Твоја улица

Има једна улица у којој си ти,
у славу оног што нам слова твори,
улица кратка од корака триста,
улица тиха, где лишће говори.

Има улица где нам љубав неста,
у нашем граду загрљеног тамом,
са кућом твојом на самоме крају,
где додиром твојим узнесе ме рају.

Има улица где не свраћам често,
у којој памтим сваки корак твој,
и речи твоје и благи стисак свој,
видим љубав нашу од корака сто.

TI NE ZNAŠ (UMESTO TEBE) – Slobodan Jevremović

Ti ne znaš
da li ti suze klize niz lice
od radosti, sreće, ili od dugog,
predugog tvog ćutanja i pitanja
koja ti pamet razdiru, menjaju saznanja,
a vreme, a ono vreme, kroz prste ti prolazi
i tuga i sreća isprepletani
u razmišljanjima tvojim
i pisanjima o ćutanjima tvojim
pa onda se pitaš, i u javi snivaš,
da li si ti, ona ćuteća ti,
i zašto opet ti…

A možda si i ona, sasvim ona druga,
ta koja vrišti i srećna plaši
ptice u letu,
i osmehom miluje sve one zore,
sve sutone, sva obzorja i vidike,
i pregaziće sve daljine, sve reke,
one reke sećanja, tvoje reke uzdaha,
pa možda si ona koja će jednom
ispričati svoju neispričanu priču,
gde su nemiri potisnuti, poljupci zaustavljeni,
gde jedino nismo uspeli ljubav zaustaviti,
tu priču istine,
jednom meni, jednom sebi,
svi da nežno slušamo, upijamo je bez daha,
ti sada ne znaš, a hoćeš,
jednom…

(Jun 2017)

DISHARMONIJA – Nena Miljanović

u disharmoniji mene i mene
samoća koju svojevoljno usvajam kao način
peva u praznoj kući o slobodi od svih
i usamljenost koja usvaja mene
( mimo moje želje)
jeca u praznoj duši o slobodi goroj od ropstva
oslušni
tebi pevam i plačem još koji čas
nađi me
dok me nisi prošao i dok nisam prošla
ističu moja vremena i strahovi
ne bojim se smrti
ne
(ionako će doći jednom)
ni života se ne plašim
( ionako će proći jednom)
sve kraćeg vremena čekanja me strah
čekani moj
dođi
ostani
( dok ne nestanem)

НЕ ЗНАШ ТИ НИШТА О ТРЕШЊИ…Миладиновић Сандра Мајра

НЕ ЗНАШ ТИ НИШТА О ТРЕШЊИ

Не знаш ти ништа о трешњи
утробе моје
заруделој баша за тебе.
а како ствари стоје
нећеш јој икада за сласти знати,
иако си је уснама прихватио
па наизглед сласно дробио,
и осетио била која туку,
дамаре који дрхћу
живот који прави буку
ни око чега…
Умислила је да се Бог
сажалио на њене стрепње и жеље,
понела је река страсти,
запела је о корење прошлости
и пошасти…

Не знаш ти ништа о трешњи
душе моје,
сазрелој баш за тебе,
а како се улице свађају,
нећеш јој ни име запамтити,
иако си јој прве плодове кидао
петељке бацао као бескућник,
а лишће гужвао длановима,
чудног мириса,
а она се попут Ириса
небу молила за твоје добро…
Веровала да ћеш живот заволети,
реци очаја поклонити
своју прву песму..
Заспати на клупи у парку,
а пробудити се у крошњи
пуној рапеваних птица…

Веровала је, а веровати није лако…
И, после свега моје злато,
она ипак у пролеће цвета,
а зна , сигурно зна,
да су је вихори ломили као казна…
А други се дивили због заборава
и неспокоја чекајући
и саплићући се о ноћи без броја
и савести!

Не знаш ти ништа о трешњи…туго моја!!!

Mиладиновић Сандра Мајра

ONDA SI – Slobodan Jevremović

~ NEMOJMO DOZVOLITI DA SE URUŠE
NAŠI SVIJETOVI, NAŠI SNOVI I OSMJESI
~ NEDAJMO ZABORAVU DA PREKRIJE NAŠE
OBALE, NAŠE RIJEKE I PERONE LJUBAVI
~ MI POSTOJIMO TU NEGDJE I TAMO NEGDJE
MI POSTOJIMO U NAŠIM SNOVIMA, A SNOVE
NAM NITKO NE MOŽE ZABRANITI…

Onda
kada si istopljena snivala
na livadi dalekih sećanja,
o meni uvek misli i proteklih želja,
mene si gledala, a onaj pogled,
eh, taj tvoj najlepši zagled
odavno čekan, odavno gledan,
a vreme, taj najbolji mogući majstor,
nije te ništa meni izmenio,
ti uvek si ista, dražesno lepa,
nešto najbolje, uvek najlepa,
meni milosna, meni životna,
i nasmejana, mazna, dobrotna,
na livadi dalekih sećanja,
radosni moj kod nje živote,
onda.

