POSTOJANJE – Milisav Djurić

Milisav Djurić

POSTOJANJE

Dok sam sinu govorio
Da su trešne procvale,
Pomislio je na rujne plodove
A ja na šetnje noću
I parče trebavskih vrleti.

Dok sam mu govorio
O cvrkutu u prirodi
I žuboru potoka,
Pomislio je na čari diskoteke
A ja na rijetke romantičare
Što u blagodatima jeseni
Osjećaju miris ocvale lipe.

Dok sam sinu govorio
O pokoljenju, o rodu,
Pomislio je na kolijevku
A ja na jutarnje molitve
Djeda, oca i mene
Za naše postojanje.

(C) Milisav Djurić

PREDSKAZANJE – Miljojko Milojević

bile

Predskazanje

Crna eja na prozor mu sleće,
lupka krilom i krešti i pišti…
Što ga srce, što ga glava tišti-
da l’ proleće dočekati neće?!

Zimu zimi uz bolove lude,
kukuvija na prozor mu sleće,
plaši njega, al’ i druge ljude-
on proleće dočekati neće!

Crna eja na prozor ne sleće,
komšija je doček’o proleće,
al’ na odru leden, žut i krut…

Povorka se tužna već pita uz put:
kome eja sad na prozor sleće
ko to leto preživeti neće?

Miljojko Milojević

PUTNIK – Neven Milaković

Likota

ПУТНИК

( Теодулу)

Не жудим да видим свјетске метрополе,
Ни стаклене колосе, ни бразилске плаже,
Не марим за китњасте пагоде, куполе…
Пешчаре ми неразвалне Светогорске драже.

Не жудим да видим презне пирамиде,
Нека други радост у прешини траже,
Ја се дивим очима Свете Симониде,
Звона су ми Дечанска од Европе драже.

Не бих издржао дуго у сјенци кипа слободе,
Отуд бих вапио тужно к`о кос из невјером горе спржене:
Овдје су бакље угашене, овдје је вјечита тама Господе,
Ово је царство од царства лишених и шкргут зуба из геене.

Ја путујем неуморно док у мјесту стојим,
Не треба ми мучни пртљаг ни пасош ни виза,
Обиш`о сам читав свијет, молитвама својим,
И видио све што вриједи, истински, изблиза.

Нећу да читам књигу мртвих,
ни Илијаду ни Махабхарату,
Нећу да крадем обелиске безвриједне,
нек` се њима ките европски јазавци,
Мијењ`о бих цезара и Навуходоносора
и ума лишеног цара Бонапарту,
За свети благослов Монаха Оптинског,
за шав на Његовој дивној камилавци.

Нећу да зидам боговима лажним,
храмове велике и скупоцјене,
Нек` се други клањају гадовима адским,
нека други славе звјерска чудовишта,
Мени је довољан хлад од Манастира,
рај из ножем нагрђене Светитељске зјене,
Мени је довољна ријеч Господа мога,
и ван Царства Његовог, не треба ми ништа.

Невен Милаковић

Noć kao stvorena za… – Svetlana Biorac-Matić

Svetlana Biorac

NOĆ KAO STVORENA ZA…

Dlanom milujem oblake
s vrha planine.
Noć je stvorena
za
paranje iluzija.

Kreštavi lešinari
oštre svoje kandže
merkajući novi plen.

Put je zatrpan
odbačenom kožom
zmija siktavica…
Nevine žrtve,
kontraindikacija
lečenja poljuljane sujete,
opijaju svoje rane.
Radja se još jedan boem.

Nastavi sa čitanjem “Noć kao stvorena za… — Svetlana Biorac-Matić”

ПЕСМА О ПЕСМИ – Сава Илић

SavaIlic

ПЕСМА О ПЕСМИ

Певај се, песмо, јер ти си песма,
за жедну душу животна чесма!

Певај се и кад се радује,
и кад се плаче,
певај се, песмо, певај се јаче!

Певај се и кад се рађа, и кад се жени,
и кад се у војску шаље,
певај се, песмо, певај се даље!

Певај се, јер се у теби сва љубав
и сва туга крије,
певај се, песмо! Певај!
И кад ти до себе није!

Сава Илић

Лик анђела – Зоран Матић

Кажу, да у ноћима црног месеца,
Када звук тишине превлада трептај сна,
Загледани у пахуље које падају,
Можемо видети слику анђела,
Кажу, да тада, мртви грумен у грудима,
Постаје срце,
Срце које куца,
Срце које живи,
Док огрнути тајном,
У старим ципелама,
Корачамо безименим прашњавим путевима,
Са осмехом у углу усана,
Тражимо судбину сна.

