Gde zeka pije vodu

46 пута прочитано

 

 

U sokaku ćorsokaku

Il u mraku

Tu za kvaku

 

Pa kod vrata

Il kod brata

Polubrata s trećeg sprata

 

Il kod peći

Takoreći

Zaklon prvi ili treći

 

Il kad vruće

Pa od kuće

Kano ptica otcvrkuće

 

Kad  komšija nešto svija

Pa da šija

Ne ćarlija

 

Mrda brke

Evo frke

 

Vetrić mali

Glava fali

 

Ode glava a i  rep

Zeka beše baš baš lep

 

Niz potočić suza taknu

Zeku vetrić samo maknu

 

Niz rečicu jauk teče

Vetrić vetrić mnogo peče

 

Pa sad kaž’te tužno li je

Gde to zeka vodu pije

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25827

Cico maco gde si bila

132 пута прочитано

 

 

Pa u selu pa sam splela

Cela sela oko repa

Bila je to priča lepa

 

Sva su sela lepo sela

Dva tri mi pod šapom

Tri četri pod kapom

 

Ja kandžicom čeprk čeprk

Ona sela koprc koprc

A seljeni poklek poklek

 

Cico maco šta si jela

Kad su lepa sela sela

 

Od astala do astala

Ne ostala ni tri sela

Sva sam sela ja pojela

 

A sela su drage moje

Sva okrugla pa na ćoše

Zato nisam prošla loše

 

I druga ću kad se spoje

Dva tri sela pa u grad

To će tek da bude slad

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25825

DUH DOBRE VOLJE

50 пута прочитано

Duh dobre volje

Često gledam stenu
Koju šiba plavo more
Tamo gde ljudi nema, na ostrvu
Poverujem u duha dobre volje

Verujem u jednakost
Svih stvorenja na obali
Priroda nam nudi bliskost
Mi bezimo, ostajemo podeljeni i mali

Meni tada prokljuca krv crvene boje
Kidam svake predrasude lanac
Ostvaljam plasljive da zive bez volje
Ja hocu biti jednak, nikome stranac

Jer ja razumem jezik nemušti
Poznat mi je jezik onih koji vole
Verujem da svi treba da budemo isti
Svi jedanki pred duhom dobre volje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25811

Na obali reke narandžasta boja

35 пута прочитано

Zastao sam iznenada
Da razgledam oko sebe
Ovaj  čudni svet
„Zemljo moja
Koji li je slikar bojio tebe?“

Ti stvaraš najlepše slike
Najdivnije su tvoje boje
Zelena brda
Plave reke
Sve ti dobro stoje

I sve mi je to lepo, nedodirljivo
Onda sa osmehom
pogledam gore
Vidim sivo nebo, munje sevaju
Zakleo bih se,
kad pogledam malo bolje
Mogu videti više sile
kako se bore

I ne pomeram pogled
Cekam početak borbe, cekam kisu
Ona počinje da pada
Prvo slabo, pa sve jače
I na kraju izgleda
Kao suze na mom licu

Ko je jači, ne znam
Gledam boju plavu
Uzimam par kamenčića
Pravim žabice po reci
Pored koje stojim
Remetim kapljice kiše
Svaka kap kao kamen pada
Na savrsentvo plavog lica

Nebo se sada sasvim spustilo
Nestadoše sve boje
Sada naprežem pogled
Da vidim na obalu drugu
Uzalud sve je sivo
Ne mogu videti svet

Ipak se trudim
Sto duze gledam pričinjava mi se
Silueta sa velikom glavom
Ne, ne čekaj da pogledam bolje
Nije to prividjenje nije
To je devojka sa kisobranom

Bas kao u nekom filmu
Sve je nestvarno, iluzija
Pored svog tog sivila
Meni narandžasta boja
Tog najlepseg kišobrana
Kao letnje Sunce
Pravo u oči sija

Gledao sam u kisobran dugo
Samo da vidim ko ce duže
Ja da ga posmatram
Ili kisa da ga tuče
Ko je jači nebo ili reka?
Boja siva ili boja plava
Ma samo hocu da joj vidim lice
Čini mi se da stojećki spava

Nemoguće, ona leti
Trljam oči ne prihvatam
Više se ne pitam ko je
Već sta je ono
Više ništa ne shvatam

Kakav čudan san
Lud sam, oči me varaju
Štipam sebe da se probudim
Ne, ne mogu ja da poludim
Neću u ludačku košulju

