Kosta i Maja – Miško pločić

Bila je to ljubav iz osnovne škole
Jedna ljubav,tu iz moga kraja
I dan danas se u Žabaru priča
Kako su se voleli Kosta i Maja…

Bila je to ljubav za sva vremena
Poljubaca,zagrljaja,nežnih reči nikad dosta
Maju nikad niko neće da voli
Ko što ju je voleo Kosta…

A,i ona je njemu svoje srce dala
Bezbroj poljubaca i strastvenih zagrljaja
I Kosta zna da gž nijedna neće voleti
Ko što ga je volela Maja…

Za njihovu ljubav svi su znali
Jer ona je bila čista
O toj ljubavi mogu se napisati
I knjiga trista…

Ali,njihovoj ljubavi došao je kraj
I više nije bilo kao u snu
Rastali se jednogletnjeg dana
I svako je otišao na svoju stranu…

Više se nikad videli nisu
U mom je selu ostala samo priča o njima
Jedna tužna priča o nesrećnoj ljubavi
Ili saga o zaljubljenima…

Bila je to ljubav za sva vremena
Ali jedna od onih tužnih ljubavi
O dvoje mladih koji su se voleli
I danas postoji priča o Kosti i Maji
Ali se oni više nikad nisu sreli…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59571

DVOJNIK – Miroslav Krnjeta

Ko si ti crni gade

unosiš nemir
rušiš mi nade

vučes me u duboki vir.

Ne daš mi san
noću pališ vatre
budan čekam dan
hoćeš briga da me satre.

Kakav si mi drug

hraniš mane,gaziš vrline

vrtiš me u krug

ne želiš da mi sunce sine.

 

Boriš se protiv mene

čačkaš mi po umu

nećeš da mi život krene

guraš me prema pustom drumu.

 

Hraniš se osećanjem straha

nećeš stanje sreće

uživaš kad duša dođe do kraha

želiš da postanem smeće.

 

Volim život,imam žar

koračamo zajedno svaki dan

gasiš žar,pretvaraš u gar

šapućeš mi da sam bezvredan.

 

Pališ plamen gneva

praviš od mene zver

srećan si,tebi se peva

gledaš kako gorim kao iver.

 

Gade hoćeš visoko gore

mene na muke dole

stvaraš mi noćne more

raduješ se kad me muke bole.

 

Čitam svete knjige

udaraš mi na misli brige,

čitam svete proroke

navodiš me na poroke.

 

Put je dug a velika borba

moram biti čvrsti vojnik

teška si mi torba

ne treba mi loš dvojnik.

 

U srcu vrebaš gadno zlo

čekaš da sagori uzda

nestane razuma,izgubim tlo

hoćeš konce da postaneš gazda.

 

Ne želim mračnog druga

ubijaš radosti klice

likuješ samo kad je tuga

koje ti je druže lice.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59566

БЕСПУЋЕ!!!……Миладиновић Сандра МАЈРА

БЕСПУЋЕ!!!

Кад не знаш да волиш
Знај ниси са Богом
Кад не знаш да волиш
Ни ја не бих с тобом
Јер ја и овако некад
Не знам куд ћу
А ти би ме бесрамно
Водио беспућу….

Ти не знаш да волиш
Валовима хрлиш
Као да ћеш славно
Битку да изгубиш
Ил ћеш добити
Али не знаш шта то
Проналазиш журно
Сво земаљско благо!!!

Кад не знаш да волиш
Чему ли се надаш
Старост ћеш сагорети
Док ти младост страда
И грешно ћеш себе
Назвати славујем
Оног истог борца
Што тобом ратује!!!

И остаје тако он
На бојномe пољу
Док се ломе копља
И копита јече
И види да губи
Сузе скрива тешке
Кад не знаш да волиш
Крв неће да тече!!!

Кад не знаш да волиш
Знај ниси са Богом
Кад не знаш да волиш
Ни ја не бих с тобом
Јер ја и овако некад
Не знам куд ћу
А ти би ме бесрамно
Водио беспућу!!!

Миладиновић Сандра МАЈРА

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59562

Vojnik

 

Zastavom pokrivam godine

Pod tvojim suncem Beograde

Nekom u nasleđe uniformu spremam

Ostavljam mu pušku i Bože pravde

I izjašnjavam se kao Srbin

Jer drugog roda nemam

 

Evo vam činovi, beretka, košulja

I deo mene što vas za sebe veže

Čovek se meri samo po onome što za sobom ostavlja

Vojnik po tome kuda je gazio

Kada je bilo najteže

 

Zakletva nije puka formalnost

I ja vas zaklinjem da ne smete pasti

Nije istina sve što izgleda kao stvarnost

Ni laž nikada upisana u temelj kodeksa časti

 

Raskošna duša malom se ognjištu raduje

Slavi i pogači

Domu gde je rasla

Iz kog je potekla

Zlu se u lice smeje

Pred njim ne povlači

Slobodna duša slabosti tela ne robija

 

