СТОП – Љубодраг Обрадовић

130 пута прочитано

СТОП

С. Јесењину

Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише?

У моме оку игра одсјај,
снови се нешто множе.
Да ли је то већ дошао крај,
или се на други излаз,
изаћи може?

Дрхтим ко свила,
разапет на нити славе.
Моја је прошлост
некад светла била,
сад се сви труде,
да ме забораве.

То је та судбина,
то проклетство света.
Било је некад весеља,
сад и то моћнима смета.

Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише.

Љубодраг Обрадовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/5

SAM – Ljubodrag Obradović

123 пута прочитано

SAM

Stojim sam na putu,
prašina i napred i pozadi,
izbrisala mladosti trag.
Imam samo sliku žutu,
iz dana, kad bili smo mladi…
Da li ljubav ta, bila je laž?

A goreo sam, uz golo ti telo…
I bio na putu, u raj ravno…
I srce te želelo…
ali zbog ljubavi izmaštane,
nije uspelo…

A ti si drhtala,
mene čekala, sreći se nadala…
Onda si zaplakala,
kroz suze me proklinjala…
Otišao sam bez pozdrava.

Sad stojim sam na putu,
prašina i napred i pozadi,
izbrisala mladosti trag.
Još imam tvoju sliku žutu,
iz dana kad bili smo mladi…
I srce opet bije ko nekad.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3

Pages: Prev 1 2 3 ... 782 783 784 785 786 787 788 789 790 791 792

Load more