ONE LIVADE – Slobodan Jevremović

Hoću da ponovo odem
na livade one moga detinjstva
gde putevi dugi bliski su bili
tamo smo srećno zajedno snili
bez osama, bez onih težina, boli,
gde budan sanjam i sanjiv te volim,
na livade one ti mene vrati
da spavam i snijem te mirise sreće
na tepihu trave zelenih vlati.

Hoću ponovo da odemo tamo
gde rastu kaćuni na vlažnoj travi,
gde jaglaci požute brda a ptice se bude
i cvrkuti svuda upletu tišinu
sa muzikom sreće i mira prirode
tamo, na zelenom moga detinjstva.

Hoću da ponovo odem,
sa tobom …

(Bgd, 25.mart 2018)

Limb-Milena Jasovic

Počelo je da me susreće
Na daljinama dovoljno velikim
Da moje tlo pod tvojim nogama se ne obrušava
U teškim rečima koje su padale po nekim starim
Prkosnim tišinama
Tek kad sam pomislila da je gotovo
Iz srca stihije materijalizovano
Začeće novog vremena koje je ono staro
Po svome liku ludo porodilo
I sad mi svake noći šapuće da me uspava
I svako jutro budi da ne propustim
Sve tvoje dane u mojim datumima
I tvoje trenutke u mojim kalendarima
Znas li koliko te ima?
I kad te nema?
U prvoj postojbini života
Koja me toga dana ljubila po tabanima
U talasima
Po rubovima elipse rastočene
Sa bezoblačnog neba
Na dno okeana
U pesku koji je kroz prste padao
Na orijentalnu maramu sa romboidima
U retkom imenu stare kafane
Istom ko naše reči za prepoznavanje
Na komodi gde nepročitane stranice
Mešine “Tišine” pod svetlom “Magle i mesečine”
Zovu na čitanje
Prošlo je vremena
Taman toliko da više niko
Nas dvoje ne pomene u istoj priči
I onda pojaviš se u liku čoveka
Kroz hodnike moje svakodnevice
Što ti po svakom pokretu liči
Što na tvoj rodjendan
Slavi svoj dan rodjenja
Pa krene po svome talas panike
Isto lice, glas i kosa po čelu rasuta
I isti pogled lomi se poput talasa
O moje stene
Blago se smeši
Dok razbijam porculanske šolje
Svuda po podu
I kaže Hej biće bolje
Sve je u redu
A da i ne zna zašto me teši
Ne usudjujem se da ga oslovim
Dok golim rukama krhotine
Skuplja u kutku sobe
Da se ne bih posekla
O mali obezoblicen mozaik
Preslikan onim iz nutrine
Sred bezobličja vode
I prosutog čaja
Pruža mi ruku i ode
I kisne u istom onom kaputu
U kom sam tebe ispratila
Kad me hipnotisala tačka bez dna
U kojoj horizont se otkopčava
Svetlost ukroćena zvukom
Odlazećih koraka
I ne čudi me više
Ta aprilska simfonija poznatih miomirisa
Niotkuda
Što smenu dana i noći diriguju
Kroz panoramu živih sećanja
Čudi me čemu sva ova usputna čuda
Koja me, a da ja neću, drže u limbu zatočenu

Spiritus movens

Šta je daljina…
svaki put kad o tebi dušeslovim
rezonancu ti srca ulovim
i ozari me toplina…

Skoro bez i jedne mrvice hrane
sve ove duge preduge dane
i bez ikakve opravdanosti jasne
ona je sve veća veća i veća
umjesto da uvene da stane
da zgasne…

Ovo što kod mene u duši gori
svijet bi novi moglo da stvori
ili postojeći da razruši…
Lijepo mi je sa ovim žarom hodati
ispod dubokog toplog neba
na oblaku sa uspomenom starom
prisustvo mi tvoje skoro i ne treba…

Šta je daljina…
svaki put kad o tebi dušeslovim
rezonancu ti srca ulovim
i ozari me toplina…

U glavi te imam dušom te snivam
smiješ se srećna
strpljivo do naše obale plivam
svjedočim…
spiritus movens
ljubav je vječna!

NEDOSTAJEŠ

posvećeno, priredio D. Ivanović

Nedostaješ …
Ali si uvek u mislima ;
Razdvoji nas daljina
a opet si tu, boraviš
u neistraženim okvirima ,
trenucima nespokoja, nezaborava …
Nikad ne dođu reči, same od sebe
već kroz razgovore sa tobom.
Iako te nema, postojiš u savršenim oblicima.

