POEZIJASCG -

[nenad]

Песма је посвећена мојим пријатељима као и свим онима који су морали да напусте своје домове на Косову и Метохији.

ПРОГНАНИК

Траже ми да се одрекнем себе,
саветује моћан што спава блаженим сном,
како ћу живети, како без тебе,
на којим темељима да градим дом.

А да ли зна тај што мирно спава
да никад не запспах ја мирне душе,
и када успем те ми јастук додирне глава
сањам како ми кућу у селу руше.

И сањам како секу воћњак и краду новце,
како ми гробове родитеља газе,
у винограде утерују волове и овце,
и за мом заувек затиру стазе.

Уништавају све што стекох са пуно труда,
то нису људи, човек је звер,
а плачем и жао ми је самом младог дуда,
који засадих кад роди ми се кћер.

И знајући да доле заштите немам
за Србију крећем разочаран и љут,
окрећем се и дуго своје село гледам
све се надајући да није по последњи пут.

Тада се будим немиран у ноћи
опчињен сликом завичаја мога,
и питам се да ли ћу опет срећан доћи
у крај што је Србину дариван од Бога.

А траже ми да се одбацим Косово,
да пљунем на претке, државу и Бога,
и да обећам да никад неће поново
на твоју земљу ступит моја нога.

Много ми траже ти продани људи,
како да те презирем земљо моја драга,
јер иако странац због тебе ми суди
ти ћеш ми остати и вера и снага.

А свако ме сећање на тебе боли,
тај тупи бол раздире ми кости,
знај иако те срце неизмерно воли,
морао сам побећи, молим те опрости.

Моју су земљу моћни другом дали,
мојим воловима туђин моју њиву сеје,
и видим мога суседа како ватру пали,
крај мога огњишта злотвор мој се греје.

И како да не заплачем над животом својим
док кћер ми прича ,,Ја сам гладна тата,,
уништен, понижен и несрећан стојим,
овде нико прогнанима не отвара врата.

Нисам љут на вас, има добрих душа
који нам помажу крај својих проблема,
само хоћу да свако чује, не само да слуша,
да без моје куће ни ваших кућа нема.

Тај што мене беше отерао јуче
сутра ће у ваша царства мира стићи,
спаковаћеш ствари, узет своје луче,
и схватит да у ствари немаш куда ићи.

Ја се враћам доле у земљу између жица,
у земљу туге и земљу надања,
а у нашим гробовима и сузама дечијих лица,
пронаћићеш причу српскога страдања.
_________________
Jer imaš kćerku, sestricu moju,
ne zaboravljaj nju mene žaleći,
tuguj u srcu al s ponosom pričaj
moj sin je pao Kosovo braneći.