KAO CRNO VINO – Zoran Hristov

ZoranHristov

Ti si meni kao crno vino
pamet mutiš i dušu opijaš,
ti si meni kao crno vino
oko mene kada se uvijaš.

Pogledom me setnim ti zaneseš,

a dodirom teraš da poludim,
ti si meni kаo crno vino,
pamet svoju zbog tebe izgubim.

Od poljupca tvoga sav uzdrhtim,

u zanosu strasti tada gorim,
ti si meni kao crno vino,
za tebe ću uvek da se borim.

Zato tvoje oči stalno gledam,

jer u njima ljubav me veseli,
ti si meni kao crno vino,
da te pijem, svakog dana želim

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1016

Podela rada -V.D

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1008

Ja, Pevac Krelac – Sanja Petrović

Ku-ku-ri-ku!
Otpozdravljam jutro ja,
Pevac Krelac lično.
Ponos sam i dika samom sebi
a i mojim kokošima isto.
Svakoj pažnju posvećujem
taman toliko da ih zanos drži,
a ako ih on previše ponese
ja se nogama služim.
O kako samo umem da ih otresem…
Da se drugom okrenu…
e Boga mi, neće.
Ne dam, ne dam, sve su moje,
kokošije su sreće.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1002

DUBINA I SAN – Veljko Ladjevac

DUBINA I SAN

Stope koje ostaju za tobom
dok hodaš po mojim snovima
briše java.

Na njoj nisam sa tobom
ali je pišem velikim slovima
jer uz san je i ona prava.

Ujutro, tvoje stope vetar briše,
tek pročitam da na njima piše:
„Pati svako ko sanja,
  Pati svako ko sanja…“

Veljko Ladjevac

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/985

VOZ – VESNA DIMITRIJEVIĆ

VOZ

Kradem dan
satkan od uspomena
 i skrivenih želja.

Da bih pregledala
svaku osnovu i potku
-povlačim se u samoću.

Razdvajam ih
praveći prostor za nit mašte
i
provlačim novoizmišljene scene…

Šta se sve moglo desiti
da sam umesto:
”Neću”, rekla:
“Da,da! Hoću!”

***
Voz je prošao…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/983

СВЕТИ ЈОВАН – Невен Милаковић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/977

Utihle ptice usnulo zverinje – Milorad J. Nikic

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/971

KAO SLIKAR – Lepa Simic

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/965

Te noći nisam primetio zvezde – Peer Sever-Sena

ТЕ НОЋИ НИСАМ ПРИМЕТИО ЗВЕЗДЕ

Те ноћи
нисам приметио звезде
јер љубав је имала
зачарани укус меда.
А ти си ми рекла
да је то
као са срећом:
Отворићеш понекад
свој свемирни прозор
и пожелећеш твоје небо
ове ноћи
или свих година потом.
И ја се више
нисам усуђивао
да те ишта питам.
Гледао сам те озбиљно
после љубави
и љубећи увек
на твом лицу пронађох
моју срећу.
Jер љубав са тобом је увек имала
зачарани укус меда
а твоје је лице
лице свих жена
најлепше лице љубави.

…А волим те
необично дуго
необично тихо
као неку светлост
не сувише стварно.

Peer Sever-Sena

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/958

Utihle ptice usnulo zverinje – Milorad J.Nikić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/939

Slike detinjstva – Milorad J. Nikić

Nikić

Slike detinjstva

Slike detinjstva, kako smo fini

te davne, drage slicice raja.

Sedimo tako, brat, otac, mati

s veceri rane, pri mesecini

Godine neke, pri kraju maja

Procvale lipe, imasmo dve

Cvetale nisu usto vreme,

jedna prolazi druga tad gre

U vecer pustim sarova s lanca

proteze noge, na zvezde laje

od srece ne zna kuda bi pre

Na kolena mi sapu stavi

Govori nesto… il hoce reci

Neka mu vatra u ocima

al ne ume, il mu se ne da.

Sretan je eto, sto nas ima

I ko da juri u susret sreci

u noc se mlecnu strmoglavi.

A gore mesec, kosnica meda

Po svu noc srebro i zlato toci,

Blagoslov neki po nama pao.

Secam se scene kao od juce

Sarov iz mraka izroni, vuce

doneo zeca, skino sa loge,

Spusti ga meni pravo pod noge,

(voleo nas je – najvise mene)

drugar mu bejah najdrazi, prvi,

U trenu spazih zecije oci

Mrtve i otvorene, pruge od krvi

Krzno mu poput majcine ruke

mekano, nezno, o mili Boze

Kako mi bese jadnika zao

Srusena izba, te lipe dve

Izdjiko korov, zarasla basta,

pusto drvoriste u carstvu tuge

ograda kao stracke vedje,

Tisina grobna, sve spi i mre.

Ode nam sarov, ko boje s duge,

nesta njegovog laveza, zova,

umro nam otac, mati jos pre

Ostasmo za sad jos brat i ja,

mada i mi se vidjamo redje,

ali u meni je jos ziva masta

i uspomene na mog – sarova

Milorad J. Nikic

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/934

VOTKA S’LEDOM – Lepa Simic

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/930

KIŠNE KAPI – Latinka Djordjević

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/926

ЈЕФИМИЈИ – Драган Борисављевић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/923

САМО ПОЛАКО – Љубодраг Обрадовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/920

Pages: Prev 1 2 3 ... 485 486 487 488 489 490 491 ... 504 505 506 Next

Load more