M(l)atematičar – Zoran Hristov

Zoran Hristov

Neki dan, upoznah čoveka koji mi ‘ladno kroz priču reče da piše erotske priče i zaradjuje pare. Nije da sam mu ukrao ideju pa da i ja maznem neku kintu…al reših da se oprobam. Pa šta mi b(L)og uz svemoćnog ФејсБука da.

Okreni, obrni, reših da udarim po matematici, jer ako se tu gde sam najslabiji pokažem dobro, onda ću tamo gde sam dobar…da najebem.

Dakle, matematika i ja.

Slab sam vam ja matematičar, stalno sam iz matiša dobijao ocenu onako, od profesora. Ne preko veze, niti daleko bilo mita. To nikad ne bih uradio. Ne ni na “lepe oči” (iako mi jedna drugarica reče nešto na tu temu)… ja sam vam to više dobio u skladu sa onom našom domaćom poslovicom. ” Ne onodi lep, onodi uporan”.

Nastavi sa čitanjem “M(l)atematičar — Zoran Hristov”

БЛИЗИНА ДАЛЕКА – Сава Илић

Сава

БЛИЗИНА ДАЛЕКА

Kao руком нежно милују те ветри
и у ритму твога тела чари кроје,
од хиљаде миља посташе нам метри,
а у ствари само пар корака броје.

Близином се нашом слутише додири
узаврелих тела што ко огањ горе,
пробудили давно усахли немири
што се усекоше у душу ко боре.

Страх од близине што ка стрепњи жуди
искушењу страсти препустисмо своје,
сада као многи овог света људи
једно другом страни постасмо нас двоје.

Ми олако своје победисмо страсти,
без иоле бола, укуса горчине,
то је ипак пораз њихових слабости,
никаква победа због наше јачине.

Као руком нежно милују те ветри,
у чарима твојим сад ужива неко,
од хиљаде миља нестадоше метри,
сад смо сасвим близу, ал тако далеко.

Сава Илић

ORAH – Sava Ilić

SavaIlić

ОРАХ

У дворишту из мога детињства
где још стоје многе друге ствари,
са дебелим хладом своје крошње
сав поносан стоји орах стари.

Кад се сетим колико сам пута
када скривим на њему се крио,
а ту га је посадио отац
с мојим дедом, кад је деран био.

А ми деца по њему се пели,
ломили му без разлога гране,
много пута падали са њега
и кроз сузе целивали ране.

Највећа је радост за нас била
када дође време да се бере,
тад је била непоштедна борба
ко ће брже, више да се вере?

Па кад зима обели пољаном,
а Божић нам закуца на врата,
орахе смо тражили по слами ,
што с Бадњаком унесе их тата.

Ја још памтим речи свога деде,
што их рече та старина глува:
– Орах вам је, децо, свето дрво,
он нам кућу од зла сваког чува.

Сава Илић

SvetlanaSA

RASPRODAJA

Rasprodajte  pesme

Dajte ih u bescenje

Ili neka ode dovraga sva ta poezija

I svi ti hvalospevi moje sujete

Grčevito držanje za priznanja

Ta potreba, u  čoveku

Izmedju pišanja i sranja

Oprostite

I to su samo potrebe

Nije im mesto ovde?

Dok se sujeta drži svojih priznanja

Ona mora i biće nahranjena

Na kraju

„Poezija, to sam ja“

Reče poeta

Ma do vraga sa njim

(C) Svetlana Stanković – Avakumović

Zora gasne u jutru što svane – Milorad J. Nikić

Nikić

Zora gasne u jutru što svane

Ne znam draga, čime da te mazim
Očima u kojim više nema sjaja
Rečima koje nista ti ne znače
Rukama što ti nisu zagonetka
I je li ovo već početak kraja?

U tebi možda i sad prošlost živi
I val kajanja za valom se mreska
Sa mnom su ti dani jednolični,  sivi
Ako je ljubav promašaj i greška
I njen kraj je bez novog početka.

Možda u tamu zračak svetla kane
Sa tajne zvezde što sja iz daleka
Zora zgasne u jutru što svane
U modrom viru tajnu krije reka
Na dnu sam, i kad plićak gazim.

Milorad J. Nikić

TREŠNJA – Zorica Prokopić

Aurora

TREŠNJA

Zamisli jednu ovakvu sliku:
sunce se pomalja iza brega,
rosa se prosula po livadama,
tišina na malo selo nalegla.

U jednoj kući na kraju puta
dečak u svojoj postelji spava,
al miran nije – nemirnih snova
puna je njegova usnula glava.

U pohod slavni s drugom je iš’o,
pa sad o tome sav srećan sanja.
Juče su zajedno dan proveli
u krošnji punoj ranih trešanja.

Zar ima išta slađe od toga
kad na najvišu granu staneš,
pa zrele trešnje jedeš i jedeš
i prosto ne znaš da prestaneš?

Zbog toga nek se ne čudi niko
što jorgan i jastuk nisu gde treba.
Ko bi mogao da ostane miran
kad kiša trešanja pada sa neba?

(C) Zorica Prokopić
Aurora

Pages: Prev 1 2 3 ... 464 465 466 467 468 469 470 ... 493 494 495 Next