Пеко ЛАЛИЧИЋ, ПРИКАЗ КЊИГЕ СЛОБОДАНА – ЗОРАНА ОБРАДОВИЋА

36 пута прочитано

Пеко Лаличић

ПЈЕСМОМ СЕ ДО ЗВИЈЕЗДА РАСТЕ
O књизи Слободанa – Зоранa Обрадовића ,,Растеш као да те за уши вуку“,
Графокартон, Пријепоље, 2011.

Збирка пјесама ,,Растеш као да те за уши вуку“ је сигурна потврда да се на црногорском књижевном небу у лику Слободана – Зорана Обрадовића из Бијелог Поља појавила нова сјајна звијезда.
Својом пјесмарицом намијењеној најмлађима, овај пјесник још једном потврђује колико човјек мора да сазри и колико му треба знања, вјештине и умијећа да би плијенио срца и душе најмлађих и од њих био схваћен и прихваћен. Особеним стилом, импресивном интонацијом и мекоћом ријечи прилагођеном затјевима савремених малишана, он ријечју коју свако дијете разумије скоро непримјетно улази у круг потенцијалних читалаца са којима започиње пјесничко дружење и игру која га води у њихово коло.
Јер:,,Желим да кажем, малени свијете, и ја сам некад био дијете! Мало сам само нарастао виши, у играма неким много сам тиши… Хоћу са вама да се дружим, и пјесму као руку желим да пружим…“. И пружа, и дјеци даје не само руку, него и срце и душу. Па, ваљда, зато и расту као да их за уши вуку.
Загледан у љепоту која расте, не успијева да се обузда, већ из њега чудна нека лавина крене, и не стиди се што подетињи као да нико не хаје за његове ријечи, које ће се убијеђен сам кад-тад у читанкама наћи, јер његова пјесма свјетлошћу зрачи. А малишанима, зна се, пјесме и свјетлости треба више него варенике и хљеба.
Обрадовићев стих није стегнут, он је размахан до те мјере да ствара штимунг у коме се препознаје и његово босоного дјетињство иако моделовано према емотивном свијету нараштаја за који пише. Његове пјесме су праве слике – рекли би сликари, а своје неслагање би одмах изразили музичари који би рекли да су оне музичка изворишта, а ја као поета мислим да су то пјесме чистог поетског казивања и спој маште и мудрости које бескајно носе и проносе сањано и искуствено, али и љепоту игре, дружења и одрастања, и љубав према ближњима, човјеку, природи и вриједностима које богате и чине да дјеца изарстају у људе који ће зрачити осмјехом, да би га уз чврсту људску ријеч поклањали другима, као знак да више нико не треба ,,за уши да их вуче“.
Ово је књига која је писана да се пјесме памте, знају и препознају. Да се по њима и аутор препознаје и да га одређују. Да му дају мјесто. Да буде тамо гдје треба да буде. Међ’ пјеснике и велике, не међ’ долазнике. Јер он је ту, јер је проговорио снагом ријечи и снажним пјесмама. И израстао у пјесника коме треба дати мјесто које му припада, а знано је гдје је звијездама мјесто, као што је сигурно да ћемо се брзо отимати за његове нове, и не само пјесничке књиге и китити бисерима из њих.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27369

U počast Kamingsu 35 — Marina Adamović

52 пута прочитано

kada sam prestala da govorim

(osim sa dušom, osim sa)

moja je trava počela da priča!

kosa mi izrasla iz nedara brega

skupa su raspredali šta će biti s nama

(šta šta šta i… ništa)

Mesec se sasvim (dragi) sasušio

to se  sve   jasno čitalo sa borā

i one se  (drage)  splele s mojom travom

obmotale kosom svežanj skoro nikle

(kraj srca  kraj srca kraj srca za kraj)

još reč nisam rekla

neću više nikad

 

 

gavran pevušii

tajne mojih mislii

modra

gluvoća

pokopanemašte

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27379

Пеко Лаличић, ИМА ЛИ МЕСЕЦ МОРЕ?

28 пута прочитано

Пеко ЛАЛИЧИЋ
Из моје књиге /у припреми за штампу/
ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ
– циклус,,Питалице“

ИМА ЛИ МЕСЕЦ МОРЕ?

Питам се
од сумрака до зоре,
има ли Месец море?

Да ли се оно као Јадран плави,
да ли и тамо деца
сличне ствари мотају по глави?

