Saša Milivojev – Mövenpick , Ibn Battuta, Dubai, United Arab Emirates

Saša Milivojev - Mövenpick , Ibn Battuta, Dubai, United Arab Emirates

Saša Milivojev – Mövenpick , Ibn Battuta, Dubai, United Arab Emirates

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60001

Saša Milivojev – Royal Mirage, Dubai, United Arab Emirates

Saša Milivojev – Royal Mirage, Dubai, United Arab Emirates

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59997

Песничка сусретања ПоезијаСРБ – фебруар 2019

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставља реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Наредна сусретања су 19 фебруара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да изговорите своје стихове или пак да чујете најновију поезију ваших колега песника, доћите…


Програм ће водити Данијела Јевремовић и Драгојло Јовић, добитници значајних награда на међународном конкурсу ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА.


Данијела Јевремовић – прво
место за љубавне песме
ЉУБАВ

Љубав је када разумеш
моју ћутњу, моје слутње,
кад ме ноћу покриваш сновима
да не озебем, када ми твоје раме
буде јастук и узглавље,
када нам се погледи сретну
међу хиљаду људи,
а ти приметиш моју нову хаљину
лепршаву, летњу, цветну.

Када донесеш ми цвеће
и запалиш свеће у топло, зимско вече,
када скуваш ми чај, угрејеш руке и срце.
Када ме тешиш,
када све проблеме решиш,
када ме трпиш, када стрепиш,
када са мном плешеш
и кад ми кроз вене течеш.
Када са мном ћутиш
и без речи ме разумеш,
кад се молиш за мене,
кад си срећан што постојим.

Када волиш моје мане
све што у мој немир стане,
кад се трудиш, кад се будиш,
када живот окренеш
да коло среће покренеш.
Када волиш оно што ја волим
што ме бодри да постојим,
кад се дивиш мојој коси,
твојој златокоси,
и не смета ти нова бора
на мом лицу,
волиш ти ту смејалицу.

Љубав је кад те дочекам на прагу,
тај твој поглед даје снагу
за нове дане
миром и спокојем
окупане.

Љубав је и кад за тебе
напишем стих
и ове риме
из срца извучен штих.

Када направим колач
који волиш онако сочан,
са мало чоколаде и рума,
кад ти принесе кафу моја
рука,

кад ме загрлиш око струка.

Љубав је и када твој лик
видим у лику два анђела
из наше љубави израсла,
спојем наших срца стасала.

Љубав је поезија,
животна инспирација
и највећа фасцинација,
као ваздух који дишем,
као ова песма коју теби
пишем!

© Данијела Јевремовић
Крушевац

Драгојло Јовић – друго место за песму о
вину


Љубав и вино као отров живи

Још осећам укус вина,
Сласт усана твојих са мало
кармина,

Још сва чула бурно затрепере,
Кад се вино, точи испред
мене.


Тад венама крв појури,
Као некад у младости,
Кад јој вино снагу даје,
Па летимо  од радости.

Навиру ми успомене,
У вину смо тајне крили,
И сад чашу кад подигнем,
Знам да смо као једно били.

Још две чаше црног вина,
Донеси ми хеј крчмару,
Да из једне вино пијем,
А у другу сузе лијем.

Нека вино њене чаше,
Моје сузе ноћас  блаже,
Нек лајавац  Месец жути,
Оде зором да јој каже.

Нек јој каже да за столом,
Њена чаша пуна стоји,
Малигани са сузама,
Више нису мелем рани,
То је сада отров живи,
Црног вина и љубави.

Али и тај отров живи,
Нећу ноћас  ником дати,
Кад последња суза кане,
Сам ћу чашу испијати.

Нек нестанем са том чашом,
Из које је некад пила,
Нека вино са сузама,
Анђеоска да ми крила.

Кад остану  празне чаше,
Без љубави и без вина,
Ту за  столом
крчме старе,

Задњу пијем с циганима.

