НОСТАЛГИЈА ЗА ЧОВЕКОМ – Драгојло Јовић


НОСТАЛГИЈА ЗА ЧОВЕКОМ


Кад то човек бејах ја,
Дал у млађим годинама,
Кад сам себе давао свима,
Заточеник  емоција.

Да ли  човек бејах ја,
Кад ми самар ставише на леђа,
И не гледах где је чија међа,
Кад наивно веровах људима.

Сад кад леђа не могу да носе,
Свако тражи ушур и откосе,
Гледам жуте из младости слике,
Ех, да ми је још једне прилике.

Али живот репризу не даје,
Ко луд беше може да се каје,
Да у себи стално кривњу тражи,
Што прогута све те силне лажи.

Није време убило ми душу,
Нит су ноћи попиле ми сан,
Опет сунце са поносом гледам,
Животарим, чекам судњи дан.

Жалим само што несташе људи,
И остаде само трулеж, шљам,
Ако никне човек старог кова,
Изгуби се у шибљу корова.

А ја зборим о човеку,
Са путањом од поштења,
Да од Бога живот дат му,
Живи с вером са крштења.

И кад душа смртног бића,
У небеса к Богу крене,
Нек прозбори макар неко,
Мир костима за  човека,
Што с поштењем крај дочека.

© Драгојло Јовић
22.06.2018.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58142

KOLORIT (EROTIKON) – Nena Miljanović

 

Govoriš nešto
Isprekidano
Slušam i ne shvatam smisao
Hvatam
Duboke tamne tonove glasa
Čujem
Brujanje tvoga iskanja
Osećam
Bujanje moga nuđenja
Molećivo
Dišeš plitke udahe nalik na jecaje
Zapovednički
Šire ti se i skupljaju zenice
Poslušno
Šire mi se kapilari i bedra
Omaglica
Crveno iščekivanje presude

Moja osudo na malu smrt
Pucaj
Puca vatromet boja
Belo usijanje
Crna zenica sunca
Usisava nas
U široki mir

Rasplinuta na boje duge i tebe
Plavo ti obojen dah
Udišem
Plava sam pučina
Ili nebo
Ili ti
Ne znam
Samo te dišem
Dišem

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58137

ЋИРИЛИЦА У ТРЕБОТИНУ 2018

Преслушајте скраћени аудио снимак програма. Снимио Марко Вишњић КЦК.

У Треботину, код Крушака, је  3. 7.2018. године одржана трдиционална манифестација ЋИРИЛИЦА У ТРЕБОТИНУ. Организатор програма били су КУД Вук Караџић из Треботина, Жабара и М. Врбнице и Културни центар Крушевац, а учествали су и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца -песници из Треботина: Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић и Ратко Тодосијевић Баћо и гости: Светлана Ђурђевић, Мирослав Мића Живановић, Мирко Стојадиновић и Драган Ћирковић  и КУД Бела рада из Мешева… Погледајте како је то било и помозите да сачувамо ћирилицу…

Погледајте видео снимак програма. ЦЕО!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58131

Београд – Ивана Зајић

Бледо небо сунцем окупано
Ево сада сјајне зраке пружа.
Ово моје око наспавано
Граду своме у загрљај хрли,
Рукама га својим нежно грли.
Ако неко срушити те проба,
Душом, телом, бранићу до гроба.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58129

ZA KIM ZVONO ZVONI – Nena Miljanović

Ako odeš
Ništa neće stati
Sunce će i dalje izlaziti na istoku
I mesec će opadati i rasti
Mesečariće okeani
I opadati i dizati se vode
Plimom i osekom
Disaće mora i ja ću disati
Nadimaće se prsa da prsnu
I lupaće srce teško kao Hemingvejeva zvona
U paralelnoj priči o ljubavi i smrti
Jer šta ako te prebolim i zaboravim
A jesen ti je i života i ljubavi
Kasno
Da ikom više budeš ludost mladosti
(a nismo mladi)
I omamljujuća lepota poroka zrelosti

