno sanjam, tog malog andjela,
nju malu, slatku, promrzlog lica,
najlepšu devojčicu iz mojih snova,
i dalje je sanjam, i dalje je znam
i u sve obećano ispunjeno verujem,
u vizije onda i one od danas,
i u sve one za sutra za nas,
mila moja…

Jedna preslatka devojčica mala,
jedna najlepša i prava andjela,
onda…

(Bgd, 22.nov.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56479

SUDBINA MUZIKE DUŠE – Slobodan Jevremović

136 пута прочитано

MUZIKU DUŠE, SUDBINO MOJA,
ODJEDNOM SI PRESTALA DA MI SVIRAŠ,
PA MENE TI UZMI, ALI NJU NEMOJ,
NEMOJ SUDBINO NJU DA MI DIRAŠ.

(Bgd, 30.okt.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56237

BOL – Slobodan Jevremović

156 пута прочитано

Boli me duša, daleko tvoj bol,
Nije ti dobro, mene ne miluješ,
Ja živet’ ne mogu kada ti boluješ,
Za sebe ne znam a ne vidim tebe,
Pa koja to može pomoć da ti bude,
Ona pomoć prava od dalekog mene ?

Da ozdravi tebe, da ublaži boli
I najveći lek primi od onog što voli
Tebe, ljubavi moja …

(Bgd, 23.okt.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56160

TREPTAJ – Slobodan Jevremović

194 пута прочитано
Trepti sudbina životnog lika
a travka najlepša ostaje sama
i treptajem pita kad god je prilika,
kad mnogo se volimo, kuda sa nama …

(Bgd,20.okt.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56134

SVETLOSTI NAŠE POZORNICE – Slobodan Jevremović

159 пута прочитано

Nismo na svetlima da bismo glumili
igramo sebe, iskreno, jasno,
ovde smo stalno da bi se ljubili,
da ćuteće reči svi čuju glasno
sve naše istine i sva saznanja
da ljubav nam traje i pre našeg znanja,
da želja si moja i pre postojanja
kada je zvezda najlepšeg sjaja
sišla na binu pravo iz raja
i tek posle nežno rodila mene
pa nakon mene donela tebe
na pozorje ovog podija života,
pod svetlima da se obasja lepota
tebe prezlatne, mene i nas,

A svetla na kraju kad se ugase
ostajemo, uživamo dalje životne talase,
mila večita moja…

(Bgd,20.okt.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56120

LEK PRE KIŠA JESENI – Slobodan Jevremović

134 пута прочитано

Stigla je jesen, toplina lepa,
K’o leto da je, sunca sve više,
Ali znam ja vrlo, uskoro kiše,
Pa hodam i mislim o nadi nada
Da tebe vidim, sutra il’ sada,
Pa opet ranjenog, povredne duše,
Da jedino snagom tvojom me lečiš
Od svih tebi reči pesme mi skupiš
I od njih zrake sačiniš, pustiš,
Toplotom duše I nežne ruke,
Da mogu dalje, da mogu bolje,
Da zamolim tebe, povratim sebe,
Da snagu vratim, iskrenost volje,
Uz onaj tvoj meni poznati,
Čarobno lep, predrag i nežan,
Trajno najduži,
Od tvoje ljubavi,
Lek.

(Bgd, 19.okt.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56111

CRNI OBLACI NA VEDROM NEBU – Slobodan Jevremović

155 пута прочитано

Odakle odjednom vedroga neba nema
već crni oblaci doneli tamu
pa ovog proleća jeseni naše
vraćaju boli i tugu, dušu ostave samu
tako da opet odbolovane patnje
tuži u gašenim svetlima sunca što ostaše
jedina radost svesvakog života nama,
mila moja.

Vetrove tražim i žurno hitam
neznano brzo neznanim putem,
oblaci crni donose kišu,
da plave lepote divne ti duše,
pa moram vetar jer sunca trebam
da proleće opet jeseni ove
greje dodire naše, što ne dam
nikome nikad nama da uzme
ni vrati te nazad u naručje tame.

I onda neću oblake crne
na vedrom nebu se kriju lepote
i radost želim, ja srcem celim,
onu sreću i one divote,
moj kod nje živote…

(Bgd, 14. sept. 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55843

POTSETI ME – Slobodan Jevremović

172 пута прочитано

Unutar skinutih tajni naših dodira
na rubu časova koji nam traju
opet ti nisam baš plavetna zora
za svelepe dane ljubav što daju
u preteškom životu svih naših htenja,
pa onda te molim, potseti mene,
kako da ljubavlju dodirnem tebe,
tu blisku daljinu velikih želja,
onu što čuvam k’o tajnu najveću,
onu što nikada napustit neću,
potseti mene, kako do tebe,
jer ponovo ljubav tvoju sad hoću,
voljena moja …

(Bgd, 08. sept.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55815

ONO ĆEBE – Slobodan Jevremović

120 пута прочитано

Ne znam kada ću da ustanem,
Probudim iz ovih najlepših snova
I neka me onda, zavijen u ćebe,
Ja ustati neću, ja neću bez tebe,
Ne odmotavam naše zamotane tajne
I zato mi ne skidaj prekrivač sa mene,
Nemoj mi hladiti ugrejano ćebe
Jer odmotan neću nikuda bez tebe,
Bez ljubavi tvoje, pa napeto čekam
Iz ove blizine sve daljine gledam
I dodiri duše su došli do mene
I nije mi hladno, zamotan ja sam
U ćebe…

(Bgd, 07. sept.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/55812

Pages: 1 2 Next

Load more