STIH DANA – JUL 2009 – bira Lepa Simić

PESMA MESECA JUL 2009.

Rezultati glasanja na dan 19.09.2009

  • PJESNIKOVA RELIGIJA – Neven Milaković (28%, 22 Votes)
  • O, KOLIKO MOŽE – Miro Beribaka (39%, 31 Votes)
  • PREDVEČERJE – Miljojko Milojević (16%, 13 Votes)
  • VELIKI PRASAK – Spasoje Ž. Milovanović (10%, 8 Votes)
  • TEBI ZAUVEK – Jugoslav Nestorović (7%, 7 Votes)

PREMA TOME PESMA MESECA JUL 2009

KOLIKO MOŽE – Miro Beribaka


PESME NEDELJE U JULU 2009. GODINE

O, KOLIKO MOŽE – Miro Beribaka

TEBI ZAUVEK – Jugoslav Nestorović

PREDVEČERJE – Miljojko Milojević

PJESNIKOVA RELIGIJA – Neven Milaković

VELIKI PRASAK – Spasoje Ž. Milovanović

31.07.2009.

PESMA NEDELJE JUL 2009

Zatvaram oči da vidim,
nestašnog dječaka, malog Žutog,
kako je veseo i ne zna šta ga čeka…
Djetinjstvo nestade, kao cigarete dim,
nastade borba, život kao vrtlog…
Život je čudna, igra neka…

(C) Miro Beribaka – O KOLIKO MOŽE

29.07.2009.

Život je borba, san i nada
u kome kolo sreće sudba vrti.
Sa spletom zala, bola i jada
Čovek se bori, radi i voli do smrti.

METAMORFOZE

Miljojko Milojević

28.07.09

…ŽENA I RUŽA…

…volio bih
da prolaze ruže
a mene da laticama
dotiču i mirišu
kao ja njih

ruže i cvijeće
kao djeca i igračke

ružo ako postojiš
kreći
proljeće je odmaklo

žena zauzeta
oko vazne
ružu zaboravila

valjda nema mjesta
za dvije ruže

ruža kad vene
poteče suza sa lica
svake žene
sudbina ih ista
veže
isti mraz i Sunce
otapa i steže


žena i ruža…

Radovan Nedović – Sensej

27.07.09

ЗОВ
Желим те.
И ти мене, знам.
Па зашто онда, једноставно,
не одбациш те црне слутње
које те стежу и спутавају
и сасвим обично, мирно,
дођеш к мени?
Савршено добро познајем
ту затегу која те притиска
као мора покланих лавова
и на лице ти утискује
маску равнодушности и глупе
и слепе, лажне гордости.

У душу ми је болно урезано
– за сва времена –
сећање на страх од повређене сујете
која руши и обара све што
сам градила, што намеравам да градим,
и баца у неповрат… чак ни прах
не остаје.

Али сам, ипак, победила.
Сваки следећи ударац боли
много, много више,
али не погађа мене.
Мене – као индивидуу,
као клицу живота,
као скамењену пусту стену.

И идем даље!
Смело гледам истини у лице.
Пробијам се кроз иструлели вртлог
окованих људи и кличем теби!
Зов.

Послушај ме, само сад,
молим те!… и заједно са мном
прати овај исконски, бесни
зов дивљине!

Светлана Ђурђевић

26.07.09

PESMA NEDELJE

TEBI,  ZAUVEK

Oholost ti tvoja surovošću britka,
korbac ljuti biva  i tiranin crni,
mesto ruža sreće i nektara pitka;
prožimaju dušu: otrovi i trni.

Ti, u svetu svome bezdušja i boli,
dižeš vitke kule i tamnicu lednu,
zanešena žarom, saznanjem da voli,
hitaš strele ljute u dušu mi čednu.

Daj, prestani više, umoru na pragu
sa ranama teškim nemoćan,  gord stojim
i životom branim misao mi dragu:
Verujem zbog tebe uopšte postojim.!

(C) Jugoslav Nestorović

25.07.09

,,КОСОВИНА“

(Рајици Драгићевићу)

Мораћу и ја пут Косовине
У друштву верне браће или сам
Да светло заветно, вечно
На трен зажигам и засијам
Да песма се отме и докаже
Свака реч испуни
Туђина мојом да постане

Aлександар Марић

24.07.09

IMAM TE

Zagledam se

u neke daljine,

u neki horizont

koji sa drugima delim

na prozoru vremena;

I shvatim da dobro je:

Jer te tamo negde ima.

Jer postojiš!

I možda i ti

na nekom prozoru stojiš

zagledan u mene.

