LJUBAV NIČE IZ SEMENA SREĆE – Jelena Đurašković

Ljubav niče iz semena sreće.
Srećan čovek voli.
Voli što živi,
voli kog sreće…
Sreća ljubav pokreće.
Sreću ljubav pokreće.

Da bi ubirao ljubav,
sej oko sebe semena sreće.
Srećnog čoveka vole.
Voli ga i jutro i dan i veče.
Voli ga život.
Vole ga oni koje sreće…
Sreća ljubav pokreće.
Sreću ljubav pokreće

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59791

СХВАТАЈ ДОБРОТЕ

Њој нежној, живот
оставља сребрно с белом…
Мудрост је чини чедном.
Схватање ствари због
којих је чекати вредело…
И није моја воља нека
притегнута, чврста, прека,
научена и по том знана
да надгледа са свих страна
како јој они, којима је била драга,
остављају своје драго значење…
Њој нежној, живот
оставља сребрно с белом…
Над њом, кад је живот плаши,
тужно, преморено бдење…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59789

ПОРЕД ПУТА

У селу пред Дубовом (око пута)
углавном је трава,
тамо, већ, дирнута…

Бејах у колима
кад ми се слика пружи
како се магаре,
још, са људима дружи…

И краве се распасле по трави…
Баш тада волан,
због кривине, савих

кад магаре клече,
по трави се ваља.
Види се, здраво је,
и пуца од здравља…

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59787

НАКОН…

Ниси се мењала све ове године…
Таква си била и онда,
кад се остављасмо под дрветом,
где је корен остао нем на
расцветале мисли и непромењеност…
Једино си ти и остала спремна…

Увек се понесе неки леп лист
и извади на дан
кад се остављасмо, под дрветом,
да се сети свачега сем на
корен оног дрвета који је и осећао…
Јер си била тада и остала спремна…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59785

ПУТЕМ

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59776

ПРИМЕТ

Приковах мисао, ко потков,
да си прошлог лета једино ти косу скупљала у пунђу
а ево, сада, бројнија нег чета
маса, што носи косе позу такву, но мени туђу,
расула се четвртима града,
што видеше и друга места, те испаде ко парада
пунђи по земљама нашим.
Чекам: Ређаш ко за окрш о ком настаће књига:
први ред су дорати, други алати,
трећи вранци, четврти кулаши
армије твог нежног врата.
Али његов тен је миран, не маша се рукохвата…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59774

ВИДИК

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59772

Saputnica Rade Mijatovic

Snivam pticu zlatoperu
nad uzglavljem gnezdo svila
pojala mi o istini
sto pokrece nasa krila

Mi se znamo i ne znamo
medju nama stalo vreme
radjamo se rastajanjem
kad venama plima krene

Pesmo vecnog pustolova
ti sto znades put do zvezda
rodjena si iz pepela
gde si sama sagorela

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59762

Saša Milivojev – THE REJOICING SONG

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59760

TRI BRATA-Miroslav Krnjeta

 

Tri drugara u nevolji bez para
opstali su tih zimskih dana,
imali su nadu i životnog žara
zajedno su preboleli mnogo rana.

Sudbina ih vezala te hladne zime,
ljubili su jedan drugom rane
pamtiće večno brat bratu ime
čekali su zajedno da svane.

Dok hladan dunav obalu melje
široka staza je svedok priče,
proveli su noći uz pesmu i veselje
gledali su kako nova sreća niče.

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59757

РЕПАТИЦА – Драгојло Јовић

РЕПАТИЦА

И опет некад у снове ми свратиш,
Покупиш звезде младалачких дана,
Па тихо нестанеш као репатица,
У бескрајни простор изгубљених година.

И опет ћутиш, ништа не кажеш,
Погледом брижним гледаш ми лице,
А ја бих да чујем бар шапат један,
Где су до сад биле, те очи сањалице.

Мирис твог парфема још увек је исти,
А руке би моје да ти косу такну,
У облаке мекане нестајеш лагано,
Трагом твог одласка све је написано.

Твоја писма чувам и често их читам,
Па кад су у руци твоја сен ме прати,
Онда жарко желим да те време врати,
Да корак ти чујем, твога срца ритам.

А кад снове пусте у свитања рана,
Бели дан отера и победи јава,
Тад су очи моје сузне као море,
Ја још земљом ходам, ти си негде горе.

И често погледам у небеса плава,
Не бих ли те некад видео по дану,
Узалуд моја надања и све жеље силне,
Анђели у снове слете као птице,
А онда нестану као Звезде репатице.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59753

Не бој се – Данијела Јевремовић

 

Не плаши се кад је тешко

и кад завлада тама

то рука судбине вешто

све решава сама.

 

Кад се затворе врата

отворе се нова,

казаљке сата

доносе прегршт нових радости

и снова.

 

Не брини,не тражи,не лудуј

само се помоли

Боже ти ми се смилуј,

неко за тебе дише,

неко те воли.

 

Небо увек зна све,

оно испуњава и оне највеће сне,

негде је горе записан план

за свaког,па и за твој сан.

 

Храбро корачај даље

живот ти путоказ шаље,

пред тобом баца ловоров венац,

изазов нов,

из мајчиних груди молитве пој

да будеш још јачи,још више свој!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59748

Точак среће – Данијела Јевремовић

 

Заврти тај точак среће

негде је запело,

много се туге уплело

у моју косу заплело.

