PITANJE ODGOVORA – Slobodan Jevremović

Pitanje nije da li te volim,
ni upit nije da li sam ja,
odgovor pravi ljubav je tvoja,
onu što milujem i samo želim
da uvek to imam pa srcem celim
pokrivam sve čase protekle bez nas,
da sreća ti budem, radost i spas,
za časove onda kad bila si moja
i daleko, i blizu, i samo za nas.

(Bgd, 15.nov.2017)

SKRIVENE MISLI I SKRIPTA – Dejan Ivanović

 

SKRIVENE MISLI I SKRIPTA

 

Sakrivena u uglu ispod stola usplamtela, sklupčana,
u pocepanim crnim najlonskim čarapama;
Sedela je bleda devojčica jedna … po leđima njena kosa razbacana,
rasula se, neugledna.
Mršavim rukama obgrlivši kolena nežna, izgrebana;
Kao mlada zelena biljka na vetru što drhti, usteptala ….
U duboku tamu zagledana uplašenim krupnim očima .

Krhko nevino biće, zatočiše u strašnoj visokoj kuli,
zamka na strmoj litici, sa tri vrha i bujicom čudne mutne vode,
što je okolo tekla. Čas se u hladno uzburkano more ulivala, kroz odvode
u podnožju, ili se vraćala unatrag iz samog mora
iznenada, kroz uske procepe mračnih otvora,
da ispuni kružne kanale za snabdevanje grada.

Pitala je: Zašto?
Kleknuvši pokorno pred strogog gospodara;
Odgovora nije bilo, dugo je vladala tama i muk.
Oholo more ključalo je grubo, dok bi ćudljivi vetar proizvodio huk.
Nevoljno se budila bez vidljivog znaka, ptica na prozoru,
ni svetla običnog dana, što jasno odvaja;
Tamu od sjaja.

Sve dok ledenog jutra jednog, uz snežni dah i škripavim hodom
ne naiđe hitro žena, tankih veđa u svetloplavoj haljini ,
golih leđa. Hodnikom širokih lukova predugačka haljina od svile
vukla se za njom, hrapavim kamenim podom.
Ispuštajući nerazgovetne krike, glasove jezika čudnog,
što ličiše sve više na galamu gomile koja se orila.

Lica pokrivenog crnom maskom, streljala je zlim
pogledom, okolo kroz uske proreze za oči drsko.
Jedva se razabiraše reči iz daljine,
što je ta neprirodno moćna žena zborila;
Kad naglo zastade da užarenim sjajnim mačem,
devojčicu kroz srce probode :
Znaj, nije tamničaru stalo, do tvoje slobode!

Dejan Ivanović
Baroševac, 16.11.2017.god.

 

LEPOTA GLEDANJA – Slobodan Jevremović

Gledanje lepote tvoje,
lepota gledanja tvoga,
govor ćutanja gde sanjaju snovi,
ovog trenutka sveželjnog moga,
samo je tren večnosti ljubavi
i srca divnoga, najlepšeg, mirisnog,
i sasvim tebe, pune najnežnog
dodira tvoga.

Lepota gledanja,
srce govora
i najnežnog dodira
neostavljene istine
uvek u meni,
mila moja …

              (područje Slavonski Brod,
               14.nov.2017)

U MAGLI SAN (poezija u prozi) – Nena Miljanović

Jedno ime, samo ime, a sav tvoj svemir u njega stane, poslednja ti je nežna misao pred san o mogućem, prva po buđenju , radosna uprkos nemogućnosti … neko dalek, “prisutan kao svetlost bez glasa”, razlog za sunca sjaj, lakoća postojanja. Šapati. Ljubav.

I dođu teška vremena kad prođeš nekome, a i dalje, poslednja ti je tužna misao s kojom ulaziš u noć i prva bolna s kojom izlaziš u dan , i samo tmina legne na dušu, kao magla na pusta polja, i ime mu je jauk vetra što briše dušom, razlog za gorke kiše. Ćutanje. Ali, to je još uvek ljubav…

I dođe teže, kad tebe prođe taj neko, ni san ni misao ti više nije, ni tuge ni radosti, odsutan kao svetlost iz duše, ni kao pramena magle ga više nema, a spavaš i budiš se, i spavaš i budiš se…a ne znaš čemu. Prošlo.

Prošla samoj sebi, ne čekaš više ništa, čak ni dan da život zaboravi da te probudi, da mu ime zaboraviš i da zaboraviš da ti ne znači više ništa…

Bez snage da ostaneš, bez snage da odeš, ni ljubav ni neljubav, traješ: govoriš, ćutiš, smeješ se, plačeš, dišeš. Ima te.

A nema…

Интерес

Шта је правда, шта правица, шта је закон, шта кривица?

Шта је народ, а шта раја, шта су мућци, а шта јаја?

Шта је срећа наших чеда, шта аманет наших деда?

