ЉУБАВ И ВИНО – десети пут

ПРОЧИТАЈТЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна 14. фебруара 2018. године у 18:00 сати у Белој сали КЦК одржаће се поетско-музички програм ЉУБАВ И ВИНО. Програм организују и реализују Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац и галеријом Вино Жупе из Александровца. Улаз је бесплатан, дођите…

ПРОЧИТАЈТЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

COVEK – Rade Mijatovic

Nekada davno u pravremena
niz polja rodnih nebeskih njiva
prosu se jedna saka semena
i posta covek dusa ziva

Primi milost ocinskoga krila
i bisere mnoge sa zvezdanog puta
ali neka gresna omami ga sila
maglom iskusenja do veka da luta

Pa kako silan na zemlju stade
u liku svome prepozna boga
sva blaga sveta sam sebi dade
ne stresa greha sa runa svoga

Svoje varvarske pravde objavi
istini bolnoj jezika smudi
pa kaza sila da se slavi
a nemoc gazi dokle je ljudi

Covece silni od gorke pene
gordi su tvoji plameni svici
sila je tvoja strah od sene
kaplja jedna u izmaglici

Pred sobom samim znas li ko si
i ko je od vas onaj pravi
prozirni mehur kog treptaj nosi
pa se u trenu bunovno javi

Iz svoga ada kao da cujes
tu si jer nekog za kratko nema
a vec je vreme da putujes
senka te vuce okrvavljena

Ropces i vapis sta se to zbiva
kad ti si gospod a bog je varka
i ne priznajes da te prekriva
poslednja strana tvoga sumraka

Moj deda-Vlada Ilić

Moj deda po ocu Veselin zvani Vesa,nije patio od nikakvoga stresa.Kreirao je život kako njemu godi,takvog majka više nemože da rodi.Jurio je je žene i one su njega,sve dok Vesi nije bilo dosta svega.Super-filtera i litar Vinjaka,moralo je biti od jutra do mraka.Hladovina teška ali dobar čovek,svako od nas unuka voleće ga dovek.Sinovi ga nisu voleli zbog toga,ali mi smo Vesu voleli ko Boga.Nikakva im pomoć kažu nije bio,kad su odrastali on se od njih krio.Kad sakupi unuke odmah zbija šale,roditelji vaši to su sve budale.Misle oni deco da previše vrede,ali ja sam njih izvuko iz bede.Naravno od istine tu procenta nema,al’ slušamo Vesu sve dok ne zadrema.Ponekad me put nanese do tog sela,vidim staru kuću,oronula,bela.Nema moga dede da se samnom smeje,nema više starca da mi srce greje

OPROSTI – Slobodan Jevremović

Oprosti
što nisam gledao listove kalendara
kako prebrzo piju godine protekle
i lome dobrote koje znali nismo,
udaljeni sasvim od nas što mi smo,
prelepi, predobri, ali razdvoj’ni neznano,
pa onda me od ove blizine daljina
zaposele misli i draga sećanja…
I onda pišem, i zato pišem,
za tebe dišem i za tebe znam.

Oprosti
što sunce ne videh od svetlosti jake,
unutar kruga novih života,
što tebe ne saznah kompletne lepote
pa onda tek sada si postala jasna,
najdivna moja blizino daljina.

Oprosti
što nadalje šetam stazama našim
i opet gledam gledanu sreću,
što mislim o tebi i drugo neću,
što sunca još tražim pod teretom vetra,
da saznam opet ono što znam.

(Bgd, 07.feb.2018)

IRMA – Dejan Ivanović

 

 

Ne postojiš IRMA …

Mislio sam da kao jedina,
skrivena nedostajuća reč,
tavoriš u gluvim kraškim bespućima;
Gde zima grubim dahom otima,
sjaj u očima čednim bićima.

Hemija zvučnih poljubaca,
bez sramnih ograničenja,
utiskuje vatrom između lopatica,
žigove otrovnih zlatnih trozubaca.