© Драгојло Јовић
Крушевац

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59982

ВОЗОВИ : Андреја Врањеш

 

 

 

ВОЗОВИ


Имају  гвоздене стазе,
којих се држе,
по којим пролазе дужине брже,
они никад не скрећу,
возови нису као  људи,
увек су исти, када стоје и кад се  крећу.
Има у њима необичног,
од када сам их упознао доносили су радост,
спајају градове и путнике, очи и видике,
они су приче што на живот личе,
У њима се чека да се стигне,
до драгог неког, луке срца,
онда нас поново врате,
у дане трошне, бучне сате,
волим их што  клопаарају животима нашим,
што понекад  у  песму сврате.

© Андреја Ђ.Врањеш.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59980

ISTE GRANE-Miroslav Krnjeta

Braćo Srbi sa svih strana,
svi smo jedno,ista nam je rana.
Setimo se teških dana,
dušmani su gazili preko opanka
brat je ginuo za brata
čuvala se voljena majka.
Ne tražimo preko reke mane
na drvetu smo iste grane.

Srem,Bačka,Banat,
zemlja žita ,vinograda,
Vojvodina kruna kralja Beograda.
Srpska zora u maglovitoj ravnici sviće
barjak svetog Save okuplja obiliće,
barjak nose sokolovi vladike Nestorovića.
Barjak tri boje
crven,plav,beli,
srpski narod ne sme da se deli.

Zavet putuje sa oca na sina
od Arsenija Čarnojevića,
preko šuma,reka,planinskih visina,
do vladike Petra Petrovića.
Ravnico kućo srpskih vladika
pozdravlja te kršna lika,
od korduna do kosova braća srbi
pevaju o slavi srpskih vitezova.
Od Karlovca do Valjeva,
gude gusle preko srpskih krajeva
pesma stiže do herojskog Kraljeva.
Od Drvara do Paraćina
vezala nas tvrda hercegovina,
grli brat brata,ljubi srbin srbina.

Kolo vodi šumadija
Drina kolo vezuje,
ruke pruža semberija i banija.
Opanak u zemlju tuče
truba zbor svira iz guče,
na zvuk trube leti Vranje
svi na zbor jedno je imanje.
U Kruševcu slavuj peva u slavu lazara
pesmu čuju zlatibor i kozara,
leti pesma na krilima sokola
preko ravnih kotara
do kule Janković Stojana.
Dalmacijo kamena,Dalmacijo vina
pusti carskog sokola na vrh Knina.
Slavonski čardaci šalju pozdrave moru
pozdravljaju drugo oko Crnu Goru.
Jedan narod,ista krv,ista vera,
Srbi mi smo kraljevskog sokola
junačka pera.
Srpski rode sa barjaka sveti Sava sija,
svima nam je majka Srbija.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59969

Ne prodje dan

Oce, majko mene boli danima.
Gde ste jataci moji?
Uteha mojim jadima.
Oce, majko cela godina je vasa.
Ne prodje dan da duh moj nije sa vama.
Secanja najskuplja rado placam.

Zagrli te me, izgrdite me!
Za sve sto sam lagao nisam zeleo.
Za sve sto sam rekao nisam mislio.
Lose nikad nije bilo lose namerno.

Oce, majko sakrite hajduka,
od ovog zivota, neka bude i u podrumu raja.
Prazan je svet, okruzenje bez sjaja.
Na pocetku sam, a došo bih do kraja.
Ne prodje dan da duh moj nije sa vama.
Secanja najskuplja rado placam.

Zagrli te me, izgrdite me!
Za sve sto sam lagao nisam zeleo.
Za sve sto sam rekao nisam mislio.
Lose nikad nije bilo lose namerno

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59965

НИШТА ЧУДНО НИЈЕ и МИО КОНТО ДРУЖЕ – Андреја Врањеш


НИШТА ЧУДНО НИЈЕ

Мириси  тупи, не чују се звуци,
пријатељи блиски у причама греју,
у  искрама ватра се не буди,
отишли су тихи дошли бучни људи.

