sep 05 2011
Nosim beskrajno jato golubova
(nosim ga na plućnim krilima)
Slikam pesme
(pero umačem u uzburkane vene)
Ovo je tajna koju nikom ne odajem.
(To je koren svih korena
i latica poljskih ruzmarina
i krošnja drveta zvanog život,
koje raste više od zenita
i dublje, no što razum može da zakopa…)
To je moja izrezana žeđ
koja održava zvezde rasutim.
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26083
sep 05 2011
Ka zvezdama
Dan za danom, suton pada
puste sanje, prazni snovi
nista nije ko nekada,
niko zivot ne ponovi
Milovanja pamte dane
ruke ove u svom stazu
stare, grube, izborane
prodje nase, k’o da kazu.
Oci ove sto su htele
ka zvezdanom moru gore
detinjasto-vragolaste i vesele
setom nekom sada zbore.
Samo dusa preko druma
nedozvana, luda, mlada,
nerazumna, rubom uma,
ista ona od nekada.
Milorad J. Nikic
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26078
sep 05 2011
Ne gledaj me tako!
Minut je trajao duze,
cini mi se od dana,
pevala je cela kafana,
a, ja sam ostala sama!
Sama sred vreve,
opustenosti i zamagljenih pogleda,
vlaznih lica i ruku, dima,
veselja!
Stranci!!!!? Sta radim ovde s Vama?
Ipak pesma me je ponela,
nisam joj odolela!
Odletala sam mislima daleko,
i glasom negde u dubine mora!
Telom sam bila tu,
a, dusom, negde sa galebovima!
U beloj haljini plesala sam vrhovima talasa!
Tajnu sam u ruci nosila,
u liku imena svog! Ne, nikom nisam prkosila!
Takvu me je stvorio Bog!!!!
I ne gledaj me tako, ja sam iz sveta tvog!!!!
© Miladinovic Sandra
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26066
sep 04 2011
Saša Milivojev i Ivica Dačić
Vesti iz podzemlja:
Prvi primerak šokantnog romana „Dečak iz Žute kuće“ autor Saša Milivojev poklonio je ministru policije Ivici Dačiću. Ovu informaciju autor je objavio na svom oficijalnom sajtu www.sasamilivojev.com i ličnom Facebook profilu, gde kaže da je ministar Ivica Dačić „najpametniji čovek u državi i prvi političar koji bi trebalo da se upozna sa sadržajem knjige.“
Autor se u prethodnih nekoliko meseci žalio svojim FB fanovima kako su ga svi političari „ostavili na ulici“, ističući neprijatna iskustva sa Aleksandrom Vučićem, koji je „zloupotrebio njegovu epohalnu ideju o političkom štrajku žeđu“…
Gospodin Ivica Dačić i mladi pisac viđeni su u petak, prilikom primopredaje knjige, u blizini Bajrakli džamije – potvrđuju novinari koji su ih videli.
