VRATITE MIR – Milica Perun Ivanović

Duše moje kuč

Izgubilo vrijeme

U čije je ruke

Nek’ ga vrati Bogu

Život mi je  dao

Na nju ima pravo

Zloruka osoba

Ključem što barata

Na đavoljoj bravi

Da otvori vrata

Bura da je vije

Slamaju talasi

Vratite mi dušu

Da se bolna skrasi

 

Iz neobjavljenog rukopisa

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1445

AKO SE VRATIM – Lepa S.

ako-se-vratim-lepa1

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1442

САЊАЛА СИ… – Дуле Р. Пауновић

С тугом у срцу сонет посвећујем Девојчици

После много година патњи сада твој сан гледам:

заборавила си га, али ја га забораву недам.

После много година, о нашој љубави сонет пишем:

заборавила си све, то ме боли, зато болно уздишем.

 

А сањала си: да ти лепо лице прекрива вео бели,

на прсту – бурму моју, на грудима – цвет пропупели.

Сањала си, сећам се, да те преносим преко прага…

сањала си, сањала… озарена, а ја те волех, моја драга.

 

Твоји снови у мојој души и данас живе:

сада ја њих сањам, живим их у зоре суморне и сиве:

они су моја коб, судбина али и једина нада…

 

они су ми све. Зато и сада одем, као некада

крај реке, на литицу, где смо загрљени и срећни снили

волели се, у љубав веровали и срећни, срећни смо били.

 

Дуле Р. Пауновић

 

 

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1431

NEMAN – Milica Perun Ivanović

MilicaIP

NEMAN

Otimam se uzalud
                     Proždire me tuga 

                    

U čeljusti njene
                     Svaki dio mene 

                    

Pratioc mi vjeran
                    Sve do sudnjeg dana                   

                  

Ko’ Bog da ne gleda
                    Kolika mi je drama

 

(C) Milica Perunović-Ivanović
Iz neobjavljenog rukopisa

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1419

SKRIVENA PJESMA – Božo Popadić Aktus

Skrivena pjesma

 

Ovo je skrivena pjesma,
puna ljubavi.
Skrio sam je na mjestu
našeg prvog susreta,
kao pod mahovinom
stoljetnog hrasta,
na mjestu
kome se vraćaš,
kao i ja.

Tamo gdje su nam srca
prvi put
ljubavnim titrajima
zatitrala.
Na mjestu na koje se
kao lopovi prikradamo
ponekad,
da osjetimo onu slast
krađe misli
punih ljubavi.
ovo je pjesma samo za tebe
jedina moja ljubavi,
moja voljena.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1414

Поезија – Зоран Матић

the_watchers_ruin_by_matt_west

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1399

STIH DANA – bira Lepa Simić

zeljkosulaver

 

 

 

 

 

OSTAVLJENA OKUĆNICA -Željko Sulaver

Obzorjem obasjani okrajci
Opusteli odavno ostaše,
Oglodan orah, osunčan opet
Osokoljeni orli obraše.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1387

MOST – Milica Perun. Ivanović

MilicIP

MOST
 
Most mladosti

Preko stare rijeke

Obale viže

Suvom travkom

Kupine zrele

Što dječje ruke

Nižu nedozrele

Kao bisere

 

Rastanak

Na starom mostu

Povratke čeka

Traju on i rijeka

 

Širinom dlana

Krvare kupine dozrele

Slamke nema

Most obale razdvaja

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1365

STARI DOM

MilicIP

STARI DOM 

Utrne li

Plam vatre

Na dugo

Zapreće ognjište

Gasi se stanište

 

Dodirom rijetkim

Zajecaju reze

Kada se nenadno

Svrati u kuću staru

Što bijaše dom

 

Upali svijeća

Pomoli Bog

Vratnica se nakloni

Na stari dom

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1356

ВЕСЕЛА МЕНАЖЕРИЈА – Дуле Р. Пауновић

ВЕСЕЛА МЕНАЖЕРИЈА

Једна причљива баба

и још једна крекетава жаба

дигле су велику грају

па су се само оне чуле у крају.

