Zbornik poezije „ BOŽANSTVENA ŽENO “

Zbornik poezije „ BOŽANSTVENA ŽENO “
Kulturni center Mesopotamija – Beograd, Srbija povodom 8 marta 2018., poziva vas da ušetvujujete u zborniku poezije „ BOŽANSTVENA ŽENA “.
Uslovi ušešća:
1. Tema je žena ili ljubavna pesma.
2. Svaki autor može poslati jednu pesmu, ne dužu od 32 stihova; pesme slati u Wordu, (Times New Roman, font slova 12, prored 1.5) latinica, ili ćirilica, razume se, sa karakterestičnim slovima: ć,č,š,ž,đ i (makedonskim, slovenačkim , sa prevodom. Uz pesmu treba poslati i prevod na srpski jezik).
3. Pravo učešća imaju pesnici sa prostora bivše Jugoslavije, bez obzira na starosno doba i mesto prebivališta kao i za pesnike iz ostalih zemalja širom sveta. Svi pesnici širom sveta šalju pesmu na maternjem jeziku uz srpski prevod.
4. Za učešće na zborniku obavezna je kotizacija u iznosu od 500,00 dinara po autoru,
Kotizaciju možete izvršiti
U Srbij:
Nalog za uplatu
Šifra plaćanja : 189
Valuta : RSD
Iznos : = 500,00
Račun primaoca : 265-0000005117702-61 Raiffeisen BANK
Svrha uplate : uplata za zbornik „ BOŽANSTVENA ŽENO “.
Primalac : Sabah Al-Zubeidi
5. Pesme poslati isključivo na mail: sabahalzubeidi@yahoo.com . Obavezno napisati u naslovu mejla ZA ZBORNIK „ BOŽANSTVENA ŽENO “ a ne dolazi u obzir poslati preko fb.
6. Radove potpisati punim imenom i prezimenom, sa adresom stanovanja i kontakt telefonom.
7. Uz radove dostaviti dokaz o uplati kotizacije.
8. Učesnicima se ne plaća autorsko pravo, a radovi se ne vraćaju.
9. Poziv traje od 05.01.2018. do 05.02.2018.
10. Zbornik će biti promovisan u martu 2018.. .Imena učesnika , tačan termin i lokaciju održavanja promocije zbornika, biće naknadno blagovremeno objavljen.
11.Svakom autoru pripada po jedan primerak Zbornik koji će moći da se preuzme na promociji dok će svima koji ne mogu lično preuzeti svoj primerak, isti biti poslat poštom, s tim da poštarinu plaća primalac.
Za sve eventualne sugestije i pitanja dostupan je mail: sabahalzubeidi@yahoo.com.
Srdačno se zahvaljujem na saradnji…
S poštovanjem…
Sabah Al-Zubeidi
direktor Kulturnog centra Mesopotamija – Beograd, Srbija.

Богородица – Ивана Зајић

Мајко божја, небеска царице,
Гледам сада твоје мило лице,
Беспомоћном руком теби хрлим,
Твога храброг сина јутрос грлим.
Све док њега у наручју држиш,
И свој народ рукама ти штитиш,
Зато волећемо тебе ми до гроба –
Чувај вечно младог сина свога.
Иако га на крсту распеше,
Издајником љутим прогласише,
Данас му се свим срцем клањамо,
Да нам среће, здравља дâ, молимо.

Lokalni moćnik – Vlada Ilić

Imaš obraz ko đon,
briga te za olajavanja.
Kraičkom oka
pratiš okolna dešavanja.

Zapošljavaš piletinu,
kažeš mladima dajemo šansu.
Sa svakom od njih,
imao si neku romansu.

Kad hoćeš da se hvališ,
gostuješ u drugom gradu.
Sebi sličnima,
pokazuješ novu fasadu.

Ti misliš da si frajer.
Ustvari obična baraba.
Svaki tvoj flajer,
dobio si džaba.

