HAIKU – Dejan Ivanović

I tiha voda
neoprezno završi
kao bučan slap.
***
Sunčano jutro
žedno pokraj izvora
lišće žubori
***
Sakrio se šum
mora u nežnom srcu
ogromnog kita

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60650

MOJOM ULICOM – Milovan Petrović

Mojom ulicom
prolaze sećanja
kroz prozor gledam
prolazi sve
kolone želja
ljubavi nadanja
i u toj koloni
vidim i sebe.

Mojom ulicom
prolazi prošlost
i sve je ko nekad
svi moji sni
mojom ulicom
prolazi mladost
a u njoj vidim da smo i mi.

Mojom ulicom,…
… gledam kroz prozor
i vidim mladost
kao na dlanu
pa zato molim vas
budite pažljivi
ne zatvarajte prozor
na mome stanu.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60624

ПРИНЦ  РЕЧИ и друге песме… – Андреја Ђ. Врањеш

 

ПРИНЦ  РЕЧИ

                                                                               Бранку  Миљковићу

И песник и сан,
верник који песму моли,
заљубљеник у сјај речи,
болео га осмех голи.

Болео га живот нежна,
потрошио све самоће,
изгорео ватре срца,
обојио нејасноће.

Разапете мреже вреже,
замрсиле живот цео,
све се муке у њем среле,
све се среће у њем сплеле.

Још он живи, још он јужи,
стиховима греје студи,
лепото имена, лепото бола,
у песмама твојим не умиру људи.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60641

MOLITVA BOGORODICI-Miroslav Krnjeta

Molim te prečista majko
srce te moli jako,
tužan sam i ostavljen
bolan i hramljem
molim te za zdravlje
da kroz život nastavim dalje.
Molim te za duše radost
da me obasja milosti svetlost,
da pobedim muku pevajući
ne dozvoli da padam stradajući.
Bogorodice prečista ti poznaješ bol
molim te vrati me na srećni mol,
oteraj osećanja straha
daj duši svetlog daha.
Molim te spasi me mraka
napoji srce hrabrorsti
da krene snagom hrabrih koraka.
Molim te izleči mračnu dušu
podari vodu života
izbaci iz srca sušu,
presveta Bogorodice ponizno molim
želim ljubav,želim da volim.
Sačuvaj me od besa
od hladnog srca izbavi
podari mir i toplu nežnost
da zračim svetlom ljubavi.
Nemam pomoć,lutam tužan,
nosim sumnje pogled ružan
izgubljeno jagnje bez nade,
molim te za osmehe,radosno lice,
molim te pomozi presveta Bogorodice.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60638

U SENCI PLATANA (prodavačica cveća) Milovan Petrović

U senci platana sreo je davno
devojku sa cvetom u kosi
u ruci korpa pletena prućem
u kojoj ruže nosi.

U senci platana tad srce njemu
zakuca ko nikad pre
te tužne oči što suze kriše
srce mu uzeše.

U senci platana sudba ga nagna
da kupi ruže sve
i tugu njenu što vešto krije
i drži za sebe.

U senci platana tad tugu njenu
baci niz obližnju reku
da dani bola od toga dana
što dalje od nje oteku.

U senci platana rodi se ljubav
iskrena i tako čedna
koja i danas verujte traje
jer tako je tako vredna.

U senci platana nastade pesma
ona se zaboravit neće
o jednom mladiću i lepoj devojci
koja prodavaše cveće.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60622

SENKA U PLAMENU – Nena Miljanović

 

da li neko sluti
(od vas koji niste uklete poete
i samo čitate radi razonode
tešku poeziju uz lagano vino)
od koliko bola nastaje pepeo
ostatak pesnika iza svake pesme
u stvaralačkoj vatri
koji nas sagori

 

možda neko čita između redova
kol’ko mi je hladno u samačkoj duši
kad na žaru reči sagorevam sebe
i koliko je onog o čem se ne piše
a da se istinom ne razgoli duša
priznanjima bolnim da su samo slova
kad u vašoj priči ispevavam moju
nad tuđim jadima izjaučem svoje
i san o ljubav
opevam ko ljubav

 

vi što me čitate stanite trenutak
dlanom dotaknite ispisane strofe
doživite damar kojim sam pisala
i očajnu želju da bude što nije
da sam nekom ime sa kojom zaspiva
sklopite stranice prvu na poslednju
pod jastuk sklonite deo moje duše
grejaće vam vaše ohladnele snove
senkom u plamenu
u kom me nestaje (sebi)
i nastajem (vama)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60616

ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА – Андреја Ђ.Врањеш


ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА



ОСМЕХ


Отисак среће,
на пољани
дечјег ока.

