MOJA ZEMLJA – Latinka Djordjević

Moja Zemlja

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/266

GANUĆE – Ljubodrag Obradović

Ljuba

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/265

NOĆ NA DALEKOM JEZERU – Veljko Ladjevac

Veljko Ladjevac

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/264

NIKADA… – Goran Todić

GoranTodić

NIKADA…

Makar se Sunca morao odreći,
tumarao bespućima slep i proklet,
tražeći senku Tvoju i svoju.
I bio na korak od sudnjega dana,
na pedalj od bezdana…
Ne našao smiraj dok zenice zjape.
Tebe se odreći neću…

Nikada…

Dok gole grudi tkiva još vezu
i srce u grlu tupo dahće,
kao jedino bilo života.
Izdržaću…
Sveto je delo umirati za Te.

Nikada…

I kad zadnje kaplje krvi iskaplju
i oči u tmini beznadja usahnu
i srce iz grudi kad mi isčupaju
i bez opela živog zakopaju.

Ni tada.

Tebe se odreći neću
Kosovo moje

Nikada!

(C) Goran Todić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/263

KOSOVO ZOVE – Nevenka Alispahić

Nevenka

KOSOVO ZOVE

Čujete li jauke što vjetar
s Kosova donosi
čujete li kako plače Lazarica
čujete li jecaje manastirskih zvona
i krike crvenih i bijelih božura…

I mutne se rijeke hukom bola glasaju
nebo se krvlju boji
čujete li kako gavranovi slutnjom krešte
kako se zemlja Srbska raspada i kida
čujete li kako nas zove Lazareva kletva…

Osta li još Nemanjića, osta li Obilića
ima li ijednog Jugovića
ili svi ostaše da leže na Kosovu
zaboravljeni, izdani,
božurima zakićeni, zaspali…

Ostaše li samo Brankovići da
Kosovo iskidaju, rastrgaju
ostaše li samo poeme ispisane
Miličine suze neisplakane
zar ostaju nevidjene…

Čujete li, Kosovo jauče
Gračanica jadom zvoni
božuri iz zemlje drhtajem prijete
da nikad više procvasti
na Kosovu neće…

Čujete li, Otadžbina zove
Sveti Savo nas sa Neba gleda
čujte danas, da sutra ne bude kasno
da ne zanijeme za navjek
sveta Kosovska zvona.

(C) Nevenka Alispahić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/262

NE DAM – Neven Milaković Likota

Neven

NE DAM !

Nemoj da plačes sine
ne mogu nam Ga oteti,
tamo je sva naša snaga,
tamo je Car Lazar Sveti.

Tamo su Sveti ratnici Srpski,
tamo su vječne straže sine,
tek će da osjete silnici drski
ostricu naše otadžbine.

Tek će da shvate gdje se nalaze,
u što su dirnuli zlom opijeni
kad počnu da ih obilaze
prizvani Svetinjom sinovi Njeni.

I niko sa njima da ne prozbori
jer oni ne mogu da se zastide,
biće dovoljan da ih sagori
prevedni pogled Simonide.

Biće dovoljna da im um pomrači
sjenka od slavnog Gazimestana,
ne boj se sine, više ne plači,
raduj se zvonima Svetih Dečana.

Oni nam sine ništa ne mogu,
raduj se, obrisi suze sa lica,
tamo smo najblizi Svevišnjem Bogu,
tamo je Nebeska Ravanica.

Tamo su sine grobovi stari,
iz svakog Krst seže do samog Neba,
oni ih ne vide, al’ ko za njih mari,
osmjehni se čedo… tako treba.

Tako se bori protiv utvara,
one se najviše smijeha boje,
ne boj se… s nama je Pećaršija stara,
pokaži im zube dijete moje.

Pokaži da tvojim venama teče
krv drevnih Soraba, plava i Sveta,
kojoj je Carstvo Nebesko Preče
od mračnog sjaja ovoga svijeta.

Svega se odreci samo ne Krsta,
od Krsta oni panično bježe,
neka te obože tri srasla prsta
k’o nekad ispod Samodreže.

I znamo dobro, davno shvatili
da sila Boga sine ne moli,
al’ vidjećeš da nismo uzalud patili
kad im Bog pokaže da silu ne voli!