Godine su prošle,
pusti dani se nižu;
Molim te, jednom kad se pojaviš
u beskrajnim tragovima prostora,
iza lavirinata, svetlosnih prolaza,
nevidljivih mlečnih staza,
pored mene ostani zauvek ;
Dok u večnosti gledam tvoj lik ,
da mi duša ne bude prazna.

Nedostaješ …

Светски дан поезије 21. 3.2018. – ПоезијаСРБ

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, је са три поетска програма обележило Светски дан поезије. Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима” (извод из УНЕСКО извештаја при дефинисању овог дана).

На сам дан, 21 3. 2018. године у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Бивољу одржан је сусрет чланова овог одружења са ученицима ове шкoлe. Песници Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Драгиша Павловић Расински Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић и Саша Милетић говорили су своју поезију и афоризме. Претходно су са директорком шкoлe Драганом Иванковић попили кафу и разговарали о будућој сарадњи.

Касније, у току истог дана, Сусретом песника у холу Дома синдиката који се налази у самом центру Крушевца, испред слике Милића од Мачве, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је у сарадњи са Пословним центром Крушевац, обележило Светски дан поезије у 17:00 сати. Песници Мирослав Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Добринка Почековац, Градимир Карајовић, Стефан Кнежевић, Драгослав Мирковић, афористичар Михајло Ћирковић и сликар Живорад Милановић Маки су попили кафу, и изговорили стихове у част поезије. Сликар Живорад Милановић Маки је говорио о сликару Милићу од Мачве испред чије су слике “Обретење Лазарево” песници говорили своју поезију. Председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Љубодраг Обрадовић је изговорио своју песму “ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ” Милићу у част.

А предходног дана, 20. 3.2018. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, уочи Светског дана поезије, одржана је промоција књиге Горана Минића РАСПРОДАЈА ОСМЕХА. О књизи су говорили Мића Живановић и Светлана Ђурђевић – рецензенти књиге, а поезију из књиге читали су поред аутора и Далибор Ђокић и Мирко Стојадиновић. Своје импресије о стваралаштву Горана Минића изговорио је Љубиша Бата Ђидић. Водитељи промоције били су мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак постарала се Марија Вујић на клавиру… После промоције, одржана су традиционална “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ”, а своју поезију говорили су присутни песници: Добринка Почековац, Далибор Ђокић, Драгиша Павловић Расински, Јована Марковић, Никола Стојановић, Драгослав Мирковић, Живота Трифуновић, Градимир Карајовић, Михајло Ћирковић, Стефан Кнежевић, Јованка Владић, Мира Смиљанић, Дејан Петровић Кенац и Љубодраг Обрадовић.

Тако је, са три поетска програма, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, обележило Светски дан поезије и показало да се поезијом треба борити за бољи свет.


Обретење Лазарево – Милић од Мачве

ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ

Милићу од Мачве

Небом лете посечене брезе,
на истоку се злати огањ рађања.
У бескрај одвезоше га небеске чезе,
са судбином нема погађања!

Сад небом и нашим сновима језди,
ка звезди хита, а за Косово брине,
колоне прогнаних у мислима гнезди,
дух генија кад му рај врата одшкрине!

Најбоље сања и никад се не умори,
као звезде далеке жеље му трепере.
Силнике никад осмехом не соколи,
све док Србија кожу на шиљак бере!

Еј Милићу, од Мачве поносне,
душа ти у Крушевцу нађе смирај.
Сад слике што их занос донесе
у нас луче неизбрисив сјај!

Тиха ватра сад разумом клија,
светли видик у раму прошлости.
Вечност ће истином да опија
сваког ко те у срцу угости!

Еј Милићу, нека језде брезе небом,
нека се прелепа нимфа на обали свлачи…
Нас овде и бескрај горе греје твоје дело!
Вечност сад из слика твојих зрачи!

© Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић и Мирослав Живановић

Директорка ОШ „Бранко Радичевић“ у Крушевцу Драгана Иванковић
Nastavi sa čitanjem “Светски дан поезије 21. 3.2018. — ПоезијаСРБ”

Драгиша Павловић Расински добио награду за животно дело, а Милија Вуковић титулу Витез од Чарапаније

Златна кацига: Награда за животно дело Драгиши Павловићу Расинском, Витез од Чарапаније – Милија Вуковић

Савет Међународног фестивала хумора и сатире „Златна кацига“ једногласно је одлучио да награда за животно дело на 26. Фестивалу припадне Драгиши Павловићу- Расинском, док ће титулу Витеза од Чарапаније – Сер Харди, понети првак крушевачког глумишта, Милија Вуковић

Драгиша Павловић Расински био је и једини кандидат предложен од стране Уметничког већа Фестивала за награду за животно дело, а у образложењу је наведено да му се ово признање додељује за немерљив допринос Фестивалу кроз своје културно ангажовање и чак једанаест награда освојених на Фестивалу.

