Kiša – Miško pločić

Dokle će više kiša da pada
Dokle će da grmi i seva ko sada
Hoće li malo kiši sunce da zasmeta
Ili ovoga leta i neće ni biti leta…

Napolju su putevi kao reka
Kanali plutaju na sred puta
Ni traktori ni kola više ne mogu proći
Blato sad po putevima luta…

I sad dok ovo pišem ona i dalje pada
Ni jedan dan bez kiše nema
Na televiziji prognoza glasi
Sutra se kiša i oluja sprema…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59555

Gospodu hvala Miroslav Krnjeta

Gospode lepoto i radosti života moga

ti si izvor ljubavi iz koga se izliva

veličanstvena svetlost tvoja.

Iz ljubavi i dobrote potekoše reke

koje svetove poje.

 

Gledam zvezdano nebo i planete daleke

mislim o tebi i kažem hvala bože

što stvori predivne zvezde da se množe.

Bez tebe nema dana a nema ni noći,

sve je u tvojoj milostivoj božanskoj moći.

 

Kuda god pogledam vidim Gospoda boga

znam da je on izvor života moga.

Izvor moje sreće,čuvar puta,tvorac moje snage,

skloniste od nesreće.

 

Slobodan i radostan,kroz zivot ne idem tužan,

jer dobih život za koji sam tebi dužan.

oči moje dar sa neba ,kažu hvala,

jer mi daješ da vidim svetlost puta

kojim ići treba.

Ceo svet i sav univerzum je dvorište ljubavi tvoje,

u njemu se igram,rastem,a ti me čuvaš i miluješ

kao otac dete svoje.

 

Gledam i osećam sva mora,šume,ribe,ptice,

kako je lepo živeti,gledati i osećati

u srcu sve te životne klice.

Na povetarcu udahnuti svež vazduh i osetiti te bože

to je najveća sreća koju živo biće

može da oseća.

 

Na životnom putu padam,grešim

i često odlutam od staze,

ti me Gospode podižeš,opraštaš mi

i čuvaš da me loši putevi ne pregaze.

Živeti u svetu stvorenom od tvoje ruke,

ovde u ovo vreme,

znam da tu nema slučajnosti puke.

Ruke podižem gore ka nebu i kažem

hvala što si mi podario život nebeski oče.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59538

СРЕЋАН БОЖИЋ – ПоезијаСРБ

Поштовани посетиоци, Нека Вам Бадње вече и Божић донесу спокојство, мир,  здравље, љубав, добру поезију и много пара!

 

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена, илузија…
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија…
Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба… Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59539

Srpska molitva – Ivana Zajić

Srbija je zemlja mala,
Malo šuma, malo reka
I planina i potoka,
Al’ je volet’ uvek znala.

Ljubav cveta na livadi,
Gde je cveće raznobojno,
Gde je stado raznorodno,
Gde su pčele i obadi.

Teškom mukom ratar vredni
Svoju njivu preorava
I radeći pesmu peva,
Pa odmori kad ožedni.

Za to vreme seljančica
Svome dragom rano hita,
Da za zdravlje ga upita,
Za pasom joj čuturica,

Nosi vode, crnog vina,
A i jela svakojaka,
Da nahrani svog junaka
Uvek bude joj milina.

A kad jutro sedmog dana
U nedelji tiho svane,
Svi u crkvu tad porane,
Molitva im bogom dana.

Sveće pale na oltaru,
Pred ikonom Boga mole
Dok god žive, da se vole,
Da Bog čuva zemlju staru.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59534

Zacvrkutale ptice – Miško Pločić

Zacvrkutale ptice u ranu zoru
Pahulje bele kližu po prozoru
Napolju sneg lagano veje
A,ja se pitam moja draga,gde je…

Ja se pitam gde je moja draga
Otišla je od mene bez traga
Ne znam gde je ona sada
A,sneg napolju,pada li pada…

Napolju padaju pahulje bele
Padaju noći cele
A,moje srce tužno pati
Da li će ona da mi se vrati…

Gledam kroz prozor, beli se breg
Kako ke lepo kad pada sneg
A,srce je moje puno tuge
Suze su sada moje druge…

Padaju napolju pahulje bele
Srce te zvalo noći cele
Usne su zvale tvoje ime
Otišla si i ostavila me…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59517

КАП ПО КАП – Миладиновић Сандра Мајра

КАП ПО КАП

O тај порив надахнућа
Без бесмисла и без лажи
И лета у непознато
Што одавно срце тражи…

Да, пила бих с’траве росу
Свака реч би се ту скрасила
И нашла би своје место
Измеђ’ листа и мастила..