(C) Neven Milaković Likota

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/261

KOSOVO POLJE I METOHIJA SRPSKA – Marko Ružičić

MArko

KOSOVO POLJE I METOHIJA SRPSKA

Čuje se krik iz Grobova kosovskih junaka
Bezglavi konji ravnicom trče
Koplja krvava ka nebu štrče
Barjaci na koplja pola
Trese se od bola Kosovo Polje ravno
Lazarevo slavno

Jugovići,
Obilići
Kraljevići,
Svi su na broju
U stroju Lazareve vojske
Zveckaju lanci na vrancima
Radovan, i Ratko stigli
Tri prsta digli u znak časnog Krsta
Lobanje Srpske svete molitvu govore
Tamjana i bosiljka miris se širi
Kosovka djevojka sa kundirom napaja mrtve
Dižu se iz groba, – srpske duše ka nebu vječnom
Aveti kolo vode, – crni orlovi lete
Našim bijelim orlovima prijete
Došlo je zadnje doba!

(C) Marko Lj. Ružičić, književnik

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/260

NEMA MIRA MEDJU BOŽURIMA – Miljojko Milojević

Bile

NEMA MIRA MEĐU BOŽURIMA

Baš me briga i za rimu i metar i ritam,
(iako o tome još ponešto znam,
hoću samo poruku da dam
uz najviši ton da me čuju Satana i ON.)
Moram u ove, crne, teške dane,
uz vapaj i jecaj, Svevišnjeg da pitam:
zašto je prešo u tabor Satane.

Iz dubine i bića i duše i srca skršenog,
čudim se, grcam, nemoćno, širim ruke:
o, zar On ne mari za bol i ropske muke;
za život i očaj, nebeskog, naroda svog…

Jel Svemoćni kao, zadnja, ljigava šuša,
posago glavu pod bičem Satane
i ljubi krvave skute genocidnog Buša,
i u tminu ropsku pretvara nam dane…

Šest vekova zar može da gleda
teški nemir među božurima-
kako divlja podli božur plavi
ruši, pali, ubija, otima-
na tlu srpskom Albaniju pravi.

Još crvenom božuru da ne da
od gamadi časno da odbrani
sveta groblja, njive i kućice od greda;
Pravoslavlje što kljuju gavrani…

Ako j’ od boga previše je i dosta!
Ustaj rode – u boj do Slobode!
Leči, staru, crnu, ropsku muku
diži slavnu motiku i kuku!
Goni kvarnog i surovog gosta!
Ako padneš – Lazar će te dići,
Grli će te slavni Jugovići!

(C) Miljojko Milojević

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/259

IRONIJA – Sanja Petrović

ironijatekst.JPG

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/253

DALEKA OBALA – Knjiga Bože Popadića Aktusa

DalekaObala

«DALEKA OBALA»

DalekaObala
Božo Popadić Aktus

Prva pesnička zbirka Bože Popadića Aktusa (1951) «Daleka obala» izlazi pred čitaoce u izdanju Foto Future iz Beograda. U noj je sopšteno oko četrdeset pesama, od kojih je na uvodnom mestu uspeo poetski monolog pesnika Oprosti mi mati, a kao završna pesma pesničke zbirke – Kada me ne bude. Izmedju uvodne i završne pesme pružaju se, kao prosuti biseri, rasute pesme iz pesnikove intime. Čitanjem upoznajemo i obuhvatamo najpre pesnikov ljubavni kanconijer ili ciklus ljubavne poezije, koju su pisali, pišu i pisaće mnogi pesnici svih nacija iz celog sveta. Pored njih, zapažamo nekoliko pesama koje su ispevane u duhu moderne, savremene pevane srpske kafanske sevdalinke, koje bi se mogle komponovati, pa možda i zapevati (Stranac tužnog lica, Ako odeš ti od mene, Njoj ostaću dužan, Misle ljudi, Ja sam skitnica, Idi od mene). Pesnikov osećaj dobro pogodjenog boemsko-kafanskog ambijenta u glatkim rimovanim stihovima ne može se poreći.

U pesnikovoj zbirci zapažam težnju pesnika da sabere i opeva svoja intimna osećanja oslikana tužnim, elegičnim slikama uspomena iz mladosti. Pesme su ispevane manje ili više uspelo, oseća se da pesnik pomno traži svoj osobeni stil pevanja i originalni pesnički identitet. U pesničkoj zbirci Daleka obala naročito se ističu jedna zrela, osobena i duboko proživljena pesma, kod koje će čitalac u nedoumici zastati, a koja nas svojom lepotom realizma osvaja i duboko fascinira. Forma je nešto slabija, ali je siže pesme izuzetno jak i vrlo originalan, do sitnica tačno uhvaćen, sjajno poetski opisan. To je istančana balada o seoskoj devici Mariji, sa naslovom Susret na proplanku, koja se izdvaja nedirnutom čistotom tužne devojačke sudbine, koju je pesnik vanredno u svojoj pesmi prikazao. Takav siže pesme teško će se naći u moru drugih pesničkih zbirki savremenih amatera pesnika i zato sam smatrao da to treba istaći i pohvaliti.

