Srpska posla

Kikali smo na zimu
Da nam je hladno
A, sad kukamo,vruće je
Ma, poznata su Srpska posla
Mi kukamo na sve…

Smeta nam kiša
I kad sunce greje
A, Bog odozgo gleda
Čudi se, i samo se smeje…

Do juče nam je sneg pravio probleme
Bilo nam je, kažemo, mnogo zima
A, sad ne valju jer je puno toplo
Pa, stvarno, gde to ima…

Ko može nama da ugodi
To ne možemo ni mi sami
Komplikovan vam je Srpski rod
Zna puno da vrdolami…

Pa, možemo samo da kukamo
Da se žalimo i ništa više
Jer nas niko baš ništa ne pita
Kad će da pada sneg
Grad, sunce, kiše…

I tako će da ostane zauvek
Iako mnogi drugačije kažu
Svi mi, pomalčice pametni, znamo
Da oni samo mnogo lažu…

I mi smo jednostavno komplikovana nacija
I to je samo tako
Takvi ćemo uvek biti
Nas ne može ni da shvati svako…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59478

Želim te čuti

Žarko želim poziv tvoj
I pitam se dal ćeš zvati
Da li želiš da me čuješ
Hoćeš li mi osmeh dati…

Kedva čekam da te čujem
I uživam u tvome glasu
Dok te slušam kako pričaš
Na te mislim u tome času…

Želim čuti osmeh tvoj
Jer volim kad se smeješ
Kad se smeješ ja sam srećan
Osmehom me svojim greješ…

Želim čuti šapat tvoj
Da mi pričaš priče slatke
Kad ih slušam lepše zaspim
I sankam te noći svake
..

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59476

LIJEPA USPOMENA – Jelena Đurašković

Sjećam se oblačnog neba i pjesme raspjevanih vala,
nalik na elegiju mora.
Ti i ja, koraci šetnje i naši prvi razgovori…

Najednom nadođe pljusak,veličanstven i nezaboravan.
Ti i ja trčimo mokri pod zaštitu velikog stabla
i ti i ja, mladi i sami,
postajemo dio romantike na Olintu,
gdje điravaju leuti po nemirnoj plavoj pučini,
a energija vala slama se o nesalomljive hridi.
Nemoćne grane propuštaju kišu neumoljivog neba
da klizi našim obrazima,
a vjetar unosi zebnju u naša mokra tijela
nemirima ovladana.

Tad si kucnuo na vrata mog srca,
a ono ti je dozvolilo da uđeš,
da ovladaš mojim bićem i mislima,
da se predam romantičnim snovima…

Ostala je lijepa uspomena.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59457

ZAŠTO DALEK SI SOMBORE – Jelena Đurašković

Ima jedan grad
i u njem’ vojnik mlad.
A sred drugog grada
djevojka je mlada.
Teško joj je u samoći;
besane joj često noći.
Tako sporo idu sati,
dragi nikad da se vrati.
Daljina je silno boli;
toliko ga mnogo voli
i pita se dal’ će moći
za njih sretni dani doći,
kad će opet biti skupa,
da im srce snažno lupa,
da se usne ljupko smiješe,
čežnje oni da se riješe.
Svako pismo koje stiže,
učini ih malo bliže,
al’ to tako kratko traje
tad oboma teže da je,
pa pjevaju već od zore:
“Zašto dalek si Sombore?
Priđi malo bliže Splitu,
bit će lipše sve na svitu”

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59455

Volela je – miško pločić

Živela je na kraju sela
u malenoj kući žute boje
zvala me je mali meda
a ja nju lane moje…

Volela je bosa da trči po livadi
i da miriše cveće
volela je ranu zoru
i volela je proleće…

Volela je zorom da gleda kroz prozore
i lagane šetnje pored reke
volela je da me drži za ruku
i volela je romantične pesme neke…

Volela je da nosi haljinice kratke
i crveni šeširić na glavi
Obožavala je kad se na ulici
okreću za njom
i da mene ljubomornim pravi..