Bićeš smiren i star
Ako odeš
Posivećeš i poplesnaviti kao mahovina
Na severnoj strani života
Daleko od sunca mojih pesama
Koje su ti davale sjaj
A rađaće se sunce kao da se ništa nije desilo
I meseć će i dalje pokretati plime
Koje me neće pokrenuti da te još jednom volim
Ako prestane da mi te kuca srce
Ako te otišlog čak i kao pesnikinja prebolim
I mene prebole moje pesme
Kad stakleno zvono u prsima prsne
I odzvoni me čak i u poeziji
Šta ćeš biti
Šta ću biti
Ako odeš

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58125

KOSOVO

KOSOVO

Kroz vekove natapale su Kosovo polje mnoge kiše,
ali srpske je krvi, posvuda, bilo je još i mnogo više.
Mnogi grobovi, one davne crkve i stari manastiri,
svi nemo govore, da je to odavno bila Srbska zemlja,
na kojoj ovaj namučeni narod, nije mogao da se smiri.
Svaki novi sin sakupljao je rasute kosti očine,
jer nijedan od njih, tu nije mogao na miru da počine.

Na toj zemlji mnogi dadoše svoju glavu za veru,
jer ne prodadoše je oni lako, samo za večeru.
Ne dadoše da tu zemlju gazi pogan prokleti,
pa na svakom koraku, niče spomen nju da posveti.
Posvetila se ta zemlja krvlju mnogih mučenika,
pa sada i poslednji tu ako nekako ostane,
neće ustuknuti od Šejtanovih sledbenika.

I ma koliko često, da su tu zagazili mnogi osvajači,
svi misle u sili svojoj, da su od pravde i istine mnogo jači.
Ali ko jednom na svetu zemlju u otimanju stane,
njegove podle noge, zauvek se opogane.
U otimanju nikad ništa ljudsko bilo nije,
kao što ni crna duša, u podlom đavolu,
nikad neće moći, sa ničim da se sakrije.
Zato svi vi otimači jedno mora da znate,
za svaku nedužnu žrtvu, koje u pakosti umoriste,
u svakom kolenu, mnogi će da plaćaju kamate.

Srpska krv vekovima je zadojila Kosovo celo,
pa ko se usudi i hoće njega da isčupa iz Srbskoga bića,
svirepo se trudi, da učini veliko i zversko nedelo.
Krv mnogih junaka natopila je svuda Kosovo polje,
pa ko njega otima, nikad neće doživeti ništa bolje.
Svaki grumen i busen zemlje, kost nekog junaka krije,
tako da svako ko se za neki od njih dohvati,
seni davno usnulih junaka, njemu biće dželati.
Tako lopov podli neće uživati u svakom danu,
već na sebi mora imati i nositi muku neprestanu.

Svaka kost u svetoj zemlji, nije samo od jednog skeleta,
već je to velika gomila brojnih ljudi, od starca do deteta.
Svi oni za tu zemlju, višu od oblaka, krv svoju su dali,
mnogim suzama i sa mnogo više krvi je natapali.
Zato iz takve zemlje stalno su rasli pravi junaci novi,
zbog kojih otimačima, prekidali su se osvajački snovi.
Ponikli su oni na krvi svojih slavnih predaka,
nikad se nisu predavali brojnijem osvajaču,
koji nemaju junaka, sa njima slična ni jednaka.

Iz te krvave zemlje, oni su snagu stalno upijali,
pa su svi jači, od njih po prostom ponosu dobijali.
A osvajači su uvek bili bez snage u čojstvu,
jer nikada se nisu ni učili, tome svojstvu.
Još su mnogo slabiji bili su oni u junaštvu,
pa su rastopili svu svoju silu u mnoštvu.
Vekovima su takvi na ovu zemlju kidisali,
kao podli kerovi, koji su lak plen namirisali.
Velikom zalogaju stalno su se svi takvi nadali,
čak i kada su za mnogo vremena pljačkali,
ali na kraju, svi su u svoje zlo blato popadali.

Zbog toga ovu zemlju ne može niko da proda,
osim kukavice, koji je porod izdajničkog roda.
Samo takav, može biti lika moralno jako slaba,
u čijem u srcu umesto junaka, živi posrnula baba.
Takav nikad i ne sledi sjajnu moralnu zvezdu,
već je isti kao podmetnuta kukavičja jaja,
koji kada se izlegne u tuđem gnezdu,
on takav, podli izdajnik, bude i ostane do kraja!?

