POEZIJASCG -

[Branka]

Na jednom od tako mnogih literarnih foruma neko je postavio pitanje
Sta je po vama definicija poezije? Naravno, publika je reagovala entuzijasticno
i svako je imao odgovor od “Ljubavi”do “Zivot ”. Ali ko razmisli o samom pitanju
moze doci do zakljucka da je pitanje jednako besmisleno kao i pitanje: Sta je po vama definicija Monalizinog osmeha? ili -Sta je po vama definicija Vivaldijevog koncerta za mandolinu i orkestar?
Lepa anegdota u vezi ovakvih pitanja je vezana za prijemni ispit na Filozofskom fakultetu u Beogradu pre mnogo godina kada je tema bila.”Sta ja mislim da je filozofija?”gde su buduci studenti pisali i pisali i pisali, bukvalno novele i eseje o istoriji filozofije o pogledu na svet, o filozofima…etc i paradirali znanjem, zaboravivsi, esenciju pitanja – sta ja mislim-Mnogi nisu bili primljeni. Sada da pogledamo oba pitanja iz drugog ugla ili da se drugacije pitamo.
Sta ja mislim da nije filozofija?- i jedan korak dalje- Sta ja mislim da nije poezija?

Sta ja mislim da nije poezija…tesko pitanje jos uvek ali nam daje vise prostora, da uzmemo u vizir ono sto nije moguce skroz da se sagleda. Ovo pitanje baca tek toliko svetla da mozemo
naslutiti objekt pitanja “poeziju”, koliko u obrisima ali nikada u njenoj celini.Upravo zbog dinamike i istinitosti kojom se poezija krece.Verujem, da smo rodjeni sa osecanjem da prepoznamo sta je umetnost i sta je kic.Kao sto znamo razliku izmedju narodnih pesama i “turbo folka”, kao sto prepoznajemo umetnicke slike i njihove kopije, kao sto nas odusevljavaju neke teatarske predstave a neke zaboravimo vec pri izlasku….isto tako znamo razliku izmedju pesme sa poeticnom vrednoscu i njihove imitacije. Molim vas , ne govorim o ukusima, da se razumemo, jer mnogi od nas vole turbo-folk, vole kopije na zidu i vole pesme koje nemaju poeziju u sebi upravo zbog jednostavnosti izrazavanja.Najlepsi primer je prvi prevod Sekspirovog Hamleta, u kome je prvi , originalni prevod cuvenog: Biti ili ne biti, pitanje je sad!, bio: Trt, mrt.Zivot ili smrt?
Medjutim, ne radi se samo o nacinu pisanja nego o imitiranju osecanja.Jer poezija koja se krece putem metafora povezuje osecanja i dozivljaje sveta, na prvi pogled nevidljive citaocu.Trazenje i pevanje, cak usudjejem se reci, u osnovi cudjenje( kao i u filozofiji) svetu u nama i oko nas.
Sve sto nije poezija, bagatelizuje ta osecanja kao slika decaka kome jedna suza tece preko obraza.Ne-poezija bagatelizuje ta osecanja jer pretenduje da bude pristupacna svima, pret- a- porte…ready to go…i osim toga da se dopada svima, za jednokratnu upotrebu…gde pathos, koji je izvor pevanja dobija groteksnu povrsinu, jeftinoce.Ova namenska upotreba ima samo jednu pozitivnu stranu…pomaze nam da prepoznamo POEZIJU.Kada smo u radnji ili na pijaci gde se prodaju tepisi upravo ruznoca, jednostavnost i namena ponjave, naglasava lepotu svilenog tepiha sa hiljadu ocica po kvadratnom centimetru.Pesnik ide uvek za hiljadu ocica u stihovima sa rizikom da i ne bude prodan…

1940,kada su nemacke trupe zauzele Holandiju, Belgiju i Francusku, ispred svog ateljea Pikaso je delio fotografije Gernike, marsirajucim njemackim oficirima.-Sto je ovo ruzno!, govorili su mu i pitali ga –Jeste vi ovo napravili ? Pikaso je svima odgovarao : Ne,vi!


pesnicki pozdrav


Branka

[herman]

