Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржана је 13.11.2017. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу. Програм промоције су припремили и заједнички реализовали: Културни центар Крушевац, Народни музеј Крушевац и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. О часопису о коме су својом радовима представљени 85 аутора, пре свега песника (а било је и прозних писаца)  говорили је уредник часописа Љубодраг Обрадовић. Гост промоције био је Јован Дашић – директор штампарије СаТЦИП из Врњачке Бање, пословна јединица у Читлуку, који је на свом мотору Хонда првео 40 дана у обиласку градова Европе, а коме је уредник часописа Љубодраг Обрадовић посветио песму ЦРВЕНО И ЦРНО. На промоцији су учествовали крушевачки књижевници, песници и афористичари: Латинка Ђорђевић, Иван Милановић, Гордана Влаховић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Драгојло Јовић, Јована Марковић, Сандра Миладиновић, Мирко Стојадиновић, Аријана Хинић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Братислав Костадинов, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Мирослава Смиљанић, Зорица Шошић Максимовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић,Градимир Карајовић, Даница Рајковић, Богдан Јевтић, Слађана Бундало, Слободан Ценц, Весна Михајловић и… Програм,  који је музиком на клавиру обојила Марија Вујић, ученица Средње музичке школе Стеван Христић из Крушевца, осмислили су и водили Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић, Мирко Стојадиновић и Јована Марковић, а за техничку релизацију бринули су Бранко Симић и Веркан Гвозденовић из Културног центра Крушевац.


Народни музеј Крушевац и Црква Лазарица

Јована Марковић
Марија Вујић
Водитељи: Јована Марковић, Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић и Мирко Стојадиновић


Зорица Шошић Максимовић је пре своје песме изговорила:

Добро вече и од мене, поздрав за све присутне. Прво би се захвалила председнику Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Љуби Обрадовићу на његовом несебичном залагању и разумевању за све људе који пожеле да искажу своја осећања, мисли, без обзира да ли то били професионални писци или почетници, као што сам ја била у почетку свог писања. Ово је други часопис за редом у издању ПоезијеСРБ у коме су заступљене моје две песме. Ја пишем о времену које је не тако давно прошло, а оставило много трагова у свим нашим животима, времену које још траје и трајаће још много година. Времену где су се изродили нови хероји, ратници, жртве, издајници, политичари са разноврсним идеологијама, свештена лица… И још много, много тога. Ја сам написала баш једну такву песму коју желим да вам прочитам, а песма се налази у часопису ПоезијаСРБ број 8/9.


Љубодраг Обрадовић и Јован Дашић

ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО

Јовану Дашићу
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црвено или црно,
окреће се и у теби.Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели? Nastavi sa čitanjem “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац”

NISAM ZA TEBE – Milovan Petrović

Ja nisam devojko dečko za tebe
za tebe sviću plišana jutra,
moji su dani iz priče druge
i nikad ne znam šta nosi sutra.

Nisam ni čovek iz tvojih snova
mene su gazili život i vreme,
a ti si bila pod staklenim zvonom
i zato bolje zaboravi mene.

Mogu ti dati svu ljubav svoju
bogatstva nemam, samo da znaš,
da li si spremna devojko draga
ti meni nešto za uzvrat da daš.

Možda sam samo još jedan broš
koga bi rado na svom kaputu,
a kad ga imaš ništa ti ne znači
brzo ga izgubiš na svome putu.

Ti jesi lepa tu nema dvojbe
na prvi pogled pao bi svako,
ali si u duši prazna i slepa
i s tobom nije živeti lako.

Zato me pusti da idem dalje
po svome trnju, što život me vodi,
a ti već nađi bogatog tipa
koji će tvom hiru moći da ugodi.