„Stani, stani!“ prokleta kišo
Vikao sam ka nebu dugo
Odjednom se pojavi sunce
Za njim dođe duga
„ Ja sam svetitelj, nebo me sluša“
Pomislio sam naivno
Kao da je priroda
Posle kiša mogla doneti
Bilo šta drugo

Sve je gotovo,
Čudan osećaj je prošao
Nestala je boja najlepša
Samo kad bih znao
Gde je boja naranžasta?
Gde je lepa devojka?
Tada sam je video
Skupila je kišobran
I svojim putem otišla
Nije ona nikakva iluzija
Niti je letela
Već čovek kad voli
Lako maštu u stvarnost pretvara

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25739

Poetika primitivizma — Marina Adamović

63 пута прочитано

dani su bestidni i tužni

razlistavam stranice dnevnika

savijam ih

i dostavljam poštom

tebi

sebi

i

nikome

poderana mladost

bleda melanholija

kao sada

kao nikada

 

tuga se pretvorila

u sasušenu travu

o samotna

ne   –

stvarnosti

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25805

Svedok čilog umiranja

44 пута прочитано

‘glaukopis

sove

i

orla

obleće Zemlju’

Marina Adamović

 

 

kad mrtav kamen

progovori

živim jezikom ptica

i mudrost se spotakne

o krilati glaukopis

u nešto teže od smrti srušiće se

zidovi sveg znanja

ostaće tek natpis

svedok čilog umiranja

 

Inspirisano pjesmom ‘Osim čilog umiranja’ pjesnikinje Marine Adamović

Citat preuzet iz iste

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25800

POSTLJUBAVNA DRAMA – Dušan Marinković

44 пута прочитано

Zašto, još uvek, živiš u meni,

Posle sveg ovog vremena?

Zašto tvoj lik živi u meni,

Taj tvoj lik od kamena?

* * *

I kao da mi sam taj teret,

Dovoljan nije, eto nepotrebne

zablude. Ulazi u moj svet,

I unosi nepotrebne nemire.

* * *

Zabluda jače i od mene,

Jača i od tog vremena,

Daje mi nadu da od te stene,

Ponovo može biti žena.

* * *

Vreme je ubica, ono slama,

Pući će i taj kamen pod njim.

Pitanje je samo dana,

Kada ću opet tako voleti.

 

©Dušan Marinković

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25777

Игра тишине

35 пута прочитано

 

 

Шумором шета и тражи по шаши

Шапутави шетач игра се с тишином

Ко шарени шишмиш раширио лет

Да слијепим крилима укроти ријеч

 

Пријатељ приче тишину слуша

Бескрајан шум што шапуће сан

И тмијује тмасто равнодушје ријечи

Сузом га цакли и цијети му цјелов

 

Цуре му звуци суновратом ура

Он броји тренутке с бројанице бола

Он тјера у ријечи терете тишине

Он игром стихује разиграни слух

 

Та играчка бола грчи му прсте

Док рукује раку рођених ријечи

Он хрли у врлет с вретеном од трња

Да римује срицање распетог стиха

 

Именује магију рашћутаног шапата

Гргољи му загрљај кад грлећи говор

Расприча предиво опараних ријечи

Да укроти трептај горопадног смисла

 

Шумором шета и тражи по шаши

Шапутави шетач игра се с тишином

Од папрати прави бодљикаво биље

Шкрипуће раскорак његовог бата

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25774

Шумске су виле бајале свијет

49 пута прочитано

 

Сред тихих вода текла је ноћ

С дубоког језера Мјесечев плет

Реко ми доћ реко ми доћ

 

Дотаче га лако прозирна ми рука

Сред мутних вода текла је ноћ

Крену тмином таласа хука

Рекла ми доћ рекла ми доћ

 

И усне ми посташе напрсла звона

Сред мрачних вода текла је ноћ

Да прошапћем тешки терет окона

Дали ћу моћ дали ћу моћ

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25772

Вијести са временском прогнозом

47 пута прочитано

 

 

Пандора се у кутију уплашена скрила

С јабуком у грлу Адам се још дави

Фауст је укротио врани тешка крила

Ко ће овог прољећа кишу да нам прави

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25770

Pages: Prev 1 2 3 ... 515 516 517 518 519 520 521 ... 790 791 792 Next

Load more