Slava gi… – Zoran Hristov

Polina (koju od milja zovemo Poli) i Tihomir (koga od milja zovemo Tika) iz mog komsiluka svake cetvrte godine slavili su slavu Svetog Tamantija Vlastodrsca. Oni, inace, nikako nisu voleli da ih razdvajaju u razgovoru, nit je Poli volela da ide sama bez Tike, nit je Tika voleo bez Poli. Sve o njima moralo je da pocne njihovim imenima inace bi se zestoko razljutili. Dakle, sve se vrtelo oko Poli Tike.

Redovni gosti na slavi bili su Leka Čep, Žika Trepka, Goce Krtinka, Goga Dentalka, Gojče Slogin, Džile Promincla, Sloba Globa, Slave Dukace i nezaobilazni gradski šereti Joca Lažov i Mika Slepac.
Mene su na slavu najčešće zvali da konobarišem.
Poli Tika su bili već matori ljudi a svoje goste želeli su da ugoste maksimalno, pa sam ja kao konobar sa iskustvom stečenim u kafani “Narod pita” bio pogodan da idem od gosta do gosta i punim čaše koje su praznili ko da su njihove.
Pozvali su me da i ove godine radim isti posao:
– alo, jel toj Mita Nećejaško?
– jes’ ja sam, kuj vika?
– Poli Tika, trebaš ni za slavu jutre naveče, svi će dođev.
– Lele, toj li već prođoše četiri godine, miščini mlogo brzo, ko da juče beše.
– Ne, be, nesu prošle, nego ovuj godini Sveti Tamantije Vlastodržac pada vanredno el se pa moz desi privremeno, ko prošli što beše, ni mi jos ne znamo.
– E, daklem ni crkva više neje ko što je bila, da se čovek prekrsti, malo malo pa taj Sveti Tamantije Vlastodržac. Čas redovan, čas vanredan,čas pa privremen (kude ga i takvoga izmisliše) ne mož ga navatamo, a u kalendarče ga ne obeležavav s crveno slovce.
– More Nećejaško, će doodiš li el pa da si tražimo drugoga da konobariše?
– Doodim, ne se sekirajte, samo da nabavim pola vijagru, će mi treba.
– Ček be, šće ti pola, za ebanje ti treba cela, a ti doodiš da konobarises na slavu a ne da ebes
– Ma bre, Poli Tiko, necu onodim, oću da podjebavam zatoj mi treba sm polovinka.

*********

Ovaj svetac vrdajući, klizni, vanredni, privremeni, povremeni…bem li ga kako da ga nazovem malo malo pa se desi.
Eve na primer u naš sokak, najavljujev ga od septembar.
Čs se javi Džile Promincla i kaže:
– još dva tri dana pa će se mi krstimo i naša slava će bude,
čs se javi Žika Trepka pa kaže:
– neće da može, zna se da smo mi ovuj godinu presekli slavski kolač pa će budne kad mi oćemo

Nikako brate na svetog Tamatnija Vlastodršca da mu vatimo datum, da znamo kako da se spremimo, d’l da koljemo prase ako će je u mrsno, el da vaćamo ribe ako će je u posno.
Nego, zaboravi da vi kažem i ovoj. Na slavu kod Poli Tiku dolazio je nekad i jedan Vlasta.Ime mu bilo Vlasta, a narod ga od merak zvao “čiča”. Priča se za njega da je mlogo voleo piletinu, al, toj se sg priča, u njegovo vreme toj se neje čulo.
Njega su na slavu vikali ko posebnog gosta jer mu na svetog Tamantija Vlastodršca padao imendan. Ja ne znam, al mi pričali da je on sedeo u čelo astal, a svi drugi mu se klanjali i ruku celivali. Uvek je na slavu dolazio prvi a odlazio kad je teo. Iz neke kuće neje ni odlazio (kad je umreja uramili ga). E kad ga više neje bilo, počeo je i grabež kuj će sedne na njegovo mesto.

