ODBROJAVANjE – Nena Miljanović

 

U svemu
U čemu sam ti se nastajala na početku
Nestajem na kraju
Čilim
Iz rumene sumaglice u pet ujutru u junu
Kad se ko život rađa novi dan
I nova želja za mnom te budi
Budan
Ne prizivaš me više iz vrućeg sna
Rasanjenom
Ne tečem ti više krvotokom kao rekom bez dna
Svakom kapatkom
Ne ispijaš me više kišnu
Žedan

Gasim se
U zimskom suncu u tvojim mislima i prsima
Ni kao topline trag
Nema me u hlebu tvom nasušnom i pitanju
Da li je jela moja nezbrinuta daleka
Ne čezneš
Da mi disanje čuješ i glas
Ni rečju
Ne raspinješ me na slatke muke
Ni imenom
Ne zapinjem ti u grlu
I ne sapinjem ti košulju i kožu
Tesnu i vruću
Na misao o meni goloj

Ishlapila
Iz graške tvog ohlađenog muškog znoja
Žena sam koje nema
Trajem
Kao sećanje na sebe samu
U damarima pesama o nama
Koje mi slovo o tebi odbrojavaju vreme
U kom ću biti
Ostati
Nestati

Usne od grijeha

Usnama grešnim što su svu noć neumorne bile
nikad više nemoj šapnuti moje ime…
jer svjetlost se sva
u momentu u pahulje zgruša
i upletena u granju pred mojim prozorom
zadrhti ko smrznuta duša…

Ja hoću pak da nekim svojim brodovima novim
kroz nove dane i nove ljubavi
lagano zaplovim…

ФРЕСКА…..Миладиновић Сандра Мајра

ФРЕСКА

Бар да ме лаже ко нико пре
да ме светлошћу умије
срце би куцало ко дечије
небо би било умилније…

И да ми прича о свету том
који ни сам не познаје,
али има машту ко ретко ко,
и зналачки се не одаје…

У одајама где маске носе
баш сви одреда што спавају,
па мртво море им није беда,
нек ми се вечно надају…

Али он тако умивен чашћу,
витез вечности у зао час,
макар морену носио собом,
однео вешто мој добар глас…

У онај чаши ко задња кап,
што усне не такоше ничије,
стрпљиво чекаћу Месечев знак,
ко фреска… да верник је открије…

А да ли ће онда он пожелети,
живот без краја, без лажи сан,
срце што куца као дечије…
Не, то и не желим никада да знам!

Миладиновић Сандра Мајра

PRVOPROLEĆNA-Nena Miljanović

 

šesnaestog proleća mog
leta gospodnjeg poslednjeg bezazlenog
bolno i slatko
bubrila sam sa ranim trešnjama
nalivena nepoznatim sokovima
u telu neiskustva punom
moja uplašena i radoznala ženskost
vrludala je između straha i radoznalosti
putevima krvotoka i mutnih misli
nošena nejasnim slutnjama
o slastima i strahovima

zelena
po nagonu za zrenjima
izložih se silama prirode i mašti
o nepoznatom suncu vetrovima i kišama
pod kojima ću uzreti i raspući se
ko nežna koža prolećnog ploda
da sokom slatkim presipam se i prosipam
na radost i gozbu gladne ptice
prispele sa obala saznanja
međ grane moje tanane
otežale
od okruglih i sočnih želja
zrelih za berbu

sva od radovanja i kajanja
te godine nežne i grube prvoprolećne
raspukla do gole koštice i središta misli o smislu sebe
crvenim kapatkama otkrivene tajne
razložih se na milione sebi istovetnih žena
svih što su bile i svih što će biti
i svakoj od njih
iz pupka su izvirale i pucale prve trešnje
i prosipale se po prvom muškarcu
i svakoj su iz oka kapale poslednje
prezrele
po poslednjem

KAD U TAMNOJ NOĆI – Milovan Petrović

 

Bildresultat för noć

 

Kad u tamnoj noći
bez zvezda i snova
odlutaš daleko
u mislima svojim
i kad ti se otme
jedan uzdah samo:
“O moj dragi Bože
samoće se bojim”,
tad seti se mene,
obećanja moga
i ne tuguj mila
ove mračne noći,
u mislima mojim
ja sam noćas s’ tobom
nasmeši se samo
i zora će doći.
Nasmeši se mila
i oteraj tugu
nek ti osmeh opet
vrati se na lice
pa pokušaj dušo
na miru zaspati
dozovi me u snu
moja devojčice.
A kad zorom ranom
sunce zrake prospe
na vrata ću tvoja
tiho zakucati,
zagrlit’ te tako
usnulu i snenu
i zauvek s’ tobom
i srećom ostati.