 

Из новогодишње вреће

узми мало оног што нам је промакло,

неки зрачак наде,неки пакет среће,

зрно радости из руке одбегло.

 

Помери сат,

нек успори време

да ноћас чујем само твојих корака бат,

скини ми с леђа то тешко бреме

ти то једини знаш.

 

Отерај те ликове

из наших живота ружне кипове

досликај из бајке јунаке

и на снегу веселе санке.

 

Насликај зимску идилу

и додај мало боје

у ту беличасту свилу

и мало сјаја у те очи моје.

 

Донеси нам вино,

нек ми буде и топло и фино,

нека цимет замирише,

воли ме ноћас највише.

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59746

РАДОСНА – Споменка Денда Хамовић

Душа ми је
Гнездо свила
У сјај твог ока

А са длана жито кљуца
Гладна птица
Мог срца

И радосна пева
Из крошње
Наших тела.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59740

Рајица Драгићевић: СВЕДОК ЛЕПОТЕ ПОСТОЈАЊА

 

СВЕДОК ЛЕПОТЕ ПОСТОЈАЊА

Весна Егерић: Песме о Зеленој земљи; „Сфаирос“ Београд 2013.

Свој књижевни лет Весна Егерић започела је рембоовски, у младим годинама, пре пунолетства, књигом приповедака „О свему што те чека“, коју је потписник ових редова пропратио текстовима у „Борби“ и „Дневнику“. Ти њени први кораци нису били несигурни. Напротив, најављивали су сериозан улазак у свет књижевности. Са ове стајне тачке, после неколико објављених прозних и песничких књига, или много година касније, како би то у великом стилу саопштио Маркес, види се да је она овоме послу пришла са с крајњом озбиљношћу, и то је дало резултате.
Окамењени симболи српског историјског, градитељског и духовног постојања, у виду манстира Жиче, Милешеве, Љубостиње, заузели су високо место у певању и мишљењу, у посвећеничком и молитвеном истрајавању Весне Егерић. За разлику од већине наших писаца, она је имала срећу да расте окружена књигама, у породици где се књижевно слово уздизало до највиших националних домета и вредности. То јој је, разуме се, са једне стране, отворило путеве да стекне веома широко образовање и увид у литературу на светској позорници, а са дуге стране обавезало на високе критеријуме. Али, то је тек први услов да се крене на „тежак пут“. Други услов за успех на путу којим је пошла је да се роди „с пером у руци“.
Прослављена пољска песникиња Вислава Шимборска, која је 1996 године, за књижево дело овенчана Нобеловом наградом, има песму „Разговор с каменом“.
„Куцам на врата камена
То сам ја пусти ме
Хоћу да уђем у твоју унутрашњост
Да погледам уоколо
Да те упијем као дах…“
Песник има потребе да открије суштину, да на сва врата закуца, да сва питања отвори, да би као одговор изградио свој свет кристалне структуре. Песнику је као и монаху потребно самовање, тиховање и разговор с каменом.
Но да се вратимо наслову изабраних и нових песама Весне Егерић и понудимо одговор на основно питање: Шта је Зелена земља? Зелена земља је песничка уобразиља, идеал. Свет није онакав какав је већ каквим га видимо, рекао би филозоф. Писци су склони тој врсти идеализације. Добрица Ћосић је у роману „Бајка“ такође створио идеал: Земљу савршене среће и слободе. Само његова „Земља“ је „заљуљана“ снажним иронијским одразом.
Песма „На крају свега“ открива нам искрену намеру, без трунке ироније, да свет оплемени, унапреди, уздигне:
„А ти се од кишне ветрометине,
Склањаш у топлину мога кутка
Од злобних језика од светине
У светлост блиставог тренутка.

Својим песничким метром Весна Егерић премерава поље које су освојила наша проверена пера: Његош, Црњански, Десанка Максимовић, Бранко Миљковић. Ту долазимо до кључне одреднице која учвршћује њено место у савременом српском песништву. Дакле, на темељу великих националних узора, уз много шире увиде изван граница наше земље и наше литературе, без посезања за експериментом на пољу форме и значења, она гради кристалну песничку структуру у коју уграђује само проверене вредности, сликајући своју земљу, коју воли и којој је одана. При том не напушта лирско и мисаоно поље, удубљује се у далеке догађаје и појаве, прилази им са крајњом обазривошћу, промишља и објављује да на неки начин припада и том, давно прошлом времену, јер је у свему открила лепоту, какву је открила у једној од најостваренијих песама:

ВИЗАНТИЈА

У Византију оде ми мисао при лутању,
Мајстори, иконе сте сликали у ћутању

Тамни ликови девица ваших
На тамном платну
Од златних листића ткали сте своју
Подлогу златну

И чини ми се ко да сам тамо живела и ја
У срцу моме сад сија светло – Византија.

У знак подршке песникињи Весни Егерић њеном усрдном и искреном напору да свет поправи и преуреди да завршимо сликом песника наднесеног над бели папир на којем настају и уписују се у људско и историјско памћење велика дела:
„Над белином као над бескрајем
Тражим се као у птици лет
Над белином занесен опијен
Држи се у мени свет“.

Нови Сад,                                                                                                                                           Рајица Драгићевић
12.9.2015.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59733

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 517 518 519 Next

Load more