Живот – Ивана Зајић

Сваког јутра себе питам,
Кад се златно сунце роди,
Докле ли ћу ја да скитам,
Куд ме овај живот води.

Што не могу само једном
Да се винем у висине,
У животу овом бедном
Да осетим чар даљине…

…па да тихо једног дана
На тло паднем, да се скрасим,
Да зарасте стара рана
Пре н’о што се ја угасим?!

BLISKA DALJINO MOJA – Slobodan Jevremović

Nisam te upozn’o neznano
Da te zaboravim nekad,
Da slike tvoje izblede
Da skloni se lik tvoj.

Da ostanu snovi samo u snovima,
Da tragove odnesu vetri nad nama,
Da patina zaborav pokrije sama,
Da sve što je bilo bude da nije.

Nisam te video znano
Da te izgubim nekad
Da mene ostaviš samog,
Da nisam obećan, tvoj.

I nikad ne mislim
I nikad neću,
Drugu ne tražim i neću sreću,
Kad imam tebe
Uvek kod sebe,
Pa neka su slike,
Pa neka i misli,
Pa neka i tebe,
Ponekad, nekad,
Blizinom vezana
Daljino naša,
Daljino tvoja,
Bliska daljino,
Ti, mila moja…

(Bgd, 28. dec.2017)

ДО ИТАЛИЈЕ – Драгослав Граочанкић

ДО ИТАЛИЈЕ

Поштованом Проперцију


“Који ветар најбоље
до Италије носи?!”

Јесмо ли толико
беспослени и снени,
зар имамо толико воље
да то питање постављамо?!

Где су нам пловила, једра,
ужад, котве, компаси,
бисмо ли и по најбољем ветру
до одредишта стигли?!

******

Ако чекамо да се све згоди,
ако нас све то млакаво мами,
увек ће нешто недостајати –
можда и ми сами.

Наше вештине нису морске,
али, шта мари!
Копно нам је знано колико пучина,
па се на њему осећамо на своме.

Можда ћемо све научити у ходу
на нашем још неуказаном,
вечито младом, мајеутичком
броду,
који нас чека оран и
нерукотворан,

са својим бројним чудесним
искуствима,

последњих путовања
и изновних поринућа,
који је на ти са
Кином, Јапаном, Сомалијом –

и сигурно чезне за нама
као ми за Италијом.

Могадиш, XII/2017.

© Драгослав Граочанкић

 

Пасуљ по Милићу од Мачве 2017

У оквиру програма ,,Дружељубље за Милића“ 27.12.2017. године у Галерији Милића од Мачве *Косово први праг Србије* представљен је  15. број часописа крушевачког Историјског архива ,,Расински анали“ и на тај начин обележен и дан ове Установе. Традиционално, у спомен на Милића од Мачве, истог датума се окупљају поштоваоци, пред крај календарске године сећајући се живота и дела нашег познатог сликара и задужбинара Града Крушевца. У музичком делу програма учествовао је и крушевачки хор „Бисер“, а у наставку програма служен је пасуљ по рецепту Милића од Мачве. Манифестацији су присуствовали: Предраг Марковић – заменик председника СПС, Живојин МИлорадовић – председник скупштине града Крушевца, Владимир Тасић – председник ГО СПС Крушевац и други бројни друштвено-политички радници и културни посленици  Крушевца. Програм су осмислили и водили Небојша Лапчевић и директор Историјског архива Ненад Соколовић, а присутне је поздравио и Љубиша Бата Ђидић, председник Савета галерије Милића од Мачве.


