ZAVEŠTANJE —- Maeina Adamović

Prvog dana, kada je čuo da leka nema, napisao je: “Oh, neće me
biti.”
Drugog dana, bol se pritajio i on je odmah zapisao_”Možda,
možda, ipak.”
Trećeg je ostao bez svesti i lekar je napisao :” Otpusna lista.”
Četvrtog je pesnik ugledao sebe i mislima nastavio delo : “Vidim,
vidim, ovaj je oblak divan”
Petog dana, bio je neobjašnjivo srećan; neko je uzeo njegovu
olovku i dodao: “Ne znam otkud mi želja da pišem pesme, ali
volim to! Biće me, biće!!!”
Šestog dana , objavljena je knjiga : “Srce ne umire”
Autor – Oni

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59731

Saša Milivojev – SVETSKI BOL

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59716

kosmar Rade Mijatovic

Progone me nocas hajke dugih senki
s odjecima mojih davnih proloma
iz grudi se ote neki vrisak reski
U daljini kao da huci sodoma

I nema me vise maglicast sam veo
sto djavoljimpoljem trnosnoplje zanje
niz pustaru kriva sevaju seciva
gde rasuto posvud krvari secanje

Ja se nocas sebi u korenje vracam
ponorima svojim tumaram bez dna
Tamo gde su mrtva jezera nastala
u otisku mojih drevnih stopala

Kroz urvine mracne koracam i padam
demoni i ale nocas mene gone
Ma koliko zgresih toliko i stradam
Od okova ljutih moje kosti zvone

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59728

Песничка сусретања ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту – 25.01.2019. у 18:00 сати

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставља реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Наредна сусретања су 25. јануара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да изговорите своје стихове или пак да чујете најновију поезију ваших колега песника, доћите…



СУСРЕТ

Сударили смо се
на успутној стази,
у трњу жбунова,
на међи,
у грању багремова туђих
и погледали се случајно.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59717

MI I KOSOVO – Dejan Ivanović

s paktom
za vratom;
Ali ko nam pakt
natovari na vrat?
Mi smo, kažu
obična kolateralna šteta!
Jer tad je bio došao vakt,
da se uništi drugi pakt,
rušenjem zidova
i željeznih zavesa.

Da dođe
do preraspodele moći,
preuređenja sveta;
putem neumitnih
istorijskih procesa.
Ili voljom tuđih interesa,
zakulisnih političkih igara,
globalnih katastrofa, erupcija,
strategijskih pomeranja,
promena i potresa?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59712

Lijepa zima

Sjećaš li se one lijepe zime
Što provedesmo je nas dvoje
Tad ukrala si srce moje
A ja ukrao sam tvoje…

Iz te najljepše zime života mog
Naviru mi krasne uspomene
Kad ljubio sam prekrasnu djevojku
I plave oči njene…

Te lijepe zime više nema
Gdje volješe se srca dva
Ti si sada s netkim drugim
A sa netkom drugom sam ja…

Ja se još sjećam zime te
I još uvijek pamtim tvojih očiju sjaj
Ti više nisi kraj mene
Ali ja ću te uvijek voljeti,znaj…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59710

Januarsko Sunce

Moji su januari maglovito Sunce
olovno teški koraraci kao da stoje
brojeći dane brojim i godine
samo januari neumorno postoje.

Sve drugo izgubilo je sjaj
sve drugo postalo je privid
a januar i u magli življi je i svjetliji
od najsvjetlijeg svjetla u noćnoj tami.

Moji su januari tiha sreća i vječna bol
sve ono što i kad prođe ne prolazi
živa su rana i živa pjesma
osmjeh radostan utopljen u rijeci suza.

Moji su januari maglovito Sunce
s jasnim zvjezdanim Nebom
oči uprte u daljinu i pogled pun nade
da od nekud ćeš banuti u ruke prazne.

Moji su januari vječno čekanje
i tiha zahvalnost za njihovo postojanje
i jedna Zvjezda što mi dušu liječi
u njoj sjajiš u njoj živiš u njoj dišeš i pjeseme pišeš.

Moji su januari i bez Sunca Sunce
u njemu Tvoja ljubav živi i s’ja
moji su januari Tvoj zagrljaj svaki put
kad me obasja Sunce iz Njena oka dva.

© Nevenka Savić Alispahić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59706

IZGUBLJENI BROD-Miroslav krnjeta

Brod na pučini,izgubio sebe
luta vodama traži luku,
vetar po jedrima grebe,
na palubi puca od mornarskih ruku.

Crni oblaci se roje,
dolazi konačni sudar,
oči mornara strahove broje
morske sile sudbinu im kroje,
videće se ko je mornar a ko drugar.

Kanapi kroz ruke klize
na palubi buka i vika,
more um grize
čuje se strašna morska rika.

Talasi udaraju usamljeni brod
lome se najjači kad čuju morski huk,
hrabro se bori mornarski rod,
strah srca lomi,na palubi sablasni muk.