Onda
kada si veselo ustala
najlepša ljubavi
i k’ meni brzo išla
i meni si veoma došla
poljupcem najdražim
lepote tvoje,
onda.

(Bgd, 13. Jun 2017)

„Piši knjigu u mojoj vikendici“, planinar Apolon reče mi – Mirko Popović

 

 

Sve tu ti je, kaže. Želja pitka u tišini,
mir u lišću, budan vrbik pripitomljen.
Klorofilom napojeno drvlje divlje,
djetelinom optočen je tih puteljak, 

zvuk i vrijeme.

Čarobno je, ja zaustih, a on doda: Budit će te 
pjesma ptica, mrtvi muk a ti orkestrom
podno gora traži riječi, dozivaj ih,
nek’ se glasa damar tijela, budnost trava

niz divljinu.

Nadohvat sve je, ali slutim dalek nevid
posred srca. Možda će me iznenadit’
praskom smijeha,plesom tijela

zanjihana.

Doista je sve nadohvat, zborim plaho. 
Na papir bih i u kadar. Ali, Bože, 
pero budno, a ja samo sliku gledam: 
Sve je tu, želja pitka – draga trči u tišini 
glasnim smijehom kroz maslačke

okrzne me.

 

SKICA O NAJVEĆOJ – Slobodan Jevremović

Do danas nisam primetio takve
promene velike moje na duši,
ja nisam ja više, svet sav se ruši,
ja ne postojim nigde u snovima
osim kod tebe, kad onda si bila
moj mali smejuljko, radosnica prava,
pa tamo sam tvoj, tamo te živim
i nikad za to ja tebe ne krivim,
jer tako želim i tako hoću,
neću ja sebe, neću samoću…

I onda tebe na javi vidim
i puno te volim, previše mazim,
toplino moja najveća, draga,
jedina željo mog postojanja,
a ti sve znaš ovo,
sve znaš jedina, najveća,
preosećana, prerazdragana,
najveća mazna ljubavi moja,
ti znaš…

(Bgd, 12. Jun 2017)

MI – Slobodan Jevremović

Neće biti tvoje ljubavi
na stazama naše prošlosti
kada su sad tamo drugi ljudi
pa nikakvih tragova više i nema,
zaboravi davno u korov zarasli,
boli odneti, nestali davno,
a ti se smehom seliš ovamo
da budeš kompletno i samo
mi.

Tvoj smeh mi treba, da nema tuge,
ja tebe hoću, ne želim druge,
nikog ne volim, sebe ne delim,
već samo tebe ja srcem celim
tražim i hoću, neću samoću,
ne želim sebe, donesi tebe
i mala slatka mazica budi,
budi nam uvek, k’o najlepši sni,
mi.

(Bgd, 12. Jun 2017)

BLIZINA DALJINE – Slobodan Jevremović

Upij me sasvim u mirise kože,
oseti me onda u porama duše,
približi sudbinu isped samog mene,
položi me na oltar zadovoljstva tvoga
i tamo mi budi voda sa izvora
da blizinu pijem kad daljina nema
i tvoja da budem blizina daljine,
pa ljubav nek pruži cvetne livade,
one dosanjane, o nama, za nas,
za odmore duše, za umore tela,
te daljine od nekad, blizine za sad.

(Bgd, 11. Jun 2017)

ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ – Клуб КЦК 16.06.2017. године у 20:00

Преслушајте аудио снимак…

У летњој башти КЦК одржано је 16.06.2017. године поетско-музичко вече ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ. Организатори и релизатори били су: Удружење песника Србије са седиштем у Крушевцу – ПоезијаСРБ, Културни центар Крушевац и Удружења „Перо Крушевац“.

