TEBI ZA SREĆU – Slobodan Jevremović

Dajem ti sve odbrane moga života
Tebe da čuvaju u danima ovim,
Da spavaš lepo na mome ramenu,
Da vedra budeš u radosnim snima,
Smejuljica iz bajki stvarnih likova,
Jednom da veselo snivaš lepotu
Onih zajednih najsmejnih dana
I noći zvezdanog raspetog neba
I onda i uvek, i tada i sada,
Mila moja…

Bićeš ti čuvana pod svodom ljubavi,
Na ramenu mome uživaćeš tada,
Jer ja te čuvam, k’o onda, k’o sada,
I tu sam mila, jesam kraj tebe,
A ti tamo jesi, divotno dobra,
Kao da jesi, najmila moja,
U prostoru ovom, ljubavi moja,
A nisi…

(Bgd, 30. Jul 2017)

5 ПЕСНИКА И ВИ – Клуб КЦК 28.07.2017.

Преслушајте аудио запис и погледајте видео на линку: 5 ПЕСНИКА И ВИ – Клуб КЦК 28.07.2017.

У летњој башти КЦК одржан је 28.07.2017. године још један поетско-музички  програм ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ. Организатори и релизатори били су: Удружење песника Србије са седиштем у Крушевцу – ПоезијаСРБ, Културни центар Крушевац и Удружења „Перо Крушевац“. Програм је водила Светлана Ђурђевић, а у песничком делу наступили су: Спасоје Ж. Миловановић, Невена Милићевић, Саша Милетић, Снежана Драгићевић и Ратко Тодосијевић Баћо. За музички део програма потрудили су се Момчило Накић – гитара, Драган Живановић – хармоника и Драгица Калас – вокални солиста. Пред великим бројем гледаоца реализован још један програм са одличном поезијом и музиком у чијој је реализацији радио Марко Вишњић из КЦК, а у организацији Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.


Спасоје Ж. Миловановић


Драгица Калас


Невена Милићевић


Саша Милетић


Момчило Накић и Драган Живановић


Снежана Драгићевић


Ратко Тодосијевић


Светлана Ђурђевић – водитељ програма

Nastavi sa čitanjem „5 ПЕСНИКА И ВИ — Клуб КЦК 28.07.2017.“

ШИД-ХРАМ СВ.ВЕЛ.КН.ЦАРА ЛАЗАРА-Освештавање крстова куполе звоника


ЊЕГОВО ПРОСВЕШТВЕНСТВО ЕПИСКОП СРЕМСКИ ГОСПОДИН ВАСИЛИЈЕ 29 ЈУЛА У 18 ЧАСОВА У ХРАМУ ЦВ.ВЕЛ.КНЕЗА ЛАЗАРА ОСВЕШТАВА КРСТОВЕ КОЈИ СЕ ПОСТАВЉАЈУ НА КУПОЛУ ЗВОНИКА ХРАМА У ШИДУ

Nastavi sa čitanjem „ШИД-ХРАМ СВ.ВЕЛ.КН.ЦАРА ЛАЗАРА-Освештавање крстова куполе звоника“

RATNICA….. Miladinović Sandra Majra

RATNICA

Bolje da sam “čudna“, nego da sam ista,
neka kao zvezda sa neba zablistam,
i baš kao dete iskrenišču bolim,
bolje da sam bolna, da znam da postojim!

Bolje da sam sreće nepoznate skromnost,
ispod belog vela sakriveni oros,
košene livade neka dom mi budu,
nek venama ovim palim vatru ludu!

Bolje da sam “niko“ nego da sam “neko“,
zemaljska taština nek me ne zanima,
bolje da sam ona što beskrajno srećna,
za bol tudji pusta suzu svetog vina!

Bolje da sam duša dobrote što spava,
seme zadnje nade što se poigrava,
sa voljom i nuždom, pravdom i poštenjem,
ratnica što sebe“ kažnjava“ smirenjem!

Ne postoji molba koja bi me takla,
ko reči čoveka pokajnika bolna,
jer sebi opraštam vrhovima stakla,
bolje da sam “čudna“ ko kiša umorna!