Brod tone guta ga more,
odavno je nestala duga,
padaju slabi,jači se još bore
mornari odlaze u dubine,ne ostavljaju
voljenoga druga.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59702

МРАМОР – Андреја Ђ. Врањеш

 

МРАМОР

Ослобођен пролазности,
мрамор не признаје времену ток,
на четри камене стране тајне уклесане,
у њима су далеки сакрили искуство,
хтели су тако сачувати одговоре.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59700

RADOST…. Marina Adamović

Još nije svanulo
ja sam već bila tamo
pre osvita
nakon dana
ja sam bila
tamo
dobro mi došla
rekla sam
i pružila rukui
sebi
prihvatila sam mnogo više
od
ruke
preko druge
mnogo više
o mnogo
i više
i dublje
a
orkestar trave izveo je
neponovljiv osećaj sreće
korena
ljubičice
niklog tamo
ne-na-da-no

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59698

KLjUČ ZA OKO VRATA – Nena Miljanović

 

Konačno sam pronašla zagubljen ključ
Kojim se vreme vraća unazad
U ostarelom snu 
Ležao je taj mladi ključ
Uvijen u žutu lisku duvana
( koju je tata sitno sitno seckao
I zavijao cigare u novinski papir)
Na uzici od pertle dotrajalih cokulica
Decenijama je bio tu
Ispod komada polomljenog crepa
( na kom je mama gajila čuvarkuću
Za lek od uvobolje dece)
Između dve saksije s muškatlama
Levo od basamaka od oribane crvene cigle

Na pragu suncem okrečene kuće
Sedmogodišnja ja
Ključem koji sam nosila na uzici oko vrata
Otvaram škripava vrata
Na sobi satova koji kucaju unazad
Sa kazaljkama od mojih sedmogodišnjih ruku
Raširenih na radosni zagrljaj
Na tri i petnaest
Dan pre nego što je tata prestao da me grli
I da škripavo kašlje i diše
U sobi ispunjenoj mirisom duvana i tamjana
Na dan
Kad mi se prekinula uzica
I veza sa sedmogodišnjim čuvarkućama

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59695

Конкурс “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА” 2019

Drugi pišu RTK

Povodom Svetog Trifuna i Dana zaljubljenih u Beloj sali Kulturnog centra održan je 11. Međunarodni literarno-likovni konkurs na temu „Ljubav i vino večita inspiracija“.

Od 40-ak pristiglih radova, žiri je odabrao najbolje u četiri kategorije (učenici nižih i viših razread osnovne škole, srednjoškolci, studenti i odrasli). u Okviru poetsko-muzičkog programa posvećenom ljubavi i viinum učestvovali su orkestar Duce Pejčić i KUD „Vuk Karadžić“.

Međunarodni literarno-likovni konkurs organizovali su: Atelje -galerija Maki, Udruženje pesnika Srbije-poezija SRB u saradnji sa Kulturnim centrom Kruševac.

Слике на ФЕЈСБУКУ

Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна, 14. фебруарa 2019. године у Белојсали КЦК у Крушевцу одржана је, сада већ традиционална, манифестација   „ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“. У пригодном поетско-музичко-фолклорном програму представљени су најбољи радови са једанаестог међународног конкурса „ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“, за музички тренутак у програму побринуо се оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Мирослав Мића Живановић и Радмила Бајић, као и младе талентоване вокалне солисткиње: Кристина Дамњановић, Александра Костић и Сања Максимовић, а за фолклорни део програма био је задужен Горан Тодисијевић и фолклорна секција КУД-а „Вук Караџић“ из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Програм су организовали и реализовали Удружење песника Србије – Поезија СРБ и Арт-галерија МАКИ из Крушевца, уз подршку Културног центра Крушевац. Програм су осмислили и водили Светлана Ђурђевић – заменик председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Своју поезију говорили су поред песника који су учествовали на конкурсу „ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“ и добили награде и чланови жирија, а своје афоризме говорио је Михајло Ћирковић Ћира. Присутне посетиоце у Белој Сали КЦК поздравио је Живорад Милановић Маки – идејни оснивач манифестације и власник Атељеа-галерије МАКИ из Крушевца.


Ина Хинић – прво место средње школе

ДОЗВОЛА ЗА ЉУБАВ
Дозволи да твоју љубав,
неухватну као ветар
Умирим под срцем својим.
Дозволи ми да те имам,
Да не идеш другој никад.
Дај ми снагу,веру,наду,
Пружи љубав коју чекам,
Дозволи ми да те волим,
Ја ни близу теби не дам.
Чуваћу те скривено,дубоко,
Далеко од свих погледа злих.
Само дај ми да те ноћас
Тајно узмем баш од свих.
Ако мислиш да си спреман,
Да крај једне имаш све,
Дај ми дозволу за љубав
И мени препусти се.

© Ина Хинић,
Политехничка школа Милутин Миланковић – Крушевац


Јована Марковић – прво место средње школе

ВИНСКИХ ЛИ ЧАРИ!

Обасјан сунцем чокот сваки
плодове родне са собом носи,
а власник, винар, шта друго да каже
осим да се грожђем поноси!

