S PROLEĆA – Sanja Petrović

Pupi jorgovan
pojeći mirisom
žedne duše.

Trnje iz srca
ne vadim
da mi rane
ne zacele,
da ne zaboravim.

Buket zora
Dunavom pluta.
Neko novo sutra
promalja se.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1779

БЕЗБОЖНИК – Дуле Р. Пауновић

autoportret1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

БЕЗБОЖНИК

Прекријте и уклоните знамења вере,

погасите сава кандила – да завлада тама,

и свеће, да се са душе грех не спере,

очи склопите, да ноћ буде без плама.

 

Бога сам само за трен среће молио,

крсну славу сам славио, колач секао…

А ноћи дуге  над судбином сузе сам лио

и стрпљиво из даљине сина сам чекао.

 

Бог ме и сада са презиром слуша

а ја желим, на трен, мука да завлада:

да чује док у самоћи јеца моја душа,

 

сузу док пада када нестаје нада…

Да Он у мојој патњи проживи једну ноћ

па ћу и ја вечно поштовати Његову моћ.

 

Дуле Р. Пауновић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1772

SUZA – Zoran J.Hristov

 

 

suza-zoran-h1

Pozdrav Lepa :))

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1763

DAMAMA SVETA – Milisav Djurić

damama-sveta-milisav

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1756

ZDRAVICA Milica Perun Ivanović

img_0084-300x225Dremljiva jesen

U blizini  kazana

Uz tabarku zasjela

Nasmijana grohotom

Dočekala prve kapi

Mučenice – lozovače

Suzi od zore do mraka

Zdravicu dižem od meraka

Uzdam se najviše u desnicu

Tlo mi talasa

Kao val morski

Jesam li to pijan 

Ja vuk –  gorski

Dok na me’ motri

S dan flaše njeno oko

Jesam li to pijan

Ja gorski –  soko

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1744

ГОВОРИЛИ СМО ТАКО – Дуле Р. Пауновић

dule-r-paunovic

ГОВОРИЛИ СМО ТАКО

Тих давних година, година младости

говорили смо једно другоме:

Ти си моја једина љубав,

Ти си сва моја срећа,

Ти си мој смисао и циљ живота

Ти си сва моја радост…

 

Говорили смо тако,

понављали смо то безброј пута

и веровали смо да изговарамо праве речи

магичне, које ће нас вечност задржати заједно

и били смо зато срећни, срећни…

 

Говорили смо тако

и даровали смо једно другоме

све што двоје заљубљених могу даровати

само једно другоме:

крв и душу, тело и радост, патњу и смисао…

и били смо зато срећни, срећни…

 

Говорили смо тако

а живот је кренуо својим токовима,

и оно што смо говорили

путеви изгубљени у даљини учинили су нечујним

везе, које су нас тако чврсто спајале,

постале су танке до невидљивости

па нисмо осетили када су пукле и нестале.

 

А ми… ми смо ишли, ишли, ишли…

свако на своју страну,

а да тога нисмо били свесни,

ишли смо у заборав једно другога

нестајали смо… и нестали

а да тога нисмо свесни ни данас.

 

Дуле Р. Пауновић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1740

ЉИЉАНЕ МОЈ БИЈЕЛИ – Марко Љ.Ружичић

marko-ljiljani1

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1729

Богу на истину – Дуле Р. Пауновић

                БОГУ НА ИСТИНУ

Дошло је време али ја још не могу

да одем на истину Богу,

незнам шта у том часу да му кажем

а не бих да га опет лажем.

 

За све оно што сам згрешио до сада

опростити ми неће никада:

ни Он, ни драги моји а ни људи,

рећи ће: да му се суди.

 

Једна пресуда је већ пала:

да више немам идеале, остала је будала

а моје кости да почивају у земљи не могу,

 

и то ће бити мило и људима и Богу.

И на овом свету да се довека мучим и патим

али да грехе не могу да окајем и платим.