*******************

Poli Tika su bili glavni i kod nji se odlučuvalo koj će, kad prođe sveti Tamantije Vlastodržac, na sledeću slavu da sedne u čelo. Prosli put, ete, desilo se da mesto da jedan sedne u celo, moralo je da sedu dvojica. Zika Trepka i Goce Krtinka zasedli na dve stolice i s noge se fatili za nogarke a s ruke za astal i ne pustav, kad jedan pije drugi drzi i obratno. Da gim slucajno ne izmaknu stolice pridrzavav gi Goga Dentalka, Leka Cep i Sloba Globa….eeee, al…
……..
cu se vrnem da nastavim, sm prvo da pometem u moje dvoriste eve gu zena vika po mene cel komsiluk se zveri:
-odma metlu da si fatija u ruke, i toj onuj s pogolemu drsku, kupila sam ti gu kad si reko da ne moz vise se saginjas otkad te spondiloza fatila, nefatila te dabogda. (inače, ovoj nema veze s priču)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1914

NE PLAČI – Ljubodrag Obradović

Ljuba

NE PLAČI

Ne plači
izlomljena slamko,
suze svetlost odnose.
Mravi te gone u snu?

Ne plači!
Spavati ne možeš,
dok ja lutam,
dok mesecu šapćem,
a on posle priča zvezdama,
baladu mog kajanja.

Ne plači
grešna planeto,
nećeš se razbiti o mene.
Već te ima on, sunce.
Već kružiš oko njega,
a kružna putanja
gubi kilometre.

Ne plači.
Plakala si juče,
ali radost ti blistala u oku,
kad si mi kazala
*imam već dečka*.
Sunce zajeca,
pa u oblak pobeže.
Gorda, ti otrča *dečku*
i suze slađe od meda,
on je kupio usnama,
dok su mu za moju
ponudu pričala.

Ne plači.
On te je dobio,
a ja sam kriv.
Oh, samo da ti nisam
svilenu budućnost nudio,
ne bih danas lutao,
ni mrtav, ni živ
i ne bi te ljubio,
pa ostavio,
on tvoj *dečko*
tvoj promašaj.

Ne plači,
ne mogu da slušam,
skriven iza prozora,
u senci dunje.
I ne mogu shvatiti
da zora može postati dan.
Ne mogu, ne umem.
Izlomljena slamko,
ne plači.
Sada smo jači
za patnju.

Ne plači !
Greška ništa
ne mora da znači,
kad ljubav blista
u meni nežna i čista
i kad njena iskra
oprašta zvezdi sve.

Ne plači…

(C) Ljubodrag Obradović

1973. godine, Trebotin

Praštati,
praštati sve.
Uvek praštati,
praštati nije greh.

Postavljeno Wednesday, December 21.09.2005. godine @ 10:03:58 CET od ljuba-trebotin

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1900

PRIJATELJI – Milica Perun Ivanović

MilicaPerun

PRIJATELJI

Nekako neosjeto
Rastrgali smo nebo sreće
Mrakom zemaljskih dana
Ogrnuti tijelom  kao odijelom
Bez  želja i volje
Drveće s crvom ispod kore
Kresanih grana do panja
Ljudi nježnih osjećanja 

Ili  zgasle zvijezde
Nad šumom umirućom
Zalutali odsjaj snivanja
Nad nekim poljem
Beznadno dalekim 

Prijatelji malo nam treba
Trenutak osmjeha
Pružena ruka
Ljubav prije svega
Evo nas opet do neba 

Najteži korak je izići
Iz  noći  života
Ne razljuditi se
Ostati Božja ljubav
Biti  svoj čovjek

(C) Milica Perun. Ivanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1890

SVETLUCAVI KAPUT – Latinka Djordjević

svetlucavi-kaput-latinka

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1881

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – Милован Веселиновић

sretenje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1878

IMAGINACIJA – Angelina Radulović Linga

Angelina Radulović

IMAGINACIJA

Tužna sam,
otključam nekog i pustim suzu,
kad vidim njegovu prazninu.
Ne naričem nad živima,
prizivajuci tvoju smrt,
kad ne mogu blizinu.

Nema laži,
ja je i ne tražim.
Zvona od stakla prikrivaju,
mrak oko nas.
Stidam se svojih demodiranih vrlina,
bežim od koraka vremena,
gutam ključ, da bih sakrila dokaz.

