U(vek) — Marina Adamović

50 пута прочитано

O

a

j)

ose

ć

a

m

(ono)

s

t

r

a

n

i

(z)

naš….

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26117

Strah — Marina Adamović

49 пута прочитано

Jesen još hoda na prstima

I nosi sočne anemone

Strah sam

Uzjahaću jednu grimiznu laticu

I krenuti ka senci

Besmrtnosti

Taj prolaz postoji

Zasigurno

Tvrdim

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26114

Postoji — Marina Adamović

46 пута прочитано

Postoji noć nalik na dan

i reči ubačene u ikebanu

postoji žmarac nalik na grom

i pesma nikad napisana

postoji tren nalik na život

i on se sada okončava?

postoji

posto

ji

po

sto

ji

kraj

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26110

Samo bludni košmar —- Marina Adamović

44 пута прочитано

samo bludni košmar

                    zna

gde me možeš naći

                      ali

ne prilazi!

(sirene iz podzemlja)

ja sam subverzivni lešinar

koji čeka smrt

da bi ………..prohodao

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26107

PESMA O NOVAKU ĐOKOVIĆU

62 пута прочитано

Novak, Nole, Novančiću,

naš najpoznatiji u svetu mladiću.

Ti si naš najveći „dar“ i u svetu,

najveći teniski star.

 

Teniser si da Ti ravnog nema,

na celoj svetskoj planeti,

zašto treba imati, talenta ,

volje, znanja, rada i pameti.

 

Blago onom ko Te je rodio,

i celome svetu, a najviše, Srbiji „poklonio“.

Ti si naš najveći sportski „idol“,

i ponos sveta u teniskom sportu!

 

Ti zaslužuješ jednu naročitu, najveličanstveniju,

rođendansku „zlatnu tortu“ i ponosno glavu digni,

i dalje  gledaj u svoju sportsku budućnost,

na Tvoju i nas sviju neizmernu radost.

 

Pod zastavom Srbije,

i celoga srpskog naroda,

svugde si nas predstavio,

sa najvećim željama svojih sloboda.

 

Mnoge si pomogao,

kojima je pomoć trebala,

jer je Tvoje srce, neizmerno humano,

velika Ti hvala!

Živko Begović

 

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26105

Epilog

41 пута прочитано

Kada sam ponovo otkrio istinu
Niz tu bezubu grimasu zgužvanu užasom
Suze samosažaljenja linu
Nad provalijom vremena proteklog kasom

Dugo nošenu skamenjenu masku
Stanu da oblikuju potiskivana osećanja
Ali sva odjednom izviru pa se desi
Groteskna igra lica kratkog trajanja

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26101

Pelin

37 пута прочитано

Pod mesečinom taj lek raste
Da mu dan ne kvari gorčinu
Pelin u mraku moći skuplja
Da tugu leči iz srca šuplja

Sa jutrom mi lek počinje
Pelin na dušu privijam
Gorkim lekom se
Moja boljka leči
Da suza prestane teći

Kasnije pojačavam lek
Utrobu ispiram zdušno
Svaka šupljina se puni
Svakodnevicu da preživim
Utroba se ne buni

Preko dijafragme redovno
Do srca stižem
I njega pelinom natapam
Umesto krvi on počinje teći
Odatle izviru sve mi reči

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25969

PESMA O PLAVOJ DEVOJCI

44 пута прочитано

Zvala se, kunem se da se nekako zvala
Micala je svoje usne
Kao zvezda nemih filmova
Nešto je stalno pričala
Ne znam kako se zvala
Ljudi, svega mi bila je plava

Odakle je, ne znam
Nisam mogao čuti
Samo sam uhvatio njene oči u letu
Ona me je gledala
Pa kakva bi ja bio budala
Da mogu slušati, a oči
One sijaju, nisam mogao
Kad se tako lepo smeše

Čuo sam samo kad je rekla
Da voli Danijelu Stil
Da je sama
Nisam znao da li priča ili peva
Nisam znao svega mi
Bila je galama

Za mene spasonosna buka
Kakve sam tek ja gluposti pričao
Ništa o njeno lepoti
Nista o ljubavi
Samo o necemu desetom
Govorio sam o Hoseiniju
Kako mi je žao dece Avganistana
A baš sam se tresao
Kao na košavi grana

Tada sam osetio nešto na usnama
U tom polu mraku
Njen slatki prst mi kaze “Ćuti”
Oko mog struka
Njena tanka ruka
Sapnu mi kratko:” Dođi”

Napolju vec počinje zima
Hladno joj je, škrćuge zubima
Iskreno, jedino to sam čuo jasno
“ Molim te otprati me kući
Ne smem sama, već je kasno”.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25987

SAMOCA

66 пута прочитано

pitao sam se onako u dosadi,

kakav je zivot samca,

kojim redom njemu idu dani,

ko mu skuva kafu,kad na posao urani,

kako zaspi,kako se budi,

sta sanja na obe polovine kreveta,

kome se smeje,i za kim place,

sta mu prica ogledalo,

s onog kraja sveta.