Miladinović Sandra Majra

ДА САМ ПТИЦА….. Миладиновић Сандра Мајра

ДА САМ ПТИЦА

Да сам птица заспала бих ти на рамену
јер мој лептир је титрај твога даха
а ја без њега не бих могла
и тако плаха умрла бих
а да не бих трен уживала у лету…

Да сам птица будила бих се у твом загрљају
певала само теби најлепше што могу
јер бих се иначе скаменила на крову света
и постала мета пролазности…

Да сам птица свуда бих те пратила
као неприметни зрак осветљавала стазе
и чувала те од сваког искушења,
не бих дала ни суза да ти кане…
а да ти нови дан не сване светлији
и истинитији у пустињи лажи
увек би пронашао оазу!
Ех, да сам птица….ја, ја бих те чувала
у бескрају, само не бих могла никако
бити у кавезу…
јер знаш да птица воли слободу!

Миладиновић Сандра Мајра

MOJA BELA ZASTAVA….. Miladinović Sandra Majra

MOJA BELA ZASTAVA

Bela zastava na mojoj duši
Sve tajne ubija, prepreke ruši
ustajem tek sa dna.. ni pola čoveka,
do jutra slaviću pobedu veka…

I lažno dobuju reči te tašte,
skazaljke urlaju, petarde prašte,
ja pitam šta slavi se, ali stari znanci,
nemo me gledaju ko da smo stranci..

Osecam nebo kako leluja,
i krik se orla ote sred noci,
zar život nije ta avantura,
koju prigrliš kad sklapaš oči?

A neki sada mene se boje,
ko da sam avet strasne oluje,
i stare ulice odavno broje
korake moje, ko da su tudje?

O braćo mila ja sam Zemljanka,
Srpkinja, Slovenka, žena što voli,
o sestre moje postajem Spartanka,
jer moje srce ne zna da boli?

Ne zna da bludi i zlu nada se,
neće bez oprostaja nigde da leti,
a samo pticama ja stvarno zavidim,
što vetru prkose, uzmiču seti!

Odavno znam da “laka“ sam meta,
ovako obična plutam doveka,
mojim se grudima horovi ore,
šume romore, i reke zbore!

I nije svetinja bez reči prošla
nije se drznula i sama došla,
zvani je gost i nebeska zvezda.
čak i nevidljiva.. srce sred gnezda…

Osecam stopala trava golica
suza iz oka mili sred lica,
da tuga ode očajna molim,
bez bele zastave ja ne postojim!

© Miladinović Sandra Majra

REQIEM ZA PESNIKUNJU – Nena Miljanović

 

U snovima teškim za dešifrovanje
I pesmama teškim za čitanje
Ima me oduvek
Od četvoronožnog hoda u hordama čopora
Do levitacije bića budućnosti
Od neartikulisanih glasova i neoformljenih misli
Do telepatske komunikacije čistih umova
I u svemu sam pesnik sa očima bola
Za viđenje više nego je dozvoljeno
Sa dva srca na dve strane života
Jedno
Za sva rađanja da im se radujem
I drugo
Za sve smrti sveta
Da ih ožalim

Na javi
Ne pristajem na sebe ovakvu
Ukucanu u vertikalu vremena
Sa seæanjem na sebe iz doba Krede i Jure
I vizijom o Ja u narednim milenijumima
Svesna utamničenosti u sadašnjost
Negodujem
Htela bih biti Uvek i Svugde
Potrebno mi je da budem Svi
Od Juče koje me poriče
Do Sutra koje me ne predviđa
Vanvremenska
Lebdim u Danas
Nepomirena sa sobom
Tražim izlaz iz okvira
Načinom pesnika
Pokušavam da postojim u stvarnosti
U kojoj se ne pronalazim

Odbačena od njega
Koji je bio i jeste moje Uvek i Sve
Nevoljena koliko volim
Tražim opravdanje za svoje postojanje
I naći ću ga
U svojoj labudovoj pesmi pod naslovom
„Reqiem za pesnikunju“
Pre nego što se ubijem
Nepisanjem

КЛАСЈЕ ЗЛАТНО – Драгојло Јовић


КЛАСЈЕ  ЗЛАТНО

Класје златно моје земље родне,
Док ти стабло недозрело њише,
Врана свака на тебе кидише,
И пустоши плодних њива род.

Земља моја најбоље је дала,
Вековима Свету жито даривала,
Сад је дара превршила меру,
Жито жању, а кожу нам деру.

И не смета ником мозак православни,
Већ користе шта нам је у глави,
Па са шаком белосветских пара,
Отимају  мом роду, благо из недара.

Гледам како пустоше се поља,
Гракћу Вране веселе се плену,
А мени ће срце да препукне,
Плен се носи све у једном смеру.