Директор Историјског архива Ненад Соколовић


Предраг Марковић – заменик председника СПС


Владимир Тасић, Милоје Михајловић, Живојин Милорадовић, Предраг Марковић


Nastavi sa čitanjem “Пасуљ по Милићу од Мачве 2017”

VENUS (TRAGOVI U PESKU) – Nena Miljanović

Ne tuguj lepa zvezdo
Ne jadikuj za Mesecom
U noći bez mesečine najlepše sijaš
Venus si i sama po sebi sjaj
Zenica u oku probuđene zore
I suzna kap na kapku pospanog sutona
Melanholična moja pesnikinjo
Ne plači nad onim što nije moguće
On nije svetlost sam po sebi
( tvoje mu pesme daju sjaj)
Niti je trajan
Kao ljubav ili kao ti

Nestalan
Obaspe te punoćom o nabreklom uštapu ljubavničke muškosti
Silan i svoj
Za nekoliko noći je splasnut na pola i obični i bračni njen
U senci Plave planete
Tanji se iz moćne punoće u nejak srp
Ne plači nad onim što ne možeš promeniti
Takav je raspored među maglinama mutnih ljubavi
Bliži njoj nego tebi uvek će joj se vraćati
Velika moja
Ako je za utehu
Bliža si Suncu od oboje

Ne tuguj i ne osuđuj uzalud
On nije slobodna zvezda kao ti
Satelit je
Sačekaj
Samo sačekaj da ponovo nabuja
Sama i svetla
Sa zorom nadanja u zenici
I suzom sumnje pod kapkom
Čekaj ga
Sve dok ne nastane Novo nebo
Sva vremena čekanja i tugovanja su tvoja
Čekaj

ДА САМ ПТИЦА – Ивана Зајић

Да сам птица, да могу да летим,
Да се винем у плаве висине,
На кровове кућа бих да слетим.
Да истражим незнане даљине.

Да сам птица и да имам крила,
Летела бих небу под облаке,
Са звездама тад бих се дружила,
Загрлила месечеве зраке.

Да сам птица, могла бих да лебдим,
Да ме летњи ветар носи лако,
Али сам човек и земљом ходим –
Добро је док је и овако.

ВРАЋАМ СЕ КУЋИ РОДНОЈ – Драгојло Јовић


ВРАЋАМ СЕ КУЋИ РОДНОЈ

Времена су прошла многа,
А у мени жеља силна,
Да ме ноге опет врате,
На огњиште пут планина.

Баш ту где је први,
Чуо ми се глас,
Да топлину старог дома,
Осетим на час.

Док ме ноге кући воде,
Кроз сметове и брлоге,
Вучја стопа и пртина,
Једини ми траг.

Под ногом ми дедовина,
Старе куће праг,
Сетно жалим што одавде.
Отеро ме враг.

Сад домаћин куће моје,
Стари Вук је сиве боје,
Па кад виде придошлицу,
У страну се мало склони,
Ал се пита откуд ови.

Кућу моју присвојио
И младунце накотио,
Па огњиште моје неда,
Правила су вучјег реда.

Очи у очи, он поглед скреће,
Осећа зверка да ту нема среће,
Да је само станар куће моје био,
И залудно веровао да је победио.

Вреле ми сузе низ лице лију,
Плотови пали не штите авлију,
На кући отворени прозори и врата,
А у селу нигде, комшије ни брата.

Кош и амбар, старе штале и торови,
Све покрила трава и корови,
А шљивици сви на старце личе,
Све је пусто, ништа се не миче.

У гостинској соби, где су вуци били,
За собом су брлог оставили,
Само слика мог Светог Илије,
Са зида ме гледа, погледом милује.

Из очију иконе свете, видео сам пламен,
Радост славског Свеца што ми праг сачува,
Да га Вуци не запале, да га Вуци не поруше,
У времена ова луда, с ветровитог мога брда.

© Драгојло Јовић

 

ONE SLIKE OVIH STVARNOSTI – Slobodan Jevremović

Jesen je prošla, lišće je palo,
tragove naše snegovi kriju,
vetri zavijaju, pustoće nek’ viju,
a mi smo van toga, u duši isti,
i jeseni nema i nema zime,
k’o nekad onakvi, isti u biti,
živimo prošlost i živimo sada,
to nije prolazno, to nije malo,
ne kao jesenje lišće opalo.

Ja stvarno ne plačem, to tuži duša,
ja suza nemam za tuge protekle,
a kada se smejem, moj osmeh nije,
to duša se raduje jer misli na tebe.
I uvek od mene te misli idu,
misli ka tebi,
misli za nas.