Volela je puno da se smeje
i mnogo volela da pleše
kad stavi svoje ruke oko moga vrata
meni uvek najsladje beše…

kad su njeni odlazili u drugi grad
rekla mi je, pisaću ti,i ti meni piši
dugo smo stajali zagrljeni
i dugo smo se ljubili na kiši…

I dugo smo pisali jedno drugom
dugo smo pisali oboje
al valjda je svuda tako
valjda je vreme učinilo svoje…

A ona je volela i kišu
ma ona je volela sve
a ja kišu odavno ne volim
jer padala je na mom rastanku od nje…

Živela je na kraju sela
u malenoj kućici žute boje
zvala me je mali meda
a ja nju lane moje…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59453

Jedan tren sa tobom

Jedan tren sa tobom
Meni vredi zlata
Ne mogu ga zameniti
Ni milion dolara
Ne mogu nikakve pare
Tebe da zamene
Kad uz osmeh vidim
Tvoje oči kafene
Za jedan tren sa tobom
Danima živim
Volim da te ljubim,milujem
Tvojo lepoti da se divim

Susret sa tobom
Meni znači sve
U svom zagrljaju
Stalno zamišljam te
Dajem sve što imam
Za taj jedan tren
Jer,u tebe sam, srećice
Ludo zaljubljen…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59448

Srećna nova godina

Nek vam bude srećna godina nova
Nek vam bude bolja no što je bila ova
Želim vam prvo zdravlje i sreću
Najpre za to palim sveću
I da vam bez para godina ne prodje
Jer kad se ima para sve na svoje dodje

Nek vam se malo
Romantike i ljubavi nadje
Nek onaj što je bio sam ove
U novoj nek bolju polovinu pronadje
Nek u novoj godini padaju i nove pesme
I nek ih bude što je moguće više
Da padaju poezije i stihovi
Ko što padaju kapi kiše

Nek u novoj godini
Svi imaju sve što požele
Nek imaju za sebe
I s drugima da dele
Želim svima to
I sebi, isto.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59443

GOVORIM A TI NE RAZUMEŠ – Dejan Ivanović

Govorim a ti ne razumeš.
Moj način razmišljanja I stav
moju plahu ćud, 
tešku narav;
kažeš onako, tek usput,
smisao za humor ti je uvrnut …

Pogledi na svet,
shvatanja i senzibilitet
nam se mimoilaze.
U velikom su raskoraku;
dok ti gaziš sjajne, guste staze
ja tumaram po mrklom mraku …

Noć me stiže,
puzajući, podmuklo, iznenada
kroz prostrane orbite,
pojasa lutajućih asteroida;
umorna, sklopi ruke,
iznad krovova usnulog grada.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59444

У НОЋИ – Андреја Ђ.Врањеш.

У НОЋИ

Причали смо у ноћи,
говорили о уметности,
о Реноару, Ел Греку.

Свирао сам јој на гитари,
рецитовао Блока,
звиждукао Девету.

Заклонила је изазов голих колена.
У јутро је отишла заувек,
у заборав сам је сакрио.

Андреја Ђ. Врањеш

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59440

Tiha noć na Gradačac kuli-Kristijan Ilievski

Eh ljepotice moja,
bez tebe nikako
ne mogu,
stalno te sanjam za
svaki momenat
s tobom.

Radujem se za svaki momenat
s tobom,
sanjam te gdje sjedimo
na Gradačac Kuli,
gdje nas gleda Zmaj i njegova
ljuba…

Sanjam te svaku noć,
kako pijemo kahvu
zajedno,
kako se grlimo i ljubimo,
dokle god možemo.

Allaha mi,
ova duša mi ne može
bez tebe,
jer ti si ta koja
me drži u jačini
i mi daje snagu
da se ponosim
s tobom.

Allahu dragi,
hvala ti
što mi dade
ovu ljepoticu
što je sada sa mnom.

Eto nas Allahu dragi,
na Gradačac kuli,
zajedno nas dvoje,
gdje sjedimo
na čardaku
i ljubimo se do
beskraja.

E moj Zmaju od Bosne,
eto nas dvoje,
zaljubili smo se
na tvojoj kuli,
kuli Gradačkoj.

I još jednom hvala
ti do neba
moj Husein beže,
hvala ti što
mi dade tu sreću
za kojom žudim
godinama.

Ovo posvećujem mojoj voljenoj #L ♥

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59437

НОВЕ – Љубодраг Обрадовић – Срећна нова…


НОВЕ


Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Надај се…
Биће некад боље.
Све је у лепоти душе,
која нађе сродну
да отплеше у поноћ
валцер који светове руши!

Звоне звона,
а чујемо звончиће
и прапорце!
И годинама
глумимо заморчиће,
а знамо све!

