POEZIJASCG -

[natalijajakovljevic]

Intermeco



Ja kažem san,
Vi kažete sloboda;
Jedno i drugo je Tihi okean
I pena iza parobroda.


Samo hlebovi na svetu
Ne kriju lice iza paravana;
sve drugo je - ptice u letu
I lišće sa grana .



Pismo


Živ sam i zdrav,
Samo stanujem visoko.
Kroz krov stakleno oko
Gleda na Dunav.


Voda je pepeljasto - siva,
U podne od oblaka polilej,
U suton ladja se u vrbak skriva
Što iz Bakua za Nirnberg nosi petrolej.


Inače...jesenje boje u spektru dana,
A uveče krupna,zvezdana slova:
Noć je kao rana,
Noć je Ana Pavlova.


Koji put okno zatresu kiše
Kao bezbroj žutih leptira,
Tad na krovu džin neki počne da diše
I oluja na oluku zasvira.


Glavno je da sam živ i zdrav,
Mada stanujem visoko.
Samo jedno:ko reče da je Dunav plav
Kao kravlje oko?....



Kišna ptica



Sve što se danima i noćima u me utkiva i slaže,
Što košavom struji kroz krvotok i pore,
Ne bi moglo ni onda da se iskaže,
Taman da svu dušu iznesem iznad gore,
Na sušenje...
I tad bi neko vrenje,
Možda vetrova ili svetlosti,
Prostrujalo mnome kao žuborenje
I jezivo bi,ogoljene,na zemlji zaškripale moje kosti.


O kada bi bilo mogućno pokupiti sva komadanja
Iza zaboravljenih koraka
I do Sirijusa,visoko,napraviti čoveka od sanja,
Bila bi to čudovišna kišna ptica
Što leti ispred oblaka,
Ukleta i sama.



****



Koga ja ovde tražim,
I zbog čega dodjoh ovamo?
Vazda je čovek na svetu sam.
Kao u kraju drevnih ruševina
Detinjstvo mi blista kao hram.


No i ono me danas vredja,
Kada se ničemu ne nadam boljem
Uprtio sam djavola na ledja,
s kojim se neprestano koljem.


Teško sam se umorio od života
I klonuo od neke patnje iznenadne
Kao suncokret iza plota.
Ali svaka noć koja padne
Iz neznanih daljina,
Zasvetli na mojim dlanovima
Kao lice harlekina.


I sumnje me tad omame kao greh,
Te poverujem da je na svetu i najveća zbilja
Samo jedan prezrivi smeh.




Rodni breg


Na peskovitoj padini njišu se tuje;
Pod njima bujni mravinjaci.
Često,ovuda,nečujni koraci
Gluvih noći do kolena gaze.
A koji put,kad dunu oluje,
Zelenom dolinom,sve do planinskog ždrela,
Glas neke kobne ptice zoru pomračuje.


Neki krupan crveni cvet
Raste ispod mrkih senika,
Kao kandila šumskom bogu.
Sa toga sam brega,davno,odlutao u svet,
Te ne znam da li još u kojoj brezi živi slika
Mog prozeblog detinjstva,
Svetačkih i bosih nogu?....

[natalijajakovljevic]

Rade Drainac rodio se kao Radojko Jovanović 4./26/avgusta 1899.god. u Trbunju kod Blaca.Osnovnu školu završio je u Blacu a 1911.upisuje se u gimnaziju u Kruševcu u kojoj - do početka Prvog svetskog rata,završava tri razreda.Godine 1914. već je na frontu,sa svojom vojskom,a 1915. povlači se preko Kosova i Metohije do Skadra i Lješa i stiže u San Djovani.
U zemlju se vraća 1918.godine,nastavlja školovanje,a prekida ga posle šestog razreda.Već 1919.god, objavljuje poeziju u časopisu "Epoha".Zbirka stihova "Modri smeh"izlazi u Beogradu 1920.sa potpisom Rad.Jovanović. 1922.pokreće časopis "Hipnos" i objavljuje program Hipnizma - prvi put potpisuje se kao Rade Drainac.U ediciji Hipnosa objavljuje knjige stihova "Voz odlazi".Potom objavljuje niz zbirki pesama sve do poslednje "Dah zemlje" objavljene 1940.god.
Voleo je da putuje:1927.i 1929.bio je u Francuskoj,1931. u Firenci,a 1932. u Bugarskoj. Mobilisan je 1941, a posle sloma jugoslovenske vojske zlopaćenja i kraćeg lutanja vraća se u zavičaj ,u Toplicu.Vreme provedeno u ratnoj Toplici opisao je u posthumno objavljenoj knjizi "Crni dani".Oboleo je od tuberkuloze -tada pesničke boljke i kratko se lečio u sanatorijumu na Ozrenu.Odatle je prebačen u Beograd,gde je umro 1.maja 1943.godine.U rubrici mesto stanovanja ostalo je zapisano-"bez ulice i broja stana",a u rubrici najbliži srodnici -nije bilo srodnika na sahrani.

Pedesetih godina vraća se ,konačno i pesnik Rade Drainac u zavičaj,kada se u Prokuplju osniva književno društvo "Rade Drainac"Izdavačka kuća "Prosveta" 1960.godine objavljuje knjigu pesama Rada Drainca sa predgovorom S.Raičkovića i svrstava ga medju značajnije srpske književnike izmedju dva svetska rata.U Prokuplju,počev od 1966.organizuje se tradicionalna manifestacija "Drainčevi dani" i dodeljuje se pesnička nagrada koja nosi Drainčevo ime..



Rade Drainac


Pesnik,apaš i profet,
Don Kihot,poročni ljubavnik i stihotvorac kakvog ova zemlja čula nije,
Karnevalski princ,vagabunda oko čije glave petrolejska lampa sja:
Eto to sam ja!


Pijanac,kockar,ali i nežan brat,
Prijatelj što u srcu čuva Orionska Sazveždja,
Slabi igrač na konopcu morala,ali zato izvrstan ironičar i pljuvač,
Na stolu kao supa ljubav je moja sva:
Eto to sam ja!


Neprijatelj Akademija,Crkava i Muzeja,
Pobornik trgova i pisoara,
Dirigent telegrafskih žica iznad bolnica i bordela,
U hajdučkom liku sa lavovska oka dva:
Eto to sam ja!


Tigar i ovca,
Žongler što nožem u srce gadja,
Rapsod kome domovina na čelo nije udarila prosvetni žig,
Pesnik krvave istine i čovekovog prava,
Upamtite:
To sam ja!

[lepa_S]

UH, CUDI ME DA OVO bILE NIJE VIDEO!
ODUSEVICE SE isto kao i ja!

Pozdrav Natali
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[BileMilojevic]