(C) Vlada ilić

Рајица Драгићевић: О ГДЕ СИ ИЗМАШТАНА

О ГДЕ СИ ИЗМАШТАНА

прошле су године и векови урнула се царства
проклацкале кочије од магле последњи возови измакли
а песник ти ни ред посветио није зар
у сталној недоумици
води ли ме то живот или њега водим ја
да ли сам узалудник само или природе божје дар
мучили  ме трубадури варалице одметници
писци манифеста и прогласа идејни творци
бунтовници предводници и брадјаге
али сад кад је простор за промишљање знатно сведен
кад сам у себе загледан
могу да саопштим и саопштавам ево знај
све време сам цртао и доцртавао твој лик фантастични
очи снене лице анђела усана мед
може бити да сам падао у заблуде
поподизао се и увек изнова започињао исти след
уздигни се до недостижа постани вечност хај
тешка ли су сва ова расветљења
док повијам се и грчим вапећи ваздух
да изустим да објавим
још није готово све светлећа моја
није није није крааај

3.1.2018.                                                    рајица драгићевић

LJUBAV KAO LJUBAV, VINO KAO LEK – Milovan Petrović

Svoju priču želim sada

podeliti s’ vama

ja sam život posvetio

vinu i ženama.

Voleo sam ludo, strasno

pa i ranjen bio

tugu svoju lečio sam

dok sam vino pio.

Bolelo je, ali tu je

crveno i belo

da mi uvek novu nadu

unese u telo.

Vranac vino, što da krijem

moj prijatelj stari

dušu moju kad sam tužan

ponovo razgali.

Zatim mi se, vidi čuda

nova ljubav desi

nova sreća pojavi se

na mojoj adresi.

I sve tako u krug ide

LJUBAV, VINO, ŽENE

Šta bih više poželeo

dosta je za mene.

(Pesma pisana za nagradni konkurs. Tema; “Ljubav i vino – večita inspiracija”)

Milovan Petrović

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА – Наградни конкурс за 2018. годину

Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна (14. фебруар), Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац и галеријом Вино Жупе из Александровца расписују 10. међународни литерарно-ликовни конкурс на тему:

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА

На литерарном конкурсу могу бити заступљене све врсте уметничког изражавања у поезији на српском језику. Право учећа имају:

  •     ученици основних школа,
  •     ученици средњих школа,
  •     студенти
  •     одрасли песници из земље и иностранства

Можете послати највише до 2 песме, једну о љубави и једну о вину. Радове слати до среде 08. фебруара 2018. године искључиво у електронској варијанти у word, одт или pdf формату на мејл: ljubav@poezija.rs

На ликовном конкурсу могу бити
заступљене све врсте уметничког изражавања и стилова. Право учећа имају:

  •     ученици средњих школа и
  •     студенти из земље и иностранства.

Заинтересовани ликовни ствараоци своје радове могу предати лично, поштом или емаилом (у зависности од самог рада), до среде, 8 фебруара 2017. године на адресу:

– Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Цара Лазара 142, 37000 Крушевац или на МЕЈЛ: artmaky.1953@gmail.com са назнаком за Живорада Милановића Макија.

Сви радови у обе категорије морају да садрже податке о аутору и о школи или факултету.

Радови се не враћају. Аутори радова су сагласна да се сви њихови радови могу објавити на порталу поезија.срб. и другим издањима организатора и суорганизатора ове манифестације без новчане накнаде ауторима.

Победницима ће бити уручене дипломе и награде у књигама на извођењу уметничког програма у част ЉУБАВИ И ВИНА 14.02.2018. године у 18:00 часова у Белој сали КЦК у Крушевцу. Организатори нису у ситуацији да сносе тршкове добитницима награда за долазак и боравак у Крушевцу. Добитницима који не могу да присуствују уручивању награда послаћемо награде и дипломе у дигиталној форми у PDF-у на њихов Емаил.

ЉУБАВ И ВИНО ДОПУЊУЈУ СЕ ФИНО!

 

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА – Љубодраг Обрадовић – Срећна нова 2018.

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА

Да избришемо бол,
желимо сад и ти и ја.
Нек живи љубав!
Љубав је поезија!

Наслони ми се на раме,
жељу да ти осетим у телу.
Волео сам те одувек,
и сад те желим врелу.

Зато, ухвати ме за руку,
да полетимо и у летњој ноћи
пронађемо смирај, своју луку.
Да ли ће и спокој после доћи?
Nastavi sa čitanjem “ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА — Љубодраг Обрадовић — Срећна нова 2018.”

Живот – Ивана Зајић

Сваког јутра себе питам,
Кад се златно сунце роди,
Докле ли ћу ја да скитам,
Куд ме овај живот води.

Што не могу само једном
Да се винем у висине,
У животу овом бедном
Да осетим чар даљине…

…па да тихо једног дана
На тло паднем, да се скрасим,
Да зарасте стара рана
Пре н’о што се ја угасим?!