Ali ako li se iko na izdaju nekada nakani da učini,
nikad u miru svome, neće moći lako da počini.
Takvima grozna sramota, utrobu prokletu izjedaće,
a debeli crv podmukle sumnje, njegove trule kosti oglodaće.
Zato neka zna svako, da ko Kosovske junake podlo izneveri,
zauvek biće gladan i takav će ostati i na najobilnijoj večeri!?

VUŠKOVIĆ  NIKOLA

KOSOVO

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58116

Видовдан – Ивана Зајић

Видело је много мука
И гледало много зала
До данашњих наших дана
Ово Српство напаћено.
Видале су женске руке
Делијама љуте ране
А сад срце песме пева,
Ноћу, дању… док не стане.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58114

ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ ДА САМ УМРЛА?…..Миладиновић Сандра Мајра

ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ ДА САМ
УМРЛА?

Да ли сте чули да сам умрла
Добро сте чули и не грешите
Ако ме видите заобиђите
То сен се шали док ми се смешите…

А умирала сам јако болно
Као кад живоме све кости ломе
Како зарастају срце ти стаје
А живот тера само по своме…

Е виђала сам и изузетке
Те дивне душе што се боре
Када падну такви одмах устају
Само се Бога и себе боје…

Оне што леђа свакоме окрећу
Који ласкањем пажњу измамљују
Очима прождиру и новцем купују
И понизно се пред моћи клањају…

Има и таквих што нису сами
И све су они по занимању
Пролазе ноћи лете им дани
Мењају боје док жонглирају…

И свега сам се нагледала
А глава ми је на раменима
Постала тешка ко’да сам славна
А заслужено је нисам стекла…

Сада лагано ту негде између
Кроз ковитлање снова и јаве
Схватам да будзашто крваво погинух
Кроз маглу гледам како се даве…

Докле ће трајати ова играрија
И колико њих ће светлост донети
Док ће их други стилом заклањати
И притом лажно се Богу молити!?

Да ли сте чули да сам умрла
Добро сте чули и не грешите
Ако ме видите заобиђите
То сен се шали док ми се смешите…

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58110

ДУША РОДНОГ КРАЈА…..Миладиновић Сандра Мајра

ДУША РОДНОГ КРАЈА

Дотичу ме погледи
прождиру немири
А спокој свлада
Тек када утихнем
Када се ушуњам
Кроз огледало
Далеко одлутам
Зар не би требало?

У крошњи брда
Буђење оста ми
То кад милина
Душом царује
Оно кад мутно небо
се разбистри
Изненеађење
срећом дарује….

Као да пупољак
Ружа постаје
Тог премеждења
Никада доста
После свих бура
Увек ме прене
Дотакне жељна
Што сама оста!

А ја се развалачим
сунца прамичак
ко дечја суза
сред образа боса
питам се само
зашто јој блуза
кад год је сретнем
влажна ил’росна?

И опет одлазим
Право пред бодеже
Суђење које
Само крст зна
А њу остављам
Знам не би требало
Да јој се вратим
Кад немам сна!
Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58106

У СПОМЕНАРИМА….Миладиновић Сандра Мајра

У СПОМЕНАРИМА….

Да бирам тренутак
то би био овај
додирујем руку
ја бих само твоју
или доба дана
ја бих оно јутро
кад дочеках будна
најсветлију зору!

Да мирисе чујем
ја бих запевала
лепше но икада
видела бих речи
из усана твојих
као да су свирала
пољупци потока
стремили би реци…

Да сањам ко срна
плашљиво бих такла
тај први зрак сунца
што промаља зором
и твоје бих срце
ја нежно примакла
бисере низала
том најређом бојом…

Али ја сам жена
нежна плаховита
душа која лута
међи валовима
у крошњи сам липе
ил’у пољу жита
стих што још читају
у споменарима!

Миладиновић Сандра Мајра

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58103

OVA PTICA <3 ….Miladinović Sandra MAJRA

OVA PTICA <3

Osećam se divno
jos lepše izgledam
svuda mi je fino
i sve tako gledam…

Divne su ulice
ljudi koje srećem
ništa nije sivo
svuda je proleće

Snovi su mi takvi
da bi svako hteo
da ih stalno sanja,
ništa ne bi jeo…

Čujete kakva hrana
kad tiha noć pada
snove bih delila
da se svako nada..

