PERON TUŽNIH LJUBAVI

19 пута прочитано

Sreća mi se polako iza ugla prikrada
Lagano isčezava crni svet samoće
Vise se ne pitam kako? Kada?
Znam da ona doci će

Uskoro voz na peron stiže
Jos samo neka pahulja da proveje
Ulični svirač pesmu da dovrši
I svićeš svoje ruke oko mene

Već čujem voz, osećam dolaziš još malo
Ali nikako da stigneš, cujem samo eho
Po peronu već sve je stalo
Znaš li da te čeka neko?

Stanica je prekrivena snegom, pusta
Ne predajem se samoći
Slusam vetar koji peronom luta
Sake su mi promrzle, vredi jer ona ce doci

Cekanje je uspeh, evo je ispred mene stoji
Daje mi osmeh svoj, pruza ruke
Srce moje lupa, dusa vidi onu koju voli
Ona mi prica, ne cujem nju, samo cudne zvuke

Nemoguće, ona opet odlazi, oprasta se
Poklanja mi osmeh dok crta srce kroz vazduh
Kako prave ljubavi mogu biti tužne
Od svega dalje živi samo san, javom zavlada muk

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25913

Šesti rođendan sajta

18 пута прочитано

Čestitam sajtu 6. rođendan !

Ars longa, vita brevis

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25948

Tako bÎ — Marina Adamović

15 пута прочитано
nije više bilo

mačaka

ni igračaka

ni ičega

i

je se rodih

.

od tada

žalosne vrbe

pevaju u horu

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25928

Чиме ћеш ме купити, драги

15 пута прочитано

 

 

Осмјехом

Додиром

Мирисом

Ланчићем

Прстеном

 

Чиме ћеш ме купити, драги

 

Маскама

Плесом

Мишицом

Летом

Птицом

Гнијездом

 

Највише боли што не знам

Дали ћеш ме продати, драги

На тргу од бола

 

Не купуј ме, драги

Никад

 

2011.

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25925

Мефисто манифесто или…

16 пута прочитано

 

 

Тако је 1993. говорио Сотона

 

Ја ћу својом зјеном једном да покренем

Ваше вјеке вјекова народе и доба

Ја ћу моћном руком једном да окренем

Златни рулет колијевке златни рулет гроба

 

Ја ћу ваше изворе свјежом крвљу прати

Ја ћу моћном камом дотакнути тло

И тад ћете знати занавијек сви знати

Пјесмом се може пјевати и ѕло

 

И залуд ће викати из гробова преци

Крв није вода она жеђ не толи

Јер то што стављате у аманет дјеци

Неће да вас памти неће да вас воли

 

Мјесто вашег чекања ја жу једном сићи

Да походим вјекове народе и доба

Охоле ћу пести к небу опет дићи

Са престола колијевке са престола гроба

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25923

Заборав

12 пута прочитано

 

 

Очух мојих свитања маћеха је зоре

На сјечиву му крв праоцеубиства

И сјечиво крваво размахује поноре

Између мене и мога очинства

 

Која то кама карике мог плача

Као балдахин над посетљом кида

Ил је можда лакше умријети од мача

Него се учит животу од стида

 

Заклано ми памћење не могу да познам

Ни рођено име од крвавих слова

И шта ми је чинити онда када дознам

Џелате мог ума из кошмарних снова

 

Копиле сам јалово свакога рођења

Ванбрачно сам дијете својих прадједова

И за мене нема ослобођења

Ни мира имену мојих окова

 

А онај који буде судија мом вијеку

Нек не суди камом ни трованом ријечју

Јер можда ћу моћи осањати ријеку

Ако једном заспим ту у међурјечју

 

©Мирослава Одаловић 1993

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25920

POSLEDNJI APLAUZ ZA GREŠNIKA

25 пута прочитано

Za krvavu večeru namešta se sto
Postavlja se stoljnjak od prezira
Široki plitki tanjir od zlobe
Da se sebičnost u njega servira

I jedna čaša do vrha napunjena
Crvenim vinom od najgore laži
Čovek večeras ugađa sebi
Za njega ljudskost odavno ne važi

Na daskama sudbine svoje
On ostavlja jedino delo
Najlepše veliko ništa
I od prevara sašiveno odelo

Sad na lice stavlja poslednji osmeh
Dok sedi na stolici greha
Ovim njegov lik odlazi sa scene
Poslednji aplauz za grešnika

