Ја ћу те волети – Данијела Јевремовић

 

Научи два,три стиха

Јесењина,

па ми их шапни када сам

тужна и сама,

и ја ћу те волети!

 

Помилуј  по коси

дете без мајке,сироче,

покажи самилост и љубав,

и ја ћу те волети!

 

Нахрани гладно псето

промрзло и покисло,

ил’ птицу повређених крила

из руке,на нашем прозору,

и ја ћу те волети!

 

Засади ми цвет црвене боје

у нашој башти

нека расте,нека цвета,

нека му се дивим,

и ја ћу те волети!

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59395

Дуњо моја – Данијела Јевремовић

 

Ноћас си ми дошла у сан

бела,чиста и насмејана

да ме питаш шта ти чедо ради.

 

Да ми кажеш да си добро

и да твоји не брину

што си отишла без поздрава.

 

Анђели те чувају и певају песме,

а ти играш у белој хаљини

са венцем на глави.

 

Око тебе звезде сестрице

и они које си волела,

потоци и ливаде,птице и сунце.

 

Ноћас је и звезда Даница

обасјала твоје село

и кућу на крају пута

у којој ти се неке очи надају

да им се вратиш са далеког пута.

 

 

Посвећено драгој  Јасмини,трагично настрадалој.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59393

OPET ĆU PROĆI – Slobodan Jevremović

Opet ću proći ONIM putem
kao i ti onda
davno
ili možda juče
ili uopšte i nisi,
moj dragi Andjele ??
Onim putem
rastanka sa dobrotom
stvarnog
i postanka dobrote
legende i uspenja
visoko, još više
tamo
gde samo Andjeli žive
svoje najlepše časove
i čuvaju nas, obične,
najobičnije ljude
one
koji su i pre bili
samo tvoji
i samo za tebe,
dragi naš Andjele…

Opet ću proći
ONIM putem,
ali to Ti već znaš…

Ti to već znaš…

Darko, 05.dec2018.

*U divnom sećanju – TOŠE PROESKI*

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59389

Zvala se Lidija

Zvala se Lidija
I imala je kosu dugu
Odjednom je ušla u moj život
I u njemu ostavila pustoš i tugu…

Oboje smo imali po deset godina
Kad smo se upoznali
Da će se medju nama desiti velika ljubav
Mi to onda nismo znali…

Svidela mi sr istog trena
Čim sam je video,od prvog dana
Al ona je sad našla drugog dečka
A u mom srcu stoji velika rana…

Bila mi je prva ljubav
A prva ljubav na zaborava
Ona uvek ostaje u sećanju
Jer je iskrena i prava…

Ono što je bilo medju nama
Više se nikad dogoditi neće
Ona sada voli drugog dečka
I da njim traži svoj kutak sreće…

Srećnem je ponekad u gradu
Kažemo jedno drugom ćao
Onako uzgred i u letu
Ali jedna stvar kod nje
Će mi uvek ostati u sećanju
Imala je najlepši osmeh na svetu…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59384

Zar zbog nje

Zar zbog nje da pijem, da se napijem
Zar zbog nje da plačem,da suze lijem
Zat je ona toliko važna u životu mom
Pa je od njega napravila lom…

Dok je nidam video ni sreo
Alkohol nisam voleo ni hteo
Al otkad sam se u nju zaljubio
Glavu sam skroz naskroz izgubio…

Zar ona može da mi stvori takve probleme
Zar suze da ronim zbog devojke jedne
Čat srm nje ne postoji druga
Zar zbog nje da me mori tuga…

Zar samo ona ima oči plave
Zar njene oči da mi dodju glave
Zar je samo njena kosa crna i duga
Zar je sem nje nema ni jedna druga…

Zar samo ona ima meku ruku
Jel samo je ona zgodma u struku
Zar so ona ume slatko da se smeje
Zar samo njen pogled može tako fa me greje…

Zar samo ona ume nežno da ljubi
Zar se samo u njenom zagrljaju svest gubi
Zar samo ona ima usne kao med
Zar samo ona ume poljupcima da otopi led…

Zar je samo ona lepa kao cvet
Zar samo zbog nje postoji svet…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59382

NISAM JA OVDE – Slobodan Jevremović

Najdraža bliska daljino moja
ja nisam stvarno uopšte ovde,
tamo sam negde, u tvojoj duši,
u osmehu divnom što bole sve ruši,
pa pogledaj sebe i vidi me onda,
tu sam ja srećan,
kod tebe jesam,
najmila moja,
kod tebe ja.