Nema istina,
jer nemamo načina
da stignemo do nje.
Šta ako u svakom od nas ,
postoji ista takva praznina,
kao tvoja.
Plašim se,
da li cu imati dovoljno suza.
Ili možda treba da se smejem?
Da podsmevam se
onom čega se plašim.

(C) – Angelina Radulović
2005 Linga – A.R.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1875

UGAŽENA TRAVA Milica Perun Ivanović

Milica IPJesenas već zazimilo

Zaledila suza  dubinom srca

Posivjela stara tuga vid očinji

 

Prijatelju slično nam

Ni tebi ni meni po mjeri

“Ti u grobu ja u garsonjeri”

Ugažena trava oko groba

Po grudima  cvetaju kaćuni

Čekajujći proljeće

Hvatam prečice sjećanja

 Sunce putanju dnevnu piše

Idem da skitam za njim 

 

U garsonjeru užu od groba

Ne vraćam se   prijatelju više

Pjesnici su osetljiva roba

Stižu tamo gdje druge  treba vući

Vitomire nemire

Kako smo mi kvarljiva  roba

Brzo stignemo pod travom

Daleko od vječnosti dalji od groba

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1850

ЗГАЖЕНИ ЦВЕТ – Дуле Р. Пауновић

ЗГАЖЕНИ ЦВЕТ

Када ти је суза лице опекла

ти си понизно клекла

и била си спремна да ме молиш

јер си веровала да ме волиш.

 

У мени, срушила си један свет

и згазила цвет,

онај цвет за тебе што сам чувао

…ветар му је лати одувао.

 

Сећање је само остало

и лишће опало

…то је све.

 

Сада мени свићу зоре сиве

а ноћи су ми дуге, предуге:

без сна и снова, пуне туге

 

… а теби ?

Дуле Р. Пауновић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1845

NAŠ MOST

img_0084-300x225Od morske pjene

Gospod satka pticu

 

Nad Moračom

Vodomara 

 

 

Desno krilo tebi

Lijevo meni

 

Gdje raspeću srce okameni

Bili su susreti

Tebi i meni

 

Na Vezirovom mostu

Sjeti se sjeti

Vrijeme leti

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1834

ЦВЕТ – Дуле Р. Пауновић

1-cvet2221

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1832

ПРАВДА – Дуле Р. Пауновић

autoportret2ПРАВДА

Живот који живех све благо ми је био

а сада, у самоћи живим, у њој сам гнездо свио.

Нада се искрала, изгубих је у младости

и све пусто оста, нигде нема радости.

 

Године многе, године сада већ прошле,

старост се зову, по свој данак су дошле:

клекнуо бих да молим, али га морам платити,

зар је важно хоће ли један старац патити ?

 

Каква је сетва била, таква је сада жетва,

ко каже да Бога нема, да не стиже клетва ?

Има Бога, стиже клетва… само касно.

Није ми било, али сада ми је постало јасно:

 

дечје сузе не могу платити својим сада,

дечји смех не могу вратити никада,

са замишљеног лица не могу скинути сету

а не могу променити ни судбину проклету.

 

Да је правде по мери дела, вечност да трајем:

грехе да испаштам, да их за живота не окајем,

– мало је то, сви снови мркли мрак су били,

у чежњи и страху у вечност су се преточили.

 

Без наде сам, не молим, чекам свој судњи час

– у самоћи, и када чујем казну и Бога глас,

крикнућу да Га надјачам: правде Боже,

правде… казни ме по делу и неделу – строже !

 

                                                           Дуле Р. Пауновић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1797

PESMA JE MENI – Dušica Trbojević

pesma-je-meni-disica1

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1792

MILEŠEVSKI ANDJEO – MILICA IP

fairy009

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1790

SVITAC U SNOVIMA – MILICA IP

coldair1024768st1

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1784

s proleća – Sanja Petrović

s-proleca-sanja

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1780

Pages: Prev 1 2 3 ... 494 495 496 497 498 499 500 ... 520 521 522 Next

Load more