Zanat-Vlada Ilić

Na buvljaku prodajem stare stvari,od braće Roma učim zanat.Nekad sam radeo u zanatskoj firmi,al’sada koristim drugi alat.Kad stomak počne svoju ariju,čast i ponos baciš u ćošak.Od ovakvih kao ja možeš da napraviš armiju ,što su na radnju stavili vosak.Ustajem zorom pakujem stvari,u zapećak bacam sve vrline.Vetar fijuče al ne mari,ima kupaca za starine

REKA ŽIVOTA – Dejan Ivanović

 

Putuješ daleko, zelena smaragdna reko .
Za tobom ostaje gola pustoš nema, stigma i anatema;
Očarala si mnoge grehom, veselim gromkim smehom,
zavarala ih neistražena dubina tvoja i divota, reko, reko života …

Odakle tvoje obale strme – urezaše ih valovi što grme.
Skupljaš sitan pesak na dnu, prašinu dosadnu;
U mulju kojeg zraci sunca ne obasjavaju, duhovi obitavaju,
njihova večna staništa ispunjava samo pusta tama i ništa …

Ljude zanima od pamtiveka tajna koju nosi reka,
korita usnulog u gorskim nedrima, zmijolikim meandrima.
Usečenim u oštre stene, planine, niz koje se valjaju snežne lavine.
Šapat zvukova seni i duhova; Čiji zaspali daleki preci žive u dubokoj reci?

Požuri, putuj reko, da negde zagrliš more što je samo tvoje …
Nemaš mosta, pa žališ, u pećine neispitane zalaziš,
duž obale, vlažne, obrasle u korov i šipražje.
Samo ptica što kruži, preleti nekad na drugu stranu, oštrog šarenog oka;

Preplivali bismo rado preko, al’ si hladna, opasna i široka;
Senke što pomrače um šapatom, odvedu neoprezne sa sobom;
Vrtlozi, virovi, struje i talasi, začas se sklope iznad glava;
Nevične proguta gusta trava koja buja, obrasta i sputava …

Zelena reko, tajno i uteho, požuri bez nas, juri daleko …

Dejan Ivanović

РАСПРОДАЈА ОСМЕХА – Горан Минић & Песничка сусретања у сусрет светском дану поезије – ПоезијаСРБ

У Крушевачком позоришту, уочи Светског дана поезије, 20. 3.2018. године у 18:00 сати одржаће се промоција књиге Горана Минића РАСПРОДАЈА ОСМЕХА. О књизи ће говорити Мића Живановић и Светлана Ђурђевић – рецензенти књиге, а поезију из књиге читаће поред аутора и Далибор Ђокић, Мирко Стојадиновић и други. Водитељи промоције биће мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак постараће се Марија Вујић на клавиру… После промоције су традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА па ће своју поезију говорити присутни песници. Дођите да уживамо у поезији…

РАСПРОДАЈА ОСМЕХА

Не жури душо моја
Магла се и онако неће брзо подићи
Чекајући зору
Да се дан отвори сунцу

У ноћи кад месец
Заустави свој лагани ход
Још увек чујем дрхтаво дисање

Напољу ветар подиже гране
Лице ми мокро од топле кише
Док ноћ се свађа
Са далеким звездама

Nastavi sa čitanjem “РАСПРОДАЈА ОСМЕХА – Горан Минић & Песничка сусретања у сусрет светском дану поезије – ПоезијаСРБ”

KO MI JE UKRAO PESMU – Milovan Petrović

Ko mi je ukrao pesmu
i tebi na poklon dao,
ko te je mojom rimom
k’o svojom obukao.

Ko te za ruku uze
kad ja sam trebao to,
ko te bez trunke stida
odvede pred matični sto.

Njemu ćeš rađati decu
uz moje pesme i rime,
a daćeš svome prvencu
pesnika jednog ime.

Zatim ćeš u noćima dugim
kada su hladne zime,
dok tiho klizi suza niz lice
šaptati sinovo ime.