Plašim se da svako
ne bi na to pristao
sve da ne bi javu
svojim srcem izdao…

Od ljubavi takve
podilaze žmarci
pod kožom gamižu
ko kavi neznanci…

O, pa zar postoji
takvo savršenstvo
što na prvi pogled
nije tako često?

Na prestolu pravda
istina na čelu…
Divno li je piti
iz te čase želju…

Osećam se divno
jos lepše izgledam
svuda mi je fino
i sve tako gledam.

Divne su ulice
ljudi koje srećem
ko ptica ka nebu
uskoro polećem!

Dal' će takvu pticu
neko da primeti,
da je pomno prati
i sa njom poleti?

Ne nadam se tome
znajte nije šala,
oduvek sam svesna
da sam tako ''mala''!

Miladinović Sandra Majra

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58101

POPODNEVNO SANJARENJE – Dejan Ivanović

 

Moje sleme rustično,
miriše orijentalno, mistično …
Najednom se odasvud začuje
neobuzdanim glasom, izazovna –
maestralna partitura nedovršene simfonije;
U dovratku zastanem, odlutam,
plovim u sećanjima,
dalekim obalama Nove Kaledonije…

I tih, neprimetan šum nekih koraka
izbije u dvorištu;
Ili to razgolićeno nebo, izbezumljeno jarom
predoseća kišu, izobličeno grimasom,
dok okolo još vlada spontana, tiha radost.

U kasno popodne, krajem juna,
nepodnošljivu vedrinu daleke obale,
iznenada ugasiše oblaci; pakao monsuna,
stade okolo raznositi lišće egzotičnog žbuna;
Kidati grane divljeg oleandra, oštrog mirisa
i otrovni, ljuti, čudni cvet…

Htede silinom zaista da potopi maleni, grešni svet …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58097

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ учествовало у емисији Тв Пинка Жикина Шареница

У строгом центру града Крушевца, 24.06.2018. године одржана је популарна емисија Тв Пинка Жикина Шареница. Поред бројних гостију у шареници су наступили и чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и то: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Јована Марковић и Дејан Петровић Кенац. Погледајте како је то било…

Погледајте слике на Фејсбуку

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58092

Iglo-Mila

Ko upravlja tobom

Ko stoji nad svakom poprskanom rečju

Užarene lave

Da li ideale meka svetlost kroz zube

Propušta

Il te hobotnica mraka stegla u naručju

 

Pa crveniš posmatram te

Kako samouvereno vladaš sobom

Kako stojiš iza svake reči

I ispred njih  stražariš da se ne izgube

Jer ko zna, možda ti opet zatrebaju

 

Sneg je u meni nevino pokrio

Sve ono čemu nisi svedočio

Ne topiš  ga

Ne razvejavaš

Ništa mu ne možeš

Kad ljubiš samo one od kojih strahuješ

 

Srce se savesti osvetilo

Pokorilo je ćutanjem i vremenom

Ne dopireš

Ne dotičeš

Ne pripadaš

Ne otvaraj vrata ako se opireš

 

Na mene čekaju oči što svrhu će otkriti

Bajke koje će i na vetrometini  lako ih sklopiti

I negde na tople ruke prazne čekaju

Uklještene u nevremenu

 Da se napune

 

Nemam ni himnu za tvoje svetinje

Ni empatiju za tvoje muke

Jer hoću više za druge

Jer hoću bolje za one kojima treba

Vere i neba

Pod iglom koji nam dom zamenjuje

 

Jer mogu bolje ispod tog snega

Pronaći volje za nevoljene

Za bose prste

Ja mogu bolje

Od toga što se od mene očekuje

Od ove puste jurnjave za besmislom

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58087

ZASPALO JE POTAMNAVLJE – Milovan Petrović

Zaspalo je Potamnavlje
u poljupcu povečerja
zaspalo je Ćukovine
i ostala sela.

Zaspala i žitna polja
rodne bašte i zabrani
zaspali i ljubavnici
u pesmama opevani.

Samo svitac fenjer pali
i nadzire pomrčinu
a sova mu društvo pravi
zagledana u daljinu.

Još Tamnava s’ njima budna
i žuborom vode peva
zaspala su sela naša
Ćukovine sneva.

Sve zaspalo i sve sanja
novog dana milovanja.

Milovan Petrović

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58059

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 501 502 503 Next

Load more