Milovan Petrović

Izbor

Biraj te svoje misli

Istom preciznošću kojom bi zaručnika

Za čitav život izabrala

 

I istom verom kojom bi vernika

Među nevernicima

Pred oltar spustila

Da istinu besedi

 

Biraj te svoje želje

Istom spoznajom kojom prijatelje

Među licima licemernim

Za tugu i veselje

Okupljaš

Biraj ih kao što biraš

Za čiju sreću nazdravljaš

 

Kad ti  je dato da biraš

Biraj i osećanja

Prihvati kada nadođu

Kao čuvari kapija duše

Poštuj ko učitelje

Ali im gospodari

 

Biraj te svoje dane života

Kao što biraš reči za ljude

U dostojanstvu uzdignuta

Budi kao svet kakav treba da bude

Krešendo

Ovo je era izumiranja spontanosti

U kojoj stampedo divljih hordi

Tunelom bez svetlosti protiče

 

Strah ih u galop potera

Tama pod rebrima podbada

Kao krešendo zavija

Rastući talas neizvesnosti

 

Neosunčani oblak nad životima

Nosi

Priče koje će brzo nestati

U vihorima

 

Htela je biti melodija

I sunce sveta

Pitomost deteta

 

Mlada i sama u sred lavine

Duša što dave se u masi

Brodolomnik kog su talasi

Izneli na hridine

Prikovana za trenutke

Kada je ljubav iz njene nutrine

Dobila oblike čoveka

 

Na istom mestu

U istim bojama prisutna

Ničija

Samo još nebo ljubi

Ista nesputana i daleka

Za treptaj bliža nekoj drugoj

Samo za minut drugačija

 

Doći će kad se natera da ode zauvek

Da je ne bi  prilagodili ničijim željama

Minut pre nego pokrenu propelere

Tren pre oklevanja

Bosonoga

Svratice gde je počela da sanja

Pre  nego što su je zauvek probudili

 

Da vidi kako prestaje

Kako ko inje nestaje

Da postoji van njegovog vidokruga

 

Da vidi kako počinje granica

Na kojoj postaje  slaba za juriše

 

Da čuje

Kako diše

Kako traje

Svuda gde nema njenog sunca

NOSTALGIJA NOSTALGIJE ~ milka vukic v

Prelaze minute u sate
Gazeći dane u godine…
Plakale su i ptice i vode,
Noći ne vidase bolove.
.
Snovi olovnim utegom
Nostalgiju živu uklijestise..
Prošlost ne brusi sjeciva,
Pokleknula je davno ranjena utroba.
.
Nestase ljudi i dogadjaji
U vasioni vazdusnih otrova…
Bez filtera i imena čestica sja…
Nostalgija nostalgije još uvek klija…

VRT ~ milka vukic v

Trava se bešumno uzdiže,
Nebo iznad još jedino putuje…
Nit cvrčka,nit leptira…
U sivilu sivila gospodari promaja.
.
Crvi grickaju trošno blato…
Sova provjerava kalendare…
Razmišlja zemlja iz nutrine
Ko joj dolazi – da se nastani.
.
Vrt naših predaka
Prošlost sa budućnosti preklapa…
Dok svijeće samo trepere
Put pravedni živi nek slijedi.

ZAVET MAJCI – Milovan Petrović

Još tvoj pogled majko
osećam na sebi
iako sam tako
daleko od tebe,
sećam se i reči
što mi davno reče;
“Nemoj nikad sine
zaboravit’ sebe”.

Ja sam onaj isti,
ne brini se majko.
Nemoj da ti srce
sad od slutnje zebe,
tuđina me nikad
promeniti neće,
kako da se menjam,
zar da izdam tebe.

Nekad mi se desi
da zalutam tako,
u tuđini svako
ima svoje jade,
al’ me tvoje reči
na pravi put vrate,
poruka mi tvoja
zakletva postade.

Kad mi teško bude
trgnem se, ne patim,
da se menjam neću,
zar da izdam sebe,
neću se menjati
nek tuđina shvati,
sin će majko tebi
isti da se vrati.

