{"id":1337,"date":"2023-12-07T07:36:58","date_gmt":"2023-12-07T07:36:58","guid":{"rendered":"https:\/\/poezijascg.com\/ex-scg\/?p=1337"},"modified":"2023-12-07T07:36:58","modified_gmt":"2023-12-07T07:36:58","slug":"ludilo-u-tri-cina-ranislav-sela","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/poezijascg.com\/ex-scg\/php-nuke\/ludilo-u-tri-cina-ranislav-sela\/","title":{"rendered":"LUDILO U TRI \u010cINA \u2013 Ranislav \u0160ela"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

<\/path><\/svg><\/i> \"Loading\"<\/p>\n

<\/div>\n

64.Postavio ljuba-trebotin – Pro\u010ditano: 656<\/p>\n

LUDILO U TRI \u010cINA \u2013 Ranislav \u0160ela 2006-05-06 16:52:26\u00a0 \"\"<\/p>\n

LUDILO U TRI \u010cINA<\/strong><\/div>\n
<\/div>\n

Odem ti ja tako na one granice,
\nU\u010dili nas \u2013zabranjene granice!
\nObale pustinjske ti\u0161ine,
\nGde samo ludilo tiho odzvanja,
\nDive\u0107i se horizontom\u2026<\/p>\n

<\/div>\n

Samo senke oko mene,
\nSjene \u017eena koje sam nekad voleo,
\nPrijatelja koje sam davno izgubio,
\nI zvjeri,
\n\u017dive zvjeri,
\nGladne zvjeri\u2026<\/p>\n

\n<\/div>\n

(Sve mi se \u010dini da sam i\u0161ao pravo,
\nDa sam lavirinte samo sanjao,
\nZnam da sam sanjao visoko,
\nPutovao daleko\u2026
\nJa sam samo hteo videti Ameriku.)<\/p>\n

<\/div>\n

Pravila je ve\u010deru, neko meso s medom,
\nSedeo sam u uglu sobe,
\nUdobno zavaljen u fotelju sa to\u010dki\u0107ima,
\nRotiraju\u0107i se u sve \u010detiri strane sveta,
\nPri\u010dala je ne\u0161to telefonom,
\nNa nekom stranom jeziku,
\nNepoznatom\u2026<\/p>\n

<\/div>\n

Kada je sve bilo gotovo \u2013plakala je!
\nZnao sam,
\nJo\u0161 tada sam znao,
\nDa je ve\u010dera bila lo\u0161a ideja.
\nDa mi samo udovoljava miri\u0161u\u0107i na jasmin,
\nNe, nije znala,
\nSpremiti nam ve\u010deru,
\nTa mlada \u017eena nije znala.<\/p>\n

<\/div>\n

\u017delela je znati;
\nDa je jug dole, i da je more
\nu ovo doba godine hladno,
\nI da je elementarna nepogoda
\nstvar prirode,
\nA na\u0161a glad samo proizvod,
\nNezasi\u0107emosti\u2026
\n\u017delela je decu!
\nHtela je biti majka.
\nTa mlada \u017eena.<\/p>\n

<\/div>\n

Govorio sam,
\nJa sam sasvim tiho joj govorio;
\nDa krenemo na jug,
\nIz d\u017eepa sam izvadio mali brod od drveta,
\nI lulu jednu od ru\u017ee isklesanu.
\nBrod je sloboda.
\nSasvim tiho sam govorio njoj,
\nPlovi\u0107emo tamo gde nas vetrovi odnesu,
\nI pliva\u0107emo,
\nDa obala neke na\u0161e sre\u0107e,
\nKoja mora postajati,
\nBio sam uveren u to,
\nJa, davni sanjar,
\nkoji je umro jo\u0161 pri samom za\u010de\u0107u.<\/p>\n

<\/div>\n

Verovala mi je\u2026
\nSmejala se sa suzama u oku,
\nPrivila se uza me i tiho jecala,
\n-Ja znam spremti meso s medom-
\nRekla je to sa nekom setom u glasu,
\nSa \u017eeljom po\u017eutelom od stajanja,
\nI \u010dekanja.<\/p>\n