Kroz popucalo nebo najlepše sunce se probija

Iz popucalog srca najjače biće rodi se

Vojnik ne maršira po suzama i snovima andjela

Ni kad se ratuje

Ni kad se gladuje

On čuva slavu predaka i jednom bogu moli se

I bira da se ne predaje kada se brani Srbija

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59560

Kiša – Miško pločić

Dokle će više kiša da pada
Dokle će da grmi i seva ko sada
Hoće li malo kiši sunce da zasmeta
Ili ovoga leta i neće ni biti leta…

Napolju su putevi kao reka
Kanali plutaju na sred puta
Ni traktori ni kola više ne mogu proći
Blato sad po putevima luta…

I sad dok ovo pišem ona i dalje pada
Ni jedan dan bez kiše nema
Na televiziji prognoza glasi
Sutra se kiša i oluja sprema…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59555

Gospodu hvala Miroslav Krnjeta

Gospode lepoto i radosti života moga

ti si izvor ljubavi iz koga se izliva

veličanstvena svetlost tvoja.

Iz ljubavi i dobrote potekoše reke

koje svetove poje.

 

Gledam zvezdano nebo i planete daleke

mislim o tebi i kažem hvala bože

što stvori predivne zvezde da se množe.

Bez tebe nema dana a nema ni noći,

sve je u tvojoj milostivoj božanskoj moći.

 

Kuda god pogledam vidim Gospoda boga

znam da je on izvor života moga.

Izvor moje sreće,čuvar puta,tvorac moje snage,

skloniste od nesreće.

 

Slobodan i radostan,kroz zivot ne idem tužan,

jer dobih život za koji sam tebi dužan.

oči moje dar sa neba ,kažu hvala,

jer mi daješ da vidim svetlost puta

kojim ići treba.

Ceo svet i sav univerzum je dvorište ljubavi tvoje,

u njemu se igram,rastem,a ti me čuvaš i miluješ

kao otac dete svoje.

 

Gledam i osećam sva mora,šume,ribe,ptice,

kako je lepo živeti,gledati i osećati

u srcu sve te životne klice.

Na povetarcu udahnuti svež vazduh i osetiti te bože

to je najveća sreća koju živo biće

može da oseća.

 

Na životnom putu padam,grešim

i često odlutam od staze,

ti me Gospode podižeš,opraštaš mi

i čuvaš da me loši putevi ne pregaze.

Živeti u svetu stvorenom od tvoje ruke,

ovde u ovo vreme,

znam da tu nema slučajnosti puke.

Ruke podižem gore ka nebu i kažem

hvala što si mi podario život nebeski oče.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59538

СРЕЋАН БОЖИЋ – ПоезијаСРБ

Поштовани посетиоци, Нека Вам Бадње вече и Божић донесу спокојство, мир,  здравље, љубав, добру поезију и много пара!

 

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена, илузија…
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија…
Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба… Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59539

Srpska molitva – Ivana Zajić

Srbija je zemlja mala,
Malo šuma, malo reka
I planina i potoka,
Al’ je volet’ uvek znala.

Ljubav cveta na livadi,
Gde je cveće raznobojno,
Gde je stado raznorodno,
Gde su pčele i obadi.

Teškom mukom ratar vredni
Svoju njivu preorava
I radeći pesmu peva,
Pa odmori kad ožedni.

Za to vreme seljančica
Svome dragom rano hita,
Da za zdravlje ga upita,
Za pasom joj čuturica,

Nosi vode, crnog vina,
A i jela svakojaka,
Da nahrani svog junaka
Uvek bude joj milina.

A kad jutro sedmog dana
U nedelji tiho svane,
Svi u crkvu tad porane,
Molitva im bogom dana.

Sveće pale na oltaru,
Pred ikonom Boga mole
Dok god žive, da se vole,
Da Bog čuva zemlju staru.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59534

Zacvrkutale ptice – Miško Pločić

Zacvrkutale ptice u ranu zoru
Pahulje bele kližu po prozoru
Napolju sneg lagano veje
A,ja se pitam moja draga,gde je…

Ja se pitam gde je moja draga
Otišla je od mene bez traga
Ne znam gde je ona sada
A,sneg napolju,pada li pada…

Napolju padaju pahulje bele
Padaju noći cele
A,moje srce tužno pati
Da li će ona da mi se vrati…

Gledam kroz prozor, beli se breg
Kako ke lepo kad pada sneg
A,srce je moje puno tuge
Suze su sada moje druge…

Padaju napolju pahulje bele
Srce te zvalo noći cele
Usne su zvale tvoje ime
Otišla si i ostavila me…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59517

КАП ПО КАП – Миладиновић Сандра Мајра

КАП ПО КАП

O тај порив надахнућа
Без бесмисла и без лажи
И лета у непознато
Што одавно срце тражи…

Да, пила бих с’траве росу
Свака реч би се ту скрасила
И нашла би своје место
Измеђ’ листа и мастила..