Milovan Petrović

Оставићу ти отворен сан

Сањао сам сан
чудан сан
видим себе
као у огледалу…

Нашао сам зрнце бисера
живо зрнце са душом
старачке руке су ми дрхтале
од усхићења…

Зрнце је склизнуло у прашину…
тражио сам га у мраку
пипао као слијепац
упитно погледах чувара тајни
он ми рече

Оставићу ти отворен сан…
наћи ћеш га
у неком будућем животу
име му немој заборавити.

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржаће се 13.11.2017. године у 19:00 сати у Народном музеју Крушевац у Крушевцу, у организацији и реализацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Народног музеја Крушевац. Дођите да уживате у одличној поезији!

УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић

Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

У поетском свету постоје људи који живе поезију и за поезију. Њихово стваралаштво је изузетно, али их често рефлектори културе не осветле кад треба и колико треба. Ми ћемо за такве ствараоце у нашем часопису и на нашем порталу увек пронаћи простора и довољно светлости да њихово стваралаштво не избледи.
Nastavi sa čitanjem “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац”

DALEKI – Nena Miljanović

 
Dotakni pogledom ove tmurne oblake
Daleki dragi
Ti ispod tvog neba
Ja ispod svog
Podeli sa mnom
Moj strah od neljubavi vremena
( nije ovo naše doba za ljubav)
Mišlju me svojom zakloni
U san svoj
Skloni me od olujne stvarnosti
Kao tebe što sklanjam ja
U svoje pesme
 
Ispruži ruke prema ovom zubatom suncu
I ja ih pružam
Ti iz svog života
Ja iz svog
Nedodirnuti
Ogrejmo prazne dlanove
Toplina iste svetlosti neka nas oblije
Manje ću zepsti od razdaljine
Između sunca i zemlje
I između tebe i mene
Spojenih i razdvojenih
Kao život i smrt
 
U mislima
( u kojima jedino postojimo skupa)
Podeli sa mnom sve što ne delimo
Gladnu života sa tobom
Nahrani me hlebom koji jedeš
A od kog ni krišku ne pojedosmo zajedno
Žednu sitnica koje život znače
Napoj me vodom iz zajedničke čaše
U postelji
U kojoj spavaš bez mene
Privij me uza se žudnim snovima
Podeli sa mnom sebe
Dalek
S dalekom
Daleko od života
 
by © Nena Miljanović
( 2012.)

PESMA ODSELJENIH – Dejan Ivanović

PESMA ODSELJENIH

U tom stranom gradu, široke su, bučne ulice,
raskošni, blistavi bulevari.
Novi hoteli posvuda niču, sjajni;
zjape u visine ko planine, hoće da zakrile sunce!
Lako se prepoznaju ljudi sa novcem,
ali tvrdim i okorelim srcem.

Možda nedostaju  samo dva – tri hotela lepa,
za ljude plitkog dzepa.
Diskoteke i klubovi uvek zaglušujući, krcati …
Muzika krešti, rulet se vrti.
Ujutro, kad voz uz škripu stane na poslednjoj stanici,
U gomili izlaze  povijeni, sumorni radnici.

Još pre zore, rano će ih zaposliti na brodu,
da nose tvrde vreće dok sanjaju slobodu.
Brodovi kreću, pošto se smiri dan,
nečujno zaplove u daljinu privučeni moćnim pučinama.
Kad se nad luku nadvije gusta, tužna tama…

Mi ostajemo još dugo i često, u mislima,
zajedno sa napuštenim lučkim radnicima,
na hladnom kamenu praznog pristaništa.
Ispraćali bi lađe ponosne;
Ruku praznih i dzepova, posmatrali ih gde zamiču,
ne znajući šta odnose, odnose..?
Kad nemamo skoro ništa …

Iznenada u blizini srca, počne snažno da izbija,
podmukla i živa tuga, zvana nostalgija.
U moćnom, večnom gradu, pustom bogatstvu i sjaju,
Saznasmo u trenu: odnose brodovi naše živote,
na njihovom već kraju..!