Od ostalih pesama snagom sirovig, ali zdravog realizma, osvaja i pesma Kako Balkanac ne biti, koja je istim postupkom realističkog pevanja skrenula na sebe pažnju, kao uostalom i uvodna Oprosti mi mati. U njima se zapažaju čitaocu i nameću snažna osećanja koja pesnik crpi iz uspomena na rodni kraj, na zavičaj, u kome neprestano bije zavičajno srce, suza i žalost zavičaja, koji se u pesnikovoj duši vije i provejava kroz sve njegove pesme.

Pesnička zbirka samoniklog pesnika Bože Popadića Aktusa «Daleka obala» u kojoj ima pored prosečnih i dirljivih i snažnih pesama pruža nam uveravanja da će pesnik još zrelije i sigurnije zapevati u novim pesmama, u budućnosti. Njegova poezija se dopada u prvom redu onim čitaocima širom sveta, koji kao i on žive i stvaraju daleko od zavičaja, od rodne grude, od domovine. Ukratko, pesme njegove, sa motivima iz zavićaj a u ovoj zbirci su najbolje i najvrednije pesnikove pesme …

Beograd, 11. II 2007.

Đordje Perić – književni istoričar

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/251

ZA SPOKOJ – Svetlana Poljak

Ceca

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/250

DA NEMA NEBA – Spasoje Ž. Milovanović

Spale

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/249

SAMO ZA TEBE – Sanja Petrović

samozatebetekst.JPG

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/248

TAJANSTVENA

tajanstvena-oslikana-poezija.jpg

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/246

Novogodišnja noć i jedna ideja! – Božo Popadić Aktus

JednaIdeja

Ovih dana ni kriv ni dužan moram da posmatram prodavače magle koji nas bombarduju floskulama o brizi za narod i državu.Moram priznati da sam i ja zabrinut, ali ne dijelim njihove brige, ja sam zabrinut kako će taj narod (*NA-i ja sa njim) ostati normalan slušajući gluposti i otrcane fraze koje im serviraju “zabrinuti” lideri. Mogu vam reći da i jesu zabrinuti, jer nije lako ostati bez zlatne koke koja se zove politika. Ulog je nikakav, samo nekoliko mitinga, koje naravno plaća porezna masa i par onih koji su tu masu doveli do prosjačkog štapa da bi oprali bar malo savjest koje ineče nemaju. Dobit je velika, položaj koji daje privilegije, obaveze koje obavljaš kako ti padne napamet. Važno je samo ne zamjeriti se onima koji su te progurali, a za poreznu masu…ma ko ih….jel’ tako..oni to i onako ne shvataju, to je viša matematika za njih, oni su glupi, nepismeni i prosti i dovoljno im je dozvoliti da gledaju sa malih ekrana razgolićene silikonske kreštalice i ubijediti ih da je sve to u njihovom interesu. A to što su gladni, e pa to moraju sami riješiti. Nek se zaposle, vidiš kako lideri imaju posla i preko glave, naravno i njihova uža i šira rodbina. Samo to što nemaju gdje, pa i to nije problem lidera, pa ne može on o svemu da brine, ni on ni politička elita od vrha do dna, pa dovoljno je to što su našli sistem za ispiranje mozga, prodavanje magle, šarenih laža sa TV ekrana, jer i to je dovoljno i to je uspjeh. To je širokim neobrazovanim poreskim masama duhovna hrana, za koju naravno moraju dodatno da plate ako žele u njoj da uživaju. Pa zar nisu zadovoljni ti nezahvalnici što se elita namučila dok im je omogućila smrzavanje na trgovima za Novu godinu “izmislivši” taj novitet koga ranije nije bilo, doduše jeste nešto slično za 1 maj, prvomajski uranci, ali to je iz onog trulog komunističkog sistema i to je nazadno i nezdravo za poresku masu. Trebalo je da im se smisli nešto što će im omogućiti da sutradan idu u apoteku i kupuju aspirine da liječe nazeb i šta ti ja sve znam nakon duge hladne noći na trgu. To je u njihovom interesu i zdravo za njih. A elita?Aaaa.. ne…, ona nije dorasla tim novim načinima izražavanja ljubavi prema Novoj godini, oni se zadovoljavaju sa odlaskom u inostranstvo, u luksuzne hotele, u ekskluzivne zimske centre, oni su skromni. Neće da se izdižu toliko visoko i da se pridruže poreznoj masi koja oduševljeno cvokoće na -5 Celzijusa uz po neku čašicu lošeg vina, bajatih viršli i u društvu već isluženih ili nižerazrednih muzičara.