Шта је борба за слободу, шта је дужност према роду?

Шта су жеље, шта су хтења, шта стремљења, усхићења?

Шта је вера, шта је снага, шта истина гола, нага?

Све је прошлост, ништа мода.

АВЕТ страшна земљом хода.

Био крупан или ситан – ИНТЕРЕС је само битан.

Грабеж, пљачка, зеленаштво.

Лажи, беда, сиромаштво.

Миграције транзиција, донације шикуција.

Пиромани, наркомани, клептомани, спиномани.

Преговори, наговори, договори, уговори.

Дефицити суфицита, суфицити дефицита.

Едукација, имплементација, кохабитација, фолиранција.

Празне речи, обећања, лудовања, радовања.

Све је шанса, све је згода.

АВЕТ страшна земљом хода.

Био крупан или ситан – ИНТЕРЕС је само битан.

Што је АВЕТ већа, грђа вера гладних све је тврђа.

Боли, патње, искушења ал’ се нада ич не мења:

Бог убиће те мутанте, преваранте, фолиранте,

послушнике, доушнике, све бездушне бездушнике.

Даће правде душа чиста – па ће овај свет да блиста !

Дође ми… – Зорица Рељић

Дође ми
да напишем песму о теби…

Дубоку као море,
лепршаву као лист на ветру,
јасну к’о освит зоре.

Дође ми…
Али не бих…

Дође ми
да напишем песму о теби…

Бескрајну као свемир,
као кап росе ситну,
као чежња што буди немир,
као реч једну, битну.
Песму као мисао јаку,
радосну попут смеха дечјег,
што сумњу разгони сваку.

Дође ми…

Али, како
да у једну песму стане
све оно што код тебе волим?
И зато нећу.
Пустићу да живот
пише стране.

APARTMAN – Slobodan Jevremović

Ovaj cvet
čuvaj kao putokaz
ka novim susretima,
ka našim htenjima
i željama.

A tvoje srce gde sad da smestim
kad najlepšu tebe već imam sasvim,
a tvoju reč divnu gde opet da čujem,
ponovo, nežno, tamo gde milujem
ove časove lepote ćutanja,
ove minute divnih voljenja,
kada već imam sve reči tvoje,
one što leče kazane boli moje,
i tvoje ćutnje,
i tvoje…

Čuvaj taj cvet,
čuvaj svu našu javu
i samo naš sačuvaj san,
čuvaj to najsrećno sećanje,
na ljubav našu,
na apartman.

(Zagreb, 14.nov.2017)

КРАЈ ЈЕДНОГ СНА – Драгојло Јовић


КРАЈ ЈЕДНОГ СНА

Још првог јутра кад се пробудиш сам,
Кад из ноћне море прелиставаш сан,
До свести стижу све истине јасне,
Да све што је сијало сад лагано гасне.

Шољице кафе скуват ћеш две,
Једну за себе, другу за све,
Што на пут дуги за свагда иду,
Али себе не врате очињем виду.

Колико још треба потрошити дана,
Без драгих људи што су у рај пошли,
И док шоља друга лагано се хлади,
Питамо се где су и докле су дошли.

А кад све је прошлост, кише сузом капљу,
Заливају плоче што најдраже крију,
Шарени се поље ружа, хризантема,
Земља сад покрива, драге којих нема.

Само птице неке у оделу црном,
Прелећу и гракћу па поруке шаљу,
Џаба су вам сузе, не храните тугу,
Послужите почившем ту шољицу другу.

А уз свећу жуту стави цигарету,
Нек у пепео сиви она се претвори,
Можда души ближњег баш тај мирис треба,
Болест тамо више никога не вреба.

Целивај камен најдражег ти бића,
Па лаганим ходом крени путем својим,
Нама драги људи сад по рају шећу,
Душама нас чувају и желе нам срећу.

© Драгојло Јовић

 

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржана је 13.11.2017. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу. Програм промоције су припремили и заједнички реализовали: Културни центар Крушевац, Народни музеј Крушевац и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. О часопису о коме су својом радовима представљени 85 аутора, пре свега песника (а било је и прозних писаца)  говорили је уредник часописа Љубодраг Обрадовић. Гост промоције био је Јован Дашић – директор штампарије СаТЦИП из Врњачке Бање, пословна јединица у Читлуку, који је на свом мотору Хонда првео 40 дана у обиласку градова Европе, а коме је уредник часописа Љубодраг Обрадовић посветио песму ЦРВЕНО И ЦРНО. На промоцији су учествовали крушевачки књижевници, песници и афористичари: Латинка Ђорђевић, Иван Милановић, Гордана Влаховић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Драгојло Јовић, Јована Марковић, Сандра Миладиновић, Мирко Стојадиновић, Аријана Хинић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Братислав Костадинов, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Мирослава Смиљанић, Зорица Шошић Максимовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић,Градимир Карајовић, Даница Рајковић, Богдан Јевтић, Слађана Бундало, Слободан Ценц, Весна Михајловић и… Програм,  који је музиком на клавиру обојила Марија Вујић, ученица Средње музичке школе Стеван Христић из Крушевца, осмислили су и водили Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић, Мирко Стојадиновић и Јована Марковић, а за техничку релизацију бринули су Бранко Симић и Веркан Гвозденовић из Културног центра Крушевац.