 

Дуле Р. Пауновић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1719

STIH DANA – bira Lepa Simić

spale111nova

 

 

 

 

 

 

ТИ СИ ЖЕНА ПОТАМАН – Спасоје Ж. Миловановић

спржимо свануће
нама једним
дрангулије сећања
бацимо на таван
окренимо небо
да виси наглавачке
и као да није
аман и за аман
ти си жена потаман

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1705

MINIJATURE Milica Perun Ivanović

Milica IP

 

 

 

 

 

 

 

SVITANJE

 

Svitanje gusto kao lava

Guši nebo

Olovnim oblacima očaja

Nasrće na naš zalazak

 

Treba istrajati

Providnost

Da se dan sastavi

 

STVARNOST

 

Poslije nas ostaće

Bijelo bijelo

Crno smo rekli

Učinilo nam se

Da možemo

Zametnuti trag

Najbolje u bjelini

Za nas će ostati

Crne kapi stvarnosti

 

ČUDNA PTICA

 

Svrako moja

Lepršaš  u prazno

Ja nijesam za kavez

Ne trpim lance

Od mekih dlanova

Ni pogled uvučen

Bezdanom zjena

Nemam godišnjih doba

Ni ogrde  straha

Jednom ćeš mi reći

Čudna si ti ptica

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1696

ZAŠTO ? – Goran Trajković Flaki

flaki

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1692

SVE BLEDI I NESTAJE Darko Kolar

Prazna je ostala moja soba,
prazne su ostale moje misli,
i košmar previše zaboravljen
ostao je da trune,
da nestane u zabludi,
u jedno danu pisanih zaborava
podvučenih tamom.

Zlobne su reči koje me prate,
mada pokušavam da ostvarim
deo refrena za kraj dana,
u jednom satu.

Putevi,zar još postoje,
kuda me vode?
U izlizano belo.
Kosturi onako bačeni,
komadi stabla u bezvredne sate.

Prazno je ostalo i gore i dole,
prazno je ostalo
i središte bede
za nove dane,
za prošle sate,
da li sve bledi i nestaje?

(C) Darko Kolar

07.08.1997. godine
Danilovgrad (PVO – BUV)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1689

MINIJATURE Milica Perun Ivnović

BUĐENJE

 

Budim zoru

Usnulu za tebe

Duga noć do zore

Prekratak dan izmili

Iz svake ruke

Došunja se veče

Vrijedjelo bi

Zauvijek  sklopiti oči

Samo za jedno

Budjenje zore

Pored tebe

 

ZAGRLJENI POGLEDOM

 

Pogledima zgrljeni

Preko ničega

Oko bilo čega

Izmedju nas

Provlačimo se

PMilica IPored sebe

Pogledima zagrljenim

Ništa se ne vidi

 

OBEĆAJ

 

Natoči čvrsto obećanje

U providnu čašu nade

Ispiću taj otrov

Ali neću više žvakati

Tvoje mekane laži

 

Obećaj

Progutaću  ponovo

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1665

FLAKI – nova pesma

Ova pesma je jedan Flakijev doživljaj iz
ribolova na Skadarskom jezeru pre par godina.
Istu ovu priču ispričao mi je njegov brat koji
je pomenut u pesmi.

Na Skadru

Zarasli u bradu, Raspućinu slični
posle ribolova višednevna
na obalu pristadosmo, moj brat i ja
oko nas predeo, Havajima sličan
sitan pesak, palme i kameni mol.
Prašnjavim putem što iz sela vodi
pojavi se prilika, visoka i tanka
nesvesna beše našeg prisustva
po dimijama i velu videh – Albanka.
Instiktivno mi se pritajismo tiho
nadajuć’ se da brzo će da ode
ali ona pridje jezeru, smaragdnom, čistom
i zastade kraj ivice vode.
Skide veo i raspusti kose
do pasa duge, valovite bujne,
koža bela, k’o sibirski sneg
usne napupele kao ruže rujne
oči plave, k’o skadarske vode
muško bi srce jednim pogledom
nagovorile lako u smrt da ode.
Zbog nje bih tada postao Albanac
ali ne ide to tako lako,
za nju sam samo – nevernik, stranac.

Srdačan pozdrav od Flakija!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1662

POSLE SUNCA – Miljojko Milojević

miljojko-zima

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1658

Pages: Prev 1 2 3 ... 495 496 497 498 499 500 501 ... 520 521 522 Next

Load more