Stazom puste večnosti prizivane u noćima,
načelom udaljenosti od suštine;
Otkrivaš naličja tvojih moćnih tajni
sugestivnim znacima;
Dalekim, sitnim, nečujnim koracima …

 

PROLECNA NOC – Rade Mijatovic

Nemoj san ove noci
drugom da te odnese nekom
sklopi oci i nizi reci
u djerdan sto ti dolaze rekom

Pusti ih neka te preplave celu
nek ti niz lice liju i grudi
s njima se moji prsti splicu
neka te nocas niko ne budi

Samo nek sume necujno vali
i krila nasa jer sve ce proci
eh kad bi barem do veka bilo
pijanstvo ove prolecne noci

I ja ti evo ponovo dodjoh
da jedno drugom zaveta damo
nasa je ljubav beskrajno cista
jer mi se samo iz snova znamo

Divnih li polja bistrog li zdenca
da zednu dusu napojim strasno
iz srca moga potece reka
i cujem huku njezinu jasno

O kakva meni dopade sreca
privih na grudi darove sneba
uz sve blazenstvo nesto me lednu
toliko blago nositi treba

A ja sam sanjar doveka pust
sve ovo u snu zbiva se samo
to mene nocas pohodi sreca
jer mi se samo iz snova znamo

BOLERO ZA REM FAZU SNA – Nena Miljanović

Kao lajtmotiv Ravelovog Bolera
U intervalima largo-vivače
Provlači se i povlači zabranjena misao
Kao trak magle kroz ključaonicu
Iz svesti jave u podsvest sna
Tren pred fazu REM
Jedva uhvatljiva
Kao tonovi sa ivice čujnosti
Daje odgovore na pitanja koja se ne postavljaju
(Opasnija od smrti po smrtnike)
Da san ne iskrivi slike u neprepoznatljive
I buđenje ih izbriše kao nepodnošljive
O veličanstvenoj i strašnoj volji (ne)milosrdnog Boga
I konačnosti života i ljubavi
I beskonačnosti smrti i tuge za izgubljenim

I samo stih se provuče iz sna u dan
Kroz vrata onostranog zatvorena za sve
Osim za ljubavlju žigosane pesnike
Uklete da traju kao san o sebi
U intervalima živeti i izmišljati život
Od pesme do pesme
Između žudnje za životom i ljubavlju (i njenim bolom)
I čežnje za smrću
Koja će taj bol obesmrtiti

&

Sanjah te noćas ponovo
I ponovo me bolelo sve što te je prošlo
Ili je san sanjao mene
Svejedno
Između vere i u sumnje u sanjano (kao u Boga)
Pesma je o Boleru
I bol je
Kao da si mi ljubav
I kao da ti nisam

Весни за 5 минута – Ненад Стојадиновић

Весни за 5 минута

Док ти ветар косу мрси
У очима пламти сјај…
А усне ти нежно трепте
Мени дрхти рука моја
Мени клеца срце тад
И тад не знам где ћу, куд ћу
И тад не знам да л’ сам сам

© Ненад Стојадиновић

ČEŽNJA…

Uvek dlanom pritisnem uzdrhtale grudi,
kada na tebe pomislim…

Kada mi u misli prodru
tvoje krotke oči,
tvoje čulne usne…

Kada mi dodje tvoj duh i dah,
tvoje prisustvo silovito kada uroni u moju svest.

Kada mi požuda stegne stomak, grudi
i opije misli…

O,
da li uopšte slutiš
sve moje nemire,
suzu u uglu oka,
u dnu istih tragove neprospavanih noći.

Sve moje pretvorilo se
u večno čekanje tebe…

Tvojih koraka zvuk,
još me iz sna trgne,
pa mi čitava duša dršće
poput klasja na vetrovitom danu…

Ali,
nema nade,
jer mi te druga tako lako krade
i moj svet za tren nestaje…

Džoni-Vlada Ilić

Umro je rokenrol otkad je Džoni pobego u geto.
I to se desilo eto.
To ti je kad na trpezi imaš puno hrane,
a ti onako na tenane uzmeš šta ti se jede.
Kad vidiš bljuvotine,tebi se creva slede.
Zato i on čovek pobego sa Balkana,
ne što je loša hrana nego ljudi.
Nema rokenrol pripadnost ni rasu,
već je pravljen za široku narodnu masu
Bolje čoveku da taksira,
nego sa budalama da se nervira.