Ево како је водитељка програма Невена Милићевић најавила овај програм. „Добро вече, свима. Хвала вам што присуствујете новом циклусу песничких сусретања у организацији Удружења песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, Културног центра Крушевац и Удружења „Перо Крушевац“. Вечерас ћемо представити пет песника, који ће нас својом поезијом увести у нови свет, свет речи, љубави, лепоте, свет уметности. Захваљујући том свету, наша реалност има посебну драж и гледамо је очима уживалаца и заљубљеника у лепо и добро. Захваљујући оваквим људима, са посебном душом истанчаним слухом, јер поезију могу стварати само људи великог срца, ми смо вечерас у прилици да негујемо и хранимо свој дух нематеријалним, лепим, узвишеним – љубављу, песмом и музиком. Програм има поетско-музички карактер, па вас позивам да уживате у дивној поезији и музици. Вечерас се дружимо са: Љубишом – Батом Ђидићем, Мирославом – Мићом Живановићем, Јованом Марковић, Светланом Ђурђевић – Ђурђом и Љубодрагом – Љубом Обрадовићем. Атмосферу ће нарочито улепшати и оркестар Дуце Пејчића са вокалним солистима, као и музичке нумере Радмиле Бајић и Мирослава Миће Живановића. Вече смо осмислили тако да ће у првом кругу сваки песник говорити три своје песме, а између наступа песника слушаћемо по једну музичку нумеру. Након завршеног првог круга, сваки песник говориће по једну песму, а између поезије слушаћемо по две музичке нумере.“

Прочитајте више…

Nastavi sa čitanjem „ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ — Клуб КЦК 16.06.2017. године у 20:00“

NISU – Slobodan Jevremović

Nisu daljine još tako daleke
niti su ljubavi naše teške čekane,
nego su snovi lepota postali jači,
veoma snažniji od samih nas.

A želje gde su, a mirisi kože,
reči ćutanja, šapati glasnoće,
a one nedosanjane latice ruža,
kuda odoše – a tu su, to znam…
I onda pomozi da ne boli duša
do našega najzad sastanka.

(Bgd, 10. Jun 2017)

EROTIKON U MUŠKOM RODU – Nena Miljanović

Govoriš draga
Rasklapaju ti se usne
Ko trešnje prezrele kad pucaju
Gledam ih ( i ne čujem te )
Gluv i u groznici
Samo bih vškom jezika da ih rastvorim
Sirup slatki niz grlo da mi se slije
Niz potiljak i kičmu
Celog da me natopi
Žeđ mi je strašna
Gorim
Grče mi se užareni dlanovi
Tvoje su dojke njihova mera
I tvoji bokovi moji dokovi
I butine carske galije
Primi me u tvoje najdublje potpalublje
Pijani sam mornar
I admiral
Sa epoletama od bradavica
I s malaričnom groznicom u mesu
Drhtim
Rastvori skut ženo
Otvori
Skladište finih tkanina
Obavij me skliskom svilom
Među crveni baršun da uronim sav
Bolesnog od tebe
Izleči me
Sobom
Od mene

CELOG ŽIVOTA ŽALIM ZA TOBOM – Slobodan Jevremović

Na stranu danas sva ljubav moja,
Ja moram težinu duše opet baciti
Dubinama bezdana naših reka,
Moram jer ludim veoma bez tebe,
Rešenja nemam, onda oprosti,
Malo sad plačem, proći će valjda,
A tužan bez tebe, pomoći nemam,
I tebe sad nemam, i ništa nemam,
A samo dan jedan tebe da gledam,
Samo tren mali, tuga da prodje,
Sekundu samo pomozi meni,
Da opet živim, da opet sanjam,
Da nemam težine sve moje duše,
Da nemam lomove svoje mladosti,
Ne osetim tugu već sreću samo,
To samo tražim od tebe sad.

Oprosti meni, najdraža moja,
Opet sam takav, danas ja žalim,
Celog života sad znam da žalim
Što nisam tvoj bio iako jesam,
Što sada, ipak, tek sada,
istinu znam…

(Bgd, 10. Jun 2017)

 

!?

Ako se skotrlja neka varnica sa ruba vasione
Hoćeš li molim te da je ubereš za mene


Da je posadiš u saksiju
Pa kad iznikne loza astro puzavica
Da uzmeš svaki dan po jedno zrno
i da ga bacaš tamo gde si se uputio
Hoćeš li da se provozaš zvezdanim kolima
Da mi u Mesečevom krateru napraviš mesto za dvoje
Hoćeš li za trenutak sve da zaustaviš i da kreneš Mlečnim putem
Do refleksije sunčevog sistema
u nekom dalekom drugom
Možeš li prosto samo noćas da se Halejevom kometom

Spustiš na postelju
I da nas vodiš odavde?

Pages: Prev 1 2 3 ... 7 8 9 10 11 12 13 ... 466 467 468 Next