POEZIJASCG -

[lepa_S]

30.12.11

30.12.11

PESMA NEDELJE - PARANJE DUŠE - Svetlana Djurdjević

Ne paraj mi dušu,
kao iznošenu bluzu.

Ne daruj mi olako
iznuđene milošte
jer, moje je srce
zaleđeno staklo
i za sebe samo
jednu iskru ište.

Ne govori ništa,
neka tuge tonu,
od naših ljubavi
ostala su zgarišta,
a pepeo je
ispunio vasionu.

I ne kaj se lažno
zbog promašene sreće;
jutro je od suza vlažno,
onih, koje više teći neće.
I samo to
na kraju je važno.

Ne paraj mi dušu,
kao pocepanu bluzu.

© Svetlana Djurdjević

28. 12 11

ČEKANJE - Borislava Dvoranac

Otupele samoćom
usahle željom
ispucale nadom
i vapajem čežnje
usne ljube

ledene ih spuštam
na crvene jagode
tvoje
........................

čekaš da odem

a ja se
kao planina sušim
i čekam

i ti čekaš

i čekamo
i čekaćemo

i čekaš…
26.12.11

ZDRAVO, MOJE IME JE SARA - Miroslava Odalović

Moje ime je Sara.
Ja sam ona koja nisam,
koja nikada nisam.
Ovo su ruke za moje zagrljaje.
Osakacene prazninom.
Okrunjene u prstenju koje sumrakom skidam
i u tmine bacam.
One pisu istoriju plasticne igracke
sahranjene u grobovima djetinjstva
koje nije doraslo do kolijevke.

..............



Ja sam Sara.
Ja sam ona koja nisam.
Ja sam ona koja uvijek
samo pokusavam da budem.
Ja sam ona koja hoce.
Ja sam ona koja ne pristaje.
Ja sam uvijek,
vjecnoscu stegnuta
u sipljive trenutke. Ja sam nada
umrla za kraj.
Ja sam ona koja hoce da razumije.
Ja sam ona koja ne razumije uvijek.
Ali JESAM.



24.12.11

PESMA NEDELJE ЗВЕЗДО - Љиљана Павловић-Ћирић

Таван или смо попадале
снове
у срчане коморе
их флаширали

и босиљком биберили
да на устајалу наду
не заударају

и тамјаном засладили
да на смолу вишњевску
не горчају

од голубијег перја
сплели смо небо
пљувачком га улепили

Звездо
ти сад гледај
у крило да нам
паднеш
22.12.11

КАПЉА - Мирослава Одаловић



Гледај на мом длану једно море спи

И на дну тог мора спаваш и ти

И талас ти прориче живот жедне капи

Коју и ја пијем којом живот напих

................



Капљом смијеха напуни собе сад без гласа

Капљом вина залиј сред сломљеног хљеба

Капљом мира храни снагу сред таласа

Да не кане суза тамо гдје не треба



©Мирослава Одаловић



21.12.11

U krčagu želja - Bogdanka Rakić

Ne mogu da se igram sa egom

šarmantnog mladića,

niti drskost zrelog čoveka

upokojiti na groblju prevaranata;

ne mogu ih slagati da su

mit kolumbijskih urođenika

niti rasplakati njihovu hrabrost.

.................
Hej,

budna sam,

samo ne znam kako danom da utažim žeđ

pa razbijam krčag želja

i u prosutom sadržaju

prepoznajem vlastite misli svetica i konkubina.



20.12.11
NEĆE BITI NIČEGA - Iskrica

Ako me ne želiš
pucni prstima i nestaću
kao da sreli smo se u prolazu
kao da mene nikada nije ni bilo
u svom ovom haosu.

.............

Kad jednom tačka bude stavljena
nema povratka
na zgarištu sećanja i lomača će
biti spaljena.

19.12.11

MAGIJA- Latinka Djordjević

Srebrnom zvezdom,
kosu ukrasim,
nebo rukom zaklonim,
nemir svoj tebi podarim,
pa rekom ljubavi zaplovim.