(C) Marija Stojiljković

23.07.09

POSLEDNJI KONJANIK

Belo

Oko kreveta

anđeli igraju kolo

Nebo se razgolitilo

Vratite mi moje telo

Srce da kujem

Neću večno da putujem

Po beskrajnom polju

Zavijen u belu postelju


Saša Milivojev

STIH DANA 22.07.09

***

Sazidaj kulu od mojih koraka
i u kutku usana tvoj mir da me prati
Ostani,  al,  tako polako slomi sve ruševine
jer od mene ništa nije bilo
nadanjima sam krala gvozdene zasede
u maglovite stene da me razlome.
Spasavala sam konjanike moje sputane
da ne odlaze još malo da me podsete
na lomove i ratove poslednje sreće.

Nevena Ugrenović Iskrica

21.07.2009

Ž U T I -CH

Gledam te bre Drago crni sve si užuteo
Od cigare i rakiju sve si izgoreo
Žuti su ti prsti tvoji žuti su ti zubi
Nijedna te neće više nikad bre poljubi

Dok žuti žutuju
Rumeni putuju
Mi smo take sreće
nas bre ni bog neće

Biće uskoro odpevana u izvodjenju Muzikanata

DSC02828

www.pozoriste-horizont.ch

21.07.2009

ZVEZDO!

Ljubav, kao silu,
iz koje strasti naviru,
hteo sam…
samo za nas!

Grom tvog ćutanja,
ubija me sad,
dok ko izgladneli pas,
noću lutam
i gledam sve zvezde,
a vidim samo jednu – tebe.

I ti zvezdo,
gledaš zemlju,
ali ne vidiš mene!

(C) Ljubodrag Obradović

bile

Pesma nedelje 19.07.09

Predvečerje

Nad krovovima i u prozorima kuća
lagano umire vedar, julski, dan.
Znam da još je dugo do svanuća
i priče što će je noćas isplesti san.
jer u istom ritmu kosmos se vrti,
a mi na lancu smrti
čekamo svak’ svoje večne noći.

Nije mi stalo do raja. Nije važno
gde, ni kad će da me stigne kob:
u veče jesenje, tmurno i vlažno,

il’ u leto cvetno, mirisno i dugo…
Teško je biti star, sam i čežnji rob
i grliti zoru sa: “Dobro jutro, tugo!”

Miljojko Milojević

18.07.2009

ПОКЛАЊАМ ТИ …

Поклањам ти милион
Речи неизговорених
Ћути … још нешто ти желим
Рећи
Вагон пун душа
1 8 8 8. кубика суза
Од воде украдене
Наста велика суша.

Поклањам ти звезде све
Нека се наредних
100. година смеју
за тебе само.

Поклањам ти све руке
Овога света
Нека негују љубав нашу
И изведу је на пут
Пут ка Богу.

Поклањам ти за крај
Белих крила пар
Нека ти помогну да
Што лакше
Одлетиш од мене,
Јер ја овако више
Не могу.

Александра Ђоковuћ


17.07.2009

SONET

Razlivaš se mnome kao vrela plima,
razdireš mi vene, damare mi plaviš.
Sa trenutkom svakim sve te više ima.
Nesnima kroz snove često mi se javiš.

Horizonti novi predamnom se šire.
Besmrtnošću ljubav prema tebi cveta
i bokori njeni šumore u raju.

Jugoslav Nestorovic


16.07.2009

KAMEN

Ja sam stijena
Zovu me kamen
Lomljiv sam ranjiv,
Ponekad plačem…
Moj plač je jeka,
Lom kamena
Teško je sinu
Sina kamena

Imam dušu,
Osjećam boli,
Mama kamena
Ima dušu…
Ne diraj, ne lomi
Ne mori…
Život koji se ne vidi
A postoji

Arsenije Lalatović


15.07.2009

ПУТОВАЊЕ

На раскршћу стојим
осунчана

Твоје десно уво
у процепу црне завесе
промаче

А око прозорљиво
спази ме из далека

Наше трагове
лепотом дана посипам
од које душа страда
сјајна, мирисава

На дланове
голубови слећу
игру сенки вечерају

Љиљана Милосављевић

14.07.2009

ТАМО ЊИМА

Не пјевам у гудала крива дурмиторска
Ни Ловћен ми не знам гдје спава,
Све што сам знао,
Да знам не смијем више,
Зар сву ову крв
Што је у потоке слисте,
У расход приказасте,
Ви исти , што крст не знате како изгледа
Што ми очи
Воском натописте
Па вас губава губа из душе изједа,

Што се на беду и јад наклописте
Усана модрих а ума блиједа
Не пишем ни о чему више,
Написало се само.