Darko (Bgd,28.dec.2018)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59377

Pamtiće svaku suzu moju

Ja ne želim da je vidim
Da plače i pati
Al moje srce isto čini
Pa i ona mora da plati…

Koliko sam suza zbog nje lio
Od njih sam napravio reku
Još uvek patim zbog nje
Još uvek me zbog nje suze peku…

Platiće svaku suzu moju
Koju sam prolio ja
Ostaviće i nju neko
Plakaće i njena oka dva…

Sćvatiće i ona jednom
Moraće i ona da shvati
Kako je to kad te neko neće
Kako je kad srce pati…

Ja ne želim da joj se svetim
Al voleo bih samo da zna
Kako je meni bilo
Kad me je ostavila…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59362

Kruševljanka

Zavodila me jedna Kruševljanka
Zavodila me pa nikako da stane
A i ja sam u nju zaljubljen bio
Najlepše sam joj dane poklonio…

Imala je crnu kosu
Kosu crnu,a oči plave
Najlepša je ona bila
Kao da je,kao da je vila…

Bela koža a prelepo lice
Osmeh kao izašo iz snova
Usne meke kao da su svila
Nisam znao dal je stvarna bila…

Nosila je belu maramu na glavi
Kosa joj je letela na vetru
Imala je nevin pogled blagi
Svaki put kad je meni govorila dragi…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59356

Чекам те – Данијела Јевремовић

 

Чекам! Моје очи су сада још тамније

и зеница више немам.

Ваљда због ноћи ил’ можда бола.

Осећам да се губим у сутону.

Губим се,нестајем,умирем,

а са мном и нешто недоречено,незавршено.

 

На уснама ми остао траг

и залуд покушавам да га се решим.

Неизбрисив је,вечан.

Нешто склизну низ лице.Суза.

Можда је ипак капљица кише.

Река суза је пресахла.

Моја улица пуста.

Самоћа хоће да ме прогута.

 

Али, не бој се,у мени је нешто ђаволски јако,

и не да да одустанем,побегнем од тебе,

од себе,од времена.

Ноћ увек побегне пред зором.

Врати се поново са још већим сјајем.

Задивљујућа сличност!

Доласци,одласци и увек нада!

 

Нада да ћу те ипак једном

заробити својом љубављу,

разнежити својим чекањем,

сакрити дубоко у својим зеницама,

да никад више не одеш!

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59357

Раде Дрaинац је бесмртан јер ће његова поезија живети заувек.

Радио Крушевац је у току 2018 . године  реализовао аудио пројекат “ПОЕЗИЈА ЈАЧА ОД ЖИВОТА” у част Радета Драинца великог  песника. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу се придружила поменутом пројекту са идејом да се незаборавно дело Радета Даринца обнавља и надограђује. Овде можете преслушати две радио емисије у којима је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ дало свој допринос, а у наставку можете прочитати и детаље из књиге “ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ” коју смо објавили.


RTK – 27.09.2018.

RTK – 27.12.2018.



РАДЕ ДРАИНАЦ

Песник, апаш и профет,
Дон Кихот, порочни љубавник и стихотворац каквог ова земља чула није,
Карневалски принц, вагабунда око чије главе петролејска лампа сја:
Ето то сам ја!

Пијанац, коцкар, али и нежан брат,
Пријатељ што у срцу чува Орионска Сазвежђа,
Слаби играч на конопцу морала, али зато изврстан ироничар и пљувач,
На столу као супа љубав је моја сва:
Ето то сам ја!

Непријатељ Академија, Цркава и Музеја,
Поборник тргова и писоара,
Диригент телеграфских жица изнад болница и бордела,
У хајдучком лику са лавовска ока два:
Ето то сам ја!

Тигар и овца,
Жонглер што ножем у срце гађа,
Рапсод коме домовина на чело није ударила просветни жиг,
Песник крваве истине и човековог права,
Упамтите:

То сам ја!


Радојко Јовановић (уметничко име Раде Драинац; 4. или 26. август 1899 – 1. мај 1943) је српски песник, представник космополитске струје у Српској поезији између првог и Другог светског рата. Стварао је у виду модернистичних тежњи. (Аполинер, Сендрар).


Драинац је рођен у селу Трбуњу у Топлици, учио школу у Крушевцу и Француској. 1922. године покренуо је часопис Хипнос. Прву књигу песама под називом `Афродитин врт` штампао је 1921. године у Прокупљу у само три примерка.

