BOŽIĆNA MOLITVA – Neven Milaković

Neven

Божићна Молитва

Данас се молим за све оне
за које нема ко да се помоли,
за мале, безначајне људе
који никоме не требају,
за заборављене…
одбачене, намучене…
за оне које нико не воли,
молим се плачући за неприлагођене…
и ја сам један од њих на крају.

Данас сам умјесто свијеће
разгорио љубав за слабе,
за оне што не умију да се наљуте,
што умјесто виком узврате сузама,
заклони их Господе од очију гладних,
не дај да их звијери подмукле уграбе,
ко би нам душе гријао студене,
преклињим Те Боже…
нек остану с нама.

Преклињем Те
Сведржитељу земље и Неба
остави ми ову сламку Спаса
коју грчевито стежем
са ова три сломљена прста,
Вјером ћу праведном себе распети
и копљем се пробости ако треба,
ал’ морам знати
да ће остати јагњад Божија
испод Крста.

Невен Милаковић – Ликота

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1134

STIH DANA JANUAR 2009.

STIH DANA BIRA Bogdanka Rakic

01.06.2009.

MESECEVO GUMNO-Slobodan Ivanovic

slobodanivanovic2009

To što noćas
na mesečevom gumnu
ti i ja drhtimo u znoju
nije od uznosa našeg.

To kroz vene tvoje
kosmički prasak kreće
Kumova slama
gori od žara.

Životne sokove moje
vatromet sreće pokreće
To kosmos
novi život stvara.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1131

POETSKA TIŠINA – Snežana Čkojić

snezanackojic1

POETSKA TIŠINA

Najstarijoj pesmi se ne može razumeti jezik.
Ne spoznaje se između uglova
na policama i nije za pevanje…

Ona je mučiteljica lažnog za čula!
A laž eliksir bučnih.

Pramenovi navučeni na kožu tla
su isuviše prijatni
da bi se hteli strgnuti…
Usta obdarena ćutnjom nemaju pokret
a da se ne zagrcnu u istini.
Crkva tu nije zid, ni četiri zida.
Svetac.
Slika.

Nasilno oprana površina već bi izbledela…

Više nema stih
arija što su je stari znali
o vasioni u pokretu etera.
(Sada je iluzija ponosnih)
TO JE ODVAJANJE TELA!
Kao najviši zakon pesnika
o kreativnoj slobodi
udahnuta je jedino
u petskoj tišini sna.

(C) Snežana Čkojić,
Valjevo 2008
www.geocities.com/snezana_ckojic

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1129

KRSNA SLAVA – Neven Milaković

Neven

КРСНА СЛАВА

Још свјетлости дневне нема, а кућа је обасјана,
још мирују звона Света, а душа се сретна смије,
гласом свих ми праотаца одјекује зора рана:
“Пали свијећу домаћине, свану Свети Игњатије!”

Вријеме данас не постоји, будуће се с` прошлим стапа,
ево стижу прађедови да славе са потомцима,
предводи их стари Малеш показујућ` врхом штапа:
“Ту се слави стара Слава, ту још вјерних Срба има!”

“Ту поштују мој аманет, ту кандило и сад гори,
пред Иконом заштитника рода нашег, још се моле”.
Војвода се смијеши стари, док прађеду мојем збори:
“Благословен био сине, још Те чеда Твоја воле.”

А прађед се усправио, прса му се надимају,
из ока му суза блиста, старачком је руком скрива,
њом милује оца мога, к`о ђедови што то знају:
“Благословен био сине, још је наша лоза жива!”

И отац се благо смијеши, само Он је тако знао,
у око му небо стало, Рај Му видим у очима,
па је тако благородно свог унука дотакао:
“Благословен био сине, па унуке дочекао!”

И сви тако као један, Светитељу приступаше
главе своје приклонише, да Му руку цјеливају:
“Хвала Свети Игњатије, не тражимо ништа више,
јер виђесмо да потомци, прадједовски завјет знају!”

Невен Милаковић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1124

PISMO GOSPODINU MINISTRU – Sidja Živković

СТВАРАЛАШТВО ЗА ДЕЦУ
SIDJA

ПИСМО ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ

Господине министре, поштовани чико,
Пишем вам у циљу побољшања школе
Примите к знању моје саопштење
Понедељак деца, никако не воле

Недељом по подне, кад се варош смири
(што би рекла песма из старога Врања)
залепи се мама за ријалити шоу
драги тата хрче, то јест, гласно сања.

Шта остаје нама, осим да са лоптом
Излетимо негде, где ће бити боље,
До ливаде неке ил` школског терена
Па да се играмо све до миле воље

Господине министре, поштовани чико,
Кад су деца срећна, држава је јака,
Порука је јасна коју шаљем у име
И оних из осмог и малих првака.

У недељу вече, грчеви нас стежу,
Помислимо л` мало на сутрашње сате:
Обнављање, контролни, писмени па тест.
помагајте чико, ако Бога знате.

Не бисмо да укинете понедељком школу
(лично једва чекам осмех једног лица)
донесите само закон с једним чланом:
понедељком забрана давања јединица.

