AFORIZMI *Mihajlo Ćirković – Ćira

172 пута прочитано
  • Olovni vojnici imaju toplije srce jer se bore dečjom maštom;
  • Da li je tajna bolje čuvana ako ima više čuvara;
  • Lutanje bi bilo besciljno ako bi se lutalice samo prestizale, a ne sudarale;
  • Rat je mnoge smrti ulepšao. Krevete je zamenio prirodom;
  • Dobročinstvo se ne meri davanjem, već ostatkom davanja;
  • Da li doživotni zatvorenici treba da čuvaju zatvor od prolaznih čuvara;
  • Teror sudija je anarhija, a teror Zakona demokratija;
  • Najduže traje mozak koji se najviše troši;
  • Priroda je na dobitku ako se osuši kalem a olista pritka;
  • Reč po reč i bi mač, tamo gde mač nije samo reč.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60758

NA MILOST I NEMILOST – Nena Miljanović 

159 пута прочитано

 

Ne ostavljaj me
Ne prepuštaj me meni samoj
Lakoverna kao neiskusna devojčica
I nesigurna kao iskusna žena koju ostavlja mladost
Ne verujem sebi u noćima kao ova
Kad mesec srebro i čežnje u slapovima toči
I posrebri isprepletane breze i jablanove
Učniće mi se da su ljubavnici
I da se grle
Drhtavi na lakom vetru

Drhtava od bola za tobom
Slušaću pesmu slavuja iz šiblja
I plakaću za tvojim glasom
Pesnički osetljiva na ljubavne trilere ponoćnih ptica
Poželeću da mi govoriš sve i svašta
Od nežnosti kao zaljubljeni mladić
Do perverznosti sredovečnog ljubavnika
Ostavljena samoj sebi
Vetra šum ću čuti kao tvoj uzdah ljubavi
Dubok do dna tvoje muškosti

Ako ne budeš tu
I poverujem da si me ostavio sasvim
Poželeću da sam breza jablanu
I ženka slavuju
I ljubav bilo kome
Iz očaja
Biću bilo čija za jednu noć
Ako me ostaviš samu juče
I sutra
I bilo kada
Na milost i nemilost ženi u meni
U noćima kad mesec bludniči sa biljem
Ako me prepustiš zaboravu
Zaboraviću se sa nekim
Ko će te konačno ubiti u meni
I mene u poeziji

Ne ostavljaj me ubici
Meni samoj …

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60753

OTPLOVIŠE OBLACIMA KIŠE – Milovan Petrović

442 пута прочитано

Otploviše oblacima kiše
to su suze davno prolivene
otploviše ko brodovi morem
a tekoše niz obraze njene.

Otploviše ti oblaci beli
plavim nebom ko uklete lađe
puni tuge i čemera njenog
što u bolnom srcu se pronađe.

Otploviše da bi negde stali
i na nekog suze prokapali
gorke suze na jednog čoveka
što učini tako puno greha.

 

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60741

MOŽDA NEKADA

129 пута прочитано

Oprosti mi sliko stara

što ja ne umeh biti prava.

Upitala bih, al ne znam kako

da li ja ovaj život shvatih olako?

Oprostite mi uspomene mnoge,

što su moje misli visoko uzletele,

probala bih , al ne može nikakao

iz ovoga sada u ono lepo tada.

Oprostićeš mi Bože, kad te molim

za moje greške, al ja volim.

U svom sam srcu za tamo nekog

veliku ljubav skrila.

Nataša Gligorijević

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60739

HAIKU – Dejan Ivanović

110 пута прочитано

Zvuk flamenka
se prostire dvoranom –
– zlatni prsti

***
Vrabac oprezno
sleteo na bedro
golom kamenu

***
Hrpa lišća pred
trošnom školskom kapijom
umesto đaka

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60727

БОЖЕ ЗАР САМ ЈОШ ЖИВ У ОВАКВОЈ ТАМИ *Тихомир Јанићијевић

133 пута прочитано

БОЖЕ ЗАР САМ ЈОШ ЖИВ У ОВАКВОЈ ТАМИ

Из ибрика у мрак снови се претачу

Иње пепела на поцепаном сачу

Узалуд тражим из црепуље погачу

Празне колевке по вајатима плачу.

Рањена брда и брдила чаме

Труну трлице текна и кошири

Из сипљивих наћева мемла се шири

Купице и тестије препуне таме.