Sa tornja gledam sva naša vraćanja
na otiske ostale u dalekoj travi,
nasipom onih presrećnih susretanja
pa zatim nesusretom dalekih sudbina
i uvek te vidim,
i vidim te stalno,
i vidim nas opet
i samo nas,
odavno…

I znam uvek, i znam ja stalno,
vratićemo nas tamo gde smo i bili,
gde jesmo snili, gde jesmo mili,
u one okvire prošloga sada,
da radost vlada, da slika nema,
da stvarnost bude, a ne dilema,
da ovde jesmo, a ne da nismo,
da samo jesmo,
opet da jesmo,
to uvek znam…

Jedna je mladost, jedno je vreme
i opet biće kad skinemo breme
težine ove stisnute nama,
da nisam sam i nisi ti sama,
da moja jesi kao što jesi
i kada si ovde i kada nisi,
ti jesi
a jesi…

(Bgd, 25.dec.2017)

Majčinska zahvalnost

Decembarski sunčan dan ovog ljeta Gospodnjeg
datum star, prastar, majčinski dan, ženin san.
Pogledam lice Bogorodice, mislima odsutnim,
gotovo neprisutnim, praznim, ili tek potisnutim
u ruke uzimam prašnjav album, skriven iza knjiga
svjesno zaturen od svakog pogleda i ljudskog dodira.

Ne otvaram, tek drhtavim prstima prašinu skidam
kao da sa svakom česticom ponaosob pričam
o svakom danu koji je prošao i koji je došao
o svemu onome prije i onome poslije
o ovome sad, o onome sutra, o onome kad.

Ne otvaram, privijam na grudi uspomene
čvrstim stiskom, praveći zagrljaj, onaj koji
ispuni čitave ruke i ozari dušu, oplemeni srce
odbijajući kalendarske dane i godine
ućutkujući otkucaje časova i minuta
vraćajući ih u rijeci neisteklih suza nekud, tamo,
tamo iza horizonta gdje pogled ne dopire,
gdje vrijeme nema kalendare i časovnike,
tamo…u tačku vječnog trajanja, u tačku spajanja.

Mogu da osjetim prisustvo odsustva,
miris, korak, zagrljaj, glas, toplinu,
sve ono što nedostaje, tu je, a nema ga,
i bol se javlja poput Heruvimskog mača
čiji plamen prži utrobu i žeže grud,
dok na ramenima osjećam dah Serafima
i zagrljaj njegovih krila i blag šapat
koji kao da gasi bola požar
i neka blagost se prosu po sobi, po duši
zasjala tama i lica sa starih slika,
shvatih, nikad nisam ni bila sama.

Suton uveliko obavija grad, odmiče dan,
Bogorodičin lik se blago smješi dajući
ikoni i zidu onaj oreolski sjaj,
i dalje grlim neotvoren album, odsutnh misli
i sklopljenih očiju odbijam da pogledam
u ovo vrijeme koje se naziva i biva sad.

Tišinu prekida otvaranje vrata,
žustar korak i razigran glas razbija zavjesu sjete
i odagnava trenutke besmilenog bitisanja,
sobom se razliježe veso glas; „Srećan ti praznik mama!“
Stigla je voljena kći da staru mati umjesto sina zagrli.

Odlažem neotvoren album da oslobodim zagrljaj
i napravim mjesta za vječitu djevojčicu
i osjećam kako se duša smiruje
dok me njena ruka miluje i glas njen
uzburkanu rijeku neisplakanih suza umiruje.

Dok je držm u svom naručju uranjajući
i gaseći sve vatre u njene bistre, melem vode,
podižem pogled ka starim slikama
i u sebi ponavljam, Hvala Gospode
što na ovaj praznični dan riječ Majka
obasja moje lice, srce, dušu i prostor sav.

Decembarsko veče lagano protiče,
sa njim i ovaj prastari, praznični dan,
tiho izustih još jedno „hvala“
hvala za sve prije i sve sad
za ono što sam imala i što u rukama njenim
imam i sad, sve dane prošle i srećne,
sve dane u kojima i jesam i nisam,
i za one u kojima, bez ruku Tvojih kćeri,
odavno ne bih znala ko sam.

