BLOG PoezijaSCG

.

i

ako

znojna

i

upiškana

iscedim

svojoj

olovci

preplanulu

krv

hoćeš

li

mi

reći

ludačo

ili ćeš uviti svoje fekalije u nebesko ljupki kretenizam

razmisli

joooooooooj

stihiju

ne

kroti

još

uvek

presuđujem

iz

prve

dajem je mrtvu
tebi mrtvoj
u svemu mrtvom

za sebe
mrtvog

suze potapaju dušu

oči

ipak

isplivaše

bez

panike

zadivljena

sam

ovim

iznenadnim

pretapanjem

zemnog pakla

u

podzemni raj

Septembar je sreca ofarbala,
Zarku boju crni mraz pozoba…
Olovne suze oktobar u pljevu zavari,
Od snage vetra ni mrav ne osta…

Magicne naocale
Snove sanjaju i nade sahranjuju.

vazduh se sprema da me zaboravi
večnosti rečena kamenu i vodi
upitaj zemlju jesam li tvoj deo

čime ću obogatiti već savršenu smrt
moje slabo telo je nje nedostojno
moj slepi um je ne bi mogao poznati
moja usta je ne bi mogla ljubiti

istino koja traješ u stvarima nedodirnutim
osećanjima
ti koja si uvek u svemu
učini me svojim delom

jer ću nestati

pesmo nikada prekinuta
pogledaj moje ruke
one će proći jer je nešto drugo večno
ostaće pepeo
i moja zaljubljenost koju si oslobodila
pred svetom

SUSRET

Sudarili smo se
na usputnoj stazi,
u trnju žbunova,
na medji,
u granju bagremova tudjih
i pogledali se slučajno.

Ti si se nasmejala,
ptici na brestu,
što se prestrašila
i odletela daleko,
nasmejala si se srećna,
gledajući rascvetani kukurek,
uzlepršale grane lipa
i moj pogled svetao.

A onda si sklonila
kosu sa čela,
promucala
*izvinite, nisam htela*
i otrčala niz lipnjak.

A ja sam stajao
i gledao,
odjeke koraka tvojih,
ja sam stajao nem
i slušao cvrkut ljubavi,
što je iznenada
doletela u moje srce.

Dugo… predugo…
samo sam stajao.
A kad sam pošao,
da te stignem,
bilo je prekasno.

(C) Ljubodrag Obradović

.

u svakoj reči uzdah

u svakoj misli ambis

u svakom oku nedohvat

u čoveku

je

strava

čuli su da postoji

i

rodiše me da je nađem

prvo sam je tražila u očima

zaklinjem se

slučajno mi izmače

nastavila sam da gugučem

za više nise nisam imala hrabrosti

onda reših da zanoćim

u rascepu stočne hrane

e

s pupka mi je rasla

cvetala

i

sušila se

ali

sve pojede zadnji balegar

nemojte se ljutiti

(iako delujem pametno)

civilizacija je našla mene

upala mi u rožnjaču

i

odvela u strmodol