BLISKA DALJINO MOJA – Slobodan Jevremović

Nisam te upozn’o neznano
Da te zaboravim nekad,
Da slike tvoje izblede
Da skloni se lik tvoj.

Da ostanu snovi samo u snovima,
Da tragove odnesu vetri nad nama,
Da patina zaborav pokrije sama,
Da sve što je bilo bude da nije.

Nisam te video znano
Da te izgubim nekad
Da mene ostaviš samog,
Da nisam obećan, tvoj.

I nikad ne mislim
I nikad neću,
Drugu ne tražim i neću sreću,
Kad imam tebe
Uvek kod sebe,
Pa neka su slike,
Pa neka i misli,
Pa neka i tebe,
Ponekad, nekad,
Blizinom vezana
Daljino naša,
Daljino tvoja,
Bliska daljino,
Ti, mila moja…

(Bgd, 28. dec.2017)

ДО ИТАЛИЈЕ – Драгослав Граочанкић

ДО ИТАЛИЈЕ

Поштованом Проперцију


“Који ветар најбоље
до Италије носи?!”

Јесмо ли толико
беспослени и снени,
зар имамо толико воље
да то питање постављамо?!

Где су нам пловила, једра,
ужад, котве, компаси,
бисмо ли и по најбољем ветру
до одредишта стигли?!

******

Ако чекамо да се све згоди,
ако нас све то млакаво мами,
увек ће нешто недостајати –
можда и ми сами.

Наше вештине нису морске,
али, шта мари!
Копно нам је знано колико пучина,
па се на њему осећамо на своме.

Можда ћемо све научити у ходу
на нашем још неуказаном,
вечито младом, мајеутичком
броду,
који нас чека оран и
нерукотворан,

са својим бројним чудесним
искуствима,

последњих путовања
и изновних поринућа,
који је на ти са
Кином, Јапаном, Сомалијом –

и сигурно чезне за нама
као ми за Италијом.

Могадиш, XII/2017.

© Драгослав Граочанкић

 

Пасуљ по Милићу од Мачве 2017

У оквиру програма ,,Дружељубље за Милића“ 27.12.2017. године у Галерији Милића од Мачве *Косово први праг Србије* представљен је  15. број часописа крушевачког Историјског архива ,,Расински анали“ и на тај начин обележен и дан ове Установе. Традиционално, у спомен на Милића од Мачве, истог датума се окупљају поштоваоци, пред крај календарске године сећајући се живота и дела нашег познатог сликара и задужбинара Града Крушевца. У музичком делу програма учествовао је и крушевачки хор „Бисер“, а у наставку програма служен је пасуљ по рецепту Милића од Мачве. Манифестацији су присуствовали: Предраг Марковић – заменик председника СПС, Живојин МИлорадовић – председник скупштине града Крушевца, Владимир Тасић – председник ГО СПС Крушевац и други бројни друштвено-политички радници и културни посленици  Крушевца. Програм су осмислили и водили Небојша Лапчевић и директор Историјског архива Ненад Соколовић, а присутне је поздравио и Љубиша Бата Ђидић, председник Савета галерије Милића од Мачве.


Директор Историјског архива Ненад Соколовић


Предраг Марковић – заменик председника СПС


Владимир Тасић, Милоје Михајловић, Живојин Милорадовић, Предраг Марковић


Nastavi sa čitanjem “Пасуљ по Милићу од Мачве 2017”

VENUS (TRAGOVI U PESKU) – Nena Miljanović

Ne tuguj lepa zvezdo
Ne jadikuj za Mesecom
U noći bez mesečine najlepše sijaš
Venus si i sama po sebi sjaj
Zenica u oku probuđene zore
I suzna kap na kapku pospanog sutona
Melanholična moja pesnikinjo
Ne plači nad onim što nije moguće
On nije svetlost sam po sebi
( tvoje mu pesme daju sjaj)
Niti je trajan
Kao ljubav ili kao ti

Nestalan
Obaspe te punoćom o nabreklom uštapu ljubavničke muškosti
Silan i svoj
Za nekoliko noći je splasnut na pola i obični i bračni njen
U senci Plave planete
Tanji se iz moćne punoće u nejak srp
Ne plači nad onim što ne možeš promeniti
Takav je raspored među maglinama mutnih ljubavi
Bliži njoj nego tebi uvek će joj se vraćati
Velika moja
Ako je za utehu
Bliža si Suncu od oboje