© Nevenka Savić Alispahić

ИВЕР – Драгослав Граочанкић

ИВЕР
Хоћу да пањ поново саградим.
Сакупио сам безброј ивера,
али ми измиче онај последњи.***
Тражим га већ по невиделици,
знам да ћу га наћи пре сванућа
и да ћу једног дана рећи:
“Далеко му лепа кућа!”

© Драгослав Граочанкић

 

SREĆNA LJUBAV – Nena Miljanović

Srećna ljubav
Kažu za neke koji traju bračno i mirno
I nikada se ni posvađali nisu
Niti su ikad poželeli da se trgnu
I oteraju jedno drugo dođavola
Kao hermafroditi
Ležu i ustaju zajedno
I hormoni periodično odrade svoje u postelji
Poznatim pokretima i usklađenim načinom
(Bez gladi i žestine nesrećnih ljubavnika)
I traju tako
Uvezani jedno u drugo
Kao dva ispisana lista u korice knjige
U koju se nema ništa novo upisati
Osim uredanog letopisa navike
Možebiti da to jeste srećna ljubav
Ali ja sam nesrećna zbog takvih smirenih
I ne bih sebi poželela tako
Jer ljubav je sve samo ne sigurna i bezbolna
I sreća joj nikada nije sestra
Ni poezija mati
Nesrećna moja ljubavi
Ostani mi takva kakva si
Nepredvidiva
Smenjuj sate radovanja i tugovanja
I piši moje stihove o njemu
Pevanja i jauke ljubavnice
U pesmi o nedostižnoj sreći
Upisanoj u letopis navike
Koju nemam sa njim
A želim sebi
Tako

Znaš li da osetiš ljubav – Nenad Đekić

Znaš li da osetiš ljubav?

Da je primetiš, vidiš u čoveku,

ili samo u snovima živiš,

oživljavaš zabludu svoju neku.

 

Zašto pred svima glumiš hladnoću,

kad si u stvari krhka i nežna?

Ti možeš biti, anđeo beli

ali nikad, kraljica snežna.

 

Da li ćeš ikada voleti stvarno?

Napusti  taj izmišljeni svet.

Da li ćeš nekad  nekom srce dati

uplašeno možda, a ne hladno kao led?

DUGO PUTOVANjE U NOĆ – Nena Miljanović

Ne
Ne putujem ja nigde noćas
Vidite da nemam prtljag
Ništa ne odnosim (kao što nisam ni donela)
Prosto
Učinilo mi se zgodno da ovo ovako naslovim
Zbog ideje o odloženom samoubistvu
Iz istoimene drame Judžina O’ Nila

Uzmimo da mi se sedi na ovom imaginarnom peronu
Zbog iluzije da nekog čekam
I ne povezujte me ni sa Karenjinom
Nemam nameru da se bacim pod voz
Da nameravam da se ubijem
Izabrala bih tiši i elegantniji način
Na kraju krajeva
Ne tiče vas se ni zašto pevušim izgubljena
Možda sam konačno umrla i sebi kao njemu
I pevam od olakšanja…

…Ili sam zamislila da sam Elektra
I radujem se
Što ću do jutra postati jedna od Vlašića
I kao zvezda repatica juriti nebom
Do mrtve tačke od koje vreme teče unazad
I ukrštaju se njegova i moja prošlost
Možda stignem voz koji sam propustila
Sudbina poezija ili neka druga izmišljotina
Možda priskoči u pomoć i odgovori me
Možda čak i odložim odlazak…

U svakom slučaju i da odlazim
Ovo je samo moje putovanje u noć
Bez vas vi moje razumne i lude misli
Vaše protiv i za nema nikakav uticaj noćas
Ostavite me samo da sačekam jutro
Da izbledim sa Vlašićima
i nestanem ili nastanem
Nad Zemljom i životima
Konačno ukrštenim
Ili raskrštenim

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 484 485 486 Next