Еј, тако то иде!
Сан је покретач живота
и нема назад.
За лепоту, за доброту,
за чежњу и зебњу…
За љубав,
која ће спасити свет!

Пијмо ноћас!

За године нове,
које долазе и пролазе
и нас собом односе…
Опијмо се ноћас!
Одавно знамо,
да пливамо…

За нове…

© Љубодраг Обрадовић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59432

Rastanka se našeg sećam

Rastanka se našeg sećam
Lep je dan tada bio
Plakala si na rastanku
A,ja sam suze krio…

Otišla si nekud daleko
U daleki neki svet
U daljini gledao sam
Crnu kosu i u njoj beli cvet…

Letele su suze po mom licu
Letele i noć i dan
Od naše ljubavi
Ostao je samo san…

Ostale su suze na tom peronu
Dok dam te u daljini gubio
U sećanje mi se vratilo u glavi
Kad sam te prvi put poljubio…

San o tebi i dalje stoji
U dubini srca mog
Još uvek pamtim prelep osmeh
Sa lepog lica tvog…

Ne mogu tek tako da nateram srce
Da o tebi zaboravi sve
Još uvek te čuvam u mislima
I još uvek volim te…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59413

Nemoj da me kriviš

Nemoj da me kriviš
Krivim sam sebe
Dovoljna je kazna i to
Što živim bez tebe…

Nemoj da me kriviš
Ruši mi se sve
Teško je živeti bez tebe
Veruj mi,teško je…

Nemoj da me kriviš
Srce me moje krivi
Bez tvog slatkog osmeha
Meni se uopšte ne živi…

Nemoj da me kriviš
Nemoj,molim te
Znam da sam uništio sve
Ali,još uvek volim te…

Nemoj da me kriviš
Neću moći da izdržim to
Jer pući će mi srce i bez toga
Odavno je već slomljeno…

A,ako želiš da me kriviš
Seti se onda,jednom, bar
Da smo nekad srećni bili
I da smo bili najlepši par…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59411

NOVOGODIŠNJA ČESTITKA -Jelena Đurašković

Godina stara bliži se kraju.
Netko je vidi u paklu,netko pak u raju,
a svima skupa ona će da reče:
“Dolazi moje posljednje veče.
U ponoć čekajte novoga gosta,
mene je eto već bilo dosta.”

Znajuć tvoju želju, dragi prijatelju,
sa strepnjom čekam da ponoćni sat
otkuca Nove godine bat.
U Novoj godini ti želiš poći
plavom pučinom vala,
od luke do luke, od žala do žala.

Ne bih da ideš,sasvim ti je jasno,
al’ je za te želje beznadno i kasno.
I zato kad u ponoć lijepe želje stanu da se roje
za sve drage moje,
neću zaboravit tada ni plave planove tvoje.

Željet ću sreću novome mornaru,
kad godina nova isprati staru.
Molit ću tada od godine Nove
neka ti ispuni sve tvoje snove.
Da te čuvaju i vali i žali,
da tvoj brod na sve bude čvrst,
nek’ digne ona svoj svemoćni prst.

Bit će tad dignute čaše
i za trajno prijateljstvo naše.
Dok brod tvoj bude daleko od mene
da se bar ponekad sjetiš Jelene.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59402

У СУСРЕТ НОВОЈ 2019. – ПоезијаСРБ

Боривоје Видојковић, Бранко Ћировић и Мирослава Смиљанић уприличили су 27.12.2019. у Ћићевцу дружење песника *У СУСРЕТ НОВОЈ 2019-тој*: У одличном поетском програму, поред домаћина, своју поезију (или пригодне беседе, однодно афоризме) говорили су чланови: КК Душан Матић из Ћуприје: Борисав Бора Благојевић, Милка Ижогин и Слободан Станковић, Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мирослав Живановић, Ратко Тодосијевић Баћо, Горан Минић, Саша Милетић, Драган Матејић, Богдан Јевтић и Градимир Карајовић, као и њихови гости: др Велибор Лазаревић, Слободан Симоновић, Томислав Симић Калпачки, Милан Марковић и Бобан Дашић из штампарије СаТЦИП из В.Бање и песници из Чачка: Мирко Бошњаковић и Милун Јездимировић Ћојбашић. Наравно било је и одличне музике и ића и пића…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59397

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 511 512 513 Next

Load more