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25897

Sreća koje nema — Marina Adamović

18 пута прочитано

sreća je

za jedan

osmeh

kupiti

prijatelja

sreća je

za kišni

pogled

naći

tugobran

sreća je

živeti

i

disati

jesti

voleti

sreća je

umreti

sa

toplim

svetlom

u

sebi

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25908

DETE OSETI

20 пута прочитано

I zaista ušao je velik,mirishljav i ponosan,
vukao je za sobom jednu pogreshnu vremeshnu rupu,
tu rupu mi smo zvali nekad tata…
seli su,kao u ona vremena kojih se ja ne secam,
vremena koja mi se i danas preprichavaju kao…
kao neka divna vremena,vremena harmonije,osmeha…
ja,onako mali gledao sam iz mravlje perspektive veliku porodicu
u dva vremena…
doshli su po mene,da me vode iz kuce kuci
eh…veliki deda,ponosni,uvek je takav bio,
prichao je vic,
dok je chashicu rakije ispijao filmski
za trenutak smeh je ovladao sobom,
rupa beshe zatrpana na sekundu,
tek onda videh tatu u sobi.
smeh bi kratkog veka,miris kolonjske vode postade tezak
jak i opojan,navodio je na neshto tuzno
dete izmedju dva sveta…
dani azbuke i tablice mnozenja,dani prvih poklona i placha
zica i ja na njoj,s shtapom vremena da ne padnem…
a zica je tanka bila,rastezala se do provalije i odbacivala me
u nebesa odraslog choveka s musavim ustima od chokolade…
u sobu je ushla,chudna i nekako prerushena tishina…
kapljica,suza dede klizila je od oka do obraza…
preko usana i tu se gubila ne znajuci da je ispisala
chlanak jednog detinjstva,da je ranila jedno malo srce
koje je josh zelelo bozic i novu godinu
s mamom i tatom…
koje je josh sanjalo o vatri i smehu na badnje veche,
koje je zivelo za zivot…
suzu je druga suza ubrzo stigla i samo nastavila
vlazni put koji je prva napravila…
svi su bili donatori suza u slanom okeanu tuge i bespuca
disanje se chulo glasnije od svakog krika,
cigareta je gorela bez svog vlasnika,dogorevala,
a vlazne ochi,bezbroj njih,gledale su u mene…
dete,dete sam bio,plakao sam…
zashto sam plakao…
plakao sam,jer dete oseti shta je nemati vishe tatu,
nemati vishe dedu,nemati azbuku moje sobe s slikom zamishljene devojke,
nemati tablicu mnozenja ulice marshala tita 233,
dete oseti da neko fali….
dete je znalo,da sledeci rodjendan nece tata pocheti rechima…
sine…srecan ti…..
dete oseti…dete jednostavno oseti i plache za zivotom koji ga je slagao
da na svetu nema tuge…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25906

VERNOST

11 пута прочитано

Prolazi jednom,nakićena srebrnim utorkom i subotnjim osmehom popodneva,

ali samo nakićena,jer nju čeka neko…

Prolazi drugi put,potpetice besramno skidaju drveće do gole kore dok vuku stazu za sobom kao

da je od gume,i gleda…

gleda živu klupu i drvenog mene koji se pretvara u oko…obrve…gleda,a nju čeka neko…

Prolazi treći put,ima i miris šapnu mi klupa u tajnosti,gasim neupaljenu cigaru i rado pristajem

 da uguši klupu i ukine četvrtu apokalipsu prolaska,“da,slobodno je“… a nju čeka neko…

Da,imam sat koji ne voli puno pitanja,ne pokazuje vreme nego da je vreme,

zna da zavrti skazaljke i sakrije munute u trag tvoje štikle, u tačku…ti veruješ u to,

a tebe čeka neko…

Moja ruka otkriva tajni datum i sat zadnje depilacije tvojih butina,

a prokleti park ne poseduje dovoljno oštru giljotinu da me osudi na bezrazumni ostatak dana,

a vidim ni ti je nemaš…a tebe čeka neko…

Pokrij grudi,neće se snaći u scenariju ovog blic filma,

a usnama naredi da povuku svoju vojsku jer gubim moju reku u tvom okeanu,

topovi realnosti ostali su bez municije…ljubish me…a tebe čeka neko…

Koraci,soba broj 207,ključevi…“hvala“…

minuti,sati pod štiklu,gaćice u vazduhu polumračne odaje,s nosa kap znoja…

Tebe Je Čekao Neko…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25904

Pages: Prev 1 2 3 ... 513 514 515 516 517 518 519 ... 790 791 792 Next

Load more