Ljubav – Miško pločić

Šta je to ljubav
To je nešto lepo
To je kad se…
Dvoje vole slepo…

To je kad se ljube
Kad se dodiruju usnama
Kad on nije sam
I kad ona nije sama…

Ljubav su poljupci
Nežna milovanja
To je slatka tajna
Uzimanja davanja…

Ljubav je…
Kad se mrse kose
Kad se zaljubljeni
U srcima nose…

Ljubav je najlepše osećanje
To je san snova
Ona stalno izaziva
Drhtanja nova…

I, zato, budite zaljubljeni
Volite jedni druge
Jer ljubav je mnogo lepša
Od tuge…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60116

НИРВАНА ОД БЕЛОГ и друге песме – Андреја Ђ. Врањеш

 

 


НИРВАНА ОД БЕЛОГ

Бела радост у белој ноћи,
бели осмех белим сели,
све је бело поглед цео,
живот бео белим смео,
од смрти се белим дели.

СУДБИНАР

Одлетети с ветровима,
до топлих мора,
на дну пронаћи остатке себе,
постати судбинар рањених амфора.

Живети с рибама од светла,
са шкољкама од боја,
у песку судбину крити,
остати тајна дубина тамних, морски човек бити.

КЛЕКОВИ МРТВИ

Клекови мртви стоје,
тврди ко камен у каменом  крају,
а  ја  се питам, каква су то бића,
која дуже мртва него жива трају?

Одговор немам,а што ми и треба,
нека  остане тајна,да  људе нове прати,
остала је тужна дилема,
хоће ли  такви чудити се знати?

ШАПАТ  СЕЋАЊА

другу, Аљоши Бухи, Црвена јабука.

Његова су питања ,
извиднице ума,
кад сећања шапну,
мисо радост буди,
одавно је тајна,
нестала дуга,
дани кишом плачу,
ко да плачу људи.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60104

НИ РЕЧ – Андреја Ђ.Врањеш

 

 


НИ РЕЧ

 

Били су небо
један другом,
радовали се кишама пролећним,
маштали  тихи,
добијали и губили,
истој тајни заклињали.Онда је један склонио себе из себе,
постао безочан, суновратан,
изгубио је светлост, упао у мрак,
гасио је најсветлије звезде,
светиње под ноге бацао.
Други му увреде није узвраћао,
није  клеветао,
а како је и могао,
па били су орлови
исте плавети.

Говорити прљаво,
проглашавати тамним,
а само до јуче у ведрине га дизати,
имати радосно мишљење о њему,
значило би бити празног морала.

Како сам могао са таквим,
зар сам ја бољи, говорио је у себи,
ако је лош, како сам га у срцу њихао,
зар сам  могао бити с њим,
шта сам видео?
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60098

IN VINO VERITAS – Споменка Денда Хамовић

Капи кô рубини зрцале се зреле
Расцвета им рујни Божји нектар груди
Жедне усне пију, жеље се преплеле
Из чокота сласти семе страсти буди.

Руде пламте плоти, цветају опојне
Бујни буке непца и усне помами
Плете венце лозне немир мисли тајне
И заигра грешно – еха миље мами.

In vino veritas – ниже страсне сате
Из капљица лију, компонују игру
Омамљена тела кô сунцокрет прате

Предају се жарна рубина таласу.
Рефлексија сија и заврти чигру –
Вир винске истине звездицама засу.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60091

ЈАСНОЋА – Љубодраг Обрадовић

 


ЈАСНОЋА



Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.

Ветар сам,
здробљен костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме носи,
туђом руком вођен,
у царства непознатих страхота.
Луд сам скоро
и сит догађаја лажних,
у свету лажном,
где подлаци лижу чизме подлацима
и добро пролазе.
Где поштене кичме
и кад искривљене мole,
шут у задњицу добију
и ништа више.
Сит сам живота,
а сено тако заносно мирише
и питања нова намеће.

Смисао?
Да ли га има?
Живот има дражи?
Циљеви постоје?
Надај се, надај,
поштена душо.
И дођи, похвали се,
кад будеш чуо,
да твоја сорта
и твоје братсво,
насмејани шетају.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60088

MILOSRDNI ANĐEO – Dragojlo Jović

МИЛОСРДНИ АНЂЕО

Опет је Март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне пре двадесет лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.

“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна, пробудише ми дете.

“Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео, па
Казни крвнике за та гнусна дела.

Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.

Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.

А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану.

А Српска је душа велика ко небо,
Изнедрила Теслу да планета светли,
Давала туђину кад имала није,
У генима мог рода, не отми ичије.