 

Причале су празну причу неку

и тако су пробудиле у грму зеку.

Зека отвори сањиве очи

па пред бабу и жабу искочи.

 

И… жаба у воду скочи,

баба исколачи ракијаве очи,

прекрсти се три пута брзо

и упита се: који се ђаво на њу наврзо ?

 

Одговор сачекала није

да што пре побегне – беше јој милије.

Бежи баба, све репате ђаволе псује

а зека бели само се мудро осмехује,

 

па утврди: и ја сам јунак данас постао

још вели: и најслађу травку да би дао

да неко песму испева и ово види

да се његов род више ничег не стиди.

 

Дуле Р. Пауновић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1349

Писаћу – Зоран Матић

Писаћу - Зоран Матић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1341

KRUG – Svetlana Biorac – Matić

 

Ilustracija – Lepa S. :))

krug-ceca

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1336

GALOP Milica Perunović Ivanović

Brodićemo posteljom trava

Tvoje će bedro da se pjeni

Znam kako da ti grivu

Pomamnu spletem

Ziubima ću ti međ’ plećke

Samo toliko

Da sladak bol osjetiš

Bez biča ću te uzjahati

To lud je galop bez sedla

U meni smak je svijeta

Pred nama juri

Vasljena cijla

Zelena polja

Galop je za dovje

Ždrebice moja

 

MilicaIP

 

 

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1288

ŽELJA – Dragica Ždralić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1313

I TAKO – Zoran Hristov

Зоран Христов

И ТАКО…

Кренем ти ја,
једно јутро у рану зору
ту око пет ил’ пола шес’
ал’ шес’ сигурно није прошло,
право у поље.
Бацим на леђа клепану косу,
а у џеп ставим камен брусни
на главу метнем шешир стари
онај дедин, пробушен сламни
па низ сокаке, у ливаду.

Идем тако, и вучем ноге
прашина се иза мен’ диже
сагнуо главу па као мислим…
кад ме комшија Живко стиже.

‘број’т’ро комшијо, ‘де си пош’о
ја еве дидем траву да косим,
па вид’о тебе и мислим кој’си
баш смо га јутрос уранили….

Прича Живко, ја га к’о слушам
док не дођосмо до ливаду.
Баш кад сам стиг’о, и поглед диг’о
да видим небо
дал’ можда неће пада киша
и дал’да косим зелену траву
Живко извади мученицу.

Живи били први комшијо
у здравље траве косили,
сено пред краве износили,
краве да дав’у млеко бело
да се град ‘рани из нашо село
да су нам здраве домаћице
сисе да су гим ко лубенице…
па си Живко стаде да ређа
овце и козе, шуме и њиве
чуди ме к’о му се језик не свеза
ко празна воденица меље
а из флашу ич не натеза.

Узо му флашу из руке,
ај жив ми бијо драги комшијо,
натего флашу, пооодооообар цуг
после и Живко, ко прави друг
па ударисмо у косидбу.

Коси Живко, косим и ја,
до подне косисмо обадва
мало косимо, па мало тргнемо
звезда припекла, дал да се врнемо
ил’да још неки откос обрнемо.

Коси и удри, бруси и удри
покосисмо моју ливаду
и пописмо кило ракију.

Косили би и у његово
с’м ливаду кад му нађемо
Ту је негде, обадва знамо
ал’ не мож’ се без флашу снађемо
навикли, брате, кроз њу да гледамо
сад више не мож’да косимо
ниту дом умемо да се врнемо.

‘ај Живко да ‘ватамо ‘лад
млого смо брате данас косили
б’ш смо се мушки уморили
Не б’е брате, несмо пијани
с’м смо весели и раздрагани
што нам посао добро иде
пописмо ракију, ники не виде.

…….

има још….ал кад косимо у његово.

Зоран Христов

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1300

Pages: Prev 1 2 3 ... 481 482 483 484 485 486 487 ... 503 504 505 Next

Load more