Ово је требала да буде песма али … Зоран Матић

Зоран Матић

ОВО ЈЕ ТРАБАЛА ДА БУДЕ ПЕСМА, АЛИ…

Седео је испред белог платна, опчињен белином ништавила пред њим.
Полако је устао.
Сетио се једне вечери.
Сетио се далеке ватре на другом крају залива.
Речи песме које није могао разазнати.
Сипао је боје на палету и помешао их .
Ноћ је падала.
Упало је свеће.
Сунце, оно велико и црвено нестајало је у полутами.
Повукао је кистом линију.
Сликао је.
Насликао је једну безимену плажу, ноћ, бели песак, таласе, њу.
Стајала је у води.
У белој летнјој хаљини.
Ветар је дувао.
У њеним подигнутим рукама вијорила се бела ешарпа.
Сликао је.
Насликао је боцу црног опорог вина негде на песку.
Насликао је и кошару са воћем, две чаше, простирку која је све то чувала.
Насликао је ватру негде у даљини.
Сликао је.
Насликао је Месец и Звезде.
Насликао је месечеву срму на њеним раменима.
Срму у њеној коси, на њеним грудима.
Онда је насликао море.
Море, црно и немирно.
Сликао је велике таласе.
Сликао је хук мора и ветра.
Сликао је ту таму и чељуст звери која је цепала бела једра.
Сликао је кресте великих таласа.
Сликао је како су се кидали јарболи, ломиле болне бокове изгубљених надања.
А у даљини, у даљини, насликао је светлост.
Светлост која се није гасила, светлост која је трајала.
Насликао је прамац окован сребрним морем који је јездио ка њој.
Свеће су још гореле када је завршио.
Свануло је.
Одмакао се од платна, вратио се неколико пута да би поправио боју.
Погледао је нови дан.
Било је неке туге у његовим очима.
Туге коју није скривао.
Туге за неким речима, додирима.
Отворио је прозор.
Хладни зимски дан, говорио је, да је више никада неће наћи.

Зоран Матић

СТУДЕНИЧКА (Рајици Драгићевићу) – Марина Жинић Илић

Студен застудени, а Студеница се не
Предаје
Као ни ти, брате по перу.

Кад одеш као да покосиш бол уместо траве
И вратиш се пун звоњаве.
Помериш казаљке на сату и циљаш
Даљински
У то ново, срећније сутра.

И роса се расани и сунце гране
Кад изађеш овде међу људе
Већи за калем што га око гризе
С надом у јутрење.

Студен застудени, а Студеница се не
Предаје
И Косову не да, да га прекрије тама.

Гледај, не дај
Да нам отму потоњу кап.
Под сунце језика сврати и запиши бар
Ово неће проћи без нас.

Стадо Божије, срце иште хајдуке…,
Једном ћемо пред унуке, запиши.
Опет бол и Јудин пољубац.

Из поетске збирке ” Видине”, стр. 464

U KAFANI,,?,, – BILE MILOJEVIĆ

bilimikica1

 

 

 

 

 

U  KAFANI  ,, ?,,
   

                         Istinito i slično starogradskoj pesmici

Moja draga sa šeširom
preko guste kose vrane,
poigra se s mojim mirom
u mirisne majske dane.

Volela me s puno nade
žara, čežnji u svitanja…
A jednom joj na um pade
da odemo u kafanu ,, ? ,,

Ostali smo tu do zore…
Tu, gde jeca violina,
prigušena svetla gore,
tužna posta draga fina.

U svitanja u kafani ,, ?,,
pored puno praznih čaša,
nem ostadoh na pitanja:
zašto vene ljubav naša.. .

Kalemegdan grli zora,
večno plavu traku Save
i nas dvoje ispod bora.

Dok trepere zvezde plave
treperimo i nas dvoje,
al nema žara, nema dara,
za nemirne ruke moje.. .