И Март ће да прође, ал памћење несме,
Да силници моћни рушише нам земљу,
Гађаше возове, пијаце, Милицу на ноши,
Растурише све, ал нам душа оста,
Да се са злом бори , да дочека госта.

А времена памте да је Балкан врео,
Да несреће многе баш одавде крећу,
Али земља моја све стоички трпи,
И још чвршће држи Лазареву свећу.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59973

Saša Milivojev

Saša Milivojev

Saša Milivojev – www.sasamilivojev.com

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60084

NIŠTA-Miroslav Krnjeta

Kada misliš da si moćan
pogledaj u oblake neba,
videćeš koliko si slabašan
ne možeš bez mrve hleba.

Kada umisliš da oduzimaš dah
shvatićeš stari se,postaješ prah.
Želiš da menjaš vreme
čoveče reši prvo male probleme.

Kada likuješ što si bogat
uspori čoveče,točak se okrene,
sutra si bedan i rogat
plakaćeš zbog bahatosti nesmotrene.

Kada osećaš da si sila
lažeš čoveče,
plašiš se mračnih vila
znaš da silu vatra peče.

Kada misliš da si gazda sveta
pogledaj zvezdu daleku
tamo ne može tvoja peta,
bez običnog mosta
ne možeš preći ni malu reku.

Kada si na vrhu gore
na hiljaditom kilometru,
pogledaj silno more,shvatićeš,
ti si čoveče prah na vetru.

Misliš da si moćno velik
a trčiš u rupu poput miša,
brzo se topi moćni lik
kad je grmljavina ili kiša.

Smrtni čoveče smiri želje
čoveče ne budi egoista,
vreme nas sve melje
ljudi shvatite,mi smo ništa.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60080

Огледало стварности – Петар Савић

Огледало стварности

 

Из крајности у крајност,
чарна и гнусна ова је стварност.
Усред бескрајног броја звезда
огледа се и она једна,
већа од сви осталих,
али мрачна и бледна.

Ћутљиве су постале природне силе,
сестра светлости одувек беше тама,
под сјајем њеним су се скриле,
сенке без трунке срама.

Свет у разбијеном огледалу
изобличене илузије реалности,
где однео је враг шалу
у остатку стаклића стварности.

Само блед одсјај
у помраченој свести
даје наду на „рај“
спашава од лоших вести.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60060

Љубав на једну ноћ – Петар Савић

Љубав на једну ноћ

 

Воли ме ноћас девојко

из дечачких снова,

љуби ме снажно, јако,

буди ноћас само моја.

 

У правој љубави нема граница,

живот постоји ради весеља,

препусти се игри варница,

буди ноћас моја остварена жеља.

 

Одреши чворове устајалих принципа,

прескочи преко моралног прага,

 дозволи страсти да те обасипа,

буди ноћас само моја драга.

 

Рашири крила вечне слободе,

осети лепршавост тренутка,

нека те само осећаји воде,

буди ноћас само моја лутка.

 

Наша срца су унисона мелодија,

 чаробна врелина нас је опила

и месец од зависти руменије сија,

буди ноћас само моја мила.

 

Лебди у правцу магичних осећања,

 Пожели да не наступи нови дан,

нека ова ноћ буде вредна сећања,

буди ноћас на јави мој сан.

 

Mоја остварена жеља, драга,

моја лутка, мила, на јави мој сан,

сутра од нас неће остати ни трага,

јер сутра даље ја настављам сам.

 

Можда ће нам на праг чекања

трајна љубав обома једном доћ’,

али ноћас заустави сва надања,

јер ово је љубав на једну ноћ.

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60054

Неколико песама – Андреја Врањеш

 


ПОСПАНИ У ЈУГОСЛАВИЈАМА

Кад су мисли мишљења откривале,
када смо оно што смо волели у сновима покушавали срести,
када је све било толико прејасно,
шта су мислили на сцени обмана,
када је све што је било наше изгубило нас,
када су једине наде биле жеље,
да одемо загрљени богатством прошлости,
у нека склоњенија сутра.

ПАРИСКИ ВИДИЦИ

Лепотом загледан,
Нотр Дам радује векове,,
Лувр отвара тишине,
Монмартр и Монпарнас,
боје слободу квадрила,
има ли овде ишта да светлост није,
весеље духа,
или да није тиха објава стила.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60049

УТЈЕХА – Ђорђе Врањеш

УТЈЕХА

Вријеме није лијек,
осим за преварене,
не може се ништа сакрити,
што је већ једном лице увреде Сунцу показало.
Тегли своје вреле ожиљке ушинути човјече,
као просјак непланиране путеве,
и не заборављај никада,
да ти је патња највјернији друг,
само зато што од свих бића,
једино човијек труне у срцу.

