ANA, PLAČI DUŠO, PLAČI… Miljojko Milojević

ana-placi-duso-placi.JPG

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/372

MALIŠEVAC – Rajica Dragićević


kad već kroz moje snove s belegom snovidnice

protičeš kao reka

na mališevac se namini

utvrdu da podignemo od bele izmaglice

opalog lišća zavičajnog

pesmom dočekanih zora

od smeha razbibrige dokolice i priča sa izvora

da obnovimo to uzvišenje dvorac iz bajke

na kojem u dubokom snu

čukundeda jovan evo stoleće stražari

da dozovemo ga za sofru na večeru

i prohugorimo uz frulu gusle gajde

o vremenu davnom

da zapiljimo o lepote u njegov sahat stari

odatle pogledom da uznesemo se na tri brda

kao u heladi

stolovak božac vrove

i spustimo niz tri rečice svete

rzavsaku krompirsku i krasinsku

koje sastaju se na jednom mestu u luci našoj

opasuju mališevac i grle kao dete

da oživimo stanište u bespuću

što pridigli su bili moji preci

u varljivom hodu kroz olujno vreme

pa da se oglasimo kliktajem kao orao kao pesmom ševa

kao pesnik što se iz sveta rasklimanog

iz razvaline olupine vraća ognjištu predelu pretku

šumu i huku reke smeštenom u detinjstvo

iz kojeg kao prenut starac peva

a zavodi me beskraj

ona utvrda što čitava u pesmu stane

a progoni me treptaj

kuc kuc neumitno što odbrojava sate dane

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/368

POZOVI ME – Dragica Ždralić

pozovi-me.JPG

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/367

ЉУБАВ У СНУ – Рајица Драгићевић

кад се сила земних ослободиш
и над горама и водама расклони се
тама што се свила
кад попусти грч језика и љутина
и зањихају се сенке што уносе привид у наша чула
кад поравнају се брда и долине
унутрашњег неспокоја и памћења
опусти се у тој аури док прође прошлост  лакокрила
док се у моме оку не настани
светлост коју си заумила

нек мину
нек протекну као вода поворке знатижељних
што личе на гладни зверињак
и утихну гласови
што кидају те и развлаче
нека те оставе  да  сабереш се и обзнаниш
и заогрнеш смехом загонетним
што у бескрају дотиче хоризонт плави
смијуљку смејни
ветрићу што тајно ме дозиваш и милујеш
док разгореваш ватру у сну који надолази
који додирује вечност
чулима ломим
изнутра
изнутра једина                        љубави

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/325

ПОД СУНЦЕМ НЕ ЗЕБИ – Михајло Голубовић

Узгајам те нежни цвете
Једном ћу те неком дати
Неком ког ћу моћи
Ја најдражим звати
Нећеш бити сенка
Обећане речи
Већ изданак
Што ће на дну срца лећи

Из руке у руку
једном ћеш ми прећи
Симболом ћеш бити
Узаврелој срећи
Неко ће се вредан наћи
Да рука те моја пружи
Животу сам дане даровао
Теби процветалој ружи

Сакривено благо
Ископаћу теби
За тебе га крио
Под сунцем не зеби
Оној што уморном срцу
Увек јад и тугу нуди
Трње ћу јој само дати
Кад уберем цвет тај луди

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/324

DANAS SAMO ĆUTIM – Vlada Vasiljević

VladaV

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/323

JAPANSKI HAIKU U NOVOM SADU – Sanja Petrović

Na sledećem linku možete pročitati informaciju u celosti!

JAPANSKI HAIKU U NOVOM SADU

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/315

LEPTIR – Ljubodrag Obradović

Ljuba

LEPTIR

Poleteo je u zao čas,
leptir u plamen.
Mnogi od nas
ostali su mirni,
bez zuba i želja.

Spotakao se na žar
i zamenio ga
za trenutnu bol.
Svi su zurili u njega,
a bio je tako sam
i tako jadan.

Ostao je bez krila,
leptir i bez neba.
Mnogi od nas
pobegli su u mrak,
a svila je potekla.

Baš je nesrećan,
dok gori uz svetiljku,
leptir, koga su svi
vetrovi mimoišli.

Mnogi od nas,
ispunjeni su ponosom,
mada je svako,
leptir bio.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/313

КОСОВУ МОМЕ – Михајло Голубовић

КОСОВУ МОМЕ

Речи редова ових
Мојих сета збирко тужна
Моје име и мом слочна
Скотовима сад су кужна
Пламеном их да их спале
Да престану да постоје
Православља крст да гасне
Да се слутње нове роје

Нек се пале
Нека сваки спомен сруше
Али стамен
Моје душе
Јездиће кроз бразде
Мог драгог Косова
Док ми зрно не издробе
У темељу мога рова

Ратник свих своји идеја
Косову сам ткао
Божице
Живот бих за тебе дао
Ти си мој тренутак
У коме бих жедан био
Титраш ко пламен у мени
Дуго нисам мирно у теби ја снио

Поглед ја очију мојих
Уткао сам ја у твоје нити
Нек се але отимају
Или ти ћеш моје бити
Моје вино
Шира мога вина
И наслеђе
Моја два сина

Михајло Голубовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/311

SUZA – Dragica Ždralić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/310

Čekaj, vidi pa lutaj – DragicaŽdralić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/309

ZAŠTO ĆUTIM-DragicaŽdralić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/308

DragicaŽdralić – OSEĆAM

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/307

DragicaŽdralić – PUZIM

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/306

SETVA – Svetlana Pollak

Kada bih verovala u sebe koliko u Lazara verujem ja
U maglama teskim i ovim najcrnjim mukama
Tada bih jurisala prsima u prsa kao licna Lazareva hajka
I zgromila bi’ ih ovim mojim golim, tankim i zenskim rukama.

Ja bih im u seme zgazila gadno, kao medju turke Obilicu
sto nam glave raspamecuju raskolima uma
A onda bih im nasitila to jadno i gladno,
da se od rdje ocisti Lazareva kruna
i zapevala:
Da Bog da svakom Srbskom ticu mesto perja od zlatnoga runa!

Ali od Bogova ja nisam jaca, kao ni telo Kosancica od maca,
samo sam u sebi odrodila praunuke od placa;
Ne placite deco, jer jos Nebo sveto ko tamjan mirise;
Ne placite, dovoljna im nije bila nasa postelja meka;
Ni ti dete, ne placi, sto ti djed i na sara’nu pred
njegovim djedom mora da saceka,
jer se isto dise od veka do veka.
Ako na zarudi na Kosovu Srbska zora nece biti ni coveka.

Sokole se, eto tako da se neki djavo iznedri iz bola
Jer jos medju njima nema sokolivog pera
sokole se, misle, najlakse je ranjenog porobiti sokola,
bolesnom i gladnom ubiti se vera.

Izdaje se tako sto se raskos gnjili
Ubija se nekad i bez bojnog polja
Jer da ne ubiju nista ne bi bili
Tudje hoce samo onaj ko je golja.

Bice dana da poSrbimo i sto nismo hteli
Od Boga pred nama raskosna je zetva
Ni nas deco nisu kukci sneli
njima Lazar vazda kletva,
Nama Lazar lasno vera,
“Rasuse se redom kosti onom ko pretera”!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/305

Pages: Prev 1 2 3 ... 488 489 490 491 492 493 494 ... 499 500 501 Next

Load more