 Подсећамо да су Драгишу Павловића Расинског за ово престижну награду предложили и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и неформално удружење ЧАК – Чарапански афористички клуб. Текст предлога прочитајте на линку или на крају овог текста.

 

Драгиша Павловић Расински

Од пет предлога Уметничког већа Фестивала, Савет, коме је председавала заменица градоначелнице, Весна Лазаревић, одлучио је да титулу „Витез од чарапаније- Сер Харди“ понесе Милија Вуковић, првак Крушевачког позоришта, који је, како се наводи у образложењу, име Крушевца витешки проносио широм наше земље и света.

 

Милија Вуковић

Свечана додела награда биће одржана 1. априла у Крушевачком позоришту, на завршној вечери Међународног Фестивала хумора и сатире „Златна кацига“.

ТЕКСТ ПРЕДЛОГА ЗА Драгишу Павловића

У току програма НОСТАЛГИЈА (која је одржана 17.01.2018. у Клубу КЦК) прочитан је предлог Чарапанско афористичког клуба – ЧАК и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу да Драгиша Павловић Расински добије награду за животно дело у оквиру фестивала Златна кацига који ће се одржати 1. априла 2018. години. Nastavi sa čitanjem “Драгиша Павловић Расински добио награду за животно дело, а Милија Вуковић титулу Витез од Чарапаније”

Mucna Tisina

Dugo sad s’tisinom
Trazim odgovor bucan
Zatvorena su vrata s’milinom
Ostatak mene je mucan
Sam,a soba ko soba
Ume da priblizi zvuke
Pusta kutija koba
Docarava muke

Zgrabili me brsljeni
Crna suma njene oci
Dusa i srce su otudjeni
Izgubljeni u noci
Dolazi da odvede
Onaj los san sto javom preti
Da je sanjam da me povede
Na svoj pakao da me seti

Dobro ja i lose ja
Podela su duse
Ne vide se dimne granice
Oko kojih se osecaji guse
Nove lutke su u glavi
Svrsen cin pogled prati zavesu
Sumnja pobedu slavi
Nesigurno srce je u kavezu

Magnovenje – Sanja Popić

Sećam se,
Sedim za stolom i mažem lak,
Crvena mrlja širi se po mom prstu,
Podižem glavu, ne smem da ti kažem.
Ti mi istom merom uzvraćaš pogled,
U čudu, plave ti oči napukle od zaprepašćenja.
Istovremeno, tihim glasom govorimo Déjà vu.
Ulica se okreće, kažu mi da kraj sveta još nije došao
a zašto onda osećam pucanje tla pod nogama?
I zašto u svim ljudima na ulici prepoznajem sebe?
Odmahujem glavom, oči su mi zamagljene od suza.
Ti mi kažeš, daj da pogledam, ne stidi se, to je samo mušica.
Ja ti se prepuštam i smejem se,
Kao dete u majčinom krilu,
Sigurna u dubinama plave boje,
Ili zelene…
Opet u meni daltonista plete mrežu.
Zelene su, znam taj spokoj.
Nije ni važno.
Opet se prisećam našeg prvog susreta,
Oslovljavaš me mojim imenom,
A ja se pitam odakle ga znaš.
Onda te prepoznam,
Putovali smo između zvezda,
Ti i ja, bili smo jedno,
A sad, stranci koji se ne sećaju svog pređašnjeg oblika.

CRVENO- Nena Miljanović

Bojom bola nebo
Bojom pretnje mesec
U meni
Crvena Luna di Chiaro
Rađa se i raste
Sa rubinski koturom nad horizontom
Raste strah
Javi se
Zvukom glasa razbij ga
Daj mi
Jučešnju reč za udah
Biću
Disaću
Gušim se pod crvenim mesecom
Rečju
Učini da bude srbrno zveckav i beo
Kao moja prva Bela pesma o tebi

Bojim se (sebe)
Tišina je
Crveno je
U panici
Gluva kao bivša ljubav
Čuću iz sebe pogrešne note
Pogrešnom ću po njima pesmu
Kajaću se
Kasno
Javi se