Politička ishodišta povodom istrage Žute kuće su neminovna, jer je rezolucija Dika Martija velika muka, ne samo vlasti u Prištini nego i u Beogradu, a Milivojev i njegova čitalačka publika veruju u politički položaj i autoritet Ivice Dačića u međunarodnim odnosima…
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26054
sep 04 2011
Dijete pomjera granice mogućeg
Dijete vidi nebo
Dijete vidi zemlju
Dijete misli od neba sam
Dijete sklanja nebo
Kao što majka ljušti jabuku
Dijete vidi zemlju ispod
Dijete misli od zemlje sam
Dijete sklanja zemlju
Kao kad otac kopa temelje
Dijete vidi vatru ispod
Dijete misli od vatre sam
Dijete sklanja vatru
Dijete misli od ničeg sam
Vatrom zapaljen
Zemljom obučen
Nebom pokriven
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26037
sep 03 2011
тај тајну нуди диву и вуку
тог Бог да огњем жеравим жеже
да музе бјеже муњом туку
да руку само сумраку стеже
напитак питки са извора поја
сам бива бива сам
кад усне испију оконе боја
тај данак ком да дам
тај данак нудим диву и вуку
и некај ми кади дане
опрости кости и пепео руку
кад капља тајне кане
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26034
sep 03 2011
za ovaj put nemam mapu
za ovu kartu nemam voz
nemam ništa
sorry sorry
nemam boju za ovo svitanje
ni libreto za ovaj sumrak
najteži sonet na svijetu za uspavanog anđela
ni krhki zaklon za drvo krajputaša
nemam ništa
sorry sorry
nemam mapu za ovaj put
nemam voz za ovu kartu
nemam ništa
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26031
sep 03 2011
Видјеле су
Даље од хоризонта
Просијане метке бола
Црне рупе обећања мира
И тасове правде
Клацкалицу загонетку са повезаним очима
Која виси о кажипрсту
Било је тако лако носити тај свијет
Јер више није имао ослонца
Изрешетане очи су можда видјеле
Више него што ћемо ти и ја икада видјети
Прије него што се затворимо
©Мирослава Одалови
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26028
sep 03 2011
Drhtaj tela kad san prosara javom,
tesko je objasniti sebi samom,
da dusu obuzima slatka jeza,
nekad busna ko alasova mreza,
ponekad tuzna kao blistava breza,
ipak,lepa i neodoljiva,
kao u pustinji vreloj mala oaza.
skakanje srca i svetiljka u dubini stomaka,
koja se pali na blagi suzavi pogled,
u oci neznije od pamuka,
prelepih duginih boja iz jedne boje,
kad znas da su samo tvoje,
da zive za tebe i ti za njih,
bozanske,lepse od svih ostalih,
kad znas,da ih hranis sobom,
da ceznu za tobom…
i u mraku te znaju,
nikome te ne daju,
cuvaju te.
reci koje ostavljaju bez reci,
stihovi nikad zabelezeni,
u drugi cosak smesteni svi pisci sveta,
jer ove reci su ono pravo,
ono jedino,sto u prevodu
na svaki jezik znaci ljubav…
koliko samo mogu slusati tu muziku tihog dodira…
koliko mogu uzivati u recima tih ruku….
koliko ta tisina vice na glas
LJUBAV,LJUBAV…
pokriti se tom livadom mirisnom,
na taj sekund zavladati svetom,
jer drhtaj tela traje kratko,
a ceo zivot bi slatko,
slatko spajanje
zelje,strasti,lepote i vecnosti.
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26024
sep 03 2011
Smem li da te zavolim?
hocu li videti most i na njemu
nasmejanu devojcicu punu cveca,
njen lik u potoku dole,
hoce li ptice pevati drugu strofu
zajedno s mnom?
Smem li da te zavolim?
koliki je limit ljubavi i kad krecu
da seku nozevi odbojnosti?
da li tvoje oci menjaju boju.a usne,
hoce li one uvek mene imati
za stit od ljubavi od vetra ljubomore?
Smem li da te zavolim?
tvoja pesma disanja i note prstiju,
jel uvek balada?
hoce li se sat zbuniti kad se dodirnemo,
hoce li stati?
da li pisem reci ili istoriju buducnosti?
Smem li da te zavolim?
da li je tvoje ime svima isto,
veliko i satkano od komadica sna i jave?
da li su ti oblaci uvek pod tvojim stopalima?
ima li mesta za jos par stopala?
Smem li da te zavolim?
smes li reci da postoji rec VECNO?
umes li ziveti srecno u ljubavi?
koliko osmeha kosta tvoj osmeh?
a jutro,eto,i sad svice…
kisa natapa zemlju,muti sliku noci…
zelis li biti sunce u mom danu,
zelis li noc biti dok ja mesec menjam,
zelis li na poklon zvezdanu prasinu
i vodu koja gori?
oseti…neko vec dise za tebe…a jutro…jutro svice…
Smem li da te zavolim?
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26022
Коментари