<\/div>\n

Neko je zazvonio na vratima,
\nBa\u0161 u trenutku nepogodnom za goste,
\nSko\u010dila je iz mog zagrljaja,
\nI brzim pokretima ruke,
\nOdnela svoj pre\u0111a\u0161nji izgled,
\n\u017dene koja \u017eeli biti \u017eena,
\nU daleki zaborav\u2026
\nKao da se sprema za izlazak na pozornicu,
\nGde premijerno izvodi neki klasi\u010dni komad.<\/p>\n

<\/div>\n

Otvorio sam vrata,
\nGegaju\u0107i osmeh na licu,
\nNa liniji Istok-Zapad\u2026
\nStajao sam uspravno kao
\nda \u017eelim odati utisak stava,
\nDesnom rukom sam prihvatio paket,
\nA levom otkrivao damu rokadom,
\nDostavlja\u010d; rekao je ne\u0161to brzo i kratko,
\nPru\u017eio mi olovku,
\nStrpljivo sa\u010dekao
\nda pro\u0111e nalet vetra u udarima,
\nMoje navodne zbunjenosti,
\nPotom, uljudno rekao \u2013 Prijatno-,
\nI nestao sa brujanjem lifta.<\/p>\n

<\/div>\n

Ona je stajala na sredini sobe,
\nLe\u0111ima okrenuta delu apartmana
\ngde smo imali kuhinju,
\nMalo je gledala u mene sa paketom u ruci,
\nA malo joj se pogled zavr\u0161avao,
\nNa reprodukciji Mir\u00f2ove \u00abDevojke iz Ahena\u00bb,
\nVi\u0161e nije bila ni najmanje tu\u017ena,
\nNiti zbunjena kutijom u mojoj ruci,
\nBez interesovanja ko je upravo oti\u0161ao
\nsa vrata na\u0161eg apartmana,
\nAlfa i Omega
\nnjenog interesovanja u tom trenu je bilo,
\nZa\u0161to je Mir\u00f2 koristio scarlet
\nza ton jezera kod Ahena?!,
\nOkrenula se prema meni ple\u0107ima,
\nRekla glasno i odlu\u010dno,
\n\u0160to stojim uko\u010den u prolazu!?
\nPotom,
\n\u010cujem li ja \u0161ta ona govori,
\nGde sam,
\nIskoristila je termin: -Odlutao\u2026<\/p>\n

<\/div>\n

Odem ti ja tako na one granice,
\nU\u010dili nas -zabranjene granice!
\nObale pustinjske ti\u0161ine,
\nGde samo ludilo tiho odzvanja,
\nDive\u0107i se horizontom\u2026<\/p>\n

<\/div>\n

Ako si zainteresovana mogli bi otvoriti ovu kutiju,
\nAh! \u0160ta je to!?
\nLi\u010di mi na ona pakovanja ne ispunjenih \u017eelja,
\nRekla je upla\u0161eno,
\nOdmaknula se korak jedan unazad,
\nSpotakla o tepih koji kao za tren,
\nPodigao se malo od poda.
\nDoneo ga neki \u010dovek, -rekoh,
\nPi\u0161e samo \u00abEthno\u00bb na njemu,
\nPomislio sam da je zabuna,
\nAli pokazao mi je neku porud\u017ebinu kao,
\nMa moje ime, puno ime\u2026
\nOtkuda njemu tvoje ime?,
\nTi ga poznaje\u0161?,
\nDa li je bio mla\u0111i \u010dovek?,
\nAko je imao kapu na glavi, ne otvarajmo?!,
\nIzgovarala je gomilu pitanja,
\nDr\u017ee\u0107i se za glavu i odaju\u0107i utisak,
\nStraha, nekog jakog straha,
\nOd koga za malo mo\u017ee da se umre\u2026
\nMa nek umrem sada,
\nOdjednom je kriknula\u2026
\nSela na krevet kraj prozora,
\nGuraju\u0107i svoj pogled napolje,
\nKao da priziva neku silu
\nda je povede sobom,
\nPlakala je,
\nTiho je plakala,
\nBez suza.<\/p>\n

