TVOJ DOLAZAK – Slobodan Jevremović

Na peronu čekam minutu stotu
a tmine sviraju poslednju notu
one iz prošlosti zaborava zapisanu
simfoniju boli i tuge u tvome životu,
al’ više neće, tebe ja ne dam,
sreća od sada, ja tako znam,
i neka traje i neka bude,
i neka dana, zore nek’ rude,
i sada i posle, ovde il’ tamo,
uvek smo tihi zagrljaj vetra
i njišemo zanosno po ivici spektra
svetlosti prizme, razlaganja boja,
osećam davno, samo si moja,
uz lepote duše ljubavnih nada,
po zamisli tada, baš tako sada,
tebe,
mila moja…

Sad čekam te željno da dodješ k’ meni
na ovom peronu odbeglih tmina
gde poslednje boli oduze tišina,
pa samo gledam, dolazak čekam,
u opštim zvucima glasne tišine,
tebe,
mila moja…

(Bgd, 08. Jul 2017)

KUKANJE – Živomir Savić

Protivrečnost i uzaludnost kukanja

Nad uzaludnošću vremena

I protivrečnošću prostora

Traju istovremeno

Od početka

Kao vrhunska protivrečnost

Jer oduvek smo znali

Čemu dođavola kukanje

Pa smo ipak kukali

Ali ipak

Život se menja i raste

Kukanje slabi i jenjava

Polako gubi svoje stare pozicije

Postaje nepoželjno

Gde se god pojavi

Teraju ga iz svih oblasti života

Profesori književnosti teoritičari poezije

S mukom i podsmehom iščitavaju

O majko moja što me rodi

To kukanje poezije kroz 19. vek

Đulići uveoci i ostale mrtve duše

Skoro da nema više

Starog kukanja i straha

Kojih su bili puni naši stari dani

In illo tempore

 

ALFA I OMEGA – Nena Miljanović

 

veštinom velikog poznavaoca žena
va svili moje duše
voskom mednih reči
oslikao si najfiniji batik
po tananom tkanju
umećem istočnjačkih iluminata
naslikao si simbole (ne)prolaznosti
fenikse ljubavi i olimpijske plamenove strasti
znamenja zakletve i stilizovana obećanja
i tajnim slovima između slika
ispisao si svoje skriveno ime i poruku:
pola od pola

 

zasenjena velikim simbolima
( i željna zvanja željena žena
ili bar velika pesnikinja)
preuveličavala sam priču poezijom
zaboravljajući na alfu i omegu umetnosti
da je velika ljubav nedokučiva slika
i da su sve velike reči samo velika prevara
prevedena na jezik poezije
osetljive na dodir oštrijih misli i grube istine
koje bi pocepale svilenu sliku o ljubavi na krpe
i ne bih se čime imala ogrnuti osramoćena
gola pod golom istinom
da ljubav ne krije svoje lice ni ime (kao ti)
niti je ima u polovičnostima
ni tvojim muškim
ni mojim poetskim

CVET PORED STAZE -2 – Slobodan Jevremović

Istom sam stazom prošao danas
i moram reći, cvet stoji, čeka na nas,
nisu ga ukrali niti posekli,
uništili nisu, ni istinu pretekli,
pa tebi pišem ove tople reči
da zna dobra duša tvoja,
cvet naš je zauvek tamo,
stoji i gleda i nikom se ne da,
mila moja…

(Bgd, 08. Jul 2017)

medveđa humanist – Živomir Savić

beli medved i čovek crnomanjast

ne severnom polu

stanovnik i istraživač

čovek u toploj zimskoj jakni

medved je go

mada se nikad nije skinuo

nego je čovek odbacio

svoje krzno i dlake

ako i to nije zabluda

jer možda je odbacio mnogo

ali nikad nije odbacio sve dlake

a sve ostalo

savršene oči

srce mozak udovi

strah glad i smrt

sve je to potpuno isto

pa zašto onda u svest

odmah navale razlike

između medveda i čoveka

kad nema suštinskih razlika

niti ih je bilo kad su bile manje

niti će ih biti kad budu veće

veme je da odbacimo

makar te najteže

najdlakavije zablude

 

CVET PORED STAZE – Slobodan Jevremović

Kosi se trava, bruje mašine,
ljudi su drugi, nema tišine,
a park naš stoji i dalje tamo
i snove čuva na nas samo…

Mnogo je klupa što istinu znaju,
mnogo njih rešilo ljubav da daju,
a onda vidim cvetić kraj staze,
O, Bože, lepote, pa ne dam da gaze,
ne dam da pridju kosidbe tamo,
tolike trave, šta će ovamo,
cvetići drugi, a ne ovaj samo,
i setim se onih dalekih šetanja
i cveta ovog što od tad živi
uvek kraj staze u parku sećanja
kao znak da nismo mi bili krivi
za protek vremena, za uzdah sećanja,
za tvoje večite misli o meni,
za tvoju za mene ljubav u seni,
eto, do danas,
taj cvet za nas,
naših čekanja,
mila moja…