Pesnik će tvoj negde daleko
i dalje pisati rime
i vešto u svome stihu
skrivati tvoje ime.

A kada njegov sat
jednom zauvek stane,
ostaće još mnoge pesme
o tebi nenapisane.

Milovan Petrović

ЉУБАВ – Братимир Петровић

ЉУБАВ

Тражио сам љубав
међу твојим очима

Тражио сам љубав
међу твојим грудима

Тражио сам љубав
међу твојим ногама

Тражио сам љубав
у теби

а љубав је,
требала бити у мени!

© Братимир Петровић

Nastavi sa čitanjem “ЉУБАВ — Братимир Петровић”

Bez limita

Ljubavi moja o kako volim tvoj detinjasti osmeh,

I prodoran pogled kad me slusas kako pricam

Da mogu zaustavila bih vreme

I pricala, zauvek, samo za tebe

 

Volim da te gledam kad razmisljas, dok ti se pogled u daljini gubi

Te oči jesenje boje tamnog kestena,moja su slabost

Kad si me pogledao, kao da svet je stao

Taj pogled je moje srce ukrao

 

Volim nacin na koji prolazis rukom kroz kosu

tvoje lapsuse i prodoran smeh

Razgovore s’ tobom do jutra

I tvoj ostrouman pogled na svet

 

Ponekad nepromisljen, često naivan

Al srce daje bez limita

U ovu borbu za ljubav i sreću

Krenuo je on bez štita

Dim-Mila Jašović

Bilo je kao plavi dim

Što ostavlja repatica pod plamenom

Padalo kameno sa dna tvog pogleda 

Po  mom

 

I ko bi rekao da ću u njemu izgoreti

 

Bilo je kao buđenje

Na mestu gde nisam zaspala

Planeta znači lutalica

I ona nastavlja po svom

I kad to znači da na tom mestu bez nje ću

Ostati

Noćas sam sanjala

Dogorele baklje

Nepokorene revolucije

 

Modro nebo i mesečev srp

Zarastao u prolećna sazvežđa

Kako po meni 

kiša konfeta kaplje

 

I kako dolaziš

Slažeš da ne pušiš

I da si svemu dorastao

Pa sklanjaš ruke iza leđa

 

Plavi dim u tvom pogledu

Kako čitava stajem u njega

Osećam da opet sve je u redu

I da je ovo vredelo svega

 

Kako pucketaju vatrometi 

U čast pobeda 

Od nekud zvona su zvonila

 

Noćas sam sanjala

Da smo srećni

 

Jedna se zvezda odronila

 

СТРАСТ – Дејан Петровић

СТРАСТ

Стишао сам своје страсти
Дубоко у себи се роје јаче
Волећи тебе забраних оку
Да пушта сузу и да плаче.

Кроз моје вене твоја крв тече
И срце бије кораком твојим
Можда ми време тугу донесе
Зато ме пусти да те волим.

Ти ниси жена већ рајска ружа
Мирисно опојна, раскошно лепа,
Моја си пахуља, моја пожуда
Јутарње сунце што срећу пружа.

Нек букте сада недра моја,
Нека се жеље у јаву стопе
Теби поклањам своје песме
Нека те воле када не буде мене.

ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ – 14. 3.2018. Клуб КЦК

Tрадиционалан поетско-музички програм ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ реализован је 14.3.2018. године у клубу КЦК у Крушевцу. Програм су осмилили и реализовали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и Културни центар Крушевац, а своју поезију говорили су: песници Борисав Бора Благојевић, Виолета Капларевић, Мирослав Мирко Стојадиновић, Милка Ижогин и Вељко Стамболија. За музички део програма побринуо се оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Радиша Миладиновић, Мирослав Мића Живановић и Милан Бата Петровић. Водитељ програма била је Светлана Ђурђевић, а уредник Љубодраг Обрадовић. У току вечери Борисав Благојевић и Љубодраг Обрадовић уручили су Специјалне награде ПоезијаСРБ за квалитет поезије на конкурсу ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА песницима Стефану Ђорђевићу, Животи Трифуновићу и Ивану Милановићу. Било је то још једно одлично поетско-музичко вече пред бројном публиком…