<\/div>\n

Dok sam otvarao paket,
\nU nozdrvama su mi se zaglavljivali,
\nNajbolji mirisi iz restoranskih menija,
\nEj, viknuo sam,
\nPa ovo je meso s medom,
\nZa nekoliko osoba,
\nI fla\u0161a vina, uistinu,
\nNekog starog vina, berba 1979,
\nEj, dozivao sam je po imenu,
\nZar ne ose\u0107a\u0161 ove prekrasne mirise iz kutije,
\nTo je tvoja ve\u010dera,
\nDoneo je onaj \u010dovek na vratima,
\nPalio sam sve\u0107e
\nna ve\u0107 postavljenom stolu za ve\u010deru,
\nVadio \u010da\u0161e od stakla,
\nGladan o\u010dima
\ni sre\u0107an zbog njene uspele ve\u010dere.<\/p>\n

<\/div>\n

Gledala me ne veruju\u0107i,
\nPri\u0161la tiho i stala iza mene,
\nKao da tra\u017ei za\u0161titu od ne\u010dega,
\nOtkud?
\nKako?
\nPa zar\u2026?
\n\u2026sam ja ve\u0107 uistinu i napravila tu hranu,
\nUf! Tek sada mi ni\u0161ta nije jasno,
\nZaklju\u010divala je upla\u0161ena prizorom,
\nHrane iz najboljih hotela kojih se mogla setiti,
\nA opet,
\nMi nismo u nekom hotelu sada, zar ne?
\nMi smo u na\u0161em apartmanu
\nkod luke Genoa, zar ne?
\nOdgovori mi, viknula je!
\nOdgovori mi molim te, sada ne\u0161to mirnijim tonom,
\nPru\u017eaju\u0107i mi svoje ruke u znak izvinjenja,
\nZagrlio sam je ne\u017eno,
\nNaslonila je glavu na moje grudi,
\nTako da je celim torzom
\nbila pokrivena mojim telom i rukama,
\nVodi me odavde, \u0161aputala je,
\nOvo je samo neki ru\u017ean san kome ne vidim jutra,
\nA samo \u017eelim da se \u0161to pre probudim,
\nDa ovo ne znanje ve\u0107 jednom stane.<\/p>\n

<\/div>\n

San je trajao kratko.
\nSe\u0107am se da sam sanjao svoju tetku,
\nKoja uporno \u017eeli kupiti stan u ulici G\u00f6lsffortijevoj,
\nA svi oduvek znamo,
\nDa ona drvored u toj ulici nikada nije volela,
\nTo su kanadske Topole
\nkoje u prole\u0107e postaju prava napast,
\nGovorila je,
\n\u010cesto ljutito vikala sama sebi,
\nU nedostatku logi\u010dnog obja\u0161njenja-
\nZa\u0161to to drve\u0107e uop\u0161te i postoji?!
\nProdavac je bio korektan \u010dovek, miran.
\nI kao da pod svaku cenu
\ni nije \u017eeleo prodati svoj stan,
\nGovorio je,
\nda terasa sa zapadne strane ima lep pogled,
\nNa drvored u ulici, ali da s prole\u0107a,
\nTa sorta ima neki \u010dudan polen
\nkoji pada po celom naselju,
\nUz iskren osmeg on govori,
\nKao sneg da pada, a toplo je.
\nAuh!
\nAli tetka uporna, \u017eeli taj prostor,
\nI svi je gledamo u \u010dudu
\ni ne verujemo \u0161ta to radi,
\nZanimljivo mi je bilo to;
\nDa joj niko od nas nije rekao
\nda ona ne voli tu ulicu,
\nTaj drvored,
\nTo drve\u0107e,
\nTaj sneg u prole\u0107e, tu napast\u2026
\nA svi smo bili tu, prisutni,
\nI svi smo znali, i \u0107utali,
\nPustili je da kupi ne\u0161to \u0161to ne voli.<\/p>\n