И свака би мис’о пуста
Нашла своју грану, ушће
Смисао би изменила
Ко да краде нешто туђе….

Као дете тек рођено
Окупано, повијено,
У мајчином наручју би
Жену праву пробудило…

И клице би прихватиле
Топлу груду туђе земље
Од љубави махнитале
Ван рођене опијене…

У том граду милосрђа
Откосом би мирисало
И ране би зацелиле
Као да их није било…

Тако летим изнад страха
И све ружно умрло је
О тај порив надахнућа
Кап по кап и ево ту је!!!!!

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59520

ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић


ПЕСМА О ВАЗДУХУ


Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота џукци се провлаче.
Зима је. И мраз понекад прија,
ситне ствари понекад много значе.

У соби хладној мирише јад,
испод стрехе суши паприку мраз…
Носталгија мути мозак – бити млад увек,
не дати никад отказ…

Схвати се у хладној соби истина
тек кад се запали камин.
Постоје и друге, није она једина.
Са њом сам само хтео да испаднем фин.

Зима је, провлаче се џукци селом.
Био сам луд тад, сад је и то јасно.
Весело гори дрво, смешим се и ја весело,
све што прође, само је било опасно.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59513

Sreli smo se u aprilu – Miško Pločić

Sreli smo se u aprilu
U rano proleće
Kad posle duge zime
Radja prvo cveće
Bila si u kratkoj
Haljinici plavoj
I odmah privukla
Pogled moj…

Gledao sam te dugo
Kako igraš sama
U haljinici plavoj
Totalno bez blama
Reših da ti pridjem
Da te bolje vidim
Ni sanjao nisam
Da ću da ti se svidim…

Smejala si se slatko
I rekla mi ćao
Da si žena mog života
Odmah sam znao
Rekla si da ti je hladno
I stisla se uz mene
Naša je ljubav
Mogla da krene…

Ljubismo se strasno
Skoro cele noći
Nadao sam se da jutro
Neće nikad doći
Budila si me zorom
Usnicama svojim
Grudi su ti bile
Na grudima mojim…

Tvoje toplo telo
Uz mene se privilo
Samo Bog zna
Šta je noćas bilo
Rekap dam sebi
Pustiti te neću
Ti si moj
Vesnik za sreću…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59508

Slavko i Maja – Miško Pločić

Sreli smo se u Brusu
Gde smo čistili papriku
Nosila je neke gajbice
I pertla joj se odvezala
A ja sam joj vezao patiku…

Imala je dugu plavu kosu
I zgodna je bila
A,i ja sam bio lepuškast
I ona se u mene odmah zaljubila…

Svidela se i ona meni
Ne mogu da lažem
Al sam bio mnogo stidljiv
Pa nisam smeo da joj kažem…

Bila je pauza
I sedeli smo na livadi
Gde je krava pasla
Rekao sam joj fa je volim
Jer je ljubav rasla…

Čistili smo papriku
Jedan do drugoga
I nismo se razdvajali
Na pauzi smo išli na livadu
I tamo smo se valjali…

Našu ljubav nismo krili
Za nju su znali svi
Za vreme jednog tunela
Smo se prvi put poljubili…

Šta će biti s nama
Sudbina će reći
Odgovor na to ne zna niko,pa ni ja
Ostaće samp u Brusu zapisano
Voleli se jedan Slavko i jedna Maja…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59499

TAMNA STRANA MESECA No.2 – Nena Miljanović

Ćutasmo tada
Bez nelagodnosti
Bliski i kad se ne taknemo
Razmenjivasmo misli očima koje ne kriju ništa
I ta tišina
Savršena i ispunjena
Beše najveći govor ljubavi
Svetla i gola
Sjala je posredi nas
Kao pun mesec na sredini neba bez oblaka
Jer ni jedna tajna među nama
Nije imala potrebu da se sakrije
U suvišnu reč

Ćutimo sada
Na tvome ramenu ja
I na mojim grudima ti
S rukom u ruci
Lažemo se da je to ljubav
Udaljeni kao dve prividnosti
U tišini punoj teskobe
Svako sa svojom krivicom
Krijemo oči i misli
Oprezno
Izbegavamo reči koje bi nas ogolile
Kao tamnu stranu meseca
Punu senki
Na savesti

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59496

MARGARITAS ANTE PORCOS – Jelena Đurašković

“Margaritas ante porcos”,
(Biseri pred svinje),
izreka je stara.
Štos je u tom’ što se ona
i sad često izgovara.

Za svijet ovog našeg vijeka
atributa ima rijeka.
Unutar tog sretnog niza
sreća ti je nuli bliza.

Povjerenjem budale se služe,
osjećajni sa njima se druže.
Mijenja vrijeme sve vrednote stare.
Emotivnost ne vrijedi ni pare.
Nesta dobra,nema duha
u tom svijetu lovimuha…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59481

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 511 512 513 Next

Load more