Pesnici i oni koji sebe nazivaju pesnicima

Branka !
Sve to sto si rekla stoji. Poezija je ona vredna, sto ima nesto da kaze na
bilo koju temu, ukus, macevanje recima, preuzvisenost lepote izraza u ljubavi, bolu, osmehu, ranama,preziru,radosti-moglo bi se do sutra nabrajati.
Sada je pitanje ko sebi daje pravo da sebe nazove pesnikom ?
Ko su pesnici ? ? Da li je to intelektualna privilegovano talentovana manjina koja je stvarno na nivou i sme da daje svoj sud ostaloj, manje intelegentnoj i darovitoj vecini.Za mene je greh vredjati ili nipodostavati nekoga ko se trudi da nesto iskaze ali nije " ispekao zanat"
Vecinom su i sami svesni svog nivoa ali i oni bi da nesto kazu na svoj nacin i prema svom znanju. E sada sto i oni sebe nazivaju pesnicima ko im to moze zabraniti. Pravi se medjusobno razaznaju a ove ostale tolerisu
ili pokusavaju grubo da im zapuse usta. Kada ides nekom stazom, putujes
i prikljuci ti se neko ko ti nije dorastao po obrazovanju, nacinu irazavanja a vec idete istim putem, da li ces ga oterati ili deo puta ici sa njim makar i cuteci ? Poeziju pisu ljudi -ne roboti- i ima razlike . Da neznamo sta je lepo nebismo znali sta je ruzno. Kao sto postoji poezija i kic u njoj, tako postoje pesnici i oni koji sebe nazivaju pesnicima.I oni koji losije pisu imaju svoj krug kojima se njihove pesme svidjaju jer sami ni toliko neznaju. I oni su pesnici za svoje drustvo. "Pesnistvo" je omasovljeno a
strucnjaci neka odredjuju kriterijume.
Ja nisam strucnjak ali sam sebi dao pravo da nesto kazem.

[ljuba-trebotin]

Evo da i ja napišem neku reè o poeziji, mada je posle Brankine iscrpne i jake teorije o poeziji, to jako teško.

Po mom mišljenju, najbolja je poezija koja je krajne jednostavna, koja se lepo rimuje(mada ne obavezno) i u sebi ima ono *nešto* da je svi razumu, prepoznaju i vole. Ta poezija je za mnoge bliska kièu, koji takodje krasi jednostavnost bliska samoj gluposti, ali to *nešto* poeziju upravo izdvaja i daje joj sjaj koji je kroz vekove pronosi...

Ova je tema baš izazovna i može se o tome dosta pisati, ali kao što rekoh, ja bih moje mišljenje protoèio u sledeæu reèenicu koja razotkriva moje poglede u poeziji :

Poezija je Jesenjin... i...

Pozdrav i možda dopišem ješ po nešto...
_________________
Stojim sam na putu! Imam samo sliku iz dana, kad bili smo mladi?

[ZoranHristov]

Poezija je èovekova duša pretoèena u slova i baèena na papir.
Mali broj ljudi uspeo je da postane Pesnik, svi ostali su pesnici.

Ljubo, Jesenjin...Naravno!
_________________
Ore lola, sa cetiri vola,
dva su tudja, dva njegova nisu.

[herman]

E a gde smo Djole i ja ?
I mi pijemo ko Jesenjin.

[Aktus]

Mozda je rano, a mozda i kasno. Sad kako se gleda, ali to sto sam htjeo reci nema veze sa vremenom, jer za pravu poeziju, nema roka trajanja.
STA MISLIM POD TIM "PRAVU"?
Po mom shvatanju, sto ne mora biti tacno, zadatak poezije je da ju mnogi citaju, da bude ingtrigantna da o njoj diskutuju, da bude duboka, da je osjete. Niko ko iole shvata poeziju ne trazi od nje da ju svi razumiju, ali da je vole i osjete to da. Jer pogledajte zivot, mi mnogo toga u njemu ne razumijemo a to volimo, ja to zovem "poezija zivljenja".
E sad da ne bih ispao neki filozofcic, odmah da kazem, ja pisem ono sto osjecam, ono sto u mojoj imaginaciji vidim, drugim rijecima slikam rijecima ne kicicom, pokusavam stvoriti neku viziju, sliku. Da li je to poezija ili kich to nije moje da cijenim, ali da vjerujem u ono sto radim to da, jer da ne vjerujem ne bih to radio. I jos nesto, mislim da ako pretendujem da pisem, moram to voljeti, jer dril je poeziji stran, a ako nesto volis to ces i osjetiti i mislim da ce i drugi osjetiti. Ma dosta vise, nisam nauciio toliko da mislim, a i rano je za toliko razmisljanje, treba se prvo usidriti ovdje. Pozdrav svima.
_________________
Ako je istina u vinu, ljepota u dusi,
sta je onda sa razumom?

[Aktus]

[dragicazdralic]

Poezija je ona vredna, sto ima nesto da kaze na
bilo koju temu, ukus, macevanje recima, preuzvisenost lepote izraza u ljubavi, bolu, osmehu, ranama,preziru,radosti-moglo bi se do sutra nabrajati.

citiram èika Hermana!
mislim da je on to tako "suptilno" rekao!

[ObodskaMPI]

TAKO SE ZBILO


Meseèeva zraka
Skoknulna na
Granu suhu
Sa koje krešteæi
Prhnu svraka

Dolje u travi
Joj ,draga se stravi
I od tog divnog
Sastanka

Osta da
Krešti svraka

Pjesma se grem našla na ovoj stranici