POEZIJASCG -

[Radeumetnik]

DOBAR DAN

Svanuo
i stao u red
sumoran i bled
konaèno je i njemu
svanulo.
Rodjen je toga dana,
te godine,
kada je potpisan mir,
veæ sledeæeg
vratio se otac iz rata,
bez noge,
preko noæi ostario,
došao nekako,
mršav i sed.
Tog jutra i
toga dana zvono je
èesto zvonilo.
Svi su se krstili
i molili.
Tog dana se
veselili jer su
i sina oženili.
Taj dan su upamtili
svi koji su
se zaljubili ili
nekom izjavili ljubav,
koji su se rastali i zaplakali.
Taj dan su neki propustili,
jer su ga prespavali.
Toga dana za njih,
veæ sutra,
biti neæe, proæi æe,
novi doæi æe,
možda slièan,
ali nekako drugaèiji,
sigurno,
po neèemu poseban,
nekome oèekivan,
nekom preko potreban,
nekome prvi a nekome
poslednji u nizu.
Kada je životu kraj,
ili tek rodjenje, blizu,
ko æe ga znati,
teško je to da se to glavom
shvati, ali se plati.
Teško je dan imati,
preturiti ga preko glave,
a kamoli celu nedelju,
godinu ili vek.
Deca bi možda ovaj
dan nazvali,
Å iznilend,
neko starije dete,
Diznilend,
a odrasli bi rekli,
ma to je deco samo
jedan obièan dan,
èetvrtak, dvadeset treæi maj,
2013 godine, radni dan,
obièan da ne može biti
obièniji.
Zato se uzmite u pamet,
svaki je jednako važan.
Zato, recite svima,
i prijatelju i neprijatelju,
dobar dan,
i komšiji, ne budi ljut,
nazovi i ti dobar dan,
nekome prvi put,
sledeæeg æe ti biti
mnogo lakše reæi
dobar dan...

Radomir Todoroviæ