U svitanje rujne zore
za rastanak dok se sprema
s tugom nam se srca bore…

Otišli smo na dve strane,
ja i draga sa šeirom
preko bujne kose vrane.
Ona s suzom, ja s nemirom…

Miljojko Milojević

ДЕВОЈЧИЦИ Дуле Р. Пауновић

                  ДЕВОЈЧИЦИ

Седећи на литици поред Дунава

У стени клешем Твој лик, пишем твоје име

и дописујем: воли, воли ме…

док у дубинама вирова гледам Твоје лепо лице,

моја Девојчице !

 

На љубав нашу само бледо сећање је остало

а лишће одавно опало

скрило је место на коме смо загрљени били

и о будућности снили.

 

Ако желиш да живимо, оживи наше успомене,

ако желиш мене…

слутим, у заборав је све наше одавно пало,

 

можда ништа није остало.

Можда…али, у мени живи и живеће нада:

док клешем Твој лик, пишем песму…као сада.

 

У Мајданпеку

13. септембра 2006. год.

 

Дуле Р. Пауновић

ОПСТАНАК – Дуле Р. Пауновић

Dule

ОПСТАНАК

Одувек сам био сам, то је судбина моја
и не плачем више, одавно су пресахле сузе.
Само чекам да ме обрадује блага реч твоја
ако дођеш, ако те неко већ из мог сна не узе. 

Тако ти растеш у чекању и мојој нади:
постајеш велика, све већа… постајеш НЕКО,
за мене само. И стари сат је стао, не ради…
И зашто би ? Мој живот је одавно истеко. 

Али, варљиве су судбина и срећа:
већ сутра ћеш бити у глибу, немоћна и сама,
гледаћеш како, титрајући, догорева твоја свећа,

као ја сада. Надираће и гушиће те густа тама.
Нестајаћеш, постајаћеш НИКО, аја ћу расти…
Дозиваћеш ме, незнам хоћу ли те спасти ? 

Дуле Р. Пауновић

У Мајданпеку
3.августа 2004. год.

BOŽIĆNA MOLITVA – Neven Milaković

Neven

Божићна Молитва

Данас се молим за све оне
за које нема ко да се помоли,
за мале, безначајне људе
који никоме не требају,
за заборављене…
одбачене, намучене…
за оне које нико не воли,
молим се плачући за неприлагођене…
и ја сам један од њих на крају.

Данас сам умјесто свијеће
разгорио љубав за слабе,
за оне што не умију да се наљуте,
што умјесто виком узврате сузама,
заклони их Господе од очију гладних,
не дај да их звијери подмукле уграбе,
ко би нам душе гријао студене,
преклињим Те Боже…
нек остану с нама.

Преклињем Те
Сведржитељу земље и Неба
остави ми ову сламку Спаса
коју грчевито стежем
са ова три сломљена прста,
Вјером ћу праведном себе распети
и копљем се пробости ако треба,
ал’ морам знати
да ће остати јагњад Божија
испод Крста.

Невен Милаковић – Ликота

POETSKA TIŠINA – Snežana Čkojić

snezanackojic1

POETSKA TIŠINA

Najstarijoj pesmi se ne može razumeti jezik.
Ne spoznaje se između uglova
na policama i nije za pevanje…

Ona je mučiteljica lažnog za čula!
A laž eliksir bučnih.

Pramenovi navučeni na kožu tla
su isuviše prijatni
da bi se hteli strgnuti…
Usta obdarena ćutnjom nemaju pokret
a da se ne zagrcnu u istini.
Crkva tu nije zid, ni četiri zida.
Svetac.
Slika.

Nasilno oprana površina već bi izbledela…

Više nema stih
arija što su je stari znali
o vasioni u pokretu etera.
(Sada je iluzija ponosnih)
TO JE ODVAJANJE TELA!
Kao najviši zakon pesnika
o kreativnoj slobodi
udahnuta je jedino
u petskoj tišini sna.

(C) Snežana Čkojić,
Valjevo 2008
www.geocities.com/snezana_ckojic

Pages: Prev 1 2 3 ... 463 464 465 466 467 468 469 ... 484 485 486 Next