Ali možda sam pretjerao, možda je po neki nedovoljno svjesni lider utrošio par minuta u društvu te mase, po savjetu svog štaba za prodavanje magle i trkom zbrisao u udobnu unutrašnjost luksuznog automobila ili hotela.

E sad, da ne kažete kako samo znam da brbljam i da sam isti kao i prodavači magle, tj ništa konkretno ne kažem, evo ja ću sada predložiti nešto što bi moglo biti vrlo interesantno za referendum. Jer pobogu kad se svi hoće riješiti neke glupe ideje, da ne bude njihova već širokih poreznih masa, hvataju se referenduma ili ti javnog izjašnjavanja sa tajnim brojanjem. A koliko je to sve u redu nije tema ovog mog meditiranja.

Dakle ovako, gledajući te prodavače magle i ovdje i tamo preko okeana, zaključio sam, da ama baš nikakve razlike između njih nema, svi prodaju maglu iz iste fabrike, koja se već ubuđala od starosti, jer ju prodaju stalno i uvijek istu iz početka. Pitam se samo dokle i kako se ne istroši, ali ni to nije tema. Prema tome da prijeđem na stvar.

Ovo što ću predložiti mogao bih prijaviti kao patent kod zavoda za inovacije i patente u prodavanju magle (*NA-politici). No pošto na prostorima Balkana još ne postoji takav zavod, odlučiću gdje da ga patentiram, možda u USA, Kongu, Saudy Arabiji ili u drugoj slobodarskoj državi, zavisno od zakona, gdje ću bolje proći. I imajući u vidu genijalnost inovacije očekujem da dobijem neku od ovih prestižnih političkih nagreada, koje su svojevremeno dobijali Moše Dajan, Golda Meir, Bil Klinton za izuzetni doprinos prilkom bombaškog disciplinovanja i uvođenja demokratije u okruženju i dalje. Moja inovacija je sledeća:

1. Ukida se plata svim političarima, na svim nivoima.

Obrazloženje: Sami izjavljuju da se bave politikom iz ljubavi prema širokim poreznim masama i da im je čast što to čine.

2. Izbore za sve političke funkcije finansiraće sami kandidati iz svog, a ne tuđeg džepa.

3. Da bi kandidat došao na višu funkciju, treba da uloži više sredstava i da ponudi više razvojnih programa, a ako ne izvrši dato obećanje, ima da ostane na funkciji dok to ne završi, i da plaća penale kao što široke porezne mase plaćaju za podignute kredite koje ne mogu na vrijeme otplatiti.I to će mu se posebno uzeti kao olakšavajuća okolnost prilikom ulaska u istoriju i sud istorije, jer znamo kako se ovdje kroji istorija.

4. Za najviše funkcije, kao premijer, predsednik i ministri,

pored ostalog kandidati bi morali da snose troškove i za svoje saradnike, jer to je posebno velika čast, mislim ta funkcija (*NA-prema njihovim ličnim izjavama nije im bitno šta ta funkcija i koliko donosi, bez razlike kada su bili na toj funkciji i kojoj su političkoj upsss prodavača magle, opciji pripadali).

I sad da zaključim, ovo je genijalan projekt (*NA-moje skromno mišljenje, preuzeto od prodavača magle) i nadam se da ću za njega prikupiti dovoljan broj potpisa (*NA-može i neoriginalnih, jer je ideja originalna) da ga proguram kao referendum, naravno o trošku širokih poreznih masa. Ako ne uspijem, onda nisam ništa bolji od njih. A sama ideja je dovoljno luda, da bi me proglasili genijalnim, i možda mi ponudili nagodbu (*NA-ma ono znate ispod žita, kako se zvaše ona pjesma…ide ovako …., …. bekrijo) da ne dajem na referendum, pa da i ja prodajem maglu malo. Ali evo pošto smo u toj fazi kad se daju obaćanja koja se ne mogu izvršiti, ja dajem obećanje koga ću se odmah odreći čim mi ponude koju kintu, a to je: “Ne predajem se lako…Ovo je tek početak..Nastavak uskoro slijedi ako ima ko dovoljno lud kao i ja da ovo objavi.”

Kao i svaki Novogodišnji san, i ovaj traje samo jednu noć, a priznajte i sami da ovo nema nigdje i neće ni biti, a bilo bi lijepo, jer bi se konačo oslobodili prodavanja magle….iako ste nesvjesni i drugi moraju, kao prodavači magle, da misle za vas, svjesno ćete shvatiti na šta mislim i oprostit ćete mi ovu ludost.

*NA- nesvjesni autor.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/244

Pages: Prev 1 2 3 ... 493 494 495 496 497 498 499 500 501 502 503 Next

Load more