(Bgd, 07. Jul 2017)

PA ŠTA – Živomir Savić

pa šta je bog

bog otac pašta

pater noster et filio et filia

et cetera

svi odgovori na sva pitanja

jesam pa šta nisam pa šta

dobro pa šta zlo pa šta

beskrajno volim život

ali to je samo beskraj

i ništa više

kvalitet života takođe

od pasjeg do revolucionarnog

od kurve do svetice

to je uvek samo kvalitet

ništa ne pravazilazi sebe

pa ni kvalitet

isto je i sa dužinom života

sto godina pa šta

ili čak i besmrtan život ako treba

to je samo besmrtnost života

i ništa više

pa i sama smrt naravno takođe

smrt pa šta

šta s tim

i šta bilo s čim

pa šta bilo šta

 

DANAS HOĆU – Slobodan Jevremović

Ne mislim više, prošlost ne snivam,
samo sam danas i sada te gledam,
vidim te svuda, gladan i žedan,
ispunjen tobom i nikom te ne dam,
o tebi mislim i tu si, ne sanjam…

A snovi o tebi?
A misli o tebi?
Kud odoše oni dani
drugih puteva svepostojanih,
nestvarno brzo stvarno proteklih,
do danas ne znam, kada ja hoću,
baš danas tebe ja hoću,
iako ovde nisi
a jesi…

(Bgd, 06. Jul 2017)

MAČ I GLAVA – Živomir Savić

Mač i glava

On je potomak batine

A ona je nepoznatog porekla

Ali on se razvio i evoluirao

Jureći za njom

Neko vreme je bio nož

Za hleb i sirovo meso

Za voće i povrće

I za sve vrste vratova

Ali samo se hleb nije menjao

Sve drugo je raslo

Naročito su glave bivale brže

I okretnije

Propinjući se za glavama

Nož je postajao duži

I trka se ubrzavala

Mač je evoluirao u kuburu

Zatim u pušku top bombu raketu

Avion laserski zrak

Medicinu komercijalu zabavu film

Prateći u stopu evoluciju glave

Iz neprijateljske

U medicinsku i komercijalnu

Sportsku i zabavnu glavu

(C) Živomir Savić

ŽEDJ DOBROTE – Slobodan Jevremović

Upila si sve nesreće prošlosti
što ležaše u našim dušama,
u cvetove mirisne dobrote pretvorila
da bole nam leče, lepote donela,
uživanja čekana u našim srcima
uspešno vajala u najlepše note,
u slike ljubavne nove, nikada vidjene,
nemoguće, nestvarno, u moguće prenela
sa rosnim mirisom reka, staza i obala,
onih naših dalekih i stvarnih i bliskih…

I sve si upila, dobroto moja,
pa ja se pitam, odakle snaga
u krhkom biću prejake duše,
osećajne i lepe da sanjat’ se može,
i onda znam, tvoj razlog ja sam,
tvoja sam najljubav, osećam, znam,
i onda sam srećan nemerno mnogo,
da svu ljubav sam dao kol’ko sam mog’o,
da sve upiješ i dobrotom vratiš,
potpuno tebe, u mene, u nas.

I onda na kraju,
istine jesu, nisu to sene,
upila jesi veoma mene.

(Bgd, 04. Jul 2017)

JANUAR 2013. ******** Marina Adamović

jesam li uopšte kosmička pojava
u očima su mi neka sećanja
samonikla
zaboravlje na
dav na
ali
sećanja boje duge i
tamnih provalija

25.

na svako „dobar dan“
prvo pogledam u nebo
zemlju i ruke
pa odgovorim
znam da sam čudna
znam da sam drugačija
al’ – uvek me zbunjuje pozdrav
ne znam čiji, kome, zašto
dugo ved zamišljam
ko sam
šta
jesam li uopšte kosmička pojava
u očima su mi neka sećanja
samonikla
zaboravlje na
dav na
ali
sećanja boje duge i
tamnih provalija
srce mi je balon koji vetar puni
i kišno ili vedro otvara
evo – gledam u dlan
nešto mi ispisuje – vidim uzvičnike
sklapam ga – nek odluči jednom
hode li me upoznati sa mnom
ili du još vijugati s jednog na drugi
opali list i moliti maglu za boravak
toliko od mene – predahnudu
do nekog bitnog (čujem to stalno pre pozdrava)
trenutka
valjda du se uklopiti u neograničenost
ovih proporcija maštovitosti…
ja se nadam
dobar dan
kamin(n)gs

SIROMAŠNI – milka vukic v

.
Siromašni nikom ne kukaju
Dok brašna, krumpira i graha imaju…
Ako se nadje voća i jaja
Postaju „gazde“ tada.
.
Ne vode tudje brige i tračeve…
Ne prate modu i trendove…
Složni su u svojoj okućnici,
Pune im duše blagodati.
.
Siromašne Otac i Sin gleda,
Bogorodicina molitva umiva…
Dok se srcem i dušom mole za zdravlje i mir
Blagoslovljena je njihova kćerka i sin.

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 466 467 468 Next