И свака би мис’о пуста
Нашла своју грану, ушће
Смисао би изменила
Ко да краде нешто туђе….

Као дете тек рођено
Окупано, повијено,
У мајчином наручју би
Жену праву пробудило…

И клице би прихватиле
Топлу груду туђе земље
Од љубави махнитале
Ван рођене опијене…

У том граду милосрђа
Откосом би мирисало
И ране би зацелиле
Као да их није било…

Тако летим изнад страха
И све ружно умрло је
О тај порив надахнућа
Кап по кап и ево ту је!!!!!

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59520

ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић


ПЕСМА О ВАЗДУХУ


Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота џукци се провлаче.
Зима је. И мраз понекад прија,
ситне ствари понекад много значе.

У соби хладној мирише јад,
испод стрехе суши паприку мраз…
Носталгија мути мозак – бити млад увек,
не дати никад отказ…

Схвати се у хладној соби истина
тек кад се запали камин.
Постоје и друге, није она једина.
Са њом сам само хтео да испаднем фин.

Зима је, провлаче се џукци селом.
Био сам луд тад, сад је и то јасно.
Весело гори дрво, смешим се и ја весело,
све што прође, само је било опасно.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59513

Sreli smo se u aprilu – Miško Pločić

Sreli smo se u aprilu
U rano proleće
Kad posle duge zime
Radja prvo cveće
Bila si u kratkoj
Haljinici plavoj
I odmah privukla
Pogled moj…

Gledao sam te dugo
Kako igraš sama
U haljinici plavoj
Totalno bez blama
Reših da ti pridjem
Da te bolje vidim
Ni sanjao nisam
Da ću da ti se svidim…

Smejala si se slatko
I rekla mi ćao
Da si žena mog života
Odmah sam znao
Rekla si da ti je hladno
I stisla se uz mene
Naša je ljubav
Mogla da krene…

Ljubismo se strasno
Skoro cele noći
Nadao sam se da jutro
Neće nikad doći
Budila si me zorom
Usnicama svojim
Grudi su ti bile
Na grudima mojim…

Tvoje toplo telo
Uz mene se privilo
Samo Bog zna
Šta je noćas bilo
Rekap dam sebi
Pustiti te neću
Ti si moj
Vesnik za sreću…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59508

Slavko i Maja – Miško Pločić

Sreli smo se u Brusu
Gde smo čistili papriku
Nosila je neke gajbice
I pertla joj se odvezala
A ja sam joj vezao patiku…

Imala je dugu plavu kosu
I zgodna je bila
A,i ja sam bio lepuškast
I ona se u mene odmah zaljubila…

Svidela se i ona meni
Ne mogu da lažem
Al sam bio mnogo stidljiv
Pa nisam smeo da joj kažem…

Bila je pauza
I sedeli smo na livadi
Gde je krava pasla
Rekao sam joj fa je volim
Jer je ljubav rasla…

Čistili smo papriku
Jedan do drugoga
I nismo se razdvajali
Na pauzi smo išli na livadu
I tamo smo se valjali…

Našu ljubav nismo krili
Za nju su znali svi
Za vreme jednog tunela
Smo se prvi put poljubili…

Šta će biti s nama
Sudbina će reći
Odgovor na to ne zna niko,pa ni ja
Ostaće samp u Brusu zapisano
Voleli se jedan Slavko i jedna Maja…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59499

TAMNA STRANA MESECA No.2 – Nena Miljanović

Ćutasmo tada
Bez nelagodnosti
Bliski i kad se ne taknemo
Razmenjivasmo misli očima koje ne kriju ništa
I ta tišina
Savršena i ispunjena
Beše najveći govor ljubavi
Svetla i gola
Sjala je posredi nas
Kao pun mesec na sredini neba bez oblaka
Jer ni jedna tajna među nama
Nije imala potrebu da se sakrije
U suvišnu reč

Ćutimo sada
Na tvome ramenu ja
I na mojim grudima ti
S rukom u ruci
Lažemo se da je to ljubav
Udaljeni kao dve prividnosti
U tišini punoj teskobe
Svako sa svojom krivicom
Krijemo oči i misli
Oprezno
Izbegavamo reči koje bi nas ogolile
Kao tamnu stranu meseca
Punu senki
Na savesti

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59496

MARGARITAS ANTE PORCOS – Jelena Đurašković

“Margaritas ante porcos”,
(Biseri pred svinje),
izreka je stara.
Štos je u tom’ što se ona
i sad često izgovara.