Milovan petrović

Dobro jutro

Dobro jutro, radnici.Dobro jutro, jadnici.
Da li ste svi zaspali, tako srećni, bogati?
Dobro jutro radnici!


Deca su na ulici, il’ u kladionici.
Šta ste to vaspitali, dal’ ste se zapitali?
Dobro jutro, radnici!


Osmesi na licima.Svi ste u kreditima.
Ko još ima posao, taj je dobro prošao.
Gde ste sad svi, radnici?!


Sve će vam obećati, pa se neće sećati.
Svi su vas naguzili, jer ste stalno puzili.
Dobro jutro, radnici!


Ne pomaže sindikat.Radnički savet, rođak, brat.
Jednom nogom blizu groba.Sad je dobar čak i Sloba.
Hej, nesretni radnici!


Para puni džepovi.Kuće, kola, planovi.
Srčka jače udari, čak i tu, u ludari.
Nema mesta, radnici!

FIRENTINSKA KATEDRALA – Dejan Ivanović

 

FIRENTINSKA KATEDRALA

 

Prijatelji iz lepih davnih dana,

da li su nam

ekscentrični profesori namćori

pomogli,

pojmiti egzistencijalnost prostora,

lišenu marginalne vrednosti neukusa ?

 

Opisujući inkrustacije od retkih dragih kovina ,

na okruglim prozorima ;

Katedrala, po čijim sjajnim fasadama,

Sunce prosipa kvantume snage,

čiste energije efemernih halucinacija.

 

Gde su sad ispitni rokovi,

semestri i blokovi,

traktati nenaučeni,

citati podvučeni ..?

 

U alejama imaginarnih obitavališta ;

Simetrični nizovi drvoreda,

prostiru se u kolorističkoj perspektivi,

dokle se ne spoje u neumoljivosti beskraja

intelektualne povezanosti,

prividnom tačkom nedogleda;

 

Prerasla fazu literarne fasciniranosti ,

opsednutosti aspektom rađanja mitoloških bića rata ;

Dok inkarnacije vladara htonskog sveta,

lišene božanskih atributa;

Stupaju iz podzemlja oličene u herojima,

tradicionalnog kulta;

Nedaj se iz inata !

 

Бијела ноћ

Ноћ, хладна ноћ
црна рупа без дна
Ноћ мркла ноћ, ко зна која без сна
ех знам…
Долази тренутак, ближи се тренутак, да…
Дао би сав овај свијет за само једну, бескрајно
дугу ноћ без сна…

Небески је хладан свод
Црн насукан стари брод…
Само су звијезде уплетене у јарболе
као одсјај минулог ужитка…
И оне хладне и голе
и оне су привид, и обмана питка…

Велики се медвјед хоризонтом вуче
све је мање данас, све је мање сјутра…
Само расте буја то увело
јуче…

Ноћ ми се лагано увлачи у собу
тако јасно видим да сваке секунде
са небеских стреха…
Кап минулог греха
примиче ме
гробу…

ELEGIJA ZA LASTU – Nena Miljanović

Gde se sad gnezdiš moja lepa lasto
Pusta su i gluva raspevana polja
Ni rudnih vlati ni tvoje pesme
Samo gola zemlja i gola duša
Bolne tišine trnje i vres
Cvrkutava moja
Kome sad pevaš ko nekad meni
Sa čijeg srca prhneš do sunca
Pod čijom košuljom preklapaš krila
I sklapaš oči pred noć i san
Imaš li ikog
Il nikog
Ko posle nas ja

Bojim se za tebe ispod sivog neba
Guste su magle zastrle svod
Hoćeš li moći ostarela moja
Hoćeš li naći topao dlan
Košulju za san
Pesmu za dom
Dragi moj dragi
Je li ti iko
Jesi li ikom
Il ko ja nikom
I meni niko