Зрачак Сунца,
у врту детињства.
Тренутак који траје.

Не вене.
Да га нема,
кловнови би сишли са сцене.


ВЕТРОВИ

Доносе трагове,
обојене снове,
успомене луде.

Са њима долазе кише,
квасећи сетом оседеле године,
када би могли заборав донети…


РУКЕ

Шта год да чине
судити им не треба.
руке су понизне мозга слуге.


КОВАЧ

Да сам ковач
ковао бих све,
само ланце не.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60612

Saša Milivojev – Muscat, Oman

Saša Milivojev - Muscat, Oman

Saša Milivojev – Muscat, Oman

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60608

HAIKU – Dejan Ivanović

Planinska staza
plašljivo uzmiče zec
gladnom čoporu

***
Nemirna reka
sa beskrajem mora
nežno se srodi

***
Noć oprezno
kuca na teška vrata
otvrdlog srca

***
Zmija u vodi
uporno gleda žabu
hipnotišući

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60603

VASKRŠNJI DAN-Miroslav Krnjeta

Obrišite suze tužni
ostavite brige dužni,

bacite kamen sa duše grešni
svanuo je najradosniji dan vaskršnji.

Sve što živi neka slavi Hrista
neka vam srce danas blista,
upalite dušu svećama ljubavi
Gospod nas vaskrsom izbavi.

Neka se oseća miris tamjana
neka nas krase lica nasmejana,
neka se čuje pesma radosti
danas čoveče sve oprosti.

Radujte se i slavite
grlite se i srca ljubite,
porodični dom neka cveta
vaskrs je dan izbavitelja sveta.

Svanula je pobeda Hrista
danas neka nam duša bude čista,
iz doma neka sija mir
sa svetlog krsta
doneo ga sveti pastir.

Raduj se,grli,ljubi,
danas Hrist smrt pobedi,
zagrli iskreno bližnje
uz tople osmehe
jer na krstu Gospod
otkupi sve naše grehe.

Danas je vaskrs
veseli budite dobri ljudi
Gospod na trpezi ljubav nudi,
radujte se braćo i sestre
jer Hrist pobedi adske vatre.

HRISTOS VOSKRESE!!!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60594

Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ


Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ

/Сродну  душу можда сретнем и закључам је у срцу – Љ. Обрадовић/

Поезија се данас све мање чита, а све више живи.

Прави пример за песника који живи своју поезију свакако је Борисав Бора Благојевић, песник из Ћуприје, који је својом поезијом освојио Србију, а полако осваја и Европу. Готово да нема места у Србији где постоји књижевна манифестација, било ревијална, било такмичарска, а да ту Бора није говорио своју поезију и освојио аплауз или награду.

Јер, ако поезија данас има неко своје место у постојању и опстанку света, онда је Бора несумњиво тај песник, који је прави узор песницима који пристижу и путоказ у ком смеру треба поћи да би се у поетском свету стигло до неба.

Јер, песник који има дар да напише песму СРОДНЕ ДУШЕ, је управо тај најбољи, кога треба следити.

Сродне душе да постоје
Морале би да се нађу
Морале би да се споје
Ко две лађе у безнађу

/СРОДНЕ ДУШЕ/

Јер, као што рече Толстој “Све велике ствари су увек једноставне…” /део цитата/.

Књига поезије,  IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ, која је пред нама, двадесета је по реду (ако се нисам забројао), коју Борисав Благојевић објављује и намењена је свим љубитељима који хоће да закораче у свет његове поезије, који хоће да докуче тајну како се “пишу уснуле песме”, како се поезија живи. С овом књигом Борина поезија постаје доступна и онима који говоре, читају, мисле и разумеју немачки. Тако се поетска вртешка завртела и све је више оних, којима Бора несебично поклања поетске искре, са жељом да их све, обасја светлост његове поезије.