Za svijet ovog našeg vijeka
atributa ima rijeka.
Unutar tog sretnog niza
sreća ti je nuli bliza.

Povjerenjem budale se služe,
osjećajni sa njima se druže.
Mijenja vrijeme sve vrednote stare.
Emotivnost ne vrijedi ni pare.
Nesta dobra,nema duha
u tom svijetu lovimuha…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59481

Srpska posla

Kikali smo na zimu
Da nam je hladno
A, sad kukamo,vruće je
Ma, poznata su Srpska posla
Mi kukamo na sve…

Smeta nam kiša
I kad sunce greje
A, Bog odozgo gleda
Čudi se, i samo se smeje…

Do juče nam je sneg pravio probleme
Bilo nam je, kažemo, mnogo zima
A, sad ne valju jer je puno toplo
Pa, stvarno, gde to ima…

Ko može nama da ugodi
To ne možemo ni mi sami
Komplikovan vam je Srpski rod
Zna puno da vrdolami…

Pa, možemo samo da kukamo
Da se žalimo i ništa više
Jer nas niko baš ništa ne pita
Kad će da pada sneg
Grad, sunce, kiše…

I tako će da ostane zauvek
Iako mnogi drugačije kažu
Svi mi, pomalčice pametni, znamo
Da oni samo mnogo lažu…

I mi smo jednostavno komplikovana nacija
I to je samo tako
Takvi ćemo uvek biti
Nas ne može ni da shvati svako…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59478

Želim te čuti

Žarko želim poziv tvoj
I pitam se dal ćeš zvati
Da li želiš da me čuješ
Hoćeš li mi osmeh dati…

Kedva čekam da te čujem
I uživam u tvome glasu
Dok te slušam kako pričaš
Na te mislim u tome času…

Želim čuti osmeh tvoj
Jer volim kad se smeješ
Kad se smeješ ja sam srećan
Osmehom me svojim greješ…

Želim čuti šapat tvoj
Da mi pričaš priče slatke
Kad ih slušam lepše zaspim
I sankam te noći svake
..

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59476

LIJEPA USPOMENA – Jelena Đurašković

Sjećam se oblačnog neba i pjesme raspjevanih vala,
nalik na elegiju mora.
Ti i ja, koraci šetnje i naši prvi razgovori…

Najednom nadođe pljusak,veličanstven i nezaboravan.
Ti i ja trčimo mokri pod zaštitu velikog stabla
i ti i ja, mladi i sami,
postajemo dio romantike na Olintu,
gdje điravaju leuti po nemirnoj plavoj pučini,
a energija vala slama se o nesalomljive hridi.
Nemoćne grane propuštaju kišu neumoljivog neba
da klizi našim obrazima,
a vjetar unosi zebnju u naša mokra tijela
nemirima ovladana.

Tad si kucnuo na vrata mog srca,
a ono ti je dozvolilo da uđeš,
da ovladaš mojim bićem i mislima,
da se predam romantičnim snovima…

Ostala je lijepa uspomena.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59457

ZAŠTO DALEK SI SOMBORE – Jelena Đurašković

Ima jedan grad
i u njem’ vojnik mlad.
A sred drugog grada
djevojka je mlada.
Teško joj je u samoći;
besane joj često noći.
Tako sporo idu sati,
dragi nikad da se vrati.
Daljina je silno boli;
toliko ga mnogo voli
i pita se dal’ će moći
za njih sretni dani doći,
kad će opet biti skupa,
da im srce snažno lupa,
da se usne ljupko smiješe,
čežnje oni da se riješe.
Svako pismo koje stiže,
učini ih malo bliže,
al’ to tako kratko traje
tad oboma teže da je,
pa pjevaju već od zore:
“Zašto dalek si Sombore?
Priđi malo bliže Splitu,
bit će lipše sve na svitu”

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59455

Pages: Prev 1 2 3 ... 7 8 9 10 11 12 13 ... 517 518 519 Next

Load more