КРАЈ ЈЕДНОГ СНА – Драгојло Јовић

КРАЈ ЈЕДНОГ СНА

Још првог јутра кад се пробудиш сам,
Кад из ноћне море прелиставаш сан,
До свести ти стижу све истине јасне,
Да све што је сијало сад лагано гасне.

Шољице кафе скуват ћеш две,
Једну за себе, другу за све,
Што на пут дуги за свагда иду,
Али себе не врате очињем виду.

Колико још треба потрошити дана,
Без драгих људи што су у рај пошли,
И док шоља друга лагано се хлади,
Питамо се где су и докле су дошли.

А кад све је прошлост, кише сузом капљу,
Заливају плоче што најдраже крију,
Шарени се поље ружа, хризантема,
Земља сад покрива, драге којих нема.

Само птице неке у оделу црном,
Прелећу и гракћу па поруке шаљу,
Џаба су вам сузе, не храните тугу,
Послужите почившем ту шољицу другу.

А уз свећу жуту стави цигарету,
Нек у пепео сиви она се претвори,
Можда души ближњег баш тај мирис треба,
Болест тамо више никога не вреба.

Целивај тај камен најдражег ти бића,
Па лаганим ходом крени путем својим
Нама драги људи сад по рају шећу,
Душама нас чувају и желе нам срећу.

© Драгојло Јовић

 

Сајам књига и издаваштва Расинског округа 2017.

И ове године Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу активно учествује на САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА. На сајму ћемо изложити књиге које смо издали у периоду од прошлогодишњег до овогодишњег сајма и учествоваћемо у три програма другог дана сајма…

Поштовани песници, Вас позивамо на ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК који ће се одржати 11.10.2017. године у 18:00 сати у Клубу КЦК. Победници ће добити пригодне награде у књигама, а најбоље песме ће бити објевљене у часописима: ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, који издаје КЦК и ПоезијаСРБ који издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ. Пратите сајам и уверите се да књига покреће свет…

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу ће на САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА изложити књиге које смо издали у периоду од 10.10.2016. године до 10.10.2017. године, тј. од  прошлогодишњег до овогодишњег сајма. То су следеће књиге:
1.   Часопис за поезију – ПоезијаСРБ  – Број 8/9
2.    Књига поезије: ЈЕСЕН  – Латинка Ђорђевић, Крушевац
3.    Књига приказа, рецензија и поезије: УКРОТИТИ ЕТАР – Љубодраг Обрадовић, Крушевац
4.    Књига поезије: ДАХ УЗОРАНЕ ЗЕМЉЕ – Слободан Цвитковић, Шид
5.    Књига поезије: ЈЕР ТИ СИ БОГИЊА, ЗВЕЗДА НА НЕБУ, ПА КО ТЕ ВОЛЕО НЕ БИ – Милован Петровић, Шведска
6.    Књига поезије: ПРКОСИМ ВЕТРОВИМА – Мимица Костић, Лесковац
7.    Књига поезије и кратких прича: ДОШЛА САМ ТЕБИ – Мирослава Смиљанић, Сталаћ
8.    Књига поезије: НАДА – Зоран Јовановић, Лесковац
9.    Књига поезије: МостАријана – Аријана Лола Хинић, Крушевац
10.    Књига поезије: МИРИС ДУШЕ  – Стефан Кнежевић, Крушевац
11.    Књига Поезије: ЉУБАВ И ТРЕЋЕ ДОБА – Милан Тодосијевић, Јагодина
12.    Књига Поезије: ГРУМЕН МЕТОХИЈСКИ И ОТЕТА БОЖУРИШТА – Миладин М. Трифовић, Бар-Црна Гора
13.    Књига Поезије: УБИЈЕНИ ПРАГОВИ – Радомир Пуцо Драгићевић, Чачак
14.    Књига Афоризама: КАД РЕЧИ УТИХНУ ОСТАЈЕ НАМ МОЛИТВА – Михајло Ћирковић, Крушевац
15.    Књига приповетки: УГАШЕНО ОГЊИШТЕ – Зорица Шошић Максимовић, Крушевац – члан ПоезијеСРБ, Издавач ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад
16.    Књига поезије: ЖИВИШ У МЕНИ – Дејан Петровић Кенац, Крушевац
17.    Књига приповетки: ТОДА – Зорица Шошић Максимовић, Крушевац – члан ПоезијеСРБ, Издавач ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад

 

 

„ТВРДИЦА” (Н.Терзиоски)

ТВРДИЦА

Ни саким делити нећу
ни комад облака сивог
ни једну црну птицу
више нећу у крило.

Ни саким делити нећу
шољу чаја са медом
ни једну празну песму
са одбеглом женом.

Ни саким делити нећу
дане из календара
сâм ћу у лепоти њеној,
слика је ово мала.

“ВУК” (Н. Терзиоски)

ВУК

Нека вук остане сит
нека овце остану на броју,
путеви нека се отворе:
ја одричем, да ћу у постељу!

Сви зидови нека се окрече
нека, нека се засади мајско цвеће,
ноћи ће исто прошаране бити од Звезда,
поричем да ћу лутати кроз сан!

Срећа ће кружити опет
биће још више зарука тих,
нека сада други песме пишу, не поричем;:
ти самном под руку пођи!

из збирке: „БЕЛО МАЧЕ” октобар, 2017

 

ČUJEŠ LI JE – Spomenka Denda Hamović

Plišane si ljiljane
U dušu mi posadio
Raspevao ptice usnule
Razigrao ruke puste
I zvezde utkao u misli –
Volim te, i neću ti reći

Da dišeš mi u tamama
Strujiš u versama
Skriveno u svakom slogu
Da mi cvetaju kamene grudi
Od mirnog nemira tvog oka
I usana glasnog muka

Ulio si kap sunčanu
U noć mi, samnu, bezdanu
Razgranao suve ruke –
Olistale su, razbeharale
Južnjačkog žara su pune
I majskih trešanja

Žena je opet budna
U poznoj tišini sanja
I snove u stihove tka –
Tiho u njima violina svira
Čuješ li je u svom snu?
Čuješ li je?

PITA

PITA

Nudila mi je pitu za večeru,
vruću toplu zeljanicu.
Zamirisala pita meka na tanjiru;
nosila je belu kecelju.

Odmičem tanjir od sebe
a tražim joj oči;:
„Da l’ su zelene?”, pitam se.

Zamirisa vrat, iz grla
molećiv glas, postao sam grub
čini mi se…, izviniću se…

Beo stolnjak,
još jedno belo veče:
„Da li su zelene?”

MOJ GRAD

Moj grad ima
zelene parkove,
ulice su mu široke,
blažene noći ga čuvaju.

Grad,ah, taj grad
oči ima jedne: mislim
zelene: purpurne noći
čuvaju ih…

I pesme neke
grad ima razlivene
od mastila umazane i liru
obojene melanholijom osenčene.

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 478 479 480 Next