Zanat-Vlada Ilić

Na buvljaku prodajem stare stvari,od braće Roma učim zanat.Nekad sam radeo u zanatskoj firmi,al’sada koristim drugi alat.Kad stomak počne svoju ariju,čast i ponos baciš u ćošak.Od ovakvih kao ja možeš da napraviš armiju ,što su na radnju stavili vosak.Ustajem zorom pakujem stvari,u zapećak bacam sve vrline.Vetar fijuče al ne mari,ima kupaca za starine

REKA ŽIVOTA – Dejan Ivanović

 

Putuješ daleko, zelena smaragdna reko .
Za tobom ostaje gola pustoš nema, stigma i anatema;
Očarala si mnoge grehom, veselim gromkim smehom,
zavarala ih neistražena dubina tvoja i divota, reko, reko života …

Odakle tvoje obale strme – urezaše ih valovi što grme.
Skupljaš sitan pesak na dnu, prašinu dosadnu;
U mulju kojeg zraci sunca ne obasjavaju, duhovi obitavaju,
njihova večna staništa ispunjava samo pusta tama i ništa …

Ljude zanima od pamtiveka tajna koju nosi reka,
korita usnulog u gorskim nedrima, zmijolikim meandrima.
Usečenim u oštre stene, planine, niz koje se valjaju snežne lavine.
Šapat zvukova seni i duhova; Čiji zaspali daleki preci žive u dubokoj reci?

Požuri, putuj reko, da negde zagrliš more što je samo tvoje …
Nemaš mosta, pa žališ, u pećine neispitane zalaziš,
duž obale, vlažne, obrasle u korov i šipražje.
Samo ptica što kruži, preleti nekad na drugu stranu, oštrog šarenog oka;

Preplivali bismo rado preko, al’ si hladna, opasna i široka;
Senke što pomrače um šapatom, odvedu neoprezne sa sobom;
Vrtlozi, virovi, struje i talasi, začas se sklope iznad glava;
Nevične proguta gusta trava koja buja, obrasta i sputava …

Zelena reko, tajno i uteho, požuri bez nas, juri daleko …

Dejan Ivanović

РАСПРОДАЈА ОСМЕХА – Горан Минић & Песничка сусретања у сусрет светском дану поезије – ПоезијаСРБ

У Крушевачком позоришту, уочи Светског дана поезије, 20. 3.2018. године у 18:00 сати одржаће се промоција књиге Горана Минића РАСПРОДАЈА ОСМЕХА. О књизи ће говорити Мића Живановић и Светлана Ђурђевић – рецензенти књиге, а поезију из књиге читаће поред аутора и Далибор Ђокић, Мирко Стојадиновић и други. Водитељи промоције биће мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак постараће се Марија Вујић на клавиру… После промоције су традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА па ће своју поезију говорити присутни песници. Дођите да уживамо у поезији…

РАСПРОДАЈА ОСМЕХА

Не жури душо моја
Магла се и онако неће брзо подићи
Чекајући зору
Да се дан отвори сунцу

У ноћи кад месец
Заустави свој лагани ход
Још увек чујем дрхтаво дисање

Напољу ветар подиже гране
Лице ми мокро од топле кише
Док ноћ се свађа
Са далеким звездама

Nastavi sa čitanjem “РАСПРОДАЈА ОСМЕХА – Горан Минић & Песничка сусретања у сусрет светском дану поезије – ПоезијаСРБ”

KO MI JE UKRAO PESMU – Milovan Petrović

Ko mi je ukrao pesmu
i tebi na poklon dao,
ko te je mojom rimom
k’o svojom obukao.

Ko te za ruku uze
kad ja sam trebao to,
ko te bez trunke stida
odvede pred matični sto.

Njemu ćeš rađati decu
uz moje pesme i rime,
a daćeš svome prvencu
pesnika jednog ime.

Zatim ćeš u noćima dugim
kada su hladne zime,
dok tiho klizi suza niz lice
šaptati sinovo ime.

Pesnik će tvoj negde daleko
i dalje pisati rime
i vešto u svome stihu
skrivati tvoje ime.

A kada njegov sat
jednom zauvek stane,
ostaće još mnoge pesme
o tebi nenapisane.

Milovan Petrović

ЉУБАВ – Братимир Петровић

ЉУБАВ

Тражио сам љубав
међу твојим очима

Тражио сам љубав
међу твојим грудима

Тражио сам љубав
међу твојим ногама

Тражио сам љубав
у теби

а љубав је,
требала бити у мени!

© Братимир Петровић

Nastavi sa čitanjem “ЉУБАВ — Братимир Петровић”

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 491 492 493 Next