Zaigram
na oštrici meseca
opojnost trenutka razvejem
i olujom hladnih suza,
oboje potopim.

Zamutiće se stvarnost,
nestaće moji tragovi.
Srce zaludjeno baladom,
uspavaće poljupce lepljive,
sve biće,
magija do zore.

(C) Latinka Djordjević



18.12.11


PESMA NEDELJE- APSOLUTNO - Marina Mihajlović-Živković

znaš šta si ti?
ti si moje apsolutno
kad raširiš ruke pa uhvatiš celo nebo
i pticu

nemoj da mi odmahuješ glavom
to nije odluka već način disanja
i ti nemaš ništa s tim ....

moja apsolutna istina
i apsolutna laž
proističu iz tvog osmeha
sva moja mudrost tvoja je tvorevina
sva moja ludost inspirisana je tobom.

nemoj da mi odmahuješ glavom
nije to odluka
i ti nemaš ništa s tim ...

© Marina Mihajlović-Živković

17.12.11
Sve izgleda jasnije - Velibor Sikimić

Jasan je jedino dan
A noći sve su čudnije
Tvoj miris jači je od vremena
S poljupcima luduje
Lako mi je noćas sve
Misli u nebo lete
Sve izgleda jasnije
Kad srce ožiljak stekne.

(C) Velibor Sikimić 2011.





16.12.11

КРОЧИЛА СИ У МОЈ ЖИВОТ Ljubodrag Obradovič

Крочила си у мој живот,
*лутајући кроз мисли,
силазећи у срце,
тамно срце, срце ноћи
пуно чудовишта!*

.........

Ушла си у мој живот
и миловала ме лудо- вечности трен!
Данас, кад са другом лутам, знам:
тобом сам заувек опијен.



15.12.11

IZGUBLJENI SNOVI - Stana Minić

Maleno zrno peska
nekim čudom čvrsto stoji
na poslednjoj duginoj boji
dovoljno daleko
od korova i kletvi
......

Srce to je snaga bogova
tu snagu svako ne ubija

Igram neka se mešaju
krv suze i znoj
igram za korene svoje
za život svoj....
14.12.11

13.12.11

KIŠA- Svetlana Biorac-Matić

Žedna zemlja vodu pije,
huči reka pod vrbama,
plače nebo, žao mu je
mokre ptice u granama.

Oblk lenjo nebom plovi,
munja gromom progovara,
kap za kapljom utapa se,
u prašinu trotoara.

Žuborom se reka javlja,
mokro granje vetar njiše
i raznosi na sve strane
miris tople, letnje, kiše.





12.12.11

KUSUR - Srbobran MatićJa stvarno nisam znao,
da ti je to vrlo bitno,
ja bih ti ljubav dao,
al' danas - nemam sitno!Ja samo takav trajem
uvek se ceo dajem.
kad plaćam, do kraja plaćam,
ne tražim kusur, niti ga vraćam.© - SRBOBRAN MATIĆ

11.12.11

Vratite mi...- Bogdanka Rakić

Zima pre zime,
strašnija od najhladnijih zimskih dana,
misao ledi tužnu.
.....
Izbezumljenost je to, o, Ljubavi,
o, srce moje pod stopalima,
odjek uznemirenosti, neiskazanog straha
i nema više ni kopna ni voda,
ni severa, ni juga, ni juga,
ni rađanja, ni umiranja,
ni poljupca, ni molitve, ni molitve.

Ne ištem poslednju pričest,
samo preklinjem skršena,
vtatite mi moje snove.



10.12.11

NOKTURNO- MARINA ADAMOVIC





razmišljm

da li ima smisla

postojati

a biti utvara

i ne vredi

kako će avet imati

tri čiste

i nešto stvarno odlučiti

idem dalje

poput ranjene zveri

kao —

škrgućem

a

bale mi za telom klize

-

eto

-

još pokret il’ …

recimo — dva

i predstava će biti

puna jeze -

za one što bulje a

ništa ne shvataju

iza spuštene zavese

provirujem

da li sam tu

ili čekam sebe



8.12.11

ПУСТО ЈЕ МОЈЕ СЕЛО - Зоран Христов

Пусто је моје село,
пси све ређе у њему лају,
све чешће свештеник чита опело
старци ме више и не препознају.
.......