Извор: http://sr.wikipedia.org/sr/Раде_Драинацhttp://sr.wikipedia.org/sr/Раде_Драинац

 

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59342

Ne ljuti se – Nenad Đekić

Ne plači kad čuješ da više nisam tu,
da sam preplivao tamna svetska mora.
Ne budi suzama tek usnulu noć
i bez mene će svanuti nova zora.

Ne ljuti se što ne rekoh zbogom.
Znaš da prezirem tu ubogu reč.
Da ti ruku ja još jednom dirnuh
ni prag tvoj ne bih, mogao preć.

I nemoj me kleti, znaš da ja tebe neću.
Šapni ka nebu tiho:”Srećan ti put”.
Seti se nekad, upali za mrtve sveću
nek plamen sveti tad bude mi sud.

Ako izgori, ne čekaj me više.
Znaj da ti nikad ja neću doć.
A ako zgasne, ja još uvek dišem,
čežnja za tobom daje mi moć.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59339

Budi moja

Voleću te, voleti do neba
Daću ti sve, sve što ti treba
Samo budi moja, samo budi moja…

Želim da si u mojoj blizini
Da te dodirujem
Da ti usne ljubim, i da te milujem
Samo budi moja, samo budi moja…

Ne mogu bez tebe ni minuta dva
Samo tebe volim, samo tebe želim ja
Hajde budi moja, hajde budi moja…

Želim da tvoja ljubav samo mene greje
Želim tvoj osmeh fa se samo meni smeje
Hajde budi moja, hajde budi moja…

Želim fa se svako jutro pored tebe budim
Bez tebe draga ja ću da poludim
Hajde budi moja, hajde budi moja…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59336

Godinama

Godinama, voleo sam te
Jer si meni bila sve
Iako moja nikad nisi bila
Ja uvek voleću te…

Godinama, ti si bila
Jedini centar sveta mog
Godinama, ja sam krio
Da sam lud zbog osmeha tvog…

Godinama, moje oko
Samo tvoje oči gleda
I tvoja mi crna kosa
Godinama mira ne da…

Godinama, moje usne
Žele tvoje poljupce
Dao sam ti svoju ljubav
Dao sam ti svoje srce…

Godinama ja želim
Da ti kažem da te volim
Al ne mogu,snage nemam
A ne mogu da te prebolim…

Ako ikad budeš saznala
Da sam tebe voleo
Nemoj plakati, nisi kriva
Ja da ti kažem nisam smeo…

Budi srećna u životu
A ako te nekad budem sreo
Nasmeši se makar malo
Dečku koji te voleo…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59334

NOKTURNO ZA UZALUDNE ZVEZDE-Nena Miljanović

daleke
čuju se odlazeće čaplje
ili to noć uzalud ozvezdana
sva plava od tuge
čas po čas prigušeno krikne
mojim slabašnim glasom
za još kojim danom rumenim od nade
kroz tišine misli o odlasku…

…o grobe moj usamljeni
pod bolnom mesečinom
ne mami me otvoren
obećanjima o plavoj travi zaborava
sačekaj
zli moj i dobri
da ispratim poslednju pticu ljubavi
iz pamćenja i pera…

…sačekaj da učinim ono što nećeš moći ti
da mu oči izbrišem
iz mojih posthumnih pesama
grobe moj raspevani
među koricama knjige
zatvori se
zatvori

copyright© Nena Miljanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59331

Маске – Данијела Јевремовић

Ходамо тако већ дуго
са повезом на очима,
са замагљеним погледима
и смркнутим лицима.

Једни поред других
пролазимо тако ћутке
ни не видимо се
у том мору људи,ми воштане лутке.

Правимо се луди,
неми и глуви,
не чујемо ни смех, ни јауке
загледани у своје ја и своје душе.

Свако од нас
прича за себе,
свој универзум, сопствено битисање,
нема нас за друге, изгубисмо себе.

У тој тврђави
сатканој од лажи и клевета
у тој кући са кровом
од неморала и суза,
помало сви очајни и несрећни.

Али, колико ћемо тако дуго
ти незнани странче,
ти оловни војнику
без срца у грудима?

И где ћемо стићи
мој верни пријатељу
моја надо и узданице,
где ћемо ми кад нас
прегази време и
убије ћутање?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59314

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 511 512 513 Next

Load more