Миомир Мики Јовановић


13.07.2009.

SOLARIJUM ZA ZMIJU

Žalila se jedna zmija
zoo-vrta upravniku,
zadovoljna više nije
smeštajem u stakleniku.

Na odluku ovu tešku
nepravda je nju podstakla:
„Zašto samo mi gmizavci
da budemo iza stakla?“

Zorica Prokopić


STIH DANA 12.07.2009.

PREINAČITELJ

Tasove je prevrnuo
kao strmoglavi vetar.

Zapalio nebo
munjama strasti.

Zaplesao alejama
kao splet svežeg lišča.

Ispunio ravnicu
pričom bez straha.

Živi u meni, radosno,
ljubavi djerdan.

Bogdanka Rakić


PESMA NEDELJE 11.07.2009.

Пјесникова религија

Званије је свештено појете,
Глас је његов неба влијаније,
Луча свијетла руководитељ му,
Дијалект му величанство Творца.

Петар II Петровић Његош

Пјесници су искре божанствене,
Мреже фине које Господ плете,
Бесмртношћу душе озарене,
Ризничари радости и сјете.

Пјесницима све је поезија,
Мрак и свјетло стиховима мире,
Њима сунце и у тмини сија,
Вукови им личе на пастире.

Природа се мноштвом шкољки украсила,
Ал` само по нека сјајни бисер крије,
Само ријетке надахњује божанствена сила,
Све што има риму, поезија није.

Немојте се стога трудит`, труд с тим нема ништа,
Да похвале од преварног свијета добијете,
Кад вам душе Духу Светом буду уточишта,
Постаћете род бесмртни, пламене поете.

Невен Милаковић


STIH DANA 10.07.2009.

NOĆ KAO STVORENA ZA…

Tanka je Vaša priča,
Gospodine,
otuzan dramski zaplet,
kraj je tako očekivana
neminovnost.
I ja Vas,
noćas,
žalim…

Oprostite
što sam Vas spoznala
golog
u paperju prevara.
Moje mačje oči
prodiru korz maglu.
Dar
ili kazna Božja?

Gadimi se ljigvost
u vašim očima,
ti
ofucani stihovi
na koje,
valjda,
još uvek padaju
nedozrele devojčice
srednjih godina…

Svetlana Biorac-Matić


PESMA NEDELJE- 09.07.2009.

VELIKI PRASAK

veliki prasak

cvet na obzorju

kaldrma

oko dvora suma

na zidu grafit

i talasi

tvoj osmeh

slucajni pogled

i namerni dodir

volim te

rekla si – ti si moj lavirint

preskacem

izmisljen razlog

nepotrebno caskanje

i prozor

menjam jutro tobom

govorim

kad se probudim

(C) Spasoje Ž. Milovanović


08.07.2009.

Predskazanje

Crna eja na prozor mu sleće,
lupka krilom i krešti i pišti…
Što ga srce, što ga glava tišti-
da l’ proleće dočekati neće?!

Zimu zimi uz bolove lude,
kukuvija na prozor mu sleće,
plaši njega, al’ i druge ljude-
on proleće dočekati neće!

Miljojko Milojević


06.07.2009.

Пјесникова религија

Немојте се стога трудит`, труд с тим нема ништа,
Да похвале од преварног свијета добијете,
Кад вам душе Духу Светом буду уточишта,
Постаћете род бесмртни, пламене поете.

Невен Милаковић


STIH DANA – 05.07.2009.

Na ivici stene
osluškivao sam dah vetra
tražeci u njemu
tvoj glas.

Vetar je doneo samo buru.

Sa ivice stene
gledao sam zalazak sunca
tražeci u njemu
sjaj tvojih ociju.

Sunce je zašlo u more suza

ZALAZAK SUNCA -Zoran Hristov


STIH DANA – 04.07.2009.

Не буди, не буди ме, пусти
да убедим себе да сам снио.
Ко су они, одакле су дошли?
Свет је овај без њих лепши био.

Не буди ме – Сава Илић

METAMORFOZA – Angelina Radulović

Linga

METAMORFOZA

Kad se pomrače u tebi
i poslednje ideje,
zapahnut slepim iluzijama
tražićeš kompas,
utiraćeš put,
plakaće ti na ramenu
ogrešeni bivši sveci.
Tražićeš Boga
kog si davno ostavio,
ispljuvanog u nekom budžaku,
da izdahne, poput svih ljudi.