Борисав Благојевић – Ћуприја



Виолета Капларевић – директорка КЦК

Мирослав Мирко Стојадиновић – Макрешане

Милка Ижогин – Ћуприја

Вељко Стамболија – Крушевац
Прелушајте скраћени аудио снимак од 62 минута

ARHIPELAG – Dejan Ivanović

 

Морске немани

Ваздух је врео, препун влаге,
заоденуо далеке, пусте архипелаге;
Прекрили су васцели широки предео,
ниски облаци и сиви вулкански пепео …

Помахнитале вирове праве полуделе струје,
монументалне вртлоге, баш надмоћне;
Жироскопи и компаси региструју невиђене олује,
вртоглави понор гута све што му се на путу нађе;

У далеким координатама нејасних контура,
губе се, нестају авиони и лађе;
Кроз висине тутње и брује,
громови и муње, звижде мукле небеске оргуље .

Нижу се апстрактни симболи и слике, болни сентименти,
контраверзна стремљења у уму, чулно надахнуће …
Једино се радују гладне морске немани,
весело круже око места несреће.

ВИНО КАО СУДБИНА – Драгојло Јовић

ВИНО КАО СУДБИНА

Вино нам је од давнина,
Било мелем за невоље,
Пред бојеве и ратове,
За јунаке и сватове.

И сад време друго није,
Вино се за здравље пије,
И за Славу и за светке,
За здрав пород и иметке.

Са вином се ране лече,
Од љубавних тешких јада,
Кад уместо крви тече,
Вино наших винограда.

На столу ми флаша вина,
Сапутница из младости,
Што ми душу врелу хлади,
Кад останем без радости.

А кад вина буде више,
И од воде и од крви,
Пламте слике из младости,
Враћају ме успомени.

Лете чаше на све стране,
Од вина је све црвено,
А у души љуте ране,
Отворене, разјапљене.

И не жалим винске чаше,
Мојом руком поломљене,
Кад кроз вене вино тече,
Чаше су за једно вече.

Опет сета, опет туга,
Жал за прошлим не нестаје,
Од живота још остаде,
Да се с вином не престаје.

А кад душа спас пронађе,
У чашама рујног вина,
Ето спаса за све јаде,
Ето вина, ето мене.

(C) Драгојло Јовић

Reka…

Zelela bih biti poput reke,
brze i silovite vodene mase,
koja, kada zaprece je branom,
ne ocajava i ne roni suze u jezero.

Koja ne napusta svoje korito
kada joj preseku tok
i ne izliva se
kako bi svojim ocajem
potopila sve oko sebe…

Zelala bih biti poput reke
sto se probija kroz prepreke,
koja upornim rastvaranjem
na kraju srusi branu
i oslobodi sve svoje snove
godinama akumulirane…

Takvo nesto najmekse na svetu,
kao sto je vode dodir,
moze potopiti i razoriti,
bas sve…

Nevino nezna,
a opet, okrutno silovita.

Reka…

Njena priroda je i u nama samima.

Dopustam da me osnazi njena matica.

Osecam reku u sebi…

STIH ZA TRN -Nena Miljanović

(za 8.mart)

Ne poklanjaj mi ružu danas
Ako ti ruža nisam svaki dan
I kad te trnjem svađa bodem
I nisam ti nežna
Isti sam miris koji te jednom opio
I ti si meni snaga
I kad si nesiguran u sebe i slab
Verujem u tebe i tu sam
Svaki moj dan
Moj si Muškarac velikim slovom
I ne treba mi poseban datum da mi to budeš
Neka ne treba ni tebi
Nikad
Neka ti nisam kraljica od jedan dan kojoj se klanjaš
Neka sam ti uvek i samo Žena koju kuneš i voliš
Trnata i opojna bez koje ne možeš
I koja ne ume bez tebe
Tvoja
SVOJA

 

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 494 495 496 Next