Касније вино, бистро к’о вода,
сваком тужном тугу однесе
и питате се још увек како
лепоту једној песми донесе ?

О Божија крви, најлепше пиће
вечита музо, утехо, надо,
својом лепотом обележиш трен
и сваки боем пије те радо.

Вино само по себи има
способност да теши и лечи,
али једино ипак не може
сломљено срце да излечи .

© Јована Марковић,
Гимназија – Крушевац


Борисав Благојевић – прво место песме о вину

ВИНО

Ја не пијем више вино
Чуваћу га за спасења
Да освештам све домове
И све цркве
Богомоље
Манастире и Храмове
Да прелијем све те ране
Сва та гробља и гробове
За све знане и незнане
Чуваћу га за све оне
Расељене и прогнане
За нестале изгубљене
За огњишта угашена
За све куће порушене
И за оне који траже
Чокот лозу и корене
Чуваћу га за весеља
За све дане и благдане
За све свадбе и буклије
За сва кумства и причешћа
Повојнице и рођења
За опросте и молитве
За сва наша помирења

© Борисав Бора Благојевић
Ћуприја


Данијела Јевремовић – прво место за љубавне песме

ЉУБАВ
Љубав је када разумеш
моју ћутњу,моје слутње,
кад ме ноћу покриваш сновима
да не озебем,
када ми твоје раме
буде јастук и узглавље,
када нам се погледи сретну
међу хиљаду људи,
а ти приметиш
моју нову хаљину
лепршаву,летњу,цветну.

Када донесеш ми цвеће
и запалиш свеће
у топло,зимско вече,
када скуваш ми чај,
угрејеш руке и срце.
Када ме тешиш,
када све проблеме решиш,
када ме трпиш,
када стрепиш,
када са мном плешеш
и кад ми кроз вене течеш.
Када са мном ћутиш
и без речи ме разумеш,
кад се молиш за мене,
кад си срећан што постојим.

Када волиш моје мане
све што у мој немир стане,
кад се трудиш,
кад се будиш,
када живот окренеш
да коло среће покренеш.
Када волиш оно што ја волим
што ме бодри да постојим,
кад се дивиш мојој коси,
твојој златокоси,
и не смета ти нова бора
на мом лицу,
волиш ти ту смејалицу.

Љубав је кад те
дочекам на прагу,
тај твој поглед
даје снагу
за нове дане
миром и спокојем
окупане.

Љубав је и кад за тебе
напишем стих
и ове риме
из срца извучен штих.

Када направим колач
који волиш онако сочан,
са мало чоколаде и рума,
кад ти принесе кафу моја рука,
кад ме загрлиш око струка.

Љубав је и када твој лик
видим у лику два анђела
из наше љубави израсла,
спојем наших срца стасала.

Љубав је поезија,
животна инспирација
и највећа фасцинација,
као ваздух који дишем,
као ова песма коју теби пишем!

© Данијела Јевремовић
Крушевац


Водитељи и уредници програма: Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић


Живорад Милановић – идејни творац Манифестације

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59693

KO ĆE DA VRATI NEZNANO PROTEKLE GODINE? – Slobodan Jevremović

Nisam kriv jer nisam znao,
godine lutanja sam odbolovao,
meseci postali preduge godine,
tuge su mnoge radosti smenile,
a ti si bila, najdraža moja,
neznano sama unutar mog srca,
bez ljubavi moje, bez nas sa nama,
i godine išle, redjani kalendari,
svi dani novi postali stari,
a ja sam lutao i nisam znao,
nikakvog znanja nisam imao,
mila moja.

Sada,
kada je sabrano vreme veoma proteklo,
ja minute vraćam svih onih godina,
i trudim se veoma da bude sa nama
sve propušteno, sve nerečeno,
sve obećano, sve ostavljeno,
sve da nam vratim,
sve naše da bude,
jer niko ne može meni
nikada da proba da vrati
sve godine one neznano protekle,
al’ samo to mogu
i samo to hoću,
za nas,
ja.
(Bgd, 15.jan.2019)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59672

Молитва – Ивана Зајић

Тебе, Боже, данас славим
И теби се сада надам,
Не дај да у очај падам
Н’о учини да оздравим.

Кад црквена ја пољубим врата,
Пред олтаром кад запалим свећу,
Пожели ми, Боже, тада срећу,
Сачувај ме к’о рођеног брата.

А на гробљу кад свеће упалим
За све драге које љубих некад,
Вечни пламен нек их греје свакад,
Јер их и сад у свом срцу памтим.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59668

PRE NÔ ŠTO SE ONEMI …….. Marina Adamović

I šta ako umrem?
Ako nestanem?
A dan postane 
besmislen?
A noć?
A bezizlaz?
A svet?

Ništa
On je najsveobuhvatnija ars poetica

Između Ni i Šta
kosmička jama peva
Grobe grobe
a gde je
humka za zvezde
gde?
Podignem glavu i spustim je
A nebo?
Naravno
Šta?
Ništa – moja je večnost zvezda
na vrbi papirus i kamen
breza u potpisu

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59666

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 517 518 519 Next

Load more