Ostaćeš zapanjen
u oblaku saznanja,
da nemaš vise prava
na drugovanje,
sa razbludelim andjelima.
Jedina neprolaznost
u tvom životu
je nada koja evo,
naočigled ti umire,
trajanjem iskopanim
iz rastrganih dosanjavanja,
isčekivanje Velikog suda.

Gledaćeš, ti,
povlašćeni grehom,
upiraćeš prstom
na njega ne sluteći
kako si već naučio
da zaboraviš da voliš.
Otima te bagra,
a čovek sveteći se,
postaje nedostojan
da bude Bog.

Umiraćes misleći
da si sam hram,
da sve što dotakneš
postaje nekome svetinja,
nekome grob.
Raspukla se pred tobom
neka istrošena nadanja,
slamka koja zrači spas.

Kad isčeprkaš
u sebi nevine misli,
kad sapereš tvrdnje
da te plaši strah,
naučiš da naričeš
i voliš u isti mah,
naći ceš ga,
jer nije čovek
i jači je
od svakoga od nas.

(C) 2005 – A. R.

ONA – Angelina Radulović

Linga

ONA

Užasno se trudeći,
da ne provale treptaji
jedne slike nestvarne iz mene,
da ne oteku sa suzama pred svima,
običnima,
čuvajući bol što cepa trajanje,
stideći se,
ja ne prestajem,
da volim daleku senku,
koju više nemam.

Sećanje vraća osmeh nad kolevkom,
cepa se duša u svakom danu,
nizu sumornih godina,
želi da nestane, samo da može.
A onda se urlik ranjene zveri
potajno, divlje otima.

U tami, bez tudjeg dodira,
ne delim, već živim svoj bol,
a tako i plačem ,
tugu nosim nestvarno,
nestvarno i patim
svojski se trudim,
da je ne spomenem
pred svima,
više ne izgovaram reč.

Rodila me…
Volim je i dalje,
a dele nas,
samo zemlja i prašina.

(C) Angelina Radulović – Linga

НЕ БУДИ МЕ – Сава Илић

Sava Ilić

НЕ БУДИ МЕ

Не буди, не буди ме данас
да се душа од бола не гуши,
док с презиром кроз раље живота
гледам овај свет како се руши.

Не буди, не буди ме, пусти
да убедим себе да сам снио.
Ко су они, одакле су дошли?
Свет је овај без њих лепши био.

Не буди, не буди ме, чему?…
Не познајем више ове људе,
та безличја ко сенке нас прате,
расипају коб коју нам нуде.

Не буди, не буди ме никад ,
спокојство ми из душе отето,
уморан сам од безумља људског
пустите ме, да преспавам све то.

Сава Илић

ČUVARI PRAVA NA ISTINU – Ljubodrag Obradović

Ljuba

ČUVARI PRAVA NA ISTINU

Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide
i nikad se ne stide.

Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi rade,
ljudi svojim putem žmure…
I srce se nemoćno jedi,
dok na zapadu
nada bledi.

Uvek sam!
Danas što šta znaš,
ideale ne odbacaš.
U susret zori,
razum umorom
te obori.

Uvek sam,
putanja smešna.
Još bi da se boriš,
ali glad ?
Čuvari i nadu
prodali.

Uvek sam,
to je tvoja sudbina!
Ako se sam ne sokoliš,
čuvari pijani i bez vina,
još pomisliće
da ih ti voliš.

Uvek sam,
pođi sledeći srca želje…
Kad pronađeš odgovore,
čuvari biće čuvani!
Svakoga sutra,
čeka svoje veselje.

(C) Ljubodrag Obradović

Ne znam – Miro Beribaka

Ne znam

Ne znam

da li ću preživjeti

predstojeću

bitku,

kada ni

stare rane,

još zarasle

nisu,

dok crne ptice,

smotre me

i nadlijeću,

a zvjerinje čeka,

iz prikrajka,

da se najede,

mesa…

Ne znam,

al’ ja je već

unaprijed,

poslednjom zovem.

Ne znam

da li će granuti

sunce

na bojevom polju,

kada sve već,

gotovo bude

i dim se raziđe

i kada

prodavačice ljubavi

ispostave račun

stalnome gostu,

koji jednom sedmično,

svraća

i da li će mi

i dalje, kasirka

pružati ruku,

da uzme novac, za

francuski hljeb

sa zapečenom

koricom

i kada kreditori

pošalju račune,

rate za kola

i kamate

i kamate na kamate

i koješta još…

A oblaci će

i dalje da plove

u pravcu moje kuće.

Ka istoku…

Miro Beribaka

Pages: Prev 1 2 3 ... 462 463 464 465 466 467 468 ... 493 494 495 Next