Рекоше ми да се не мучим ја,
људи су тамо били,
то Американац Армстронг зна.

Сада ме од сумрака до зоре
муче друге море,
како стићи до тог Армстронга?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27371

Пеко ЛАЛИЧИЋ, СИТНЕ МИСЛИ

52 пута прочитано

Iz moje knjige SITNE MISLI – 1001. mozgalica
/u pripremi za štampu/

400.
АKO ČEKATE JUTRO,
SVANUĆE VAM.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27361

U počast Kamingsu 34 — Marina Adamović

43 пута прочитано

delič sebe …

deo univerzuma…

mogu dati…

da ti…

to beskrajno…

neograničeno…

srebrnkasta nit…

galaksija  o òko …. 

okačena…..  

moje…

tvoje…

 

svetlosna godina do ovih reči

ne mogu ti opisati….

samo čuj

 

možda…

ipak…

ôda svoda …

daaaaa…………

svakako….

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27365

U počast Kamingsu 33 32 — Marina Adamović

46 пута прочитано
  • 33.

    Vodoskoci dozivaju odsjaj sunca

    i ne

    slute da odgovora ne

    mož’ biti

    i

    ti

    bi

    krenuo do umišljenog cilja

    alilice ti bledi

    kosa opada

    i ništaviše

    nećeš

    dokučiti

    dive

 

 

  •  32.

    život (z)naš ka

    o o

    oblak posmatra zem

    lju

    lju

    di ga bratemoj

    često o ne osete ma

    da im jasno suzama hoda pogla

    vi

    vi mi i tamo neko(ad)

    po

    gledajmo u

    nebo

    rascvetana lepo ta to usplahireno inje

    tu

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27363

Пеко ЛАЛИЧИЋ, КО СМО, УСТВАРИ, МИ?

45 пута прочитано

Из моје књиге (у припреми за штампу)
ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ
– циклус ,,Питалице“

КО СМО, УСТВАРИ, МИ?

Ко смо уствари ми
кад из семена у људе израстамо
и кад нас радо чекају
и у паклу и у рају?

Ко смо уствари ми?
Ко смо и зашто смо овде,
кад прах бивамо
и душа нам се у новом лику вије
изнад прошле или будуће капије?

Ко смо уствари ми,
кад нас сутра неће бити,
кад ће се заборавити све
наше радости и лепоте? –
реци ми звездо, бар ти.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27358

Пеко Лаличић, КО СМО, УСТВАРИ, МИ?

55 пута прочитано

Из моје књиге (у припреми за штампу)
ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ
– циклус ,,Питалице“

КО СМО, УСТВАРИ, МИ?

Ко смо уствари ми
кад из семена у људе израстамо
и кад нас радо чекају
и у паклу и у рају?

Ко смо уствари ми?
Ко смо и зашто смо овде,
кад прах бивамо
и душа нам се у новом лику вије
изнад прошле или будуће капије?

Ко смо уствари ми,
кад нас сутра неће бити,
кад ће се заборавити све
наше радости и лепоте? –
реци ми звездо, бар ти.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27305

ВУДИ а није Ален – Љубодраг Обрадовић

38 пута прочитано

ВУДИ а није Ален

Вуди не свира кларинет
и није номинован за оскара
али има четкицу и занос
да ухвати немир у коњу
који у галопу
цветним пољем испод три брезе
проноси дугу и мирис пејзажа

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27351

NEPOVRATNO – Tatjana DJ.

44 пута прочитано

Ne skidajući pogled sa cveta.

Poslednjeg dara iz ruke tvoje.

U moje oko ušeta seta.

Uvelog pupoljka, nejasne boje.

Ne praštajući, tragove mirisa udišem.

Duboko, još jedanput…u mislima

pokušavam sreću da zanjišem.

Bez šuma padoše pokraj mene.

Uvelog cveta listići nežni.

Ja ih posmatram, rastavljene…

I znam, rastanci su neizbežni.

Htedoh da sakupim razletelo jato,

najlepših trenutaka naše posvećenosti.

Kad blagi vetar cveće rasuto

odnese tragom daleke prošlosti.

Ne praštajući, tragove mirisa udišem.

Duboko, još jedanput u mislima…

pokušavam sreću da zanjišem.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27349

Pages: Prev 1 2 3 ... 493 494 495 496 497 498 499 ... 790 791 792 Next

Load more