 

SEVERNA AFRIKA – Dejan Ivanović

SEVERNA AFRIKA
turistički vodič nam kaže :
Kada odeš u Libiju,
odmah će hteti da te ubiju.
Dok dokažeš da nisi kriv,
zažalićeš što si živ.
U Egiptu, dolini faraona,
ubiće te bez pardona …
Štaviše u Egiptu,
napraviće od tebe pitu.
Skokneš li do Tunisa ili Maroka,
mudzahedin će neki da te ukoka.
Ta pustinja je stvorena za terorizam,
nema onde mesta za turizam.
Jedino još, možda u Alžiru,
svi žive u miru …
Ali su sada čak i mirne oaze,
ljudi počeli da zaobilaze.

 

KRILA LASTAVIČJA

Grejem dušu
na suvom lišću
za potpalu
ustreptalih misli

Krila lastavičja usporavam
sabiram jesenji rod

Miriše naručje
žutim dunjama

Stihujem te oblakom
dok stražarim
čekajući

Lepa Simić

Pesme nedelje Oktobra 2017.bira Lepa Simić

PITA – Nenad Terzioski

Nudila mi je pitu za večeru,
vruću toplu zeljanicu.
Zamirisala pita meka na tanjiru;
nosila je belu kecelju.

Odmičem tanjir od sebe
a tražim joj oči;:
„Da l’ su zelene?”, pitam se.

Zamirisa vrat, iz grla
molećiv glas, postao sam grub
čini mi se…, izviniću se…

Beo stolnjak,
još jedno belo veče:
„Da li su zelene?

OD ŽENE JAČI – Nevenka A.

Kako je samo lako
biti od žene jači
srce joj nožem taći
po duši oluje prosuti

Kako je prosto
uzeti joj noći i
izmaći klimav oslonac
zidan od nade i sna

Posivjeti nebo i
zatamniti sjaj zore
zamutiti izvor
i presušiti more

Kako je samo lako
biti od žene jači
a tako teško biti ruka
koja će oblake maći

Biti zagrljaj u kojem se
svaka rana liječi
sigurno jedro stabilnog broda
u koje ne prodire mutna voda

Kako je lako a teško
biti ženin cijeli svijet
kako je prosto zgaziti
mali otkinut cvijet

ТАНГО И ВАЛЦЕР – Спменка Денда Хамовић

Пламти ти у оку уздах тишине и сања
И милују ме лахором лептири сећања
Трепетом крила мислима је покидана сета
Дрхте струне на позорници марионета

Ноћи ове немирне узбери цветове
Пупољају из душе страсни мирис зове
Обесхрабри мисао да не леди осећања
Да загрљај кô сунце из заборава грања

Замирисаних жудњом букет цветова предај
Лађару реке без извора у тишине загрљај
И утони у истине из душе слутњама
Измири муње да не грме громовима

Громове сакупи и у мислима сложи
На узбрдици осећања у крилу наложи
И танго из душе валцером замени
Корак усклади и уздах крви свени.

Ti – Marija Čikarić

Dala bih sve
samo da te vidim
kroz prozor mutnog stakla
Neznam da li sanjam
ili ne prepoznajem likove
Pitam se gde li si sada
kada sama sedim za
ovim istim stolom.
Ispijam lepotu iz male čaše
što mi rumenilo u lice šalje
Sedim i razmišljam
idem dalje.
Da. Sama sedim
i kroz mutno staklo gledam.

Marija Čikarić

Iščekivanja

Sve mi je ravno
sve svejedno
gledam dve prazne čaše
koje su uvek bile pune
dok je ljubavi bilo
Sećanja nebrišu se.
Sedeći danima u iščekivanju
da i druga ruka pruži utjehu
Kako bi želela noćas
da si pored mene
Milovati tvoje vlasi
uz čašu crnog vina
i zvuke violine.

Pages: Prev 1 2 3 ... 7 8 9 10 11 12 13 ... 484 485 486 Next