Пусто је моје село
дечији смех се више не чује
школско би звоно сигурно хтело
с ђацима да се опет радује

7.12.11

ŠTA JE TO BILO TAKO LJUBAVNO- Spasoje Ž. Milovanović

šta je to bilo tako ljubavno u ljubavi našoj
iskovane varnice u zelenu buđ
deda mraz na wc šolji
i masnih fota deklamacija
iz televizora trešti proklamacija
neko je opet nezavisan
..........
knjige od prohroma maltera i cigle
slikovnice i bojanke svakodnevnog života
nešto me protresa tokom ranijih razdoblja
neke kuge i verski neki svetski
neki bratski i građanski ratovi moji i tuđi svatovi i šta
šta je to bilo tako ljubavno u ljubavi našoj

6.12.11





PESMA NEDELJE - JEDNA U NIZU - BRANKA ZENG



Htela sam tek onako proći,
videti odraz svojih koraka.
U odjeku na tvojim grudima,
umiriti drhtaje svojih strepnji.
Okrenuti se od svih stega, otići
tragom utisnutim nasleđem.

Putnik sam, neumorna pratilja,
snove sam prosula u ime povratka,
i nisam otišla nikuda, a jesam, želela…

Žamor utihnu u trenu dok prolazi
ponosno uzdignute glave, tiha
u svom pohodu ne ruši stvoreno.
Ona koja ima dar da ponizna bude,
a neponižena da traje.

… zanoćiti pod okriljem zvezda,
rasuti tihu novembarsku noć…
uspavati reči na tvojim usnama,
buditi jutro a ne probuditi ga.

© Branka Zeng

5.12.11

U poćast Kamingsu 74 - Marina Adamović

grančica se naginjala sve

više i niže a šta bi dru

go pod

teretom snega

čekala sam na rezultat

ne!preokrećem

on je čekao mene

dvoumila sam se se

zašto grančica ne strese pahulje

i pozove neku pticu

4.12.11

Objava- Bogdanka Rakic

Kao pupoljak beli,
kao svežina jutra,
izvijam se
željna mirisa dana,
dana nadanja...
......

O, nasmejte se,
zadrhtite,
zatalasajte se-
stižem vam
kao osmeh voljene,
kao pupoljak beli!
3.12.11

KOLOVODJA- Miladinovic Sandra



Nezna juce da je sutra,

nezna noc da je dan,

niti korak da je sudba,

kolovodja da je kralj!

Rukom mase, osmeh nudi,

sve u isti tren!

Dok preplice sitno oro,

nezna da je njen!

........



Dok napolju dah se ledi,

i veje li veje,

kolovodjo kad odigras,

shvati ona gde je!!!!





2.12.11

Све што је запаљено, једном ће да изгори - Зоран Матић

Скрати, све године, онако немарно,
Време се истопило као сребро у води,
Ево бежи, ево готово је.

Шта ће остати,
Траг на угашеном камину,
Окићени зид без слика времена ?


......
И тако, идем, вратићу се,
Заобилазим неке године, колико могу,
Говорим, не увесељавам више никога,
Окружен предебелим нитима трња,
Ратник сам, сечем, убијам,
Ипак, није још време умирања.

1.12.11

ДОБРИЦА- Љубодраг Обрадовић

Добрица добро поклања...
Сликама својим спокој даје
и делић свога неисањаног сна,
у машти пролазника да траје!

А камен ко камен, тајне скрива!
Уметност годи и машту и телу.
Осмех слика напаћеном прија,
док упија идилу у сликама успелу.

.............

Добрица добро поклања,
не однесе се све са собом...
Сад и шетње до свога сна,
остави свима пред погледом.
_________________
Docekaj me osmehom... ...