<\/div>\n

Probudio sam se rano,
\nNegde oko pola \u010detiri, tek se najavljivala zora,
\nNebo je bilo vedro i indigo plavo,
\nS nekim zrakom svetlosti provu\u010deno,
\nKoje tek treba da se pojavi,
\nAli vidi se da je ve\u0107 krenulo odnekud,
\nI da samo \u0161to nije stiglo iznad nas\u2026
\nOna je spavala na stomaku,
\nPolu otkrivena,
\ntako da su joj se videla gotovo cela naga le\u0111a,
\nIzvajana u \u010dast i ponos,
\nBila je mirna u snima,
\nLevim je okom tek u nekim trenutcima pravila mig,
\nU ta\u010dno utvr\u0111enom ritmu,
\nJo\u0161 pred 25 godina kada je pala sa tre\u0161nje,
\nU dedinom vrtu,
\nTa mlada \u017eena obele\u017eena jo\u0161 tada,
\nTa mlada \u017eena koja je \u017eelela biti majka.<\/p>\n

<\/div>\n

Le\u017eao sam na boku okrenut ka njoj,
\nSada ve\u0107 prvi zraci svetla su joj milovali bedra,
\nLevom rukom me tra\u017eila po krevetu kroz san,
\nDisala mirno i ravnomerno.
\nSa tek ponekim uzdisajem negodovanja,
\nKada je napipala moje rame,
\nPrivila se uz mene i uz neki ton kroz san,
\nOpet utonula u plavetnilo.<\/p>\n

<\/div>\n

Znao sam da ovaj dan \u0161to se budi,
\nNe\u0107e biti ba\u0161 sasvim obi\u010dan dan,
\nJo\u0161 pro\u0161le no\u0107i posle ve\u010dere,
\nStavio sam par\u010de najkvalitetnije hartije,
\nKoju imam,
\nI naliv-pero iz kompleta za pisanje,
\nNa svoj radni sto.
\nDa zabele\u017eim ovaj dan u nekoliko re\u010di,
\nNekoliko re\u010di kojih bi se trebao setiti danas.<\/p>\n

<\/div>\n

Odem ti ja tako na one granice,
\nU\u010dili nas \u2013zabranjene granice!
\nObale pustinjske ti\u0161ine,
\nGde samo ludilo tiho odzvanja,
\nDive\u0107i se horizontom\u2026<\/p>\n

<\/div>\n

(C) Ranislav \u0160ela<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

<\/div>\n

<\/path><\/svg><\/i> \"Loading\"<\/p>\n

<\/div>\n

64.Postavio ljuba-trebotin – Pro\u010ditano: 656 LUDILO U TRI \u010cINA \u2013 Ranislav \u0160ela 2006-05-06 16:52:26\u00a0 LUDILO U TRI \u010cINA Odem ti ja tako na one granice, U\u010dili nas \u2013zabranjene granice! Obale pustinjske ti\u0161ine, Gde samo ludilo tiho odzvanja, Dive\u0107i se horizontom\u2026 Samo senke oko mene, Sjene \u017eena koje sam nekad voleo, Prijatelja koje sam davno izgubio, … <\/p>\n

Nastaviti \u010ditanje<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[41,98],"tags":[],"class_list":["post-1337","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-php-nuke","category-ranislav-sela","item-wrap"],"a3_pvc":{"activated":true,"total_views":33,"today_views":0},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/poezijascg.com\/ex-scg\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1337","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/poezijascg.com\/ex-scg\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/poezijascg.com\/ex-scg\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/poezijascg.com\/ex-scg\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/poezijascg.com\/ex-scg\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1337"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/poezijascg.com\/ex-scg\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1337\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1338,"href":"https:\/\/poezijascg.com\/ex-scg\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1337\/revisions\/1338"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/poezijascg.com\/ex-scg\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1337"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/poezijascg.com\/ex-scg\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1337"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/poezijascg.com\/ex-scg\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1337"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}