Ne tuguj i ne osuđuj uzalud
On nije slobodna zvezda kao ti
Satelit je
Sačekaj
Samo sačekaj da ponovo nabuja
Sama i svetla
Sa zorom nadanja u zenici
I suzom sumnje pod kapkom
Čekaj ga
Sve dok ne nastane Novo nebo
Sva vremena čekanja i tugovanja su tvoja
Čekaj

ДА САМ ПТИЦА – Ивана Зајић

Да сам птица, да могу да летим,
Да се винем у плаве висине,
На кровове кућа бих да слетим.
Да истражим незнане даљине.

Да сам птица и да имам крила,
Летела бих небу под облаке,
Са звездама тад бих се дружила,
Загрлила месечеве зраке.

Да сам птица, могла бих да лебдим,
Да ме летњи ветар носи лако,
Али сам човек и земљом ходим –
Добро је док је и овако.

ВРАЋАМ СЕ КУЋИ РОДНОЈ – Драгојло Јовић


ВРАЋАМ СЕ КУЋИ РОДНОЈ

Времена су прошла многа,
А у мени жеља силна,
Да ме ноге опет врате,
На огњиште пут планина.

Баш ту где је први,
Чуо ми се глас,
Да топлину старог дома,
Осетим на час.

Док ме ноге кући воде,
Кроз сметове и брлоге,
Вучја стопа и пртина,
Једини ми траг.

Под ногом ми дедовина,
Старе куће праг,
Сетно жалим што одавде.
Отеро ме враг.

Сад домаћин куће моје,
Стари Вук је сиве боје,
Па кад виде придошлицу,
У страну се мало склони,
Ал се пита откуд ови.

Кућу моју присвојио
И младунце накотио,
Па огњиште моје неда,
Правила су вучјег реда.

Очи у очи, он поглед скреће,
Осећа зверка да ту нема среће,
Да је само станар куће моје био,
И залудно веровао да је победио.

Вреле ми сузе низ лице лију,
Плотови пали не штите авлију,
На кући отворени прозори и врата,
А у селу нигде, комшије ни брата.

Кош и амбар, старе штале и торови,
Све покрила трава и корови,
А шљивици сви на старце личе,
Све је пусто, ништа се не миче.

У гостинској соби, где су вуци били,
За собом су брлог оставили,
Само слика мог Светог Илије,
Са зида ме гледа, погледом милује.

Из очију иконе свете, видео сам пламен,
Радост славског Свеца што ми праг сачува,
Да га Вуци не запале, да га Вуци не поруше,
У времена ова луда, с ветровитог мога брда.

© Драгојло Јовић

 

ONE SLIKE OVIH STVARNOSTI – Slobodan Jevremović

Jesen je prošla, lišće je palo,
tragove naše snegovi kriju,
vetri zavijaju, pustoće nek’ viju,
a mi smo van toga, u duši isti,
i jeseni nema i nema zime,
k’o nekad onakvi, isti u biti,
živimo prošlost i živimo sada,
to nije prolazno, to nije malo,
ne kao jesenje lišće opalo.

Ja stvarno ne plačem, to tuži duša,
ja suza nemam za tuge protekle,
a kada se smejem, moj osmeh nije,
to duša se raduje jer misli na tebe.
I uvek od mene te misli idu,
misli ka tebi,
misli za nas.

Sa tornja gledam sva naša vraćanja
na otiske ostale u dalekoj travi,
nasipom onih presrećnih susretanja
pa zatim nesusretom dalekih sudbina
i uvek te vidim,
i vidim te stalno,
i vidim nas opet
i samo nas,
odavno…

I znam uvek, i znam ja stalno,
vratićemo nas tamo gde smo i bili,
gde jesmo snili, gde jesmo mili,
u one okvire prošloga sada,
da radost vlada, da slika nema,
da stvarnost bude, a ne dilema,
da ovde jesmo, a ne da nismo,
da samo jesmo,
opet da jesmo,
to uvek znam…

Jedna je mladost, jedno je vreme
i opet biće kad skinemo breme
težine ove stisnute nama,
da nisam sam i nisi ti sama,
da moja jesi kao što jesi
i kada si ovde i kada nisi,
ti jesi
a jesi…

(Bgd, 25.dec.2017)

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 484 485 486 Next