Осташе нам поља у корову,
Ни од стрна не остаде ишта,
Знам да опет вратиће се Вране,
Кад жито ми носе, крвариће ране.

Драгојло Јовић, 19.07.2017.

 

VOLEO BIH TEBI – Slobodan Jevremović

Koliko bih voleo pokloniti tebi
Svu radost i sreću moga života
Da sasvim tvoj sam, više no sada,
Pomoći hoću, sve poklone meni
Tebi da predam, da tvoju lepotu
Uz povrede duše ulepšam još tada,
Od odavnih saznanja ranjene srne,
Od tegoba u duši gde zlotvori grme,
Da osmehe tvoje i radosti tvoje
Sasvim ti vratim i dušu povratim
U čistoće sreće i radosti života,
Na sreću danas, na ljubav od nas,
I samo za nas, za ovaj baš čas,
Za proteklo vreme, za buduće vreme,
Najdraža moja.

Onda oprosti, još uspeo nisam
Sasvim pomoći, a vrlo se trudim,
Ljubav ti dajem i osećaj budim
Tebi voljena dobro da vratim,
Još nisam potpuno, još nisam sasvim,
Ali to želim i ja veoma hoću,
Iskreno osećam, iskreno želim,
Za tebe samo, za tebe od mene,
Mila moja.

(Bgd, 27. Jul 2017)

NEDOSANJANA JUTRA – Slobodan Jevremović

Nismo videli naše jutarnje magle,
one najlepše na početku dana,
nismo osetili mirisne hladnoće jutra,
ali jesmo spavali nas zajedno
na onim pomenutim dodirima paperja,
na divno dosanjanim snovima želja,
na svim otkrivenim našim čekanjima,
pored livada divnih, cvetno – mirisnih trava,
to jesmo, radosno, osetno, srećno i divno,
veoma mi…

A jutra ona nedosanjana, mirisno lepa,
ona će čekati skoru blizinu daljina,
sada sa tobom, jer tu si, kraj mene,
iako nisi,
mila moja…

(Bgd, 26. Jul 2017)

Necujan san

Kada pada ovolka’ kisa
Od vetra jakog srce brze lupa
Kisa brise suze moje
dok iz duse bezi ljubav njena
U noci ovoj nemam sna
Gospodari strave moje misli su
A,ona daleka poput jave
Okupator je moje tame

Da li misli o meni
Da’l je na rubu svetla il’ mraka
Ima li me nekom snu
Ili sam samo bezlicna java
Do nje bih rado sad
Al’ona cvrsto s’osmehom spava
Ne bih je budio makar osecala isto
Ljubav kao takva neka s’ njom sanja

Postajem magla i prasina
Medju ocima setnim
Najlepse su zvezde
Navek drugom sijale
Iako je jedan pogled
dovoljan da letim
Ja sam na zemlji
Niciji san letnji

Ova noc ce proci kao i svaka
Opterecena samnom postace dan
U daljinama nasim ostaje sad
Sve sto imadoh reci je necujan san

EVK – Sreten Kasavica

Dušu tražih u mrtvilu, osmehivah se sve teže.

Zakrpljen u tanku svilu, izbegavah svoje mreže.

Pogledom se tvojim hranim, srce kuca mi sve brže.

Sa tobom ja nisam ranjiv, tvoje ruke sidra drže.

Bio sam i tu i tamo, u dubini i u tami.

Varalo me sve već znano, verovao tuđoj strani.

Gledao u trnje ruže, već polako sam venuo.

Mislio da bure kruže, a u stvari sam tonuo.

Pomislio sreće lahor na pučini da leprša.

Uzeo me talas jako, pribio u sred tog krša.

Zasjala si tako jako, bez reči me osvojila.

Znao sam da treba tako, oduvek si moja bila.

U očima tvojim plivam, pučina je tako mirna.

Jedini kraj tebe bivam, samo ti si ta, jedina.

HVALA, U DANIMA ONIH ZVEZDANIH NOĆI – Slobodan Jevremović

Sve moje jeseni u sunca si pretvorila
i nedosanjane snove ponovo otvorila,
za ljubav si mene opet stvorila,
u dušu si moju svoju uklopila,
osmehe sreće za mene porodila,
i sve si to ti, i samo ljubavi ti,
u danima onih zvezdanih noći,
mila moja.

(Bgd, 24.Jul 2017)

Pages: Prev 1 2 3 ... 7 8 9 10 11 12 13 ... 473 474 475 Next