Далека драга

“Опојно и силно ти си ми у души
ми били смо јесмо и опет ћемо бити”
стајало је на жутом свитку
то малено писмо, писано вином
вином које ће се тек пити…
*
Седефно браонкаста боца
од Грузијског вина црног
царског
уз поруку доноси мирисе
модре мирисе леденог мора
Карског

Тихи сат и мјесто поринућа
испод плавог моста на Иртишу
трен растанка ноћи од сванућа
кад вјетрови миром степа замиришу…

Црвене косе блиједог лика
жена у хаљини од сувог тиркиза
на боци још сјени се њена слика
драго благи осмејак…Мона Лиза…

Дрхтавим је шапатом танкоћутно ткала
молитву од ужарених срчаних нити
да порука још топла стигне до далеких обала
да анђео вода…водама
води је и штити…
*

Из финог пијеска на Ади Бојани
одсјајем стакла право у очи
сјећањем бљеснуше давни дани
спази је како вино му точи…

И кикот и жива животна радост
из боце се вину лака и нага
сва му се намах врати младост
она је! она је!
Далека Драга…

ODBROJAVANjE – Nena Miljanović

 

U svemu
U čemu sam ti se nastajala na početku
Nestajem na kraju
Čilim
Iz rumene sumaglice u pet ujutru u junu
Kad se ko život rađa novi dan
I nova želja za mnom te budi
Budan
Ne prizivaš me više iz vrućeg sna
Rasanjenom
Ne tečem ti više krvotokom kao rekom bez dna
Svakom kapatkom
Ne ispijaš me više kišnu
Žedan

Gasim se
U zimskom suncu u tvojim mislima i prsima
Ni kao topline trag
Nema me u hlebu tvom nasušnom i pitanju
Da li je jela moja nezbrinuta daleka
Ne čezneš
Da mi disanje čuješ i glas
Ni rečju
Ne raspinješ me na slatke muke
Ni imenom
Ne zapinjem ti u grlu
I ne sapinjem ti košulju i kožu
Tesnu i vruću
Na misao o meni goloj

Ishlapila
Iz graške tvog ohlađenog muškog znoja
Žena sam koje nema
Trajem
Kao sećanje na sebe samu
U damarima pesama o nama
Koje mi slovo o tebi odbrojavaju vreme
U kom ću biti
Ostati
Nestati

Usne od grijeha

Usnama grešnim što su svu noć neumorne bile
nikad više nemoj šapnuti moje ime…
jer svjetlost se sva
u momentu u pahulje zgruša
i upletena u granju pred mojim prozorom
zadrhti ko smrznuta duša…

Ja hoću pak da nekim svojim brodovima novim
kroz nove dane i nove ljubavi
lagano zaplovim…

ФРЕСКА…..Миладиновић Сандра Мајра

ФРЕСКА

Бар да ме лаже ко нико пре
да ме светлошћу умије
срце би куцало ко дечије
небо би било умилније…

И да ми прича о свету том
који ни сам не познаје,
али има машту ко ретко ко,
и зналачки се не одаје…

У одајама где маске носе
баш сви одреда што спавају,
па мртво море им није беда,
нек ми се вечно надају…

Али он тако умивен чашћу,
витез вечности у зао час,
макар морену носио собом,
однео вешто мој добар глас…

У онај чаши ко задња кап,
што усне не такоше ничије,
стрпљиво чекаћу Месечев знак,
ко фреска… да верник је открије…

А да ли ће онда он пожелети,
живот без краја, без лажи сан,
срце што куца као дечије…
Не, то и не желим никада да знам!

Миладиновић Сандра Мајра

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 488 489 490 Next