Вода млака из кама, дубина,
трагове југа  не доносе птице,
лаж истини испод светла  руга,
нестале ситнице.

Питања нема,одговори свуда,
черге крећу пре радосног јутра,
оно што је чудно, ништа чудно није,
да на месту Саве тече Брамапутра.

 

МИО КОНТО ДРУЖЕ

Не тражи ме на завијутку ноћи,
лутам,
не троши месечину,
нећеш ме пронаћи дубоко је небо.

Mio konto, болови и туга,
живот частан закачињу лажи,
да сам звезда два бих века плако,
на  небеској стражи.

© Андреја Ђ.Врањеш.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59953

Zdravstvo? Haha – Miško pločić

Otidoh ja kod doktora
Jer neka muka nešto drnda po meni
A on meni kaže,dodji sutra
Velika mi gužva danas u smeni…

Dobro, ajde,odoh ja drugi dan
Sesta mi kaže doktor danas ne radi
Kako,rekoh,kazao mi je da danas dodjem
Ma,gospodine,nije tu,otišo na selo da šljive sadi…

Pitam sestru oćel sutra da bude tu
Ona kaže doktor će sutra u ordinaciji da bude
Dodjite sutra u dvaes do tri
Pregledaće te se kod doktora svi…

Ja odoh sutradan oko jedan sat
Računam stići ću malo ranije
Al nešto mi se oduži to čekanje
Ostah ja do u kasne sate…

Kaže sestra za danas je dosta
Umoran je doktor,neće primati više
No vi dodkite neki drugi dan
Javiće vam doktor kad bude odmoran…

Ja zvah kol centar da zakažem pregled
Kažu oni doktor je na odmoru od juče
O,sunce li ti kalajisano
I ja sada malo puče…

Te imaju gužvu,te ko puževi rade
Te šetaju se samo
Kad ih trebaš hitno,njih satima nema
Neljubazni i nevaspitani do kraja
Zakažu pregled u avgustu
A obave ga naredne godine
Negde oko prvog maja…

Sa takvim zdravstvom mi hoćemo u evropu
Ma nismo mi ni za crnu afriku
Ništa njih ne zanima za Boga miloga
Muka im je da urade i krvnu sliku…

Bruka i sramota, zezaju ovaj narod
Prave samo budale od nas
Televizija kaže jedno,al istina je druga
Naše zdravstvo je samo jedna tuga.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59949

Idi – Miško pločić

Pokušavam da zaspim noćas
A ne uspeva mi
Ne mogu da spavam
Ne mogu oka da sklopim
Žmurim, teram sebe na silu spavam
Ne ide
Kad god sklopim oči,ja te vidim
Kad god zažmurim,samo se pojaviš preda mnom
Pojavi mi se tvoj osmeh
Tvoje oči
Usne,koje ne mogu da zaboravim nikako
Noć je uveliko
A ja te samo gledam
Ne govorim ja
Ne progovoraš ni ti
Samo se gledamo
Kad god ja zatvorim oči
Dokle ćeš tako da me mučiš
Hoćeš tako cele noći
Hoćeš cele noći da me mučiš
Zato ne volim noć
Jer samo tebe sanjam
Budan te sanjam
U snu isto
Zato ne volim noć
Otišla si jedne noći.
A ko da nisi
Stalno s i tu
Idi
Idi
Kad si već otišla
Ne muči me
Idi…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59945

LJUBAV I VINO KAO OTROV ŽIVI – Dragojlo Jović

Љубав и вино као отров живи

Joш осећам укус вина,
Сласт усана твојих са мало кармина,
Још сва чула бурно затрепере,
Кад се вино, точи испред мене.

Тад венама крв појури,
Као некад у младости,
Кад јој вино снагу даје,
Па летесмо од радости.

