BLOG PoezijaSCG

Ne verujem više da poštenja ima-

Svet je zao, naopak.

Ne slažeš se?

Ćutiš?

Odlaziš lagano…

A željno bi čuo

Sve laži o kraju -

Bez životnog kraja …

Zatvoriću usta i sklopiti kapke.

Ne razumeš pravu reč

A ni stvarni pogled.

Zaboravljam dan kada sam te srela,

Tišina je moja – besvešću je zovi.

Tvoje misli – tvoja volja!

Moje s neba gromko teku-

Nečije su davno bile-

I još ovu dušu peku…

Kao deca,

crtali smo zanosne ptice

raširenih krila;

Sada kiša otapa boje, a

vetar nosi naše detinjstvo

do nebeskih krošnji…

Subota

Subota
Prošlo je podne…
Oblaci čkilje…
Miriše na sumrak
Martovski dan..
Ispijam kafu…
Gorku i crnu
Živim sa sobom
Umoran…
Subota
Prošlo je podne
Mart, da mart
Trljim oči
Dok pseto laje
Na doksatu…
Zalazi sunce
Kao da kaže
Laku noć
Subota eh

НОЋАС САМ ПРУТ

И дрхутав и трепетљив,

                                         гладак, млад и крут,

тек откинут, јоште жив,

                                        ја, сувљиви, ноћас сам прут.

Без изданка, заборављен,

                                         пуцајућ на додир шака,

поветарцем мржње гољен,

                                         ноћас прут сам, трска лака.

И крастав, ни бор ни дрен,

                                         у сред кичме распукнут,

тек усмрћен, јоште снен,

                                         ја, глогов, ноћас сам прут.

Без  постеље, оскрнављен,

                                         рачвајућ на звук  тишине,

бујицама гроза гоњен,

                                         ноћас прут сам, шиб истине.

И распаљив и сагорив,

                                        храпав, стар и крт,

тек  пресвис’о , јоште крив,

                                        ја ноћас сам, горак прут.

Са  плећима и престрашен,

                                        грцајућ на призор јутра,

потресима снова спашен,

                                        ноћас прут сам, стабло сутра.

И  проклињућ и пркосив,

                                         грбав, горд и шут,

тек  искршен, и још крив,

                                         ја осуђени,ноћас сам прут.

Несвестан и неусправан,

                                         у сред блата окуражен,

кишом  снега  израњаван,

                                        ноћас прут сам, сав погажен.

И  напрегнут и пометен,

                                        крепав, туђ и одгурнут,

тек  саломљен, јоште трен,

                                       ја  плесњави, ноћас сам прут.

Без спомена и бестидан,

                                       премирућ на освит дана,

вејавицом коби клан,

                                      ноћас прут сам, жива рана.

И дрхутљив и треперав,

                                      крају , меки топли скут,

тек распорен, јоште прав,

                                      ја ноћас сам, стасит прут.

Стасао за длан и пести,

                                     стасао за цичу мрака,

поветарац  ће ме сплести,

                                    ноћас прут сам, травка  јака.

Невидљив и несадржан,

                                   кипућ, попут Сунца жут,

тек  укопан, јоште кужан,

                                   ноћас, ја сам блудни прут.

Непролазна ноћи цури,

                                    нек ‘ осване судња зора,

и док мирна вечност јури,

                                    овај прут је стићи мора.

Заспали су прути твоји,

                                    осим будног, што још чека,

тек  откинут, још постоји.

                                    Ноћас прут сам, храст довека.

Dva su proleća

Jedno, s kojim se ja smejem

Drugo, s kojim ti ne mariš za smeh

Ništa više nije isto

A unapred znam-

Stižu i dva leta

Jedno, za slani suživot tebi

Drugo, za večni zaborav meni

Izuzetak potvrdjuje pravilo

Dobro rodio,

a oni ga kamenuju-

taj stari orah.

^{ČITAJ PUNO I NE ZASTAJ;}

^{SVAKOM LIKU BUDI ONO-}

^{OPIPLJIVO DRUGO JA;}

^{TADA STANI…}

^ZABORAVI….

^{OSTVARIĆEŠ, NAJZAD, SVOJ}

^{SVAKOG DANA DUBLJI}

^STVARAN,

^{PA ĆEŠ ZNATI  KO U TEBI}

^{TO, ZAISTA, PRAVI ŽIVI;}

^{OPIŠI GA I DOČARAJ,}

^{LJUDIMA ĆE JASNO BITI-}

^{DA ISTINA JESTE ONA}

^{KOJU ĆE O SEBI SNITI….}

Marina

Gledam u zvezde,
Mačku koja se penje,
Ptice koje se gnezde
I pse lenje.

Još ovaj dan,
Hajde, još samo malo!
Još samo ovaj san,
Barem do toga mi je stalo…

Sada jutro sviće,
Jutro kao i svako.
Što je bilo, biće.
Podneću to lako.

Da mi nije Njega

umrla bih od samoće

duša bi mi prazna bila

prestalo bi vreme

Kad mi od ruke ne ide

kad bujica krene

kad u tebi nema mene

ni u meni tebe

kad su svi protiv svega

sve sene izobličene

čak i ja krvi uzavrele

zagrcnem se i posrnem

pred putokazom

za zaljubljene…

Tad u Njemu vidim svetlost

odgovor na sve dileme -

Bežanje je samo varka

izgovor za izgubljene

***

© Ratka Bogdan

NAJBOLJE JE  ŠTO ME VIŠE NEMA,

SVE SAM DALA I TRAŽILA PUNO..

NEMAM REČI ZA BESKRAJNU TUGU-

PREVARIH SE, VIDELI STE DRUGU

SUDBINA

Od kada nisam sa tobom
tražim te u snu i na javi,
misli mi se gube, borim se sa sobom,
tvoja reč i osmeh u svitanje
i male stvari, sve mi nedostaje
dok nemir u duši traje.

Tražim te u snu i na javi
i pitam da li su sile što pustoše u nama,
ljubav ili sudbina sama,
maskirana nada u rana jutra
ili novi život koji dolazi sutra.

(C) Ema Matić

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 3

У мноштву света
сам
па себе питам
да ли је битније
како бити
од бити или не бити

учини ми се
да одговор знам
да је у бити
најбитније човек бити
макар био сам.

Пеко Лаличић