Књига је добила име по стиху из песме У СРЦУ ЗАКЉУЧАНА, која је љубавна, па нас полако уводи у енигму која је у Борином срцу закључана.

У кошуљи носим месец само да ме на њу сећа
Да се надам да је слутим док звездано небо плави
Па је чекам да ме љуби ко пролеће да остане
У мом срцу закључана откуцајем да се јави
/У СРЦУ ЗАКЉУЧАНА/

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60595

KAO IZVAN PROSTORA – M. Popović

 

 

Negdje iza nečeg
žubori grad
ti krajičkom oka bilježiš
oblik izloga davnog

Treperila si kretnju
niz ulicu za purpurom
za glasom koji ti je 
šapnuo ime

Negdje iza nečeg
u dubinu podneva
ispraćaš sliku
ljetnih tramvaja

Pamtiš, svakoga lipnja
bdiješ u centru
tamo gdje osluškivali smo
naša tijela, tamo gdje
zorile su
tvoje grudi

Negdje iza suze
koju nijemo spuštaš
i gledaš niz obronke ljeta
miris je krizantema

A ja sam bio
već daleko niz bulevar
sjene su se naše
izdužile u perspektivi
kao izvan prostora
iza kojeg je tutnjio grad
kao krv
u našem krvotoku

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60591

Живи у тренутку ! – Петар Савић

 

Сутра могу нестати,

претворити се у прах,

али данас ћемо плесати

док не изгубим дах.

 

Сутра могу отићи,

можда и заувек,

али ове ноћи

у теби тражим лек.

 

Сутра није важно,

сад моја буди,

загрли ме снажно,

узми све што нудим.

 

Живи у тренутку

као да задњи је.

Искористи га, исцрпи,

узми од њега све.

 

Сутра нас можда прегази време,

и напусти данашња страст,

зато ноћас остани крај мене,

искористи је само за нас.

 

Сутра можда не наступи.

Нисмо власници свог постојања !

Зато ноћас храбрости скупи,

јер можда ово је дестинација крајња.

 

посвећено К.Ћ.

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60580

ЖИВОТ ТЕЧЕ *Драгојло Јовић

ЖИВОТ ТЕЧЕ

Опет је јесен и прохладно вече,
Ти хладне руке у мојима грејеш,
Листаш године моравских ветрова,
И уместо нежности, кисело се смејеш.

И лагано своја сећања будиш,
Да би у њима пронашла траг,
Који су ветрови судбине тебе,
Довели мени у овај град.

Под небом где звезде много мање сјаје,
И дан узмиче од ноћне тмине,
Године јуре, ми их не стижемо,
Све нас брже вуку до голе истине.

Да, прошле су буре, понестају срасти,
Сабирамо шта се још сабрати може,
Ех, кад би време бар мало застало,
Да нас живот врати у оне млађе коже.

С таласима двеју река,
Одсањасмо своје снове,
Сад изнова све би хтели,
Тражећ нове изазове.

Горак осмех на уснама,
С јесени се увек јави,
Тад схватимо да пролазност,
Није нешто што се слави.

Али нека, нек је било,
Нек су дани тако прошли,
Жал за младост не треба нам,
Потомци су на свет дошли.

Сад подари њима време,
На крилу им причај бајку,
Нек честити људи расту,
Док слушају успаванку.

Научи их нека памте,
Коренова част и муку,
И да никад не поклекну,
Неправедно кад их туку.

Нек не куде свога претка,
Што осташе без иметка,
Нек кроз вене част им тече,
Од онога што смо дали,
нема веће, нема прече.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60568

“PIŠI KNJIGU U MOJOJ VIKENDICI”… – Mirko Popović

 

…planinar  Apolon mi reče

Sve tu ti je, kaže. Želja pitka u tišini,
mir u lišću, budan vrbik pripitomljen.
Klorofilom napojeno drvlje divlje,
djetelinom optočen je tih puteljak,

zvuk i vrijeme. Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60563

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 523 524 525 Next

Load more