Навиру ми успомене,
У вину смо тајне крили,
И сад чашу кад подигнем,
Знам да смо као једно били.

Још две чаше црног вина,
Донеси ми хеј крчмару,
Да из једне вино пијем,
А у другу сузе лијем.

Нека вино њене чаше,
Моје сузе ноћас блаже,
Нек лајавац Месец жути,
Оде зором да јој каже.

Нек јој каже да за столом,
Њена чаша пуна стоји,
Малигани са сузама,
Више нису мелем рани,
То је сада отров живи,
Црног вина и љубави.

Али и тај отров живи,
Нећу ноћас ником дати,
Кад последња суза кане,
Сам ћу чашу испијати.

Кад остану празне чаше,
Без љубави и без вина,
Ту на столу крчме старе,
Нисмо први нити задњи,
Што испише своје наде.

Нек нестанем са том чашом,
Из које је некад пила,
Нека вино са сузама,
Анђеоска да ми крила.
14.2.2019.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59941

Писмо у флаши испијеног вина

Волео бих да си ноћас ту крај мене
да не морам да те тражим у облаку
кафанског дима и песмама Цигана,
да те не тражим у лицима непознатим
и чашама испијеним, разбијеним,
у капима горким опорог вина на уснама
да твоје усне не цртам у мислима.

Волео бих, али ноћас те нема ту.

Празним нову чашу, не бројим више,
девојка нека прилази и пита
сме ли да седне крај мене,
волео бих да је она ти па да седне
и одагна од мене слутнје и немире,
али није, мирис није твој, глас није твој
лик и не гледам, не морам, осећам
предосећам, ти ме се ноћас ни не сећаш.

Волео бих да ме ноћас волиш и да си ту.

Празна флаша испијеног вина
твоје име у песми Циганина
уместо мене јеца виолина, ово у мом оку
само је пијана ноћ пуна дима,
ова црвена кап на рукама је просута чаша вина
сасвим случајно здробљено стакло
сасвим случајан траг на белом столњаку
прва слова твога имена и знак бескраја.

Волео бих да ме ноћас волиш као што те нема.

Рекла си, волела си некад неког, више нећеш никог
и да љубав не знаш шта је, не знаш ништа о њој
сем да празне речи ветар носи, даљинама разноси,
причала си, на ветар си ми личила, јогунаст, помало љут
у очима су ти се смењивали ноћ и дан,
схватио сам, заробљен сам остао у ветру, у оку твом
заробљен и заљубљен, као дете преплашен.

Волео бих да ми ноћас верујеш да љубав није пуста реч.

Поново чаше вином пуним, поново исту песму
да ми свирају, да ми певају, да се докрајчим
и док још нешто од свести ми оста
узимам хартију и пишем ти писмо с поруком
да ме пустиш у свој свет да га чувам као цвет
једна кап црвена је на белину папира канула
она нека ти буде уместо завета, сведок твога човека,
јер, твој сам човек, теби припадам сад и довек.

Волео бих да знам где си да ноћас могу да одем к теби.

Не знам где си се сакрила од мене и адреса
ми непозната, сем да си ме заробила
све је мистерија остала, све сања и узаврела осећања,
не знам, па узимам празну флашу испијеног вина
и као у филму неком, заљубљен, изгубљен, луд
на писамце пољубац утиснух и уролан у флашу убацих
решен да сиђем до прве реке па нека је виреви носе
нека је неко нађе и нека ти преда и каже
како те овај лудак чека, макар чекао довека.

Буди ноћас бар у мом сну и воли ме толико колико ниси ту.