Троношке без ногу висе испод стреје

И ћорави фењер обешен о греду

Плачу мртве пчеле у јаворцу меду.

Из тамнице срца црна зима веје

Где су оне черге губери ирами

Боже зар сам још жив у оваквој тами.


***Тихомир Јанићијевић, Куршумлија

 

 


 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60720

KASNO SHVATIMO-Miroslav Krnjeta

156 пута прочитано

Dođe vreme kada dragulji
izgube vrednosti
Kada zlato izgubi sjaj,
ne vrede više smicalice pakosti
čovek shvati da ima kraj.

Blago više nije vrednost
gleda novim očima
gubi mladost dolazi starost
duboko razmišlja noćima.

Dao bi blago sav imetak
da osetiš kako žubori potok,
ceo dan bi proveo u šumi
a ne u raskošnoj licemernoj glumi.

Ali nemaš više srca
izgubio si plamen života,
prodao si dušu zbog novca
izgubio osećanja
napustila te lepota.

Dobri čoveče šta si čekao
da bi se dobro opekao,
pa si shvatio
koliku lepotu života si skratio.

Zamišljaš društvo na reci pecaš
za mladosti gorko jecaš,
sada vidiš na drveću ptice
kada nemaš više zlatno lice.

Diviš se lepoj mesečini
gledaš zvezdano nebo
shvataš mudre vrednosti,
davno si to trebo.

Trenutak kad srce jedva diše
od poljubaca ispod letnje kiše,
bosi držali se za ruke
samo za ljubav znali
a ne za laži i muke.

Čovek shvati šta je sjaj
kad mu dođe starost,bolest ili kraj,
ostaje mu samo da žali
jer novi život ne može da upali.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60711

СЛУШАМ ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ – Даница Рајковић

128 пута прочитано

Pročitajte kako je bilo na promociji

Слушам твоје ћутање

Надвио се црни облак,
на божанским врховима планина,
урла ветар, крши гране,
а у ћутању муња сине.

Урезао си се у моје срце,
красио си ми сваки дан,
китио ме слатким сновима,
а био је то тренутни сан.

Разишли се путеви наши,
а ти си постао пламен вулкана,
изгубљен у лавиринтима,
а ћутање моје о сновима сања.

На божанским врховима планина,
израсла је стрела љута,
Сунце пустило своје зраке,
а пламен вулкана ћутање гута.

© Даница Рајковић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60703

ПОЧЕТАК И КРАЈ – Андреја Ђ. Врањеш

167 пута прочитано

 

ПОЧЕТАК И КРАЈ

                                                                                                                                                  проф. и драматургу Јовану Радуновићу

Кадa све учини се, стане,
живот изгуби радости сјај,
у драгом оку не видиш се више,
то је један крај.

А крајеви нови су почеци,
ко рукопис час у старом, час у новом редку,
и живот је када се сагледа,
пола га на крају, пола на почетку.

Када се примакне онај задњи крај ,
вид улови светла потоњи трак,
нећеш ни знати, нема страха више,
свуд около и у нама мрак.

И опет онај чаробни почетак,
крај упорно прати,
трзај живота, новог,
из грумена земље расту траве, влати.

© Андреја Ђ. Врањеш

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60701

OPET NEKA VREMENA STARA *Dragojlo Jović

118 пута прочитано

ОПЕТ НЕКА ВРЕМЕНА СТАРА

Опет нека времена стара,
Спустили се облаци мутних дана,
А киша модра као утвара,
Немилице спира срећу наших дана.

Кад шкрипе коске у влажној ноћи,
Само ме врате на живот цели,
Осећам неку чудну тескобу,
Душа се стисла, да ли смо успели.

Пред нама бежи излокан пут,
Исцепане ципеле не мере време,
Шифоњер крије стари ми капут,
Који би још једном у „бој“ да крене.

А разум негде из прикрајка збори,
Прошло је време витешких борби,
Остао је само жар да тиња,
Она ватра стара више не гори.

Живот је за нас шкртица био,
Вазда нам задатке давао тешке,
И ноћас под овим небом мутним,
Ми путем својим одлазимо пешке.

За нама кише падаће дуго,
Спираће трагове надања и жеља,
И кад све утихне нико неће знати,
Како живот боли  и како се пати.

На плочи некој каменој хладној,
Остаће слова и мали стих,
Како су наше гореле ватре,
Кад смо са љубављу палили њих.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60682

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 790 791 792 Next

Load more