Сиђа Живковић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1101

RAPSODIJA – Vesna Denčić

Vesna Denčić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1090

HRAST – Milovan Veselinović

Milovan Veselinović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1088

VATRA – Ljubodrag Obradović

Ljuba

VATRA

Kako gori ono drvo,
kao moj život
miša u staklenci.
Besomučno zvone zvona,
dok vetrovi tope sneg.

Nešto novo,
u igri prolaženja
vremena kroz moje žile.
Uvek nešto novo.
Plave, pa ljubičaste glave,
uplašenih vrabaca na bunjištu.
Sve je novo,
ništa se ne ponavlja.
Ista je samo nakostrešenost,
ista je samo bojaznost,
ista je samo strepnja.

Kako gori ono drvo,
vatrom u mojim očima,
dok gledam proticanje
plavog jata lastavica.
Kako gori moj mozak
dok slušam nedoumice duše
i drhtim od mogućnosti,
koje će sutra postati prošlost.
Oh, kako gorim ja,
dok prokockano vreme
odlazi iz tela,
a petlovi bude novi dan
za miša u staklenci.

Besomučno zvone zvona,
dok vetrovi tope sneg

C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1084

Srećna Nova godina – Zoran Hristov

Poštovani prijatelji, u Novoj godini želim vam ispunjenje svih želja.

Zoran Hristov

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1073

SREĆNA NOVA – Sladjana Ivanović – Slap

Slap Čestitka

Svim članovima i ljubiteljima sajta Srećna Nova Godina,
puno ljubavi, sreće i zdravlja i prelepih stihova
od srca želi Sladjana Ivanović – Slap

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1068

SREĆNA NOVA 2009 GODINA – Lepa Simić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1065

MINUT DO… – Lepa Simić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1062

SVE DOK JE SUNCA I NEBA – Goran Todić

Goran Todić

SVE DOK JE SUNCA I NEBA

Može li dan bez svetlosti?
Noć bez mraka?
Jutro bez Zore?
Da li može tuga bez žalosti?
Boj bez junaka?
Soko bez gore?

Tako isto ne može Zemlja moja
bez Svetoga Kosova.

Postoji li negde more bez vode?
Mesec bez sjaja?
Potok bez kamena?
Besmislen je život bez slobode,
početak bez kraja,
ruka bez ramena.

Nezamisliva je Zemlja moja
bez Svetinje svoje, Kosova.

Ima li srca sto kuca bez krvi?
Može li se videti bez očiju?
Sta je znanje bez pameti?
Zar sila ljubav da nam smrvi?
Zar da nam dušu bezdušni ubiju?
Zar se može Tapija oteti?

Sve dok je Sunca i Neba,
i vere u Gospoda Boga,
Srbi se odreći neće
Svetoga Kosova svoga.

(C) Goran Todić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1051

JEDNA PESMA ZA PLAKANJE – Slavoljub Jovanović

Ljuba Jovanović

JEDNA PESMA ZA PLAKANJE

Ko ukloni rumenilo sa lica ti veseloga,
ko posadi tamne bore, mračne senke pod očima,
kud nestade ona žena sa reljefa lika tvoga,
sa prolećem u osmehu i videlom u noćima?

Ko ugasi grotlo srca i poseče drvo strasti
i oduze miris cvetu i pokida svicu krila,
ubi pesmu u slavuju i obori gnezdo lasti?
Šta se zbilo s tobom, mila, da ne budeš što si bila?

Ko to krade suncu boje, da nam zora ne zarudi,
nad kolevkom, kraj ognjišta, da se jutro ne pozlati,
ko uspava mladog lava, da se nikad ne probudi,
i otera belu rodu, da se domu ne povrati?

Ko oglobi deci mleko i mrtvacu večnu kuću
i potkopa iz potaje stablo našeg rodoslova,
ko obrisa spektre boja i sutonu i svanuću
i pred svoje noge prosu kolačiće naših snova?

Tražio sam pravo tamo gde je uvek bilo krivo,
pa ožiljke nosim kao prijateljsko milovanje,
u mrtvom sam telu bio zarobljeno srce živo
u kojem sam odživeo jednu pesmu za plakanje.

(C) Slavoljub Jovanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1046

NEDOSTAJEŠ MI – Zorica Brkić

Zoca

NEDOSTAJEŠ MI

Noćas ću biti zvezda
što te u stopu prati,
a oči tvoje, pune žudnje,
zlatnim ću sjajem obasjati,
u zanosnoj tišini
što nebo krasi,
za tebe i mene
noćas ću sjati i sjati…

Biću tvoj spokoj
u tami dok lelujaju trave,
uspavane mirise
razbudiću pred svitanje,
jata slavuja raspršiti
iznad tvoje glave,
dok gledaš ka nebu
znaćeš da postojim,
u mesečini punoj strasti,
bez ljubavi i zvezde umiru,
nedostaješ mi,
zagrli me osmehom
da se ne ugasim.

(C) Zorica Brkić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1042

Pages: Prev 1 2 3 ... 483 484 485 486 487 488 489 ... 503 504 505 Next

Load more