( 2018, фебруар )

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59938

Kažu da se to ljubav zove-miško pločić

Budim se jutrom sa osmehom
Osećam da mi se duša smeje
Osećam nešto da me golica u stomaku
Kao da me iznutra greje…
Kažu da se to ljubav zove…

Još sanjiv odlazim do prozora
Vidim da napolju lagano sviće zora
Sunce svoje zrake pomalja iza brega
A meni je ovo jutro sladje od svega…
Kažu da se to ljubav zove…

Leptirići što lete u mom stomaku
Izazivaju me da izadjem napolje
I udahnem svež jutarnji vazduh
Miris ljubičica se širi svud po meni
Ulazi u mene i širi se po telu
Plućima,srcu, svuda
Kao što su noćas dodiri i poljupci njeni
Kažu da se to ljubav zove…

Gledam ptice kako se ljube na grani
I cvrkuću pripijene jedna uz drugu
Čujem kako potok žubori u blizini
I pesmu slavuja u obližnjem lugu…
Kažu da se to ljubav zove…

Kažu da se to ljubav zove
Kad ti je sve lepo i bajno
Kažu da se to ljubav zove
Kad si srećan i nasmejan
I kad se osećaš sjajno…
Kažu da se to ljubav zove…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59932

Godine bez tebe___miško pločić

Ne znam dal ćeš ikad zaplakati za mnom
Al da me se ponekad setiš, to bih voleo
Ja se stalno setim tebe
Jer,znaš,nikad te nisam preboleo…

Godine bez tebe polako prolaze
Svaka tužnija i tužnija
I stalno se sećam onih dana
Kad sam u tvom životu bio i ja…

Često mislim o tebi
Svake noći mi dolaziš u san
Pitam se dal si srećna
Da li ti jr život radostan…

Srce moje stalno pati
Jer ne može tebe zaboravu da da
Mislim da i ono polako shvata
Da za tebe nema zaborava…

O tebi godinama ne znam ništa
A možda je i bolje tako
Želim ti samo mnogo zdravlja i sreće
Sve ostalo naćićeš lako.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59925

MALI LIST-Miroslav Krnjeta

Gledam zeleni list na grani
kako se zelenom bojom hvali,
raste na kiši,prkosi vetru,
svetlom se hrani.
Mali list ponosno vijori
iz njega život žubori
niko ne primećuje da postoji.
Podseća me na mene
vremenom žuti i vene.
Ne gledamo dole
Gledamo ka svetlu gore,
bežimo od crne zemljine kore.
Isti sam kao list
menjamo boju,prolazi nam vreme,
čekamo kraj.

Što ga duže gledam
osećam da ga volim
želim da mu se predam.
Gledamo se vezuje nas sila
postajemo jedno,kakav osećaj mira,
neshvatljivo dobijam krila.
Prizor zelenog prolećnog lista
vodi me na nepoznata mesta,
snažno osećam život
nestaje telo,duša mi blista.

Dolazi noć počinje da drhti
plaši se mraka
možda mu više nema povratka.
Samo jutro da svane
opet će zelenom bojom
da se hvali sa grane.
Svaka zora je put prema kraju
zato uživa i šepuri se u čarobnom maju.
Sunčev zrak željno čeka
plaši se oblaka izdaleka,
zna da je to kraj njegovog veka.
Danas zelen,sutra žut
brzo pređeš taj put,
družimo se prolaze dani
mnogi su na hladnu zemlju pali,
još se drži požuteli list mali.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59913

Komšinica vragolanka

Komšinica vragolanka
Slatka kao med
Ljubio bih joj slatke usne
Grickao kao sladoled…

Komšinica vragolanka
Oduzima mi dah
Kad je vidim srce kuca
Tika tak,tika tak…

Kada ide ulicom
U nju gleda svako
Uh,ala bi je ljubio
Nežno i polako…

Mazio bih joj dugu kosu
Milovao grudi bele
Ljubio je svud po telu
Noći cele…

Kad bi htela moja biti
Slatka,mala komšinica
Dao bih joj sve što imam
Dao bih joj sve od srca…

Komšinica vragolanka
Sudjena je meni
Jednog dana biće moji
Zagrljaji i poljupci njeni…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59908

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 517 518 519 Next

Load more