Strah me za sebe u ovoj tišini
U traganju za pesmom
Teturam kroz maglu pustopoljem dana
U kojim sam ti bila
Košulju mi kidaju vresje i trn
Sonete ko krpe
Prikupljam i vežem oko smrzle nade
Da će opet proleće
I još jednom laste
I ljubav
I stih
I u njemu ti

МАГИЧНА ПОЉА – Промоција књиге Сандре Миладиновић

 Како Сандра пева? Чујте…

У Крушевачком позоришту, 26. 1. 2018. године у 18:00 сати одржана је промоција књиге “МАГИЧНА ПОЉА” Сандре Миладиновић. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На промоцији су осим аутора учествовали: Латинка Ђорђевић, Љубодраг Обрадовић, Ратко Тодосијевић Баћо и Даница Рајковић. Сликар Ратко Тодосијевић је Сандри поклонио своју слику Цркве у Мајдеву која је била и на корицама књиге. Програм промоције су осмислили и водили су Љубодраг Обрадовић и Латинка Ђорђевић, а Сандра Миладиновић је говорила своју поезију и отпевала две народне песме. У другом делу Песничких сусретања који је водио Драгојло Јовић, своју ауторску поезију говорили су присутни песници: Драгојло Јовић, Светлана Ђурђевић, Драган Тодосијевић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Мирослава Смиљанић, Драгослав Мирковић, Даница Рајковић, Добринка Почековац, Ратко Тодосијевић Баћо, Миленка Весић, Живота Трифуновић, Латинка Ђорђевић, Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Јованка Владић, Иван Милановић и Љубодраг Обрадовић. Драгиша Павловић Расински је говорио своју шаљиву песму, а Михајло ћирковић своје афоризме. На крају је Градимир Карајовић на усној хармоници извео једну музичку нумеру. Било је то још једно књижевно вече са одличним стиховима, афоризмима и музиком у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ…


Сандра Миладиновић

МАГИЧНА ПОЉА

Знаш биће касно ако допустиш,
да сама додирнем небеске даљине и
да ми поглед случајно одлута,
тамо далеко преко пучине,
која не бива у моме крају! Nastavi sa čitanjem “МАГИЧНА ПОЉА — Промоција књиге Сандре Миладиновић”

BOGOJAVLJENJE

BOGOJAVLJENJE

Krstio je mnoge vodom u Jordanu,
gde je dolazio veliki narod u svakom danu.
Svi oni nadali su se carstvu nebeskom,
iako su ti ljudi, bili sa manjom ili većom greškom.
Mnogi su želeli, od svojih grehova da se spasu,
pa su došli po nauk (i savet), tom proroku na glasu.
Iako je bio odeven u odeći od grube kože,
video je narod, da ga samo on izbaviti može.

A jednog dana, prorok među narodom vide čoveka,
kome misija još ne započe, ali trajaće doveka.
Bio je to jedini čovek, tada bez ikakve mane,
a došao je pred proroka Jovana da stane.
Jovan o svojoj maloj veličini, morao je da zausti,
ali svoje mesto u svetoj reci, nije mogao da napusti.
Veći od njega, pred njime stade, pa sagnu glavu,
tako skromno da nije isticao, ni sebe, ni svoju slavu.

Krstio se On tada Jordanskom vodom,
a glas silni, oglasio se pod nebeskim svodom.
Za sina svoga, glas je tada svedočio
i poslao je goluba, da bi svima to predočio.
Bio je to dan, kada se jedan Bog, objavio u tri lica
i pokazao tako, da postoji put do nebeskih stepenica.
Tada za čoveka nastade, sa Bogom sastavljanje,
na ovaj dan, koji verni nazvaše bogojavljanje.

Vušković Nikola

Bogojavljenje

 

АКО СЕ ВОЛИТЕ….Миладиновић Сандра Мајра

АКО СЕ ВОЛИТЕ..

Ако се волите
зашто не горите,
него се трзате
и ломите попут таласа?
Теците као река
понирите па поново
извирите,
уливајте се једно у друго
без лажи и обмана…
Има ли оваквих
игара међу вама?

Миладиновић Сандра Мајра

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 484 485 486 Next