Народни музеј Крушевац и Црква Лазарица

Јована Марковић
Марија Вујић
Водитељи: Јована Марковић, Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић и Мирко Стојадиновић


Зорица Шошић Максимовић је пре своје песме изговорила:

Добро вече и од мене, поздрав за све присутне. Прво би се захвалила председнику Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Љуби Обрадовићу на његовом несебичном залагању и разумевању за све људе који пожеле да искажу своја осећања, мисли, без обзира да ли то били професионални писци или почетници, као што сам ја била у почетку свог писања. Ово је други часопис за редом у издању ПоезијеСРБ у коме су заступљене моје две песме. Ја пишем о времену које је не тако давно прошло, а оставило много трагова у свим нашим животима, времену које још траје и трајаће још много година. Времену где су се изродили нови хероји, ратници, жртве, издајници, политичари са разноврсним идеологијама, свештена лица… И још много, много тога. Ја сам написала баш једну такву песму коју желим да вам прочитам, а песма се налази у часопису ПоезијаСРБ број 8/9.


Љубодраг Обрадовић и Јован Дашић

ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО

Јовану Дашићу
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црвено или црно,
окреће се и у теби.Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели? Nastavi sa čitanjem “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац”

NISAM ZA TEBE – Milovan Petrović

Ja nisam devojko dečko za tebe
za tebe sviću plišana jutra,
moji su dani iz priče druge
i nikad ne znam šta nosi sutra.

Nisam ni čovek iz tvojih snova
mene su gazili život i vreme,
a ti si bila pod staklenim zvonom
i zato bolje zaboravi mene.

Mogu ti dati svu ljubav svoju
bogatstva nemam, samo da znaš,
da li si spremna devojko draga
ti meni nešto za uzvrat da daš.

Možda sam samo još jedan broš
koga bi rado na svom kaputu,
a kad ga imaš ništa ti ne znači
brzo ga izgubiš na svome putu.

Ti jesi lepa tu nema dvojbe
na prvi pogled pao bi svako,
ali si u duši prazna i slepa
i s tobom nije živeti lako.

Zato me pusti da idem dalje
po svome trnju, što život me vodi,
a ti već nađi bogatog tipa
koji će tvom hiru moći da ugodi.

Milovan Petrović

Izbor

Biraj te svoje misli

Istom preciznošću kojom bi zaručnika

Za čitav život izabrala

 

I istom verom kojom bi vernika

Među nevernicima

Pred oltar spustila

Da istinu besedi

 

Biraj te svoje želje

Istom spoznajom kojom prijatelje

Među licima licemernim

Za tugu i veselje

Okupljaš

Biraj ih kao što biraš

Za čiju sreću nazdravljaš

 

Kad ti  je dato da biraš

Biraj i osećanja

Prihvati kada nadođu

Kao čuvari kapija duše

Poštuj ko učitelje

Ali im gospodari

 

Biraj te svoje dane života

Kao što biraš reči za ljude

U dostojanstvu uzdignuta

Budi kao svet kakav treba da bude

Krešendo

Ovo je era izumiranja spontanosti

U kojoj stampedo divljih hordi

Tunelom bez svetlosti protiče

 

Strah ih u galop potera

Tama pod rebrima podbada

Kao krešendo zavija

Rastući talas neizvesnosti

 

Neosunčani oblak nad životima

Nosi

Priče koje će brzo nestati

U vihorima

 

Htela je biti melodija

I sunce sveta

Pitomost deteta

 

Mlada i sama u sred lavine

Duša što dave se u masi

Brodolomnik kog su talasi

Izneli na hridine

Prikovana za trenutke

Kada je ljubav iz njene nutrine

Dobila oblike čoveka

 

Na istom mestu

U istim bojama prisutna

Ničija

Samo još nebo ljubi

Ista nesputana i daleka

Za treptaj bliža nekoj drugoj

Samo za minut drugačija

 

Doći će kad se natera da ode zauvek

Da je ne bi  prilagodili ničijim željama

Minut pre nego pokrenu propelere

Tren pre oklevanja

Bosonoga

Svratice gde je počela da sanja

Pre  nego što su je zauvek probudili

 

Da vidi kako prestaje

Kako ko inje nestaje

Da postoji van njegovog vidokruga

 

Da vidi kako počinje granica

Na kojoj postaje  slaba za juriše

 

Da čuje

Kako diše

Kako traje

Svuda gde nema njenog sunca

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 478 479 480 Next