© Ђорђе Врањеш.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60047

ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА – Латинка Ђорђевић

 

ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА


Не желим пукотине
у нашем дружењу,
нит пријатељско раме
за плакање,
нит последњу станицу
свеске небеске.

Мрвећи моје осмехе,
нећу да правдаш дане
умора и тескобе…
Ствараш буку,
Сахрањујеш поверење.

Хоћеш мелемом горчине
да рана зараста,
Белосветски злотвор
да ме вара.

Зар не желиш да завист нестане
у бело ткање дана,
у налету
усијаних олуја
и пликова рана.

И срце би своје
сами прогутали,
кад спазе неког
да иоле вреди.

Спознам ту тајну врзиног кола,
све ми пометњу ствара…
Нејасне мисли
бистрим у сутоне снене…
Један трен, једна суза,
мрве моје драге успомене…

© Латинка Ђорђевић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60043

JERUSALIM-Miroslav Krnjeta

Sveti grade mnogi narodi
i tri vere ka tebi hrle,
na tom putu Gospoda ljube i grle.
Grad u koji dolaze
puni vere i vizije,
ti nisi iz ove dimenzije.
Ti si centar sveta
tu će gaziti božija peta,
kamen postanka tu stoji
čeka Gospoda vreme broji.
Gospod je u tebi namestio stan
da se vrati na sudnji dan,
car Solomon je zidao hram
Davidov sin od Boga izabran.
Gutala te vatra,vojske te gazile,
mač te satra ali ti opstaješ,
čuvaju te nevidljive sile.

Zlatna vrata čekaju dolazak,
ustaće mrtvi sudićeš svima
dolazi novo doba i konačni izlazak.
Sa brda se molitva čuje
sa zida plača reči bruje
iz crkvi zvona zvone,
sve se uzdiže u nebesa putuje.
Crkva,džamija,sinagoga,
slave tri imena
Jahvea,Alaha,Hrista
jednog Boga.
Nad Jerusalimom univerzum blista
vazduh na sveto miriše,
od molitve sve drhti
ovde sve božanski odiše.

Tamna noć se pretvara u dan
svetlost pobeđuje ambis hladan,
ovde nema tame
svetliš u sred mraka,
osvetljavaš put Avrama
kojim je vodio do oltara Isaka.
Bez očiju te vide
duša ih vodi osećaju te,
srce može da te nađe.
Duhovno slepi te ne vide
ne gledaju u srce
put kojim se ka tebi ide.
Sa krsta si ispratio Božijeg sina
da se vaznese do nebeskih visina,
sa Golgote je krst osvetlio svet
i stigao u Rim.
Moje misli,molitve
putuju u sveto mesto
Jerusalime ti si Božiji presto.
Duša mi treperi od liturgija
slika osećaj Jerusalima prija,
sveti grade ti si kuća
iz koje dolazi Mesija.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60040

CRVENE VODE

Dok smo bili dve srebrne ribe
U vreme bistrih voda tek izviruće ljubavi
Srebrnih kosa oboje već
Tuđem
Ljubila sam ti nesrećne i nežnosti gladne oči
Takve su bile tad
Dok smo plivali mendrima razdvojenih života
Bezglasni…
 
…I kad si progovorio suvišnom rečju
Kojom se nalazi izgovor gde ljubav nalazi način
Prestao si biti moj (o)suđeni nasušni
Jer postala sam ti grešna i skrivana
Daleko od bistrika s početka
Potopljena u mulju strasti
Između ljubavničkih nagona
I supružničkog kajanja
 
Takvu
Tražio si me periodično i na kratko
Samo kad ti zauzdan vilenjak pod pupkom poludi
I poželi da se poigra slobode
Crven
Od tvog prolaznog mužjačkog žara
I mog neprolaznog stida ljubavnice
Ženke
 
Nevoljena
Nisam te mogla više voleti
Ni ne voleti
Očajna
Odgrizla sam svoje srcasto levo peraje
Da ne zaplivam ponovo za tobom
Potonula
Čekam
Da protekne dovoljno vode i vremena
Da zaboravim i izronim u novu ljubav
A vode teku
I teče vreme
I nikako da mi iz pamćenja protekneš
 
copyright © Nena Miljanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60037

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 517 518 519 Next

Load more