Mozda mu samo crna samoca po kuci seta,

nema i slepa,

stvorena i rodjena iz kazne i greske,

nikad sama ne dolazi na vrata,

tuga i ludilo se bezsramno taloze,

kao prasina na ivici slika,kao paucina

u cosku sobe.

sreca,covek sam na mestu,samocu nisam

upoznao jos,

porodica ukrasava moj dom,

i pravi mi osmeh svakoga dana,

zivim bez svadja,

bez mrkih pogleda,zlih namera,

deca nam rastu u ljubavi,vole se…

vole svoju mamu i svog tatu,

imaju sve sto drugi imaju,

bas sve…

od pomisli na samocu,

kad ostanem sam u kuci,

najezim se,ko da ce svakog casa uci,

pustiti svoje korene,i kandzama orla

uhvatiti me,stegnuti,i nece biti

nicega vise…

neko kuca na vrata…

uplaseno hodam i krecem se kao po blatu,

imam svoje tajne,ali savest sada spava…

savest je lupala 2 puna sata,

ali nisam otvorio vrata…

misterija samoce,

mnogo sam mislio,cesto kasnio na veceru,

uz kiseli osmeh pricao bajke,

gledao decu pored majke,bili su u ledu,

led je klizio u drugi kraj sobe,

opio me otvov samacke kobre,

dan je postao noc,a noc nosi san…

meni ne…

tog dana,pospan,uplasen,tuzan,

tacno na rucak stizem,

sto prazan,setalica prazna…

miris dece izasao kroz vrata,a usla je

hladna samoca…

uhvatila me kandzama orla,

stegnula,

plakao sam jer to sam samo mogao,

sa njom sam hodao,

savest se smejala na krevetu,

i citala poruku mog proslog zivota,

„otisli smo,zaboravi sve“…

tajne vise nisu tajne,samoca nije

misterija,

ja kao postojim,al rec tata nikad vise

nisam cuo.

na vrata niko ne kuca,svi su u kuci,

samo,moj zivot je ostao van nje…

kojim redom idu dani,ko kuva kafu,

kako spavam,kako jedem i placem,

sta prica ogledalo,sto je hladno uvek,

sve znam…i onda sam znao……….

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26093

BISTRI POGLEDI

59 пута прочитано

Nisam nikad voleo vodu,znate?

promenu sredine,vazduha,ljudi,

osecao sam se kao unikat nakaza

u kog gledaju i lupkaju mi po glavi,

ja sam samo ziveo svoj mali zivot,

usamljen,

na malom prostoru,cesto zamisljen,

kako je izvan ovog sveta,

da li je i tamo ceo dan,godina

i vek oblozen zidovima sa brdo ociju?

dosadni zvuci koji su uvek isti,

ista svetlost i isti mrak,

tako sam sam i tako mali,

imam osecaj da jedva cekaju da umrem,

da se obraduju.

Jednog suncanog jutra…

ugledao sam nesto novo u mom zivotu…

ugledao sam zivo bice poput mene,

lepse je bila obucena i,

kazem vam,

tako se jasno videla njena lepota,

imala je novi dom,tik do mog,

oronulog i starog.

nije me gledala,ja nju jesam,dugo,dugo…

spavanje ko robija duga,

do novog jutra,da je opet vidim,

i tako,dok sam ja trosio dan po svome,videh…

ona me gleda…

tako nezno i sazaljivo,

sjaj njenog doma i rubini njezinih ociju

stvorise stazu svetlosti do mene…

mene obuze neka sreca,

poceh juriti po kuci ko lud,

a ona i dalje gleda…

ocima pricamo,

kako su dani isli mi smo svaki put

duze gledali i pricali jedno drugom.

od dva sveta napravismo jedan,

ziveo sam da je vidim,i da svakog jutra

zajedno jedemo…

razlike su nestale,

ljubav se rodila izmedju nas.

dokazivali smo nasa umeca

govora,pokreta…

sve je cvetalo,a moja dosada je prosto iscezla.

kako je lepo kad se neko

obraduje tvom liku,

da se neko raduje tvom postojanju,

ja sam za nju ziveo,i ona za mene,

svanulo je ono isto prelepo jutro,

kao prvi dan kad sam je video,

san mi nestao sa ociju,

odmah izjurih da je pozdravim…

moj pogled zavrsavao se

na vrhu njenog doma,

na povrsini vode plutala je

moja ljubav,lagano povijenom glavom…

pogledom na mene….

bez boje,bez znaka zivota…

u mnogo vode,moje suze crne boje

mesale su ljubav sa ocajem…

odneli su je negde,

u isti dom dosla je nova ribica…

a ja…

ja sam moj dom napustio,

na povrsini vode,lagano povijenom glavom,

pogledom u visine…

bez znaka zivota,

pogledom u nju…

pogledom,u nas svet………bez boje.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26091

Pages: Prev 1 2